|
Тренутно сте на: |
|
 |
Научна истраживања |
|
|
|
|
|
МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКТИ |
|
"REPLICA"
In vitro replication studies - "Replica"
У оквиру Програма сарадње са универзитетима из Италије, САД, Русије, Омана, Грчке и Индонезије. Координатор пројекта је Универзитет из Катање и ECLAT, spin-off Универзитета из Катање.
Назив пројекта:
In vitro replication studies - "Replica"
Руководилац пројекта
проф. др Владислав Воларевић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу
Апстракт
Научно-истраживачки пројекат ,,Replica” је мултидисциплинарни и мултилатерални међународни пројекат који, почев од 2019. године, Факултет медицинских наука реализује у сарадњи са универзитетима из Италије, САД, Русије, Омана, Грчке и Индонезије. Координатор пројекта је Универзитет из Катање и ECLAT, spin-off Универзитета из Катање.
Циљ овог пројекта је да истраживачи из 7 различитих земаља користећи идентичну, најсавременију опрему, идентичне ћелијске линије, идентичне лабораторијске услове (температуру, влажност вазддуха) и усаглашене протоколе, реплицирају и потврде резултате објављене у најбоље рангираним светским часописима који су претходно анализирали потенцијално штетне ефекте дуванског дима на различите ћелијске линије. Током реализације пројекта формирана је и опремљена посебна лабораторија за испитивање ефеката дуванског дима (,,Smoking Lab-Serbia), јединствена таквог типа у Србији, у којој су, поред осталих машина, смештене и ,,LM1 и LM4 Borgwaldt smoking machines”, машине-роботи који користе референтне цигарете, електрoнске цигарете и ,,Tobacco-heating products” у различитим режимима рада и тако опонашају активност пушача.
Руководилац пројекта у Србији је проф. др Владислав Воларевић, а поред њега као ангажовани истраживачи Факултета медицинских наука у реализацији пројекта учествују и доц. др Александар Арсенијевић и Александар Илић.
|
|
|
|
CARDIOPROTECTIVE EFFECTS OF POLYPHENOLS THROUGH BIOINFORMATIC GENOMIC APPROACH AND PRECLINICAL STUDIES
Кардиопротективни ефекти полифенола кроз биоинформатички геномски приступ и предклиничке студије
Сажетак :
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу (центар за функционална истраживања) и Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" (центар за цитолошка истраживања) су у оквиру програма сарадње „Павле Савић” који постоји између Републике Србије и Републике Француске у области научних и техничких истраживања успешно прошли конкурс и тиме стекли могућност спровођења заједничког пројекта током 2020. и 2021. године са својим француским партнером (Француски национални институт за истраживања у нутрицији (Unit of Human Nutrition, French National Institute for Agricultural Research, Clermont-Ferrand/Theix)).
Носилац програма у Републици Србији је Министарство просвете, науке и технолошког развоја а у Републици Француској је то Министарство за Европу и спољне послове (МЕАЕ и Министарство високог образовања, истраживања и иновација (МЕСРИ), а спроводи га агенција Kампус Франc (Campus France) уз подршку Француског института у Србији.
Главни циљ садашњег пројекта је да допринесе идентификацији ефеката полифенола биљног порекла на здравље и расветљавању механизама њиховог дејства у превенцији кардиоваскуларних болести. Примаран је биоинформатички приступ, коришћењем напредних биоинформатичких студија геномских података. Поред тога, природа ћелијских и молекуларних циљева полифенола, идентификованих биоинформатичким студијама, била би потврђена и додатно елаборирана на нивоу срца, у in vivo и ex vivo студијама. На овај начин пројекат би требало да пружи нова сазнања о утицају биоактивних супстанци на здравље, која би требало да омогуће развој и производњу функционалне хране која може да спречи или ограничи напредовање кардиоваскуларних болести, али и да формулише препоруке за исхрану.
Иначе, сврха целокупног програма сарадње између две земље је да олакша и развија научну и техничку размену на високом нивоу у обе земље са посебним нагласком на успостављању нових партнерстава. Осим тога, циљ овог програма је да омогући активно учешће и мобилност младих истраживача, нарочито доктораната и пост-доктораната, објављивање заједничких публикација и патената, као и развој већ постојеће сарадње и укључивање у програме финансиране од стране Европске уније.
Списак учесника:
1. Проф. др Владимир Јаковљевић
2. Проф. др Верица Милошевић
3. Проф. др Владимир Живковић
4. Доц. др Иван Срејовић
5. Владимир Ајџановић, научни саветник
6. Милица Милинковић, докторант
7. Драган Миленковић, виши истраживач
|
|
|
|
BIOLOGICAL ACTIVITY OF THE FRACTION AS WELL AS ISOLATED MOLECULES FROM WIDELY DISTRIBUTED AND LOCALLY BALKAN ENDEMIC PLANTS
Биoлошки ефекти естраката и молекула изолованих из биљака са територије Балкана
Abstract:
The present project will be focused on the study of the bioactive compounds from the medicinal plants in Serbia. The obtained extracts will be assayed using antitumor, antimicrobial, immunomodulatory, anti-diabetes, anti-obesity, antioxidant experimental models. Based on the bioassay results, the medicinal plants with potent bioactivities will be further studied to afford pure compounds. Isolated compounds will be assayed in vitro and in vivo to evaluate their functions. Finally, the lead compound will be selected and performed drug-ability study. The objectives are to elucidate the bioactive substances, discover small molecule probe for functional study, and more importantly provide lead compounds for the development of innovative drugs.
Partners:
1. Institute of Materia Medica, Chinese Academy of Medical Sciences
2. University of Kragujevac (Faculty of medical sciencesА and Faculty of science)
3. University of Belgrade (Faculty of agriculture, Institute of biological Research, Institute of Nuclear Sciences)
Сажетак :
Пројекат се бави испитивањем биоактивних компоненти биљака пореклом из Србије. Планирано је да се изолују екстрати и испита њихов потенцијални антитуморски, антиинфламцијски, имуномодулацијски и имунометаболички ефекат.
На основу добијених резултата, екстракти биљака са доказаном биолошком активношћу би се искористили за синтезу различитих једињења у циљу испитивања њихових функција у in vitro и in vivo условима. Једињења са доказаном биолошком функцијом ће се потом испитивати у фармаколошким студијама.
Циљ овог пројекта је испитивање биоактивних супстанци биљака које се користе у народној медицини, као и коришћење новооткривених супстанци у синтези нових лекова.
Партнери:
1. Institute of Materia Medica, Chinese Academy of Medical Sciences
2. Универзитет у Крагујевцу (Факултет медицинских наука и Природно-математички факултет)
3. Универзитет у Београду (Пољопривредни факултет, Институт за биолошка истраживања, Инстистут за нуклеарне науке)
Уговор и прилоге погледајте овде
Списак чланова пројектног тима за 2019. годину:
1. Небојша Н. Арсенијевић, Редовни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
2. Иван П. Јовановић, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
3. Владислав Б. Воларевић, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
4. Гордана Д. Радосављевић, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
5. Марија З. Миловановић, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
6. Гордана П. Радић, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
7. Татјана В. Кањевац, Ванредни професор, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
8. Јелена М. Пантић, Доцент , Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
9. Александар Н. Арсенијевић, Доцент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
10. Јелена З. Миловановић, Доцент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
11. Марина М. Газдић, Доцент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
12. Бојана Ј. Симовић Марковић, Научни сарадник, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
13. Бојана С. Стојановић, Асистент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
14. Драгана Б. Ђорђевић, Асистент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
15. Невена М. Гајовић, Асистент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
16. Милена М. Јуришевић, Асистент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
17. Александар Б. Ацовић, Истраживач приправник, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
18. Андра В. Јевтовић, Истраживач приправник, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
19. Жељко Д. Тодоровић, Истраживач приправник, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
20. Милица М. Величковић, Истраживач приправник, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
21. Тамара В. Вучићевић, Студент ДАС, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
22. Ана З. Луковић, Студент ДАС, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
23. Бојана М. Ђоковић, Студент ДАС, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
24. Срећко Р. Трифуновић, Редовни професор, Универзитет у Крагујевцу, Природноматематички факултет
25. Верица В. Јевтић, Доцент, Универзитет у Крагујевцу, Природноматематички факултет
26. Ненад Л. Вуковић, Доцент, Универзитет у Крагујевцу, Природноматематички факултет
27. Милена Д. Вукић, Истраживач сарадник, Универзитет у Крагујевцу, Природноматематички факултет
28. Мирјана П. Касаловић, Истраживач приправник, Универзитет у Крагујевцу, Природноматематички факултет
29. Никола Т. Танић, Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
30. Данијела Д. Максимовић Иванић, Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
31. Сања А. Мијатовић, Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
32. Светлана Д. Пашкаш, Научни сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
33. Тамара Т. Крајновић, Истраживач сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
34. Дијана С. Драча, Истраживач сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
35. Наста Б. Танић, Виши научни сарадник, Институт за нуклеарне науке „Винча“
36. Мирослава Б. Станковић, Виши научни сарадник, Институт за нуклеарне науке „Винча“
37. Зора П. Дајић Стевановић, Редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
38. Марина П. Мачукановић Јоцић, Редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
39. Драгана В. Ранчић, Ванредни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
40. Иван И. Шоштарић, Доцент, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
41. Илинка М. Пећинар, Доцент, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
42. Светлана Б. Аћић, Асистент, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
43. Милан З. Стојановић, Студент ДАС, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
44. Стефан М. Колашинац, Студент ДАС, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет
|
|
|
THE ROLE OF GALECTIN 3 IN ACUTE COLITIS
Улога галектина-3 у акутном колитису
Сажетак пројекта:
Галектин 3 (енгл. Galectin-3, Gal-3) je лектин који има важну улогу у инфламацији и малигним болестима. Фармаколошки инхибитори Gal-3 се већ користе за супримирање процеса фиброзе у претклиничким студијама. Недавно су клиничке студије показале улогу овог молекула у инфламацијској болести црева (енгл. inflammatory bowel disease, IBD). Серумска концентрација Gal-3 је повећана код пацијената са активном формом улцерозног колитиса и Кронове болести. Међутим, прецизна улога овог лектина још увек је неиспитана у патогенези IBD.
Главни циљ овог истраживања је да се испита улога Gal-3 на ћелијске и молекуларне механизме у патогенези улцерозног колитиса. У истраживању ће се користити C57BL/6 wild type (WT) и knockout мишеви (Gal-3-/- на C57BL/6 подлози). Акутни колитис ће се изазвати седмодневном применом 3% воденог раствора DSS-а (молекулска тежина 40kDa, per os). Davanat (100?g), антагонист Gal-3 ће се давати WT мишевима интраперитонеално сваког другог дана. Анализираће се клинички ток болести, патохистолошке промене, одређивати концентрација цитокина у серумима и изолатима ткива колона као и фенотип инфламацијских ћелија у ткиву колона важним у патогенези улцерозног колитиса. Да би се показао значај Gal-3 у улцерозном колитису у људи испитаће се експресија овог молекула на ћелијама у ламини проприји, као и експресија на овог молекула на епителу дебелог црева. Уз то, испитаће се и концентрација Gal-3 у серуму пацијената са улцерозним колитисом.
Значај овог пројекта је да се утврди улога Gal-3 као новог терапеутског агента у улцерозном колитису. Ако резултати потврде да фармаколошка инхибиција значајно смањује параметре акутног колитиса у мишева, инхибитор Gal-3 ће се даље испитивати у пацијената са улцерозним колитисом.
Ангажовани истраживачи:
Проф. др Владислав Воларевић
Проф. др Миодраг Л. Лукић
проф. др Небојша Арсенијевић
Проф. др Слободанка Митровић
Доц. др Наташа Здравковић
Др Бојана Симовић Марковић
|
|
|
|
COST акција 16225 – "EU - Cardiprotection"
EU - Cardiprotection
Сажетак пројекта:
CA16225 подразумева мрежу од 26 земаља за сада која има за циљ да успостави мрежу институција које се баве кардиопротекцијом. У том смислу, један од крајњих циљева овог пројекта је и апликација за неки од пројеката из позива HORIZON2020 до краја 2022. године. Иначе, главни координатор пројекта је Derek Hausenloy, University College, London, UK.
Реализација пројекта је почела kick-off Meeting-ом 19-20. 10. 2017. у Бриселу, а следећа активност је била састанак у Бечу 19-21. 03., на коме је учествовао проф. др Владимир Јаковљевић, доц. др Невена Јеремић и асс. Јована Јеремић, где су презентовали и наше резултате у овој области.
Вебсајт пројекта
Ангажовани истраживачи:
проф. др Владимир Јаковљевић
проф. др Драган Ђурић
доц. др Владимир Живковић
доц. др Невена Јеремић
доц. др Иван Срејовић
доц. др Тамара Николић
доц. др Исидора Милосављевић
асс. Јована Јеремић
|
|
|
|
|
|
|
|