Сажетак :
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу (центар за функционална истраживања) и Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" (центар за цитолошка истраживања) су у оквиру програма сарадње „Павле Савић” који постоји између Републике Србије и Републике Француске у области научних и техничких истраживања успешно прошли конкурс и тиме стекли могућност спровођења заједничког пројекта током 2020. и 2021. године са својим француским партнером (Француски национални институт за истраживања у нутрицији (Unit of Human Nutrition, French National Institute for Agricultural Research, Clermont-Ferrand/Theix)). Носилац програма у Републици Србији је Министарство просвете, науке и технолошког развоја а у Републици Француској је то Министарство за Европу и спољне послове (МЕАЕ и Министарство високог образовања, истраживања и иновација (МЕСРИ), а спроводи га агенција Kампус Франc (Campus France) уз подршку Француског института у Србији.

Главни циљ садашњег пројекта је да допринесе идентификацији ефеката полифенола биљног порекла на здравље и расветљавању механизама њиховог дејства у превенцији кардиоваскуларних болести. Примаран је биоинформатички приступ, коришћењем напредних биоинформатичких студија геномских података. Поред тога, природа ћелијских и молекуларних циљева полифенола, идентификованих биоинформатичким студијама, била би потврђена и додатно елаборирана на нивоу срца, у in vivo и ex vivo студијама. На овај начин пројекат би требало да пружи нова сазнања о утицају биоактивних супстанци на здравље, која би требало да омогуће развој и производњу функционалне хране која може да спречи или ограничи напредовање кардиоваскуларних болести, али и да формулише препоруке за исхрану.

Иначе, сврха целокупног програма сарадње између две земље је да олакша и развија научну и техничку размену на високом нивоу у обе земље са посебним нагласком на успостављању нових партнерстава. Осим тога, циљ овог програма је да омогући активно учешће и мобилност младих истраживача, нарочито доктораната и пост-доктораната, објављивање заједничких публикација и патената, као и развој већ постојеће сарадње и укључивање у програме финансиране од стране Европске уније.

Списак учесника:

1. Проф. др Владимир Јаковљевић
2. Проф. др Верица Милошевић
3. Проф. др Владимир Живковић
4. Доц. др Иван Срејовић
5. Владимир Ајџановић, научни саветник
6. Милица Милинковић, докторант
7. Драган Миленковић, виши истраживач

Abstract:
The present project will be focused on the study of the bioactive compounds from the medicinal plants in Serbia. The obtained extracts will be assayed using antitumor, antimicrobial, immunomodulatory, anti-diabetes, anti-obesity, antioxidant experimental models. Based on the bioassay results, the medicinal plants with potent bioactivities will be further studied to afford pure compounds. Isolated compounds will be assayed in vitro and in vivo to evaluate their functions. Finally, the lead compound will be selected and performed drug-ability study. The objectives are to elucidate the bioactive substances, discover small molecule probe for functional study, and more importantly provide lead compounds for the development of innovative drugs.

Partners:
1. Institute of Materia Medica, Chinese Academy of Medical Sciences
2. University of Kragujevac (Faculty of medical sciencesА and Faculty of science)
3. University of Belgrade (Faculty of agriculture, Institute of biological Research, Institute of Nuclear Sciences)

Сажетак :
Пројекат се бави испитивањем биоактивних компоненти биљака пореклом из Србије. Планирано је да се изолују екстрати и испита њихов потенцијални антитуморски, антиинфламцијски, имуномодулацијски и имунометаболички ефекат.
На основу добијених резултата, екстракти биљака са доказаном биолошком активношћу би се искористили за синтезу различитих једињења у циљу испитивања њихових функција у in vitro и in vivo условима. Једињења са доказаном биолошком функцијом ће се потом испитивати у фармаколошким студијама.
Циљ овог пројекта је испитивање биоактивних супстанци биљака које се користе у народној медицини, као и коришћење новооткривених супстанци у синтези нових лекова.

Партнери:
1. Institute of Materia Medica, Chinese Academy of Medical Sciences
2. Универзитет у Крагујевцу (Факултет медицинских наука и Природно-математички факултет)
3. Универзитет у Београду (Пољопривредни факултет, Институт за биолошка истраживања, Инстистут за нуклеарне науке)

Галектин 3 (енгл. Galectin-3, Gal-3) je лектин који има важну улогу у инфламацији и малигним болестима. Фармаколошки инхибитори Gal-3 се већ користе за супримирање процеса фиброзе у претклиничким студијама. Недавно су клиничке студије показале улогу овог молекула у инфламацијској болести црева (енгл. inflammatory bowel disease, IBD). Серумска концентрација Gal-3 је повећана код пацијената са активном формом улцерозног колитиса и Кронове болести. Међутим, прецизна улога овог лектина још увек је неиспитана у патогенези IBD.

Главни циљ овог истраживања је да се испита улога Gal-3 на ћелијске и молекуларне механизме у патогенези улцерозног колитиса. У истраживању ће се користити C57BL/6 wild type (WT) и knockout мишеви (Gal-3-/- на C57BL/6 подлози). Акутни колитис ће се изазвати седмодневном применом 3% воденог раствора DSS-а (молекулска тежина 40kDa, per os). Davanat (100?g), антагонист Gal-3 ће се давати WT мишевима интраперитонеално сваког другог дана. Анализираће се клинички ток болести, патохистолошке промене, одређивати концентрација цитокина у серумима и изолатима ткива колона као и фенотип инфламацијских ћелија у ткиву колона важним у патогенези улцерозног колитиса. Да би се показао значај Gal-3 у улцерозном колитису у људи испитаће се експресија овог молекула на ћелијама у ламини проприји, као и експресија на овог молекула на епителу дебелог црева. Уз то, испитаће се и концентрација Gal-3 у серуму пацијената са улцерозним колитисом.

Значај овог пројекта је да се утврди улога Gal-3 као новог терапеутског агента у улцерозном колитису. Ако резултати потврде да фармаколошка инхибиција значајно смањује параметре акутног колитиса у мишева, инхибитор Gal-3 ће се даље испитивати у пацијената са улцерозним колитисом.

Пројекат под називом "Улога протока крви и SDF-1/CXCR4-изазваног регрутовања мононуклеарних ћелија у интусусцептивној ангиогенези" има за циљ да открије молекулске механизме одговорне за регулацију интусусцептивне ангиогенезе са могућношћу да резултати добијени у преклиничким студијама буду примењени и у клиници, у области регенеративне медицине и онкологије.

Интусусцептиве ангиогенеза је специфичан начин формирања крвних судова којима уместо ектралуминално, ендотелијалне ћелије формирају интралуминално "избочину" формирајући транслуминалне ендотелијалне стубиће. Узастопно преобликовање и спајање стубића, дели један сегмент у два дела и на тај начин формира додатни сегмент крвног суда. Овај процес има значајну улогу у васкуларном ремоделирању и адаптацији крвних судова током физиолошке као и патолошке ангиогенезе. Процес интусусцептиве ангиогенезе представља механизам резистенције тумора на анти-VEGF терапије, која за циљ има да спречи нео-ангиогенезу. Интусусцептивна ангиогенеза је праћена повећаним протоком крвних судова и регрутацијом мононуклеарних ћелија, присутним на новоформираним, транслуминалним ендотелијалним стубићима. Главни корак у иницијацији интусусцептивне ангиогенезе је екстравазација мононуклеарних ћелија из коштане сржи, који је повезан са повећаном експресијом фактора значајних за хемотаксу (SDF-1 и CXCR4). Наша хипотеза је да је SDF-1/CXCR4 сигнални пут пресудан фактор у процесу интусусцептиве ангиогенезе јер подстиче миграцију мононуклеарних ћелија из коштане сржи и доприноси њиховом доласку у новоформиране крвне судове. Током реализације овог пројекта испитиваће се улога и значај SDF-1/CXCR4 сигналног путева за миграцију мононуклеарних ћелија у интусусцептивној ангиогенези.

CA16225 подразумева мрежу од 26 земаља за сада која има за циљ да успостави мрежу институција које се баве кардиопротекцијом. У том смислу, један од крајњих циљева овог пројекта је и апликација за неки од пројеката из позива HORIZON2020 до краја 2022. године. Иначе, главни координатор пројекта је Derek Hausenloy, University College, London, UK.

Реализација пројекта је почела kick-off Meeting-ом 19-20. 10. 2017. у Бриселу, а следећа активност је била састанак у Бечу 19-21. 03., на коме је учествовао проф. др Владимир Јаковљевић, доц. др Невена Јеремић и асс. Јована Јеремић, где су презентовали и наше резултате у овој области.

Вебсајт пројекта