Trenutno ste na:
 
Vesti sa fakulteta
  Najnovije vesti
 


Povezani sadržaji:
 
Najnovije vesti
Arhiva vesti
 

Navigacija:
 
Početna strana
 







 
VESTI I DOGAĐAJI
NAJNOVIJE VESTIARHIVA VESTI

 

NASTAVLJAJU SE RADOVI NA IZGRADNJI
CENTARA IZVRSNOSTI

U prisustvu rektora Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenada Filipovića, direktora JUP-a u javnoj svojini Dušana Kovačevića, gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, savetnice predsednika Skupštine Republike Srbije prof. dr Slavice Đukić Dejanović, dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića, dekana ostalih fakulteta u sastavu našeg Univerziteta , direktora UKC Kragujevac Predraga Sazdanovića, nastavnika i saradnika FMN i brojnih gostiju ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić zvanično je označio nastavak radova na nastavku izgradnje Centara izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu.

Prema rečima ministra Ružića Centri izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu će biti ponos svih građana Srbije. ''Sa ovim Centrom Kragujevac, pa i Srbija , će postati centar biotehnologije, bioinženjeringa i svega što se tiče medicinskih tehnologija, odnosno tehnologije u medicini. Izgradnja ove jedinstvene naučno-istraživačke ustanove doprineće i angažovanju mladih naučnika i njihovom ostanku u zemlji, tako da je interes čitave naučne zajednice u Republici Srbiji da se radovi što hitnije završe i da Centri izvrsnosti otpočnu sa radom'', rekao je Ružić.

Objekat koji se prostire na površini od oko 11 500 metara kvadratnih i čija je gradnja počela u januaru 2016.godine, posle brojnih problema, trebalo bi da bude završen u narednih 365 dana. Radove na nastavku izgradnje Centara izvrsnosti pratiće , jedinstvene naučno-istraživačka ustanove, pratiće Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić podsetio je da je gradnja Centara izvrsnosti stala jer je firma kojoj je poveren posao izgradnje u jednom trenutku bankrotirala. Istakavši da ''resetovati jedan projekat'' nije ni malo lako gradonačelnik Dašić se zahvalio ministru Ružiću, celoj Vladi Srbije i predsedniku Vučiću koji su, kako je rekao, prepoznali Kragujevac kao grad u koji treba ulagati. ''Ovo je važan dan za ceo Univerzitet, grad ali i za celu Srbiju. Kragujevac nije poznat samo kao centar Sumadije već i kao centar mnogih drugih važnih stvari- od Data centra, preko UKC Kragujevac, palate pravde.. Upravo ovaj objekat ispred kojeg se nalazimo i čija gradnja se nastavlja danas je nešto što Kragujevac stavlja na naučnu mapu Evrope'', rekao je gradonačelnik Dašić. Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović se zahvalio svima koji su neumorno radili da bi se radovi na izgradnji Centara izvrsnost nastavili. ‘Za naš Univerzitet je to jako važno. Pre svega za naše mlade istraživače kojima je važno da imaju prosto, opremu i projekte na kojima će raditi. Verujem da će Centar izvrsnosti značajno tome doprineti i to u onoj oblasti u kojoj je ovaj Univerzitet prepoznat na Sangajskoj listi a to je u oblasti kliničke medicine'', rekao je, između ostalog, rektor Filipović.

Najveći deo novog, savremeno opremljenog prostora u okviru Centara izvrsnosti biće poveren na upravljanje našem fakultetu. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je da deli neizmernu sreću svih nastavnika i saradnika i studenata našeg fakulteta zbog nastavka gradnje Centara izvrsnosti. ''Zahvaljujući resornom ministarstvu , predsedniku Srbije ,ljudima iz JUP-a, i singergijom sa svima njima, uspeli smo da izađemo iz višegodišnjeg lavirinta i da zajedničke snage usmerimo kako bi ovaj posao doveli do kraja. Među vama su graditelji a ne rušitelji i kada su graditelji oni koji treba da završe posao oni će ga i završiti'', rekao je Jakovljević.

U okviru Centara izvrsnosti nalaziće se Centri za istraživanje matičnih ćelija, molekulska i celularna istraživanja, za farmaceutska i farmakološka istraživanja, morfološka, klinička i epidemiološka istraživanja, Vivarijum i Banka matičnih ćelija. Uz to Kragujevac će izgradnjom Centara izvrsnosti postati i centar biotehnologije i bioinženjeringa.









POČELA NOVA AKADEMSKA GODINA NA FMN

Uručenjem indeksa 45-oj generaciji studenata IAS medicine na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu danas je počela nova školska 2021/2022 godina na svi studijskim programima našeg Fakulteta. U prisustvu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, rektora Univerziteta prof. dr Nenada Filipovića, direktora JUP-a u javnom sektoru Dušana Kovačevića, prodekana FMN i brojnih gostiju, indekse brucošima uručili su prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević.

Pozdravljajući brucoše ministar Ružić najpre je istakao da su svi oni, upisavši studije na FMN U Kragujevcu, napravili pravi izbor jer je kako j rekao, Fakultet medicinskih nauka prestižna visokoškolska ustanova koja po rezultatima i postignućima ne zaostaje za drugim visokoškolskim ustanovama u zemlji, Evropi i svetu, što je prethodnih godina potvrđeno dobrim pozicioniranjem na Sangajskoj listi. ''Stoga ću vam poželeti da Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ostane vodeća visokoškolska ustanova u regionu prepoznatljiva po kvalitetu nastavno-obrazovnog i naučno istraživačkog procesa u oblasti medicinskih nauka. Moram da istaknem da je FMN iznedrio i verujem da će tek iznedriti vrhunske stručnjake. U tome je ključna uloga svih nas u obrazovanju , te sa moje strane ide posebna zahvalnost svim profesorima'', rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević najpre je pozdravio novu generaciju studenata IAS medicine istakavši da smo, uz poštovanje svih ugledenih gostiju i protokola, svi tu zbog njih i da su upravo studenti u fokusu na Fakultetu medicinskih nauka. ''Posebno mi je zadovoljstvo da pozdravim novu generaciju budućih doktora medicine koji su se, u ovim teškim vremenima, opredelili za ovaj humani poziv i koji su rešili da svoj život stave u službu očuvanja zdravlja našeg stanovništva. Vi ste druga generacija koja je odlučila da upiše naš fakultet ''pod maskama'' , u vanrednim okolnostima, i time pokazali da je vaša opredeljenost da se bavite ovom profesijom, koja prolazi kroz veoma težak period, vašu istrajnost da budete dobri ljudi a time i dobri doktori jer dobar doktor ne može da bude neko ko nije dobar čovek'', rekao je Jakovljević. Dekan je upoznao brucoše medicine sa načinom rada, mentorima i zaključio da će FMN u narednih šest godina biti njihova druga kuća i da ćemo, kako je rekao, učiniti sve da se svi osećaju komforno, da dolazite s ljubavlju na ovaj fakultet i da se sa ljubavlju vraćaju i kada završe studije i postanu doktori medicine.










URUČENI INDEKSI STUDENTIMA
PRVE GODINE NA IAS FARMACIJE, STOMATOLOGIJE
I OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA

U susret početku nove školske godine na Fakultetu medicinskih nauka danas su uručeni indeksi studentima prve godine IAS farmacije i IAS stomatologije kao i studentima OSS.U prisustvu dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića i tutora, brucoše sva tri studijska programa pozdravili su resorni prodekani koji su im uručili indekse.

Brucošima IAS farmacije indekse je uručio prodekan prof. dr Željko Mijailović. ''Od vas tražim da budete kulturni, vaspitani, da uvažavate vaše nastavnike a s druge strane očekujem i vaš žestok rad. Uslovi nisu onakvi kakvi treba da budu i kakve mi želimo, ali bez obzira na to vi morate puno da radite , biće dosta napora i poteškoća ali zbog toga su tu naši tutori. Mogu slobodno da kažem da su oni najbolji od najboljih i oni će brinuti o vama od danas do kraja vaših studija . Cilj je da što jednostavnije i što kvalitetnije završite vaše studije i steknete zvanje magistra farmacije'', rekao je prodekan Mijailović.

Studentima prve godine OSS koji se školuju za strukovnu medicinsku sestru i strukovnog fizioterapeuta indekse je uručila prodekan prof. dr Nataša Zdravković koja im je poželela dobro došlicu na FMN i koja ih je upoznala sa osnovnim informacijama koje ih očekuju tokom trogodišnjeg školovanja. Prof. Zdravković istakla je da će zbog aktuelne epidemiloške situacije na svim studijskim programima, osim na stomatologiji, nastava biti organizovana preko zum platforme. ''To je i velika povoljnost za studente na Osnovnim strukovnim studijama jer je veliki broj njih angažovan u kovod sistemu tako da ne bi mogli da ispoštuju sve termine nastave i vežbi'', rekla je prof. Zdravković.

Na studijskom programu IAS stomatologije nastava će i ove godine, prema rečima resornog prodekana prof. dr Gvozdena Rosića, uz poštovanje svih mera i obaveznu vakcinaciju odnosno negativan PCR test ili antigenski test , biti organizovana po klasičnom modelu.''Svesni ste da ste izabrali namlađi ali siguran sam i naperspektivniji studijski program na našem fakultetu. Ne sumnjam u vaše potencijale i kvalitete i uveren sam da ćete svi vi, vas 24-oro, uspešno završiti osnovne studije i da ćete na različite načine ostati vezani za ovaj fakultet, na specijalizaciji ili doktorskim studijama'', rekao je prof.Rosić. Studenti stomatologije podeljeni su u četiri tutorske grupe i upravo su im tutori, prodekan Rosić, prof. dr Milica Popović i docenti Miroslav Vasović i Dragica Selaković uručili indekse.

Nastava na svim studijskim programima počinje sutra, 27. septembra 2021. godine, kada će indekse dobiti i studenti prve godine IAS medicine.








KRAGUJEVAC LIDER U REGIONU
U OBLASTI KARDIOVASKULARNE FIZIOLOGIJE

U Banja Luci se od 20. do 23. septembra održava veliki medicinski i naučni skup 7. susreti Evropske sekcije i 8.susreti Severnoameričke sekcije Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka. Ovogodišnja tema su kardioprotekcija i kardiometaboličke bolesti , a o njima govore najveći svetski stručnjaci iz oblasti kardiovaskularnih nauka , među kojima su i osnivači akademije profesori Narandžana Dala, Roberto Boli, Gari Lopasčuk, Bohuslav Ošdatal, Grant Pirs i Andrađ Varo. Na skupu će biti predstavljen 151 naučni apstrakt, od čega 73 usmena izlaganja, mnogobrojna onlajn predavanja i gotovo 60 postera.

Skup , čiji je organizator Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, u kulturnom centru ''Banski dvor'' svečano je otvorio ministar u Vladi RS za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srđan Rajčević. Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Skrbić istakao je da je ovo sigurno jedna od najvećih konferencija koje je Banja Luka imala u ovom sastavu. ''Iskustva smo delom uzeli od kolega iz Kragujevca kada su ovakav skup organizovali pre 2 godine u Vrnjačkoj Banji i otuda moja velika zahvalnost dekanu FMN u Kragujevcu prof. dr Vladimiru Jakovljeviću kao i prof. dr Draganu Đuriću sa Medicinskog fakulteta u Beogradu koji su promovisali naš region, Srbiju a sada i RS. Za nas, region i nauku u RS ovaj skup znači mnogo. Mislim da će ovo biti jako korisno za sam Medicinski fakultet ali i čitav Univerzitet u Banja Luci i siguran sam da svi zajedno doprinosimo sticanju i iskustva i znanja'', rekao je Skrbić.

Pored vodećih imena iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja iz Evrope i Severne Amerike učešće na ovom skupu uzeo je i veliki broj profesora i predavača iz Kanade, Češke, Mađarske, Srbije, BiH. Zapažen nastup, veliki broj stručnih izlaganja i postera imali su nastavnici i saradnici našeg Fakulteta, pre svega Katedre za fiziologiju i Centra za kardiovaskularna istraživanja. Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević najpre ističe značaj skupova ove vrste naglašavajući da se na njima okupljaju najbolji stručnjaci kako bi svojim najnovijim istraživanjima , uz pomoć savremenih tehnologija, smanjili smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Prof. Jakovljević , koji je od početka deo organizacionog tima IACS pa i ovogodišnjeg kongresa, smatra da je ovo fantastična prilika da se grad Banja Luka, čitava RS i Medicinski fakultet prikažu u odličnom svetlu. ''Banja Luka je sigurno okupila krem de la krem svetske vaskularne i istraživačke medicine a ima potencijala da ti ljudi ponovo dođu ovde i da se veliki broj mladih istraživača poveže i stekne nova saznanja. Ja sam siguran da će Medicinski fakultet to iskoristi a mi im pružamo bezrezervnu podršku'', rekao je Jakovljević.

Dekan FMN komentarišući naše učešće na ovogodišnjim 7. susretima Evropske sekcije i 8. susretima Severnoameričke sekcije IACS naglašava da je jako ponosan na sve veći broj mladih koji se priključuju istraživačkim timovima našeg fakulteta i dodaje da mu je posebno drago što su pored prof. dr Vladimira Živkovića i doc. dr Ivana Srejovića i doc. dr Nevene Jeremić, među predavačima ovogodišnjeg skupa i Doc. dr Jovana Jeremić i Doc. dr Jovana Bradić kao i dr Nevena Draginić, saradnik u nastavi, koje su svoje poster prezentacije izložile kao predavanja jer ih je naučni odbor skupa prepoznao i njihove radove ocenio kao izuzetno interesantne i dobre. FMN se predstavio sa 20 radova čime je još pokazao da je naš Fakultet u kardiovaskularnoj fiziologiji, kardiovaskularnoj nauci , predkliničnoj, bazičnoj nauci Kragujevac lider u regionu.

Među glavnim temama ovogodišnjeg kongresa fiziologa su Covid 19 i kardiovaskularni sistem, napredak u istraživanju aritmija, kardioprotekcija u dijabetesu, molekularni mehanizmi i stres i mnoge druge.






















FMN IZDAO FARMAKOTERAPIJSKI PRIRUČNIK ZA STOMATOLOGE

Fakultet mediinskih nauka izdao je priručnik Farmakoterapijski priručnik za stomatologe od 33 poglavlja, jedinstven u regionu, u čijoj izradi su učestvovali brojni stručnjaci sa više od deset Univerziteta iz zemlje i regiona.

Značaj ovog udžbenika ogleda se u velikom značaju kako za studente tako i za rad doktora stomatologije, posebno kliničarima koji se svakodnevno susreću sa različitim stanjima i oboljenjima u stomatološkj praksi. Urednici ovog priručnika su profesori sa našeg Fakulteta-Dušan Đurić i Milica Popović, prof.dr Ranko Skrbić dekan Medicinskog fakulteta u Banja Luci i Vladimir Biočanin sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Recezenti udžbenika- prof.dr Aleksandra Lukić, prof.dr Snježana Čolić i prof.dr Slobodan Janković složni su u stavu da je ovo štivo sveobuhavtno obradilo kompleksnu materiju koja povezuje farmakologe i stomatologe i da predstavlja vredan doprinos u obrazovanju studenata, ali i koristan priručnik za doktore stomatologije u svakodnevnom radu sa pacijentima. Ova knjiga je, prema rečima prof. Jankovića, prva udžbenička literatura iz ove oblasti u našoj zemlji i zato je što pre treba učiniti dostupnu stručnoj javnosti i u štampanoj i u elektronskoj formi.






POTPISAN UGOVOR O NASTAVKU IZGRADNJE CENTARA IZVRSNOSTI

U prisustvu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, rektora Univerziteta prof. dr Nenada Filipovića, dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića, dekana Fakulteta inženjerskih nauka prof. dr Dobrice Milovanovića, i prof. dr Nebojše Zdravkovića, savetnika dekana za kadrove i finansije našeg Fakulteta, danas je u svečanoj sali Rektorata potpisan Ugovor o izvođenju radova na nastavku završetka radova na izgradnji objekta Centri izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu. Ugovor su potpisali direktor Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru Dušan Kovačević i Danilo Babić u ime novog izvođača radova a to je firma ''Inobačka doo'' Novi Sad.

Nastavak radova na objektu površine oko 11 500 kvadrata , čija je gradnja počela u decembru 2016.godine, prema rečima direktora JUP u javnom sektoru Dušana Kovačevića, treba očekivati do kraja septembra a rok za završetak radova je 365 dana. Kovačević je ovom prilikom rekao i da je vrednost radova prelazi 10,5 miliona evra , samo za završetak radova, a da će nakon toga uslediti novi tender za opremanje Centara izvrsnosti i banke matičnih ćelija.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je istakao da se nastavkom izgradnje Centara izvrsnosti u Kragujevcu zapravo nastavlja jako važan projekat za naš grad i zahvalio državi što je, u ovim teškim vremenima, izdvojila sredstva za nastavak radova dodajući da je nauka i ulaganje u nju ono što razlikuje države koje imaju stratešku viziju svog razvoja od onih koje je nemaju. Dašić je istakao i da očekuje da će mnogi mladi istraživači zbog upravo Centara izvrsnosti ostati u Kragujevcu i izrazio očekivanje da će se ne samo mladi koji su otišli iz Srbije zbog ovoga vratiti u naš grad i državu, već da će Centri izvrsnosti i banka matičnih ćelija doprineti da kod nas dođu i svetski priznati stručnjaci. '' Ovi centri svakako će omogućiti bolji i kvalitetniji rad našim mladim istraživačima i omogućiće da Kragujevac postane regionalni centar za biomedicinske ali i sve druge nauke koje će ga koristiti'', rekao je gradonačelnik Kragujevca. Inače grad je dao zemljište i opredelio 40 miliona dinara za izgradnju i opremanje Centara izvrsnosti i banke matičnih ćelija.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović rekao je da je ovaj objekat od strateškog značaja za Univerzitet u Kragujevcu ali i čitav grad, region i državu Srbiju jer će se tu raditi istraživanja iz oblasti biomedicinskih nauka, matičnih ćelija, biomedicinskog inženjeringa, informacionih tehnologija i drugih oblasti. '' Očekujemo veliko angažovanje mladih istraživača kojima je, uz pomoć Grada i Republike Srbije, Univerzitet obezbedio preko 200 stanova. Nadamo se da će u ovom novom objektu dobiti odlične uslove za rad. Nauka je ta koja obezbeđuje rejting svakog Univerziteta a ovaj objekat je taj, koji će po svetskim standardima, obezbediti kvalitet u naučno-istraživačkom radu'', rekao je rektor Filipović.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević je kao najvažniju kariku naše ustanove istakao upravo mlade ljudi koji su željni nauke, napredovanja i dokazivanje. ''Imamo veliki broj onih koji su zainteresovani za bazičnu nauku, u odnosu na druge fakultete i univerzitete, a upravo oni jesu pokretačka snaga našeg Fakulteta i zbog njih smo treću godinu za redom rangirani na Sangajskoj listi najprestižnijih Univerziteta za oblast klinička medicina. Ono što je potrebno jeste obezbediti uslove, sredstva da bi oni ostali ovde. Sa završetkom izgradnje i opremanjem Centara izvrsnosti broj mladih istraživača će rasti. Naš zadatak je da se u narednom periodu posvetimo nabavci nove opreme i da to bude na najvišem mogućem nivou'', rekao je dekan Jakovljević. On je doda i da je nastavak radova na izgradnji objekta polazna osnova za sve dalje korake, od nabavke nove opreme do akreditacije novi naučno-istraživačkih centara što pri našem, što na drugim fakultetima što će doprineti da Kragujevac i Srbija zaista imaju Centre izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija.







POTPISAN UGOVOR O SARADNJI SA SPD RADNIČKI

Nakon svih selekcija ženske rukometne reprezentacije, članova kluba američkog fudbala ''Wild Boars'', vaterpolista i fudbalera Radničkog i svi ostali sportisti klubova koji pripadaju SPD ''Radnički'' će ubuduće sportsko medicinske preglede obavljati u Centru za fiziologiju napora i sportsku medicinu Fakulteta medicinskih nauka. To je rezultat ugovora o saradnji koji su potpisali dekan FMN Prof. dr Vladimir Jakovljević i predsednik SPD ''Radnički'' Bratislav Uraković.

Kako je rekao predsednik Uraković bez kvalitetnih sportsko –medicinskih pregleda nije moguće održati put trofeja kojim idu klubovi SPD ''Radnički''. ''Renomirana akademska institucija kao što je FMN će nam pružiti potpunu zdravstvenu podršku u domenu osnovnih i naprednih sportsko medicinskih pregleda kao što su ergometrija i druge, što nam daje potpuni uvid u psiho-fizičko stanje naših igrača'', rekao je Uraković.

Dekan Jakovljević i Bratislav Uraković su, nakon potpisivanja Ugovora o saradnji, izrazili očekivanje da ćemo u narednom periodu unaprediti saradnju jer je to obostrani interes.




NASTAVAK RADOVA NA IZGRADNJI
CENTARA IZVRSNOSTI UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

Posle višegodišnjeg zastoja i brojnih problema biće nastavljena izgradnja Centara izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, pošto je kroz postupak javne nabavke izabran drugi izvođač. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević izrazio je nadu da će se sa radovima na izgradnji Centara izvrsnosti nastaviti krajem avgusta ili početkom septembra.

Radovi na objektu čija je izgradnja počela u decembru 2015.godine, uskoro će biti nastavljeni, jer je po sprovedenom postupku javne nabavke doneta Odluka o dodeli ugovora drugom izvođaču. Novi izvođač bi radove trebalo da nastavi najkasnije početkom septembra, a, kako je ranije najavljivano, završetak izgradnje ovog objekta mogao bi da se očekuje tokom naredne godine.

Centar izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu je naučna ustanova od nacionalnog značaja i višenamenski je objekat površine od oko 11 i po hiljada kvadrata.

Centar će funkcionisati u sastavu Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, ali će za razvoj nauke služiti istraživačima ne samo iz oblasti medicine i biomedicine, već i iz oblasti biologije, hemije, tehničkih i inženjerskih nauka, biomedicinskog inženjeringa kao i drugih naučnih oblasti.

Ukupna vrednost investicije za izgradnju i opremanje Centara izvrsnosti iznosi 14 miliona evra.

Novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, a u finansiranju učestvuju i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, lokalna samouprava i Univerzitet u Kragujevcu.


POTPISAN UGOVOR O SARADNJI SA SPD FK RADNIČKI 1923

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević i predsednik sportskog privrednog društva FK Radnički 1923 Nikola Frižović potpisali su danas ugovor o pružanju usluga sportsko medicinskih pregleda sportista ovog kluba u Centru za fiziologiju napora i sportsku medicinu našeg Fakulteta.

Nakon višestrukog šampiona u američkom fudbalu, kluba ''Wild boars'' i kontinuirane saradnje sa rukometnim savezom Srbije, u okviru koje u našeg gradu trenutno boravi kadetska reprezentacija koja sportske preglede obavlja kod nas, danas smo potpisali ugovor sa najpopularnijim klubom u našem gradu, FK Radnički 1923 - istakao je dekan Jakovljević. On je dodao da nam je cilj da privučemo najznačajnije sportske subjekte u gradu da budu naši partneri. ''Mi ćemo, na ovaj način, pokušati da pomognemo FK Radnički da napravi svoje mesto na fudbalskoj mapi zemlje Srbije, možda i šire. Siguran sam da u domenu sportske fiziologije imamo da ponudimo jednu od najboljih usluga u ovoj zemlji. S obzirom na veliku energiju i ambiciju koju FK Radnički ponovo ima nadam se da će to biti prepoznato i od ostalih i da će ovaj klub u narednom periodu ostvariti odlične rezultate'', zaključio je Jakovljević.

Direktor FK Radnički 1923 Nikola Frižović istakao je da misli da će Centar za sportsku medicinu pri FMN značajno pomoći u daljem funkcionisanju našeg društva. ''Ovo je važan trenutak za sve nas jer će naš sportski sektor sada imati bolji uvid i bolju kontrolu nad razvojem naše dece tako da će ovo omogućiti napredak kluba u sveukupnom izdanju'', rekao je Frižović. On se zahvalio dekanu i FMN na izuzetnoj efikasnosti u radu, i dodao da je ovo i te kako bilo potrebno FK Radnički koji je u superligi. ''Uz to sportski pregledi biće potrebni svim selekcijama kluba kako bi nastavio dalje da funkcioniše i da se razvija.'', zaključio je Frižović.

Član Gradskog veća za sport Predrag Stevović rekao je da je sa aspekta Grada ono što radi FMN jedna sjajna i da mora da ima pravi odjek. ''Verujem da ćete da napravite jednu zdravu priču ne samo za FK Radnički već i za druge sportske subjekte, udruženja i klubove u Kragujevcu'', rekao je Stevović i dodao da grad Kragujevac širom otvara vrata za sve ono što rukovodstvo FMN čini i dodao da je jako pozitivno što se naš Fakulteta, uvođenjem ove vrste delatnosti, stavlja na zdravstvenu mapu u Srbiji.


DOGOVORENA SARADNJA SA INSTITUTOM ZA BIOLOSKA ISTRAŽIVANJA “SINISA STANKOVIĆ”

Na poziv dekana prof. dr Vladimira Jakovljevića naš Fakultet posetile su Marina Soković, pomoćnik ministra za nauku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Jasmina Glamočanin naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja ‘‘ Siniša Stanković’‘ i rukovodilac laboratorije za fiziologiju biljaka i mikološke laboratorije ovog Instituta.Cilj posete bio je razgovor o mogućnosti za saradnju odnosno realizaciji zajedničkih istraživanja na našem Fakultetu. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević podsetio je da je naša saradnja sa Institutom za biloška istraživanja “Siniša Stanković” započela apliciranjem za jedan međunarodni projekat. “Institut smatram našom najprestižnijom institucijom u oblasti biomedicinskih istraživanja. Prikazali su nam njihove naučne projekte i rezultate. Postoji mnogo dodirnih tačaka naših istraživačkih grupa, pogotovo onih koji se bave uticajem biljnih ekstrakata na određene patofiziološke fenomene, a time i mogućnost da sarađujemo. Mi smo do sada uglavnom bavili biljkama ali i gljive su vrlo interesantne i ulazimo u neko novo poglavlje fitoterapije. Prepoznata je energija, prepoznata je vizija koje su prisutne u obe grupe i iskreno se nadam da ćemo ostvariti saradnju na višem nivou, a time i dobre rezultate u narednom periodu”, rekao je Jakovljević.

Jasmina Glamočanin naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja ‘‘ Siniša Stanković’‘ i rukovodilac laboratorije za fiziologiju biljaka i mikološke laboratorije ovog Instituta rekla je da je jako zadovoljna prilikom da poseti naš Fakultet i da se upozna sa mogućnostima za istraživanja u okviru ovog Fakulteta i našeg Instituta, i mogućnostima za saradnju različitih laboratorija, pre svega sa laboratorijom za fiziologiju biljaka i mikološka istraživanja, kojom i sama rukovodi.

Marina Soković, pomoćnik ministra za nauku, istakla je da se prilikom posete našem Fakultetu uverila da se kod nas radi na visokom nivou, da je angažovano dosta mladih, da je entuzijazam veliki i da može da se ostvari saradnja Univerziteta u Beogradu sa Univerzitetom u Kragujevcu, kao i pojedinačnih fakulteta sa institutima. “Ono što smo videli je da se kod vas rade nove, inovativne metode, koje ja do sada nisam videla, i da postoji plan razvoja koja će doprineti ne samo medicinskim naukama već i povezivanju sa drugim naukama”, zaključila je pomoćnik ministra za nauku Marina Soković.




ODRŽANA KOMEMORACIJA PROF. DR VUJADINU MUJOVIĆU

U prisustvu članova porodice, rukovodstva, nastavnika i saradnika našeg Fakulteta, u Amfiteatru danas je održana komemoracija povodom smrti prof. dr Vujadin M. Mujovića doajen srpske fiziologije i jednog od prethodnih dekana našeg fakulteta , koji je 10. jula 2021. godine napustio ovozemaljski svet. Nakon minuta ćutanja kojim su prisutni odali poslednju poštu prof. Mujoviću o njegovom liku i delu govorili su dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, šef katedre za fiziologiju prof. dr Gvozden Rosić, a u ime Udruženja fiziologa Srbije prof. dr Dragan Đurić.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević , podsetio se svog prvog kontakta sa prof. Mujovićem, na drugoj godini studija medicine, kada je prvi put došao u kontakt sa fiziologijom. ''Sticajem neverovatnih okolnosti, prvo predavanje mojoj generaciji je održao upravo prof. Mujović, koji je tih dana, s početka jeseni 1990. bio izabran za dekana našeg Fakulteta. Bio bih licemeran prema svim prisutnima i prema sebi kada bih rekao u ovom momentu da me je upravo to predavanje orijentisalo prema fiziologiji – NIJE. Ali većina njegovih kasnijih predavanja jeste... Na prvom slajdu profesor u nesvakidašnjoj situaciji za većinu svetskih fiziologa – slika sa najvećim fiziologom 20-og veka, Arturom Gajtonom. Na sledećem slajdu profesor sa svojim prvim knjigama, koje su izašle par godina pre toga, Fiziologijom bubrega i Fiziologijom telesnih tečnosti, a u pozadini poster tadašnje najveće zvezde popularne muzike, Lepe Brene.

Upravo ta dva prva slajda su ukazala na JEDINSTVENOST: na prvom najveći svetski fiziolog, koga je bilo privilegija poznavati, a na drugom najveći srpski fiziolog, koji ne beži od svoje okoline, koju su mnogi prezirali, a potajno joj se divili'', rekao je Jakovljević. On se podsetio i da se prvi naredni susret sa prof. Mujovićem dogodio kada je već bio asistent pripravnik na fiziologiji, željan novih saznanja i dodira nebeskih visina. ''Moram priznati da sam sada za susret bio mnogo bolje pripremljen: mnogo sam bolje mogao da pratim šta profesor priča, njegovo putovanje kroz fiziologiju sa studentima, a to je svako njegovo predavanje predstavljalo. Možda ponekad preterano široko, možda ponekad ne preterano duboko, ali uvek inspirativno'', naglasio je dekan i dodao da su u veoma teškim momentima za njega lično, nastalih smrću Prof. Kostića, njegovog prvog mentora, razvili i odnos saradnik-mentor, koji je bio zasnovan na uzajamnom uvažavanju i poverenju, a ono što je bilo dominantno je da je imao punu slobodu delovanja i odlučivanja. ''Nakon toga su usledile godine druženja i diskusija o fiziologiji i životu, koje su se ogledale u u naučnim radovima (manje), organizaciji domaćih i međunarodnih skupova (više), poglavljima u knjigama (najviše), a vremenom je profesor postao i čest gost moje porodice na druženjima koja su počinjala u rano predvečerje (nakon tenisa) i završavala se kasno noću. Moram da priznam da sam zaključio, gledajući sa ove vremenske distance na mojih 30 godina poznanstva i 25 godina intenzivnog druženja sa profesorom Mujovićem, kao i gledajući i slušajući ovih dana komentare i poteze nekih mojih kolega, koji su bili njegovi saradnici možda i duže, ali očigledno ne i više i bolje, da sam imao retku privilegiju da budem sa profesorom blizak i lično i profesionalno, jer sam na samom početku shvatio i prihvatio njegovu JEDINSTVENOST. A, takvim ljudima je teško prići, što iz straha, što iz zavisti. Možda i oni dopuste samo malom broju ljudi da im maksimalno priđu, da ne bi ugrozili svoju JEDINSTVENOST. Imao sam tu privilegiju i na tome sam beskrajno zahvalan velikom i jedinstvenom Vujadinu Mujoviću'', zaključio je dekan prof. dr Vladimir Jakovljević.

Nazivajući pokojnog profesora Mujovića jednim od doajena srpske i jugoslovenske fiziologije, prof. dr Gvozden Rosić istakao je da je upravo prof. dr Vujadin Mujović, koji je bio dekan našeg Fakulteta od 1990 do 1993. godine, dao značajan doprinos u opstanku i razvoju naše ustanove, jer, kako je rekao, njegova socijalna inteligencija je bila neopisivo značajna u takvim turbulentnim vremenima. ''Prof. Mujović, kao autor, imao je retku posvećenost publikovanju udžbenika i ostalih naučno-edukativnih izdanja. Prof. Mujović, kao predavač, je bio sve suprotno od profesora posvećenog pisanju obimnih knjiga. Sarmantan, ekstravagantan, elokventan prof. Mujović je bio predavač čija se predavanja pamte'', rekao je, između ostalog, prof. Rosić i dodao da je svakako bilo i biće i većih naučnika, autora i predavača od njega ali ipak, po mnogo čemu, prof. Mujović ostaje jedan, jedinstven, svoj i neponovljiv.

Prof. Mujović bio je dugogodišnji predsednik Društva fiziologa Jugoslavije i Srbije, kao i prvi redovni član Američkog društva fiziologa iz naše zemlje. Zbog toga se, na današnjoj komemoraciji, ispred Društva fiziologa Srbije od njega oprostio Prof. dr Dragan Đurić istakavši da nas je napustio redovni profesor medicinskih fakulteta u Beogradu i Kragujevcu, najistaknutiji pisac udžbenika i monografija u oblasti medicinske fiziologije, stvaralac i naučnik, čovek koji je u akademskoj i široj javnosti čitavog života promovisao homeostazu i najlepše vrednosti naučne discipline kojom se bavio. Prof. Đurić je ovom prilikom podsetio da je prof. Mujović dao ogroman doprinos u izgradnji vodećih instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i na Dedinju, ali i medicinskih fakulteta u Beogradu, Kragujevcu , Prištini-Kosovskoj Mitrovici i Foči. ''Smrću profesora Mujovića država Srbija je izgubila velikog i multidimenzionalnog čoveka, a srpska i internacionalna fiziologija priznatog istraživača i autora'', zaključio je prof. dr Dragan Đurić.

U toku svoje karijere prof. dr Vujadin Mujović objavio je preko 560 radova u renomiranim naučnim časopisima u zemlji i inostranstvu, a ono po čemu je bio prepoznatljiv je pisanje knjiga iz svih oblasti fiziologije, čiji broj je dostigao 24. Integralni udžbenik Medicinske fiziologije, objavljen 2012. godine je kruna njegovog stvaralačkog opusa iz oblasti udžbeničke literature, čime je postavio domaći zadatak budućim generacijama, koji će dugo biti nedostižan: integralni udžbenik fiziologije za medicinu, koji je napisao jedan nastavnik. Prof. Mujović je kremiran je u četvrtak 15. jula 2021. godine na Novom groblju u Beogradu.








IN MEMORIAM
Prof. dr Vujadin M. Mujović
(1940-2021)

10. jula 2021. godine ovozemaljski svet je napustio doajen srpske fiziologije i jedan od prethodnih dekana našeg fakulteta, Prof. dr Vujadin M. Mujović.

Prof. dr Vujadin Mujović je rođen 8. decembra 1940. godine u Gajtanu, Srbija. Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Prištini, upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, na kome je diplomirao 1965. godine, kao jedan od najboljih studenata generacije u kojoj su, između ostalih, bili velikani srpske medicine: Prof. dr Ninoslav Radovanović, Prof. dr Slavko Simeunović, Prof. dr Jovan Marić. Završio je poslediplomske studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu u prvoj generaciji i stekao zvanje magistra medicinskih nauka 1969. godine, a doktora medicinskih nauka 1973. godine. Nakon toga je proveo dve godine na postdoktorskom usavršavanju, odnosno specijalizaciji iz hematofarmakologije na Tulane Univerzitetu u Nju Orleansu, SAD, kod čuvenog profesora James Williams Fisher-a, u grupi u kojoj je između ostalih bio i jedan od laureata Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu, Louis Ignarro, kao i jedan od najcenjenijih farmakologa u SAD, Huan Lertora.

Od 1966. godine, kada je izabran za asistenta je prošao sve nivoe akademskog napredovanja na Medicinskom fakultetu u Beogradu do 1987. godine , kada je izabran za redovnog profesora.

Bio je prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu 1978-82. godine, Direktor Instituta za fiziologiju 1984-90, kao i Sef katedre za fiziologiju 1997-2000. Pored rada na matičnom fakultetu, Prof. Mujović je učestvovao u razvoju velikog broja medicinskih fakulteta u celoj bivšoj Jugoslaviji, od čega je najveći trag ostavio na Medicinskom fakultetu u Prištini, Medicinskom fakultetu u Foči u najtežim vremenima za ovaj fakultet, kada mu je pomoć bila najpotrebnija, a posebno na našem fakultetu, gde je bio i dekan u periodu 1990-93. godina. U periodu njegovog mandata, naš fakultet je pokazao prve obrise jedne ozbiljne visoke škole u kakvu smo, nadamo se, izrasli.

U toku svoje karijere objavio je preko 560 radova u renomiranim naučnim časopisima u zemlji i inostranstvu, a ono po čemu je bio prepoznatljiv je pisanje knjiga iz svih oblasti fiziologije, čiji broj je dostigao 24. Integralni udžbenik Medicinske fiziologije, objavljen 2012. godine je kruna njegovog stvaralačkog opusa iz oblasti udžbeničke literature, čime je postavio domaći zadatak budućim generacijama, koji će dugo biti nedostižan: integralni udžbenik fiziologije za medicinu, koji je napisao jedan nastavnik.

Bio je dugogodišnji predsednik Društva fiziologa Jugoslavije i Srbije, kao i prvi redovni član Američkog društva fiziologa iz naše zemlje. Pored svog nastavnog i naučnog opusa, Prof. Mujović je na prvom mestu bio intelektualna gromada i mudar čovek, od koga se moglo mnogo naučiti o svim segmentima života. Bio je omiljeni u društvu, pasionirani teniser i odličan šahista.

Komemoracija povodom smrti Prof. dr Vujadina Mujovića biće održana u amfiteatru "Milosav Miša Kostić" Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu u ponedeljak, 19. 07. 2021. godine sa početkom u 12 časova.




INTENZIVIRANJE SARADNJE SA MEDICINSKIM FAKULTETOM U FOČI

Delegacija Medicinskog fakulteta iz Foče koju su činili dekan Prof. dr Dejan Bokanjić, prodekan za nastavu Doc.dr Irena Mladenović, pomoćnik dekana za nastavu na engleskom heziku Prof. dr Nedeljka Ivković i pomoćnik dekana za kliničku nastavu Doc.dr Nenad Lalović posetila je FMN i sa rukovodstvom fakulteta razgovarala o mogućnostima za intenziviranje i proširivanje saradnje naša dva fakulteta. Saradnja našeg Fakulteta i Medicinskog fakulteta u Foči je dugogodišnja ali je viša bila bazirana na ličnim kontaktima nego na sistemskoj saradnji. ''Mi smo na dananjem sastanku dogovorili postulate koji treba da naprave sistemsku saradnju u narednom periodu a to podrazumeva razmenu nastavnika i saradnika, saradnja po pitanju nastave na engleskom jeziku, realizacija zajedničkih projekata i nastavno istraživačkog rada i mogućnosti za zajedničko apliciranje za Erazmus i druge naučne projekte prema trećim licima na nivou Evrope'', rekao je, nakon sastanka, dekana FMN Prof. dr Vladimira Jakovljevića. On je dodao da je sa obe strane prepoznata energija i želja da naša saradnja u narednom periodu bude intenzivna i plodonosna.

Medicinski fakultet u Foči, koji uskoro obeležava tri decenije postojanja, na četiri studijska programa- medicina, zdravstvena nega, stomatologija i defektologija ima oko 1600 studenata i tendenciju da se taj broj povećava. Novina na ovom fakultetu su studije medicine na engleskom jeziku koje su uvedene prošle godine a kako je FMN u postupku priprema za početak nastave na engleskom jeziku za IAS farmacije bila je ovo prilika da se razmene iskustva i da gosti iz Foče našem rukovodstvu daju određene sugestije oko organizacije čitavog procesa. Dekan Medicinskog fakulteta u Foči Prof. dr Dejan Bokonjić rekao je da za njih jako važno da intenziviraju saradnju sa našim Fakultetom u mnogim oblastima a da je ključno da se to uradi u delu istraživanja, jer je, kako je istakao, FMN u svojim istraživačkim centrima referentna ustanova u Srbiji. ''Mi imamo dobar istraživački Centar i želimo da nam kolege iz Kragujevca svojim znanjem i iskustvom, i radom na zajedničkim projektima pomognu da taj Centar bude još bolji.Dogovarali smo i razmenu nastavnika i mentora na postddiplomskim studijama kako medicine tako i stomatologije a biće nam od velike koristi i znanje i iskustvo koje FMN ima u delu zdravstvenih specijalizacije koje smo mi nedavno tek pokrenuli.U tom smislu očekujemo dolaske vaših profesora kliničara u Foču kako bi pomogli u realizaciji specijalističke nastave na našem Fakultetu. S obzirom da nam je zajednička i nastava na engleskom jeziku ideja je i da u tom delu sarađujemo i razmenjujemo nastavnike'', rekao je profesor Bokanjić. On je naglasio i da je važan segment u intenziviranju saradnje zajednički rad na međunarodnim projektima i zaključio da očekuje da će naša saradnja biti značajan zamajac za oba fakulteta.

Sastanku sa delegacijom Medicinskog fakulteta iz Foče pored dekana FMN prisustvovali su i prodekan za IAS medicine Prof. dr Dejan Petrović, prodekan za IAS stomatologije Prof. dr Gvozden Rosić, prodekan za međunarodnu saradnju i naučno istraživački rad Doc.dr Nevena Jeremić i savetnik dekana za finansije i kadrove Prof. dr Nebojša Zdravković.






ODRŽANA SVEČANA PROMOCIJE DOKTORA NAUKA
NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU

U parku Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, 9. jula 2021. godine rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović svečano je promovisao 95 doktora nauka koji su, u periodu od maja 2020. do maja 2021. godine, odbranili doktorsku disertaciju na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, i to: - 6 doktora nauka na Pravnom fakultetu;
- 7 doktora nauka na Ekonomskom fakultetu;
- 8 doktora nauka na Filološko-umetničkom fakultetu;
- 1 doktor nauka na Pedagoškom fakultetu u Užicu,
- 10 doktora nauka na Fakultetu inženjerskih nauka;
- 3 doktora nauka na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.
- 12 doktora nauka na Prirodno matematičkom fakultetu;
- 48 doktora nauka na Fakultetu medicinskih nauka;

Na Univerzitetu u Kragujevcu je, tokom 45 godina rada, promovisano ukupno 1576 doktor nauka, uključujući i današnju promociju.

Univerzitet je objavio Knjigu doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu 2021 u kojoj su sažeto predstavljene biografije doktora nauka i naučni doprinos njihovih disertacija.

U doktore medicinskih nauka promovisani su:
1. Nenad Marković
2. Milan Paunović
3. Ivana Maletić-Sekulić
4. Borivoje Savić
5. Dejan Aleksić
6. Dušanka Tadić
7. Dejan Pilčević
8. Aleksandar Arsenijević
9. Ana Popović
10. Aleksandar Acović
11. Ana Dević
12. Predrag Đurić
13. Gordana Gajović
14. Igor Kumburović
15. Neda Novaković
16. Dragan Dulović
17. Aleksandar Jevtić
18. Svetlana Antić
19. Jelena Ristić
20. Marija Živković Radojević
21. Milena Vuletić
22. Mile Eraković
23. Petar Vojvodić
24. Vesna Jovanović
25. Gordana Đorđević
26. Ivica Petrovića
27. Aleksandra Vukotić
28. Zagor Zagorac
29. Helena Marić
30. Milan Kocić
31. Dragan Krstić
32. Jovan Luković
33. Miloš Mitrašević
34. Tanja Radonjić
35. Dejan Jovanović
36. Vanja Kostovski
37. Miodrag Jocić
38. Valentina Opančina
39. Nikola Čikiriz
40. Igor Sekulić
41. Stanko Petrović
42. Snežana Lazarević
43. Mirko Mikić
44. Radica Dragojlović Ružičić
45. Stevan Jovanović
46. Saša Kiković
47. Anica Petković
48. Milica Išljamović








PREDSTAVLJENA ANTICOVID - SOFTVERSKA PLATFORMA

Na FMN u Kragujevcu prestavljena je inovativna softverska platforma AntiCovid čija je funkcija smart zakazivanje i upravljanje redovima čekanja kod pacijenata koji čekaju testiranje na Covid 19. Platforma prestavlja inovativni sistem reševanja gužvi i smanjuje pritisak na lekare kada pacijenti dolaze u talasima,ili nezakazano. Daje lekaru uvid u simtome, celu sliku pacijenata, zatim se radi i statistika celog procesa. Zatim pacijent dobija vreme i može da prati svoj termin u realnom vremenu. Platforma ima mnoštvo opcija i prostora za nadogradnju kod dinamičnog rešenja. Autor platforme je dr Miloš Lučić sa FMN i tim Akademije za strukovne studije Sumadija, a podršku i razvoj dva derivata uradili su : Prvi derivat tim studenata uz podršku mentora sa Akademije strukovnih studija, a drugi derivat profesor Vladimir Cvjetković sa Prirodno matematičkog fakulteta.

Prema rečima autora platforme dr Miloša Lučića, rad softverske platforme AntiCovid zasniva se na inovativnom sistemu za zakazivanje i praćenje reda čekanja pacijenata, kao i pred trijaže. '' Kada pacijent ode na web aplikaciju, popuni elektronski formular i zakaže svoj termin danas za danas, ili danas za sutra, zavisnoti od uključene opcije, može da zakaže vreme pregleda. Zatim dobija mejl ili sms obaveštenja, kao i jedistveni kod-šifru koji je vezan samo za tog pacijenta. Samim tim se ne prave nepotrebni redovi čekanja, jer pacijent svoj pregled planira kada njemu odgovara zavisnosti od ličnih obaveza i slobodnih termina. Pored ovog sistema zakazivanja postoji inovativni sistem za praćenje redova ispred Kovid ambulante. Pacijent na E-oglasnoj prasti svoju poziciju i tačno može da vidi da li pregled kasni i kada se završava, može u svojim kolima putem telefona da prati, ili na velikom smart televizoru ispred ambulante, zatim dođe tačno kada je na redu njegov pregled. Sistem prati simtome, podatke, i ostale informacije bitne za lekara. Svaki lekar u ordinaciji ima svoj pristup platform, može da zna unaped koji pacijent dolazi i njegovou kliničku sliku, na osnovu uslaznih informacija, od hitnosti pregleda do godina pacijenta. Sistem prati automatski statistiku pregleda, i može da posluži analitici. Kada pacijent završi pregled sistem detektuje kraj pregleda. Pored pomenutih sistema i opcija istih, postoji zakazivanje kontrolinih pregleda pacijenta koji su prošli pregled koji sam lekar zakazuje, određuje datum i vreme. Trenutno su aktivne dve verzije, ali u budućem periodu radiće se i unapređena verzija koja će imati sistem veštačke inteligencije u upravljanju procesima u samoj Kovid ambulanti'', rekao je Miloš Lučić.

Cilj je da potencijalno zdrave osobe nemaju direktan kontakt sa potecijano zaraženim, da se vreme čekanja svede na minimum, da hitni slučajevi dobijaju prednost, kao trijaža na osnovu stanja pacijenta i godina. Softverska platforma AntiCovid prestavlja donaciju zdravstvenom sistemu Srbije, a prvi korak na tom putu je implamentacija softverske platforme AntiCovid u Kovid ambulanti za testiranje Doma zdravlja u Kragujevcu, a pad broja zaraženih je idelano vreme za implementaciju u praksi. Kako je rekao direktor Doma zdravlja Kragujevac dr Vasilije Antić platforma će u DZ Kragujevca početi da se primenjuje u narednih 10 do 15 dana. Dr Antić je ovom prilikom, kao i dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, istakao da je saradnja naše dve ustanove izuzetna i zahvalio se na donaciji. ''Ova platforma će mnogo značiti za pacijente obolele od korna virusa. Ovaj projekat je primer kako se radi u svetu i nama će mnogo značiti ne samo za Kovid pacijente jer može da bude primenjivo i za sve druge preglede koji se zakazuju. Ovim softverom se pacijetu omogućava da ne čeka na pregled a lekaru da uvek zna koliko ima zakazanih pacijenata. Nadamo se da će se ova platforma primenjivati dalje po Srbiji jer na ovaj način rade samo najrazvijenije zemlje u svetu'', rekao je direktor DZ Kragujevac dr Vasilije Antić.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević istakao je da je digitalizacija u današnje vreme neophodna i dodao da mu je drago što je ovakva aplikacija potekla upravo sa našeg Fakulteta u saradnji sa Akademijom strukovnih studija Sumadije. ''Ova aplikacija je višestruko korisna, kako u uslovima Kovida, tako i u normalnim uslovima jer će omogućiti efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema. FMN će i ubuduće podržavati sve aktuelne i progresivne projekte jer unapređuju ne samo naš rad već daju doprinos i široj društvenoj zajednici. Mi smo na pragu da dobijemo veliki inovacioni projekat u saradnji sa RPK Kragujevac. Očekujemo da prođemo završnu evaluaciju i dobijemo taj projekat kod Fonda za inovacionu delatnost što će biti prvi put da neko sa našeg Univerziteta tako nešto dobije. Budućnost nauke je da iz nje nešto praktično proistekne i da šira društvena zajednica ima od toga koristi, a mi smo ti koji imaju šta da ponude'', rekao je prof. Jakovljević.

Prezentaciji su prisustvovali dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, direktor Doma zdravlja dr Vasilije Antić, predsednik Akademije strukovnih studija Sumadija prof. dr Milan Đorđević sa studenskim timom sa Akademije, profesor dr Vladimir Cvjetković sa Prirodno matematičkog fakulteta-a, kao i autor softverske platforme dr Miloš Lučić sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.








DODELJENE DIPLOME NA OSNOVNIM I MASTER STUDIJAMA

U prisustvu dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića resorni prodekani- prof.dr Dejan Petrović ua IAS medicine, prof.dr Željko Mijailović za IAS farmacije i prof.dr Nataša Zdravković za OSS u amifiteatru, nakon Vidovdana, uručili su diplome 21 doktoru medicine, jednom magistru farmacije i 3 diplome strukovnim sestrama.

Obraćajući se prisutnim diplomcima dekan prof. dr Vladimir Jakovljević najpre je čestitao svim akoji su stekli diplome našeg Fakulteta. ''Vi ste svoj deo posla odradili najbolje što ste mogli. Mi smo kao profesori i fakultet pokušali da vam u tome maksimalno pomognemo. Sada je na onima koji vode brigu o zdravstvenom sistemu naše zemlje da vam nađu adekvatnu poziciju i da vi znanje koje ste ove akumulirali možete da upotrebite u borbi za zdravlje našeg stanovništva'', rekao je prof. Jakovljević. On je dodao da je iza naših diplomaca najlepši period u životu a to je period studiranja i dodao da ih sada očekuje pravi život i pravi problem. ''Želimo Vam da te probleme rešavate u hodu, da što pre nađete posao u struci u našoj zemlji, i da budete zadovoljni kao što ste zadovoljni i srećni danas na dodeli diploma'', zaključio je dekan.

Ovom prilikom uručene su i dve diplome master menadžerima u sistemu zdravstvene zaštite.







DOBRODOSLICA ZA STUDENTE IZ SPANIJE U KRAGUJEVCU

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu je jedan od prvih fakulteta u Evropi koji ovog jula otvara svoja vrata studentima na razmeni iz svih krajeva sveta: Spanija, Brazil, Portugalija, Češka, Slovačka i Rusija.

Prvi studenti su već stigli iz Spanije u Kragujevac, i to njih dvoje, Kristina Alkazar Perez i Horhe Huan Lara. Oni su na završnoj godini studija medicine na svojim fakultetima. Kristina studira na Univerzitetu u Murciji a Horhe na Univerzitetu u Malagi. Njih je dočekao dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević i poželeo im toplu dobrodošlicu u Kragujevac i Srbiju. Dekan im je takođe poželeo uspešan rad i sticanje novih znanja i veština iz radiologije uz želju da svoje iskustvo prenesu kolegama u Spaniji i da oni budu samo prvi u nizu onih koji će doći na naš Fakultet. Prijemu su prisustvovali i članovi Katedre za radiologiju prof. dr Radiša Vojinović i asist. dr Valentina Opančina koji će biti njihovi mentori tokom razmene.

Kako Kristina i Horhe kažu, izabrali su Srbiju zbog dobre epidemiološke situacije i visokog procenta vakcinisanih građana a Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu su izabrali zbog njegovog dobrog ranga na Sangajskoj listi, odličnih naučnih rezultata i poznate gostoprimljivosti. Njih dvoje su imali želju da se usavršavaju iz oblasti radiologije i ta želja im je ispunjena tako da će tokom jula ove godine imati priliku da sarađuju sa šefom Katedre prof. dr Radišom Vojinovićem i asist. dr Opančina Valentinom, specijalistima radiologije u Univerzitetskom Kliničkom centru Kragujevac. Katedra za radiologiju je za njih pripremila specijalan projekat koji će pored vežbi i teorijske nastave, uključiti i rad na naučno-istraživačkom projektu koji se tiče radiološke dijagnostike COVID-19 infekcije i zbog toga su studenti iz Spanije posebno srećni jer zbog pandemije nisu imali prilike da tako nešto rade sa svojim profesorima u Spaniji.

Studentska razmena je organizovana preko internacionalne studentske organizacije IFMSA a u ovoj organizaciji su učestvovali studenti medicine iz podružnice IFMSA Kragujevac, na čelu sa studentkinjom Anom Todorović.


ODRŽANA SVEČANA PROMOCIJE DOKTORA NAUKA
NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU

U parku Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, 2. jula 2021. godine rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović svečano je promovisao 82 doktora nauka koji su, u periodu od maja 2019. do maja 2020. godine, odbranili doktorsku disertaciju na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, i to:

- 9 doktora nauka na Prirodno matematičkom fakultetu;
- 46 doktora nauka na Fakultetu medicinskih nauka;
- 5 doktora nauka na Fakultetu inženjerskih nauka;
- 3 doktora nauka na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku;
- 2 doktora nauka na Agronomskom fakultetu u Čačku;
- 7 doktora nauka na Ekonomskom fakultetu;
- 4 doktora nauka na Pravnom fakultetu;
- 6 doktora nauka na Filološko-umetničkom fakultetu;

Na Univerzitetu u Kragujevcu je, tokom 45 godina rada, promovisano ukupno 1481 doktor nauka, uključujući i današnju promociju.
Univerzitet je objavio Knjigu doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu 2020 u kojoj su sažeto predstavljene biografije doktora nauka i naučni doprinos njihovih disertacija.

U doktore medicinskih nauka promovisani su:
1. Ana Pejčić
2. Bojan Milošević
3. Irena Pušica
4. Bojana Stojanović
5. Marijana Tomić Smiljanić
6. Dražen Ivetić
7. Miloš Milosavljević
8. Tatjana Bošković Matić
9. Vladimir Milosavljević
10. Nebojša Vacić
11. Duško Kljakić
12. Tamara Stojmenović
13. Bojan Stojanović
14. Marina Miletić Kovačević
15. Jelena Tošić Pajić
16. Lavinika Atanasković
17. Refet Gojak
18. Predrag Marić
19. Marina Stolić
20. Ljiljana Simonović Grujić
21. Sanja Kostić
22. Dragan Stolić
23. Jovan Jovanović
24. Petar Milić
25. Aleksandar Gavrilović
26. Narcisa Petrović Subić
27. Tanja Sobot
28. Jasmina Sretenović
29. Milena Mišić
30. Slavica Konević
31. Iva Grubor
32. Jovana Bradić
33. Jelena Smigić
34. Dajana Nogo-Živanović
35. Aleksandar Ristanović
36. Katerina Dajić
37. Živana Slović
38. Irena Ilić
39. Dalibor Stajić
40. Andreja Vujanac
41. Jovana Jeremić
42. Marko Petrović
43. Mirko Jovanović
44. Davor Zoričić
45. Aleksandar Oroz
46. Aleksandra Vranić







USPESNO ZAVRSEN ERAZMUS PROJEKAT ''ART-REM''

Nakon tri i po godine uspešno je priveden kraju međunarodni Erazmus projekat ''ART-REM'' u koji je bio uključen i naš Fakultet i zahvaljujući kojem je akreditovan master program regenerativna medicina, koji je u školskoj 2020/2021 godini upisao prvu generaciju od 23 studenta. U projekat su, pored Univerziteta u Kragujevcu, bili uključeni i Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Sofiji, Ljubljani, i Nju Kaslu. ''Uspeli smo da uradimo sve planirane aktivnosti i da iznedrimo tri nova master programa u Srbiji koji će nam doneti kadrove edukovane u oblasti reproduktivne biologije, reproduktivne biotehnologije i animalne biologije i master program za edukaciju stručnjaka iz oblasti regenerativne medicine, koji se realizuje na vašem Fakultetu medicinskih nauka. Mi smo ponosni na naše rezultate i smatramo da će to imati dobar odjek u ovoj oblasti jer našoj zemlji trebaju stručnjaci koji će unaprediti nezavidnu aktuelnu situaciju u oblasti bele kuge. U Novom Sadu je uspostavljen master program reproduktivne biologije i ti ljudi će raditi u laboratorijama za vantelesnu oplodnju postupke asistirane reprodukcije. U Beogradu, na Fakultetu za veterinu, imamo uspostavljen master program za animalnu reproduktivnu biologiju i biotehnologiju,dok kod vas u Kragujevcu na FMN imamo master regenerativne medicine koji uspešno privodi kraju školovanje prve generacije studenata. Naravno da je to veliki uspeh kada pravite sopstvene kadrove koji će, sigurna sam u to, doneti i primeniti nova znanja u ovim oblastima'', rekla je prof. dr Aleksandra Trnanić Pjević, rukovodilac projekta, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu.

Uspešna završnica ovog projekta i predstavljanje rezultata održani su u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Kragujevcu. Prof. dr Biljana Ljujić sa katedre sa genetiku FMN koja je i rukovodilac master programa regenerativna medicina istakla je da uspešan završetak Erazmus projekta ''ART-REM'' je jako važan i za naš grad i za Univerzitet ali pre svega za Fakultet medicinskih nauka. ''Upisali smo prvu generaciju studenata master programa regenerativna medicina, njih 23-oje koji su stekli veštine koje podrazumevaju da oni sutra mogu raditi u laboratorijama- od onih koji rade biohemijsku obradu do onih koji se bave inžinjeringom. Okosnica ovog programa je bila primena i upotreba matičnih ćelija u regeneraciji tkiva što i predstavlja neku dalju ili bližu budućnost u lečenju. Kroz ovaj program naglašeni su i nedostaci odnosno koja su neželjena dejstva ove terapije'', rekla je prof. Ljujić.

Završnoj svečanosti u Rektoratu prisustvovali su i studenti prve generacije master programa regenerativna medicina koji na najbolji način svojim budućim kolegama mogu da prenesu šta su u okviru ovih studija naučili, koje veštine stekli i dati najbolju preporuku za ovaj program. Uz studente, predstavljanju rezultata projekta, prisustvovali su i mnogobrojni profesori sa svih Univerziteta iz zemlje i okruženja koji su bili uključeni u realizaciju Erazmus programa ''ART-REM'’ kao i prodekan za međunarodnu saradnju našeg Fakulteta Doc. dr Nevena Jeremić.









OTVORENA IZLOŽBA SLIKA MARIJE VELIČKOVIĆ

U holu Fakulteta medicinskih nauka otvorena je prva samostalna izložba slika kragujevačke slikarke Marije Veličković pod nazivom ''Od nezaborava do bajke''.

Izložbu je otvorio dekan prof. dr Vladimir Jakovljević koji je najpre izrazio zadovoljstvo što se, posle više od godinu dana, u našu ustanovu, kako je rekao, vratila umetnost i što su moguća okupljanja ljudi. “O našim Fakultetu se poslednjih dana mnogo govori i to s razlogom jer su u pitanju rezultati višegodišnjeg rada ali i novi projekti. Pre svega mislim na ponovno rangiranje našeg Univerziteta na Sangajskoj listi zahvaljujući našoj ustanovi u oblasti kliničke medicine ali i otvaranje ordinacije Sportske medicine, proširivanje međunarodne saradnje, akreditacije studijskog programa farmacija na engleskom jeziku. Pored svega toga drago mi je da smo izašli i iz okvira nastavno-obrazovnog i naučnog procesa, i uspeli da podstaknemo ljude da budu deo umetnosti, a naš Fakultet bude mesto koje će narednih dana krasiti prelepe slike Marije Veličković”, rekao je Jakovljević.

Govoreći o slikama Marije Veličković, Aleksandra Božović iz Udruženja likovnih umetnika “KUL.T” Kragujevac predstavila je Mariju kao slikarku koja poput devojčice sanja i te snove pretače na platno. Ona je citirala Boška Raičevića, akademskog grafičara i slikara iz Nikšića, koji je Mariju opisao ako autorku koja na veoma precizan način barata elementima linearne i vazdušne perspektive tako da su njenim slikama jasno i precizno izraženi svi planovi slike i da je reč o izrazito velikom radu i posvećenosti u postavljenim zadacima. “Iz njenih slika isijava ono najiskrenije, najtananije, najčistije i najljudskije što posedujemo u sebi a ona je uspela da ostvari ono što je uvek želela da bude ''odrasla devojčica'' koja kreira svoju bajku”, rekla je Aleksandra Božović. Autorka izložbe Marija Veličković poželela je dobrodošlicu svim gostima i naglasila da svaka njena slika ima svoju priču, obojenost i prikaz atmosfere. Među svim tim elementima u metafizičkom prostoru između jave i sna provijali su se tonovi Vivaldijeva četiri godišnja doba u kojima su uživali svi posetioci izložbe. Izložba je otvorena narednih sedam dana u holu FMN.







POČELA SA RADOM ORDINACIJA SPORTSKE MEDICINE NA FMN

U okviru zdravstvene delatnosti, na osnovu rešenja Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, u savremeno opremljenom prostoru u zgradi Instituta FMN, danas je i zvanično počela sa radom Ordinacija sportske medicine. Lekari specijalisti sportske medicine sa našeg Fakulteta, prof. dr Vladimir Živković i doc. dr Ivan Srejović, uz asistenciju iskusnijih kolega iz Beograda, obavili su sportske preglede za mlađe kategorije naše ženske rukometne reprezentacije.

Rešenje ministarstva o registraciji ove zdravstvene delatnosti, kako je rekao dekan prof. dr Vladimir Jakovljević, stiglo je krajem maja a prethodile su mu obimne pripreme kako u delu sređivanja i opremanja prostora u zgradi tako i u nabavci najsavremenije opreme. ''Južno od Beograda, izuzimajući Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, posedujemo najbolju i najsavremeniju opremu za ovu vrstu pregleda, tako da možemo da izvršimo izuzetno dobru procenu fizičkog statusa kako sportista tako i rekreativaca ali i bolesnih ljudi. S obzirom da se nalazimo u krugu UKC Kragujevac, koji je naša nastavno naučna baza, očekujem da ćemo u perspektivi napraviti razne dobre i zajedničke stvari kako za sportiste tako i za ostatak stanovništva'', rekao je dekan Jakovljević.

Pored sportista ove preglede mogu obaviti i svi rekreativci i preporučuje se da to urade svi oni koji se bave fizičkom aktivnošću, koja, kako ističe prof. Jakovljević, koji je i specijalista sportske medicine, često može da bude i jako terapijsko sredstvo ukoliko je dozirana na pravi način. FMN je prošle nedelje potpisao Ugovor sa klubom američkog fudbala ''Kragujevac Wild boars'' o pružanju usluga zdravstvenog pregleda sportistima ovog kluba. Ugovor su potpisali dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević i predsednik popularnih ''Divljih veprova'' Marko Vujanac. On je izrazio zadovoljstvom početkom saradnje sa našim Fakultetom u okviru Ordinacije sportske medicine i istakao značaj pregleda za sve članove kluba koji je u dosadašnjoj istoriji devet puta bio prvak Prve lige Srbije a igrao je i finale EFAF kupa u kome je poražen od London blica.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević naglašava da su u toku pregovori sa nekoliko kragujevačkih klubova te da uskoro očekuje i ozvaničenje saradnje sa FK Radnički i našim vaterpolistima.








AKREDITOVAN STUDIJSKI PROGRAM IAS FARMACIJE
NA ENGLESKOM JEZIKU (45 studenata)

Dopunu uverenja o akreditaciji pogledajte ovde


URUČENI INDEKSI NOVIM SPECIJALIZANTIMA

Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof.dr Vladimir Jakovljević uručio je u Amifiteatru indekse novoj generaciji specijalizanata i užih specijalizanata našeg Fakulteta. Preko 80 doktora medicine i stomatologije, magistara farmacije i lekara specijalista, u okviru prolećnog konkursa za upis na specijalističke i uže specijalističke studije, opredelilo se da svoje stručno usavršavanje, u okviru zdravstvenih specijalizacija i užih specijalizacija, upiše upravo na FMN.

Pozdravljajući prisutne dekan prof. dr Vladimir Jakovljević je najpre izrazio zadovoljstvo što je i u ovom konkursnom roku zabeleženo veliko interesovanje za upis na zdravstvene specijalizacije i uže specijalizacije i zahvalio se svima koji su izabrali da im upravo naš Fakultet bude druga kuća u narednih tri do pet godina, u zavisnosti od specijalizacije koju su upisali. Jakovljević je rekao da više od 15 godina naša ustanova kontinuirano radi na uvođenju novih studijskih programa i poboljšanju kvaliteta postojećih, i dodao da je u tom smislu akreditovan studijski program integrisanih akademskih studija farmacije na engleskom jeziku, a u planu je akreditacija za studije medicine i visoku školu. ''Naš Univerzitet je i ove godine zahvaljujući Fakultetu medicinskih nauka i ove godine na Sangajskoj listi najboljih Univerziteta u svetu iz oblasti kliničke medicine. Zdravstvene specijalizacije koje usavršavamo iz godine u godinu, uvođenjem novih specijalizacija i užih specijalizacija je takođe sve prepoznatljiviji brend našeg Fakulteta. U ovom roku kao novine uveli smo subspecijalizaciju iz kliničke farmakologije-farmakoterapije i intenzivne medicine, a subspecijalizacija iz baromedicine koja je uvedena pre godinu dana postaje sve traženija, i van granica Srbije, i samo u ovom roku upisali smo 5 novih subspecijalizanata'', rekao je dekan Jakovljević. On je podsetio i da je potreba za lekarima specijalistima iz godine u godinu sve veća i da je pandemija korona virusa rezultirala zapošljavanjem velikog broja lekara kako na primarnom tako i na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite pa su mnoge ustanove u okruženju, uključujući i naš Univerzitetski klinički centar, odlučile da uprave te mlade lekare upute na specijalizacije na FMN.

Pored tradicionalno velikog interesovanja za upis na specijalizacije iz stomatoloških grana, najveće interesovanje doktori medicine, u ovom konkursnom roku, pokazali su za specijalizacije iz pedijatrije, interne medicine, ginekologije i akušerstva, neurologije, radiologije, anestezije, reanimatologije i intenzivne terapije. Zvanje specijaliste i užeg specijalizacije do sada je na Fakultetu medicinskih nauka steklo preko 500 lekara specijalista i užih specijalista.









FMN POTPISAO SPORAZUM O SARADNJI SA SB ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU ''MLJEČANICA''

Dekan FMN Prof.dr Vladimir Jakovljević i direktor SB za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju '' Mlječanica'' iz Kozarske Dubice u Republici Srpskoj potpisali su sporazum o saradnji u oblasti nastave i naučno istraživačkog rada. Sporazum je potpisan u okviru ceremonije polaganja kamena temeljca za novi zdravstveno turistički kompleks ove ustanove koji će imati 11 novih objekata čija je procenjena vrednost 17 miliona evra, a koji se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srpske. Kamen temeljac za novi kompleks položio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u prisustvu predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović, predsednika Vlade RS Radovana Viškovića i ministra zdravlja Alena Seranića. Prema rečima direktora SB ''Mlječanica'' Darka Banjca izgradnja novog kompleksa odvijaće se u dve faze - u prvoj je planirana izgradnja objekta poluintenzivne nege, novog najsavremenijeg dijagnostičkog bloka i savremene laboratorije, dok će u drugoj fazi biti izgrađeni najsavremeniji hotel sa olimpijskim i zatvorenim bazenom, spa centrom, sportskim terenima, trim stazama i veštačkim jezerom. U okviru prve faze, koja podrazumeva izgradnju zdravstvenog dela, biće izgrađen i najsavremeniji hidroblok koji će imati jednu osmomesnu i dve jednomesne hiperbarične komore. Lekari SB ''Mlječanica'' koji će raditi u ovom delu bolnice počeli su subspecijalizaciju iz baromedicine na FMN u Kragujevcu što je bila i inicijalna kapisala za potpisivanje sporazuma i početak saradnje naše dve ustanove. ''Mnogo nam znači potpisivanje sporazuma sa vašim Fakultetom i posebno želim da istaknem gostoprimstvo dekana Vaše ustanove prof. Jakovljevića prilikom naše posete Kragujevcu, što je za svaku pohvalu. Izašli ste maksimalno u susret našoj bolnici a samim tim i našim pacijentima i svim građanima Republike Srpske. Naši lekari upisaće specijalizacije i subspecijalizacije na FMN u Kragujevcu i zaista nam je čast i zadovoljstvo da se jedna ustanova poput Vašeg Fakulteta odlučila da sa nama sarađuje'', rekao je direktor Banjac.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević istakao je da naš Fakultet ima intenzivnu kako domaću tako i međunarodnu saradnju i da smo otvoreni za sve nove prijatelje i saradnike i iz zemlje ali i čitavog regiona. Jakovljević dodaje da je ideja o saradnji potekla od SB ''Mlječanica'' jer smo mi jedini u Srbiji koji u ovom trenutku imamo aktivnu subspecijalizaciju iz oblasti baromedicine odnosno hiperbarične oksigenacije.

''Zadovoljstvo nam je što na putu razvoja ove bolnice možemo da pomognemo edukacijom njihovih lekara a u planu je i zajednička saradnja u oblasti naučno–istraživačkog rada na duže staze iz oblasti rehabilitacije svakog tipa, ne samo hiperbarične oksigenacije'', rekao je Jakovljević. Nakon potpisivanja Sporazuma dekan Jakovljević je svečano uručio indekse lekarima SB Mlječanica koji su upisali subspecijalizaciju iz baromedicine na FMN- dr Miletu Čeku i dr Slobodanki Jagodić. Dr Čeko rekao je da SB Mlječanica intenzivno radi na proširenju svojih usluga koje pruža krajnjim korisnicima i da je jedna od planiranih otvaranje Centra za hiperbaričnu medicinu. ''Razmatrali smo razne ponude za dodatnu edukaciju odnosno užu specijalizaciju iz baromedicine u BiH, Hrvatskoj i Srbiji i zaključili da program koji ima FMN za ovu oblast je najkvalitetniji jer je u proces edukacije inkorporiran čitav tim stručnjaka, slobodno mogu reći doajena iz ove oblasti. Ubeđen sam da ćemo opravdati poverenje koje ste nam ukazali i da ćemo znanje stečeno na Vašem fakultetu maksimalno iskoristi kako bi na najbolji način pomogli lečenju naših pacijenata'', rekao je dr Čeko.











ZAHVALJUJUĆI FAKULTETU MEDICINSKIH NAUKA
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TREĆI PUT
NA SANGAJSKOJ LISTI NAJPRESTIŽNIJIH UNIVERZITETA

Univerzitet u Kragujevcu se i ove godine (za akademsku 2020), zahvaljujući Fakultetu medicinskih nauka, treći put zaredom našao se na prestižnoj Sangajskoj listi najprestižnijih univerziteta u svetu za oblast klinička medicina. Prvi put na ovoj listi bili smo 2019. godine kada je pored našeg Fakulteta rangiran i PMF u Kragujevcu i to na poziciji između 301. i 400. mesta. Prošle, kao i ove godine rangiran je samo naš Fakultet u okviru kragujevačkog Univerziteta i to između 201. i 300. mesta.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević tim povodom ocenjuje da je ovaj uspeh samo potvrda kontinuiranog rada koji traje godinama unazad, i rezultat je rada svih nastavnika i saradnika našeg fakulteta. ''Jedina komponenta sa kojom mi možemo da konkurišemo za Sangajsku listu je broj objavljenih naučnih radova jer kriterijumi kao što je broj stranih studenata, koji je minimalan kao i broj nobelovaca, koje nemamo nam ne idu u prilog. Naučno istraživački rad je dakle ono što nas kvalifikuje i u toj oblasti godinama postižemo fantastične rezultate. Teško je, kao i u sportu, osvojiti prvi trofej ali ga je još teže odbraniti jer to svedoči o kontinuitetu vašeg rada'', rekao je Jakovljević.

Dekan FMN ističe da se nada da će određenim potezima koji su urađeni u proteklom periodu dosadašnji nivo i kvalitet rada biti unapređeni što bi trebalo da rezultira i boljom pozicijom na Sangajskoj listi. Jakovljević naglašava da je akreditovan studijski program na engleskom jeziku za studije farmacije i da je u postupku akreditacije za studije medicine i visoku školu. ''Očekujem da ćemo u narednom periodu povećati i broj doktoranata na našem Fakultetu zašta već, pored zemalja iz okruženja, postoji interesovanje i studenata iz Rusije, čak i iz arapskih zemalja, tako da je plan da se akredituju doktorske studije na engleskom jeziku, što će svakako doprineti podizanju kvaliteta rada i nastave i omogućiti nam da ostanemo na prestižnoj Sangajskoj listi'', zaključio je dekan Jakovljević.

Opširnije pogledajte ovde


OBELEŽENA SLAVA I 45 GODINA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

Sečenjem slavskog kolača, kome su prisustvovali Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski gospodin Jovan sa sveštenstvom, rektorski kolegijum Univerziteta i dekani fakulteta članica u amfiteatru Pravnog fakulteta 21.maja, obeležena je slava Univerziteta u Kragujevcu Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i 45 godina od osnivanja. Ovogodišnji domaćin slave bila je dekan Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini prof. dr Violeta Jovanović, koja je predala polovinu slavskog kolača domaćinu za narednu godinu, prof. dr Zoranu Markoviću, direktoru Instituta za informacione tehnologije.

Intoniranjem akademske himne Gaudeamus igitur, u amfiteatru Pravnog fakulteta otpočeo je svečani deo programa obeležavanja Dana Univerziteta u Kragujevcu, kome su, pored mnogobrojnih zvanica, prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na čelu sa ministrom Brankom Ružićem, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić, gradonačelnik Nikola Dašić i predstavnici Grada Kragujevca, lokalnih samouprava iz regiona, rektori univerziteta iz zemlje, kao i dekani, profesori i studenti fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Prisutne su pozdravili rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić, gradonačelnik Grada Kragujevca Nikola Dašić, a u ime rektora Univerziteta u Srbiji obratio se prof. dr Zdravko Vitošević, rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Univerzitet u Kragujevcu ove godine, po prvi put, dodelio je godišnje nagrade za nastavno i naučnoistraživačko osoblje za izuzetne rezultate u naučnoistraživačkom, odnosno umetničkom radu postignute na Univerzitetu u Kragujevcu.

Godišnje nagrade za izuzetne rezultate u naučnoistraživačkom radu postignute na Univerzitetu u Kragujevcu dodeljene su:

  1. U polju društveno-humanističkih nauka – prof. dr Milošu Kovačeviću, redovnom profesoru Filološko-umetničkog fakulteta;
  2. U polju tehničko-tehnoloških nauka – prof. dr Nenadu Filipoviću, redovnom profesoru Fakulteta inženjerskih nauka;
  3. U polju prirodno-matematičkih nauka – prof. dr Svetlani Marković, redovnom profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta;
  4. U polju medicinskih nauka – prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, redovnom profesoru Fakulteta medicinskih nauka.
U okviru svečanosti, dodeljena je i stipendija iz Fonda Wild Boars za stipendiranje studenata profesionalnih ili poluprofesionalnih sportista sa teritorije grada Kragujevca, koji su osnovali Univerzitet u Kragujevcu i klub američkog fudbala Wild Boars. Upravni odbor fonda ovogodišnju stipendiju dodelio je Jani Jolović, studentkinji IV godine integrisanih akademskih studija farmacije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Dobitnici stipendije ugovor je uručio predsednik kluba američkog fudbala Wild Boars gospodin Marko Vujanac.

U muzičkom delu programa učestvovali su studenti Filološko-umetničkog fakulteta – sopran Jelena Stanojević Kačavenda i bariton Stevan Jovanović, uz klavirsku pratnju samostalnog umetničkog saradnika Jelene Ivanović, kao i student harmonike Nikola Lazarević.











NAUČNICI FMN TRAŽE TERAPIJU ZA "KOVID OLUJU"

>

FMN, u saradnji sa kolegama sa Medicinskog fakulteta minisatrstva odbrane, Državnog UNiverziteta u Novom Pazaru i IZJZ Kragujevac realizuje projekat CIBIRDS koji ima za cilj da da odgovor na pitanje kako se kod nekih pacijenata obolelih od korone razvija snažni imunski odgovor i teži oblik bolesti. Projekat finansira Fond za nauku a suština je da se pronađu faktori koji direktni ili indirektno generišu takozvanu citokinsku oluju. Prema rečima rukovodioca projekta, vanrednog profesora našeg Fakulteta, inače specijaliste imunologije, prof.dr Ivana Jovanovića projekat je zvanično počenjo pre oko mesec dana iako je tim naučnika prethodnih devet meseci radio na prikupljanju podataka. Do sada su prikupljeni rezultati više od 300 obolelih od korona virusa, pacijenti se klasifikuju na osnovu težine kliničke slike u grupe, od onih sa blažom formom bolesti, do onih na respiratoru i svima se analizira krvna slika, biohemijski parametri, lokalne i sistemske vrednosti medijatora zapaljenja(Citokini), imunski i imunogenetski parametri i upoređivaće se sa težinom bolesti."Dobijeni rezultati mogu ukazivati na genetsku predispoziciju za razvoj teže forme bolesti i moguće terapeutske smernice.Poznato je da pojedinci različito reaguju na infekciju i imaju različitu kliničku sliku, želimo da ispitamo da li imunogenetska osnova pojedinca određuju težinu i ishod bolesti.Ovo bi moglo da da odgovor na pitanje da li se može predvideti reakcija obolelog i težina bolesti", ističe prof.Jovanović. On ističe da imunski odgovor na virus igra značajunu, ako ne i najznačajniju ulogu u razvoju i težini bolesti i da očigledno snažno aktivira imunski odgovor pojedinca, koji reaguje velikim intenzitetom, tako što ćelije imunskog sistema produkuju velike količine molekula medijatora zapaljenja koji se zovu citokini. "Ogromna količina citokina, "citokinska oluja", pokreće snažnu zapaljensku reakciju pre svega u plućima, tako što oštećuje plemenito tkivo pluća i kompromituje ulogu pluća u disanju.Ovo oštećenja pluća je glavna komplikacija bolesti.Imunski odgovor na neki način "diktira" težinu bolesti a tačni mehanizmi nam još nisu jasni", rekao je Jovanović.

Prof.Ivan Jovanović na kraju ističe da je za Srbiju, ali i svet, značajno što će rezultati ovog projekta obezbediti važne podatke o citokinskom profilu, parametrima imunskog odgovora, parametrima imunskog odgovora, imunogenetskim karakteristikama pacijenata i njihovoj korelaciji sa težinom i ishodom bolesti. Pored profesora Jovanovića u projekat su, sa našeg Fakulteta, uključeni i prof.dr Nebojša Arsenijević, docenti Marina Jovanović i Milena Jurišević, asistent Nevena Gajović i istraživač pripravnik Sofija Sekulić.

"Preliminarno, dobili smo veoma intersantne rezultate koji "bacaju svetlo" na nove, neispitanae medijatore koji učestvuju u nastanku i progresiji Covida 19. Na jesen očekujemo prve rezultate velikog istraživanja o ciljanim, efikasnim lekovima protiv korone",


POKRENUTA PLATFORMA eEDUKACIJE NA FMN
https://kme.fmn.rs

FMN više od 16 godina uspešno organizuje edukacije, kongrese i seminare iz svih oblasti medicine, farmacije i stomatologije. Zbog permanentne potrebe za stalnim uasvršavanjem lekara, farmaceuta i stomatologa i srednjeg medicinskog kadra, a u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom u zemlji i čitavom svetu, pokrenuta je platforma eEdukacije Fakulteta medicinskih nauka, čime je omogućen kontinuitet u ovoj oblasti, a polaznicima pohađanje akreditovanih seminara, kurseva kao i polaganje testova i dobijanje određenog broja bodova neophodnih za obnavljanje licence.

Prema rečima prodekana za kontinuiranu medicinsku edukaciju na našem Fakultetu prof.dr Dušana Đurića platforma je razvijena u skladu sa sa odlukama ministarstva zdravlja i pravilnikom Zdravstvenog saveta i akreditovana od strane pomenutog Saveta. Učesnicima je omogućeno pohađanje akreditovanih seminara, kurseva kao i polaganje elektronskih testova i sticanje bodova a na raspolaganju im je i edukativni materijal u vidu prezentacija sa punim sadržajem koji je neophodan da bi savladali upisani kurs. ''Kalendar kontinuiranih medicinskih edukacija na Fakultetu medicinskih nauka pravi se četiri puta godišnje-u januaru, aprilu,julu i oktobru kada su termini za akreditaciju programa kod zdravstvenog Saveta Srbije. Trenutno imamo tri ciklusa- prvi se odnosi na lečenje šećerne bolesti, drugi na primarnu zdravstvenu zaštitu a treći na dodatke ishrani i nutritivni zaštitni proces. Sva tri programa su otvorena za sve zaintersovane polaznike a sve, od prijavljivanja, edukacije, testiranja vrši se on lajn nakon čega se dobija sertifikat'', istakao je prof.Đurić.Prema njegovima rečima u isto vreme pokrenuta je i nova platforma eEdukacija koja omoguća održavanje vebinara, predavanja iz studija, u čemu aktivno mogu da učestvuju polaznici postavljanjem pitanja a koja je aktivna od kraja aprila meseca. ''Kontinuirane medicinske edukacije postale su interesantan poslovni iskorak za brojna udruženja i obrazovne institucije kao i farmaceutske kuće. Akademska zajednica prepoznala je fakulete kao mesto gde se dobija najšira lepeza informacija i znanja jer naš Fakultet konkretno, u oblasti kontinuiranih medicinskih institucija, pruža jednu širinu u obrazovanju a profesori koji učestvuju u edukaciji su u velikom broju rade u ovdašnjem Kliničkom centru, što omogućava spoj znanja i iskustva a to je medicina zasnovana na dokazima koja služi polaznicima da budu atraktivno, adekvatno i savremeno upućeni na informacije koje su im neophodne'', ističe prodekan prof.dr Dušan Đurić.

Svi zainteresovani zdravstveni radnici dodatne informacije o svim programima kontinuirane edukacije na Fakultetu medicinskih nauka mogu dobiti na veb stranici platforme https://kme.fmn.rs/ ili na broj telefona 034/306-800, lokal 103 i na mejl adresi: e-kme@fmn.kg.ac.rs


ODRŽAN DAN OTVORENIH VRATA NA FMN

U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, a u susret upisu nove generacije studenata, u amfiteatru Fakulteta medicinskih nauka, uz poštovanje propisanih mera, održana je tradicionalna manifestacija Dan otvorenih vrata na kojoj su budućim brucošima predstavljeni naši studijski programi. Buduće studente našeg Fakulteta, koji su u najvećom broju došli iz opština i gradova u okruženju, najpre je pozdravio dekan prof. dr Vladimir Jakovljević istakavši da su napravili pravi izbor dolaskom na naš Fakultet i željom da upišu neki od naših studijskih programa. ''Drago mi je da je amfiteatar ''pun'' i u ovim okolnostima što je nama putkoz na dobro radimo i da smo na dobrom putu, jer veliko interesovanje za upis na naš Fakulteta koje je godinama prisutno, je najbolj preporuka za naš rad i kvalitet nastave koju pružamo. Ono što vam mogu garantovati da ćete kod nas vi biti u fokusu a profesori su samo servis za to da vi za pet ili šest godina, u zavisnosti koji studijski program upisujete, postanete dobri zdravstveni radnici.Svako od vas će imati svog mentora odnosno tutora koji će vas pratiti tokom čitavog šklovanja a obezbedićemo vam i maksimalnu posvećenost svih ostalih nastavnika i saradnika'', rekao je prof. Jakovljević. On je dodao i da je na budućim brucošima da budu maksimalno posvećeni obavezama na Fakultetu a sve ostalo će doći samo. ''Bili smo pioniri u mnogi stvarima kada je reč o edukaciji i mogu da kažem da smo u ovom teškim vremenima, uspeli prilično dobro da se snađemo i da postignemo fantastične rezultate o čemu svedoči i činjenica da smo dve godine za redom na prestižnoj Sangajskoj listi u oblasti kliničke medicine'', rekao je prof. Jakovljević.

Studijske programe medicine, farmacije i strukovnih studija budućim brucošima danas su predstavili resorni prodekani- prof. dr Dejan Petrović, prof. dr Željko Mijailović i prof. dr Nataša Zdravković, dok je studije stomatologije predstavio doc.dr Miroslav Vasović. Po akreditacionoj kvoti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja FMN će i ove godine upisati 88 studenata na medicinu, 84 na farmaciju, 24 na stomatologiju i 88 na strukovne studije- po 44 za strukovnu medicinsku sestru i isto toliko za strukovnog fizioterapeuta. O načinu polaganja samog prijemnog ispita govorila je Milena Stojković iz PR tima FMN dok je rad studentskog paralamenta i studentskih organizacija na našem Fakultetu prisutnima predstavila Irena Ognjanović student-prodekan.

Prijavljivanje zainteresovanih kandidata za upis obaviće se u drugoj polovini juna a prijemni ispiti poslednjih dana juna i prvih dana jula. Ono što je već sada sigurno, kako je rekao dekan Jakovljević, je termin polaganja prijemnog ispita na IAS medicine i to će biti 30.jun. Sve informacije oko upisa, datuma predaje dokumenata, rasporeda polaganja prijemnog ispita i rezultata i rangiranja kandidata, biće blagovremeno objavljenje na sajtu Fakulteta.











MINISTAR LONČAR SA STUDENTIMA RAZGOVARAO O VAKCINACIJI

Ministar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar razgovarao je sa predstavnicima studentskih organizacija o vakcinaciji protiv korona virusa, pre svega najčešćim pitanjima odnosno dilemama koje studenti imaju kada je u pitanju vakcinacja- dali vakcina utiče na sterilitet i potomstvo, dilemama vezanim za AstraZeneka vakcinu, da li će biti potrebno primiti i treću dozu vakcine i kada, kao i o nivou antitela i tome koliko nas ona dugo štite od zaražavanja. ’’Za vakcinaciju protiv koroma virusa zainteresovano je dve trećine studenata’’, rekao je ministar Lončar i dodao da treba nastaviti razgovore sa onima koji se kolebaju.

Sastanku koji je ministar Lončar organizovao sa studentima medicine, farmacije i stomatologije prisustvovali su i dr Srđa Janković imunolog i Pavle Zelić iz Agencije za lekove. Fakultet medicinskih nauka na sastanku su predstavljali predsednik Sudentskog parlamenta Živko Đurić, Irena Ognjanović student prodekan kao i Ana Todorović predsednik lokalnog komiteta IFMSA i Nina Radosavljević koordinator projekta LK u Kragujevcu.

Studentske organizacije su istakle spremnost da sve svoje kapacitete, resurse, znanja i iskustva iskoriste u borbi protiv dezinformacija o štetnosti vakcine i doprinesu promociji imunizacije I podizanju svesti o ovom ptanju medju svojim vršnjacima i sugrađanima.





STUDENTI FMN PRIMILI VAKCINE PROTIV KORONA VIRUSA

U saradnji sa Studentskim parlamentom Univerziteta u Kragujevcu, lokalnom samoupravom i Domom zdravlja danas je u Spotskoj hali Park organizovana akcija vakcinacije studenata našeg Univer¾iteta, gde su studenti FMN imali najveće učešće. Preko 40 budućih lekara, farmaceuta i stomatologa odazovalo se pozivu Studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka i izvršilo imunizaciju protiv korona virusa.

Podršku našim studentima prilikom vakcinacije dao je prodekan za IAS farmacije prof.dr Željko Mijailović. Imunizacija jednom od 4 vakcine koje su dostupne građanima Srbije pa tako i našeg grada predstavlja siguran način zaštite od oboljevanja svih kategorija stanovništva, a posebno sudentske populacije koja je veoma aktivna u društvenom životu. Podaci pokazuju da je u poslednjem talasu oboljevanja od korona virusa sve više mladih sa teškom kliničkom slikom. Upravo studenti FMN, koji se obrazuju da budu lekari svesni su značaja vakcinacije, i odbacuju priče o tome kako vakcina dovodi do sterliteta mladih.Zato i ne čudi što je učešće naših studenata na današnjoj imunizaciji koja je organizovana na nivou čitavog Univerziteta daleko najveće.

Inače prema podacima Doma zdravlja u Kragujevcu koji sprovodi vakcinaciju i dalje je najviše imunizovanih u populaciji starijoj od 60 godina, a najmanje je mladih starosti od 20 do 30 godina. Do sada je vakcinu primilo nešto preko 50 hiljada Kragujevčana i to u najvećem procentu kinesku vakcinu Sinofarm, sledi ruska Sputnik pa Fajzer dok je najmanje tražena vakcina Astra Zeneka.








RASPISAN PROLEĆNI KONKURS ZA UPIS
NA ZDRAVSTVENE SPECIJALIZACIJE I UŽE SPECIJALIZACIJE


Fakultet medicinskih nauka raspisao je 29.marta prolećni konkurs za upis na zdravstvene specijalizacije i uže specijalizacije namenjen doktorima medicine i stomatologije, magistrima farmacije i lekarima specijalistima. Doktori medicine mogu da konkurišu za upis na jednu od 31 ponuđene grane medicine, stomatolozima je na raspolaganju sedam grana stomatologije, magistrima farmacije i diplomiranim farmaceutima šest farmaceutskih grana. Zdravstveni saradnici mogu da konkurišu za upis na toksikološku hemiju dok je lekarima specijalistima ponuđeno čak 20 različitih subspecijalizacija. Gostujući u emisiji ''MOZAIK'' TV Kragujevac prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije FMN Prof.dr Goran Davidović podsetio je da naš Fakultet dva puta godišnje raspisuje kinkurse za upis n azdravstvene specijalizacije, u aprilu i oktobru, i pozvao sve zainteresovane da iskoriste aktuelni konkurs i postanu specijalizanti FMN.

Govoreći o interesovanju kandidata prof. Davidović je rekao da je dosadašnja praksa pokazala da budući specijalizanti najveće interesovanje pokazuju za internističke grane, opštu medicinu, urgentu medicinu dok doktori stomatologije najviše traže ortopediju vilica i oralnu hirurgiju pa je zbog toga, i u ovom roku, broj mesta za ove dve grane ograničen na po 2 kandidata. FMN nastavlja sa praksom uvođenja novih subspecijalizacija i kako je istakao prodekan Davidović nakon baromedicine, medicine bola i onkologije prvi ovogodišnji konkus dopunjen je sa dve nove subspecijalizacije- intenzivna medicina i klinička farmakologija-farmakoterapija. ''Intenzivna medicina je Pravilnikom minisatrstva definisana kao nova grana i mi smo odmah reagovali s obzirom da smo zaključili da imamo sve kapacitete da pokrenemo tu novu subspecijalizaciju. Mislim da smo među prvima u Srbiji uveli tu novinu jer smo shvatili da je minisatrstvo prepoznalo značaj intenzivne medicine kao potrebnu granu uže specijalizacije pre svega zbog aktuelne situacije sa korona virusom. Veliki broj apacijenata se danas obavlja u jedinicima intenzivne nege i zato je važno da lečenje tih pacijenata u perspektivi preuzmu lekari koji su dodatno edukovani za to. Ovu subspecijalizaciju mogu da upišu specijalisti interne medicine, pedijatrije, infektolozi, anesteziolozi.Mislim da će ova grana i sada i u narednom periodu biti veoma akraktivna'', rekao je prof. Davidović. Kao Fakultet možemo da budemo više nego zadovoljni brojem upisanih specijalizanata i u vreme pandemije korona virusa, s obzirom da su do sada, bez ovog aktuelnog, realizovana dva konkursa od početka pandemije i da je broj upisanih bio više nego zadovoljavajući- zaključio je prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije prof.dr Goran Davidović.

Sve informacije zainteresovani kandidati mogu da nađu na sajtu Fakulteta i pozivom Službi za postdiplomske studije na tel 034 306 800, lokal 124.


MLADI ISTRAŽIVAČI TEMELJ NA KOME ĆEMO BAZIRATI
FMN U NAREDNOM PERIODU

Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević potpisao je danas ugovor o radu sa 11 novih istraživača –pripravnika, studenata doktorskih studija koji su posao obezbedili na naučnim projektima našeg Fakulteta, a na osnovu konkursa ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji je bio namenjen najboljim mladim naučnicima u Srbiji. Među potpisnicima ugovora je sedam doktora stomatologije, četiri doktora medicine i jedan magistar farmacije.

Reč je o već kontinuiranom projektu Ministarstva za mlade istraživače koji su doktorandi različitih fakulteta, sa prosečnom ocenom sa osnovnih studija iznad 9,41, državljani su Republike Srbije i mlađi su od 30 godina. Do sada je, realizacijom ovog projekta ministarstva, a ovo je treća godina da se projekat sprovodi, posao na našem Fakultetu obezbedilo je 34 mladih istraživača, od kojih je njih troje, u međuvremenu izabrano i u viša naučna zvanja. Današnjim potpisivanjem Ugovora ukupno je angažovano po ovom osnovu 37 istraživača. Ugovore o radu sa dekanom prof. dr Vladimirom Jakovljevićem danas su potpisali doktori stomatologije- Milica Vasiljević, Đurđina Čolić, Irena Ognjanović, Marijana Petrović, Pavle Milanović i Iva Obradović, doktori medicine: Dunja Božić, Željko Ivošević, Ema Jevtić i Đorđe Đorđević i magistar farmacije Katarina Đorđević. Svi oni istakli su da im učešće na projektima na kojima su izabrani, kao i ugovor sa Fakultetom mnogo znače, kako u daljem radu u oblasti nauke tako i u oblasti stručnog usavršavanja.

Zahvaljujući projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja FMN je u mogućnosti da naše najbolje studente, sada već doktorande,zaposlili kao saradnike na projektima do kraja trajanja projektnog ciklusa, uključili u nastavu i time ih ih pripremamo da budu i nastavni kadar našeg Fakulteta a ne samo naučni, u narednom periodu. ''Najveće mi je zadovoljstvo kada potpisujem ugovore o radu sa mladim ljudima, najmlađim naučnicima na našem Fakultetu, i od kada sam na mestu dekana FMN, od septembra 2018. godine, uveo sam praksu da ugovore sa njima potpisujem lično ja a ne da oni to obavljaju u pravnoj službi, što se dešavalo u nekim neakademskim vremenima, kada se dekan pojavljivao kao neka virtuelna osoba'', rekao je dekan Jakovljević. On je dodao i da je za nas najveće zadovoljstvo kada imamo veliki broj mladih ljudi koji žele da se bave naučno istraživačkim radom. ''Konkretno u ovoj grupi ima najviše stomatologa, šestoro, što je za nas jako bitno jer to dobar startni osnov da kasnije budu primljeni u radni odnos na našem Fakultetu jer je to naš najmlađi studijski program i u ozbiljnom je kadrovskom problemu jer je veliki broj kadrova tuda prošao ali se nisu zadržavali. U poslednje dve godine je napravljena takva kadrovska politika da smo mi motivisali mlade ljude da ostanu na Fakultetu i da ćemo im pružiti svu podršku ukoliko oni to zasluže. S obzirom da nam je u planu akreditacija studijskih programa na engleskom jeziku verujem da će nam i ovi mladi ljudi u tome pomoći. Ulaganje u mlad kadar je najbitnija stvar za svaku naučno istraživačku ustanovu pa i FMN i oni su temelj na kome ćemo bazirati našu građevinu u narednom periodu'', rekao je prof. dr Vladimir Jakovljević.

On je i ovoj grupi mladih istraživača poželeo puno uspeha u daljem radu i pozvao ih da nastave dosadašnjim tempom kako u oblasti naučno-istraživačkog rada tako i na novim poslovima u nastavi na Fakultetu.







STUDENTI FAKULTETA MEDICINSKIH NAUKA
PONOVO VOLONTIRAJU

Studenti Fakulteta medicinskih nauka ponovo volontiraju, ovoga puta na sprovođenju preporučene vakcinacije protiv COVID-19!

Kao budući zdravstveni radnici, oni aktivno rade na širenju svesti o vakcinaciji, beleže broj prijavljenih, popunjavaju saglasnosti za sprovođenje preporučene imunizacije i preusmeravaju civile na preglede.

Ovim putem apelujemo na sve studente da se informišu putem sajta FMN o mogućnostima vakcinacije.


VAKCINACIJA STUDENATA ZAINTERESOVANIH ZA IMUNIZACIJU PROTIV VIRUSA COVID-19

Obaveštavamo Vas da je Dom zdravlja Kragujevac od 22. marta 2021. godine počeo sa vakcinacijom studenata zainteresovanih za imunizaciju protiv virusa COVlD-19.

Vakcinacija će se vršiti svakog radnog dana u prostorijama Studentske poliklinike Doma zdravlja Kragujevac, u ulici Čiče od Romanije bb, u periodu od 10.00 do 13.00 časova.

Studenti koji žele da ss vakcinišu nisu u obavezi da se najavljuju preko portala E -uprave.

Dovoljno je da sa zdravstvenom karticom i ličnom kartom dođu do Studentske poliklinike i iskažu interesovanje za vakcinom, trenutno AstraZeneca vakcinom protiv COVID-19.




PROF. VLADIMIR JAKOVLJEVIĆ PONOVO IZABRAN ZA DEKANA FMN

Na dvanaestoj sednici Saveta Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je održana u utorak 23. marta 2021. godini u Amfiteatru Fakulteta, članovi ovog tela jednoglasno su izabrali prof. dr Vladimira Jakovljevića za dekana naše visokoškolske ustanove.

Savet je time zapravo potvrdio predlog koji je 17. marta ove godine na sednici utvrdilo Nastavno naučno veće. Podsetimo, članovi Nastavno -naučnog veća su tada, na 99 sednici, od ukupno prisutnih 95 članova, sa 94 glasa za i jednim uzdržanim doneli Odluku da predlože prof. dr Vladimira Jakovljevića za dekana na još jedan mandatni period od tri godine.

Ovo je drugi put da najviši organi upravljanja Fakulteta medicinskih nauka biraju prof. Jakovljevića za dekana. Prvi mandat prof. Jakovljeviću počeo je 26. septembra 2018. godine, tako da će današnjom Odlukom Saveta FMN, drugi mandat početi da teče od 27. septembra ove godine do 27. septembra 2024. godine.


USPEH DOKTORANATA FAKULTETA MEDICINSKIH NAUKA

U prestižnom časopisu ''International Journal of Environmental Research and Public Health'' kategorije M 21, 17.februara objavljen je rad ''Covid 19 mentalno zdravlje opšte odrasle populacije u Srbiji:studija preseka'' u kome je učestvovalo 5 doktoranata našeg Fakulteta. Sef katedere za neuronauke na doktorskim akademskim studijama prof. dr Vladimir Janjić izražavajući zadovoljstvo što je ovaj rad objavljen u časopisu ovog ranga istakao je da je rukobodstvo Fakulteta posebno ponosno na činjenicu da su to uradile mlađe kolege, odnosno studenti doktorskih studija.''Ono što mi negujemo inače je taj multidisciplinarni pristup pa nas dodatno raduje činjenica da su to uradile kolege sa tri različite katedre: neuronauka, interne medicine i preventivne medicine.To je očito prepoznato i od uredništva jednog ovakvo eminentnog časopisa'', rekao je prof. Janjić. Prema njegovima rečima u čitavom naučno istraživačkom radu na FMN se svi trude da budu aktuelni i bave se najznačajanijim temama koje postoje u svetu nauke i društvu. ''Ovo je posebno veliki doprinos u naučnom i stručnom smislu u vreme kada imamo jednu još uvek relativno mladu bolest kakva je korona. Postoji manjak informacija jer se sa ovom bolešću suočavamo svega godinu dana tako da svaka nova informacija je dragocena u cilju prepoznavanja određenih smetnji, problema kod ljudi kada je u pitanju mentalno zdravlje jer to vodi pravljenju novih mera što bi u perspektivi olakšalao ljudima da se suoče sa jednom ovakvom bolešću koja je dovela do jedne masovne psihotraumatizacije jer činjenica je da smo svi negde pogođeni'', istkao je prof. Janjić. On je podsetio i da je naš Fakultet, iako najmlađi medicinski fakultet u zemlji privukao i privlači veliki broj doktoranata iz čitave zemlje ali i država iz okruženja, što pokazuje da su ljudi prepoznali da mi imamo jedan kvalitetan program i da puno polažemo u stvaranje novih, mladih kadrova i naučno istraživački rad.



Rad pod nazivom ''Covid 19 mentalno zdravlje opšte odrasle populacije u Srbiji:studija preseka'' nastao je kao rezultat istraživanja u periodu vanrednog stanja, od 23.marta do 25.aprila 2020.godine i to na uzorku od 1057 ispitanika starosti od 18 do 88 godina, pri čemu je prosečna starost ispitanika 36 godina. Kako je istakla doktorant na Katedri za neuronauke FMN Teodora Safiye rezultati su pokazali da je 28,9% ispitanika pokazalo umerenu do tešku depresiju, 36 % umerenu do tešku anksioznost dok je 38,1 isptanih ispoljilo umerene do teške simptome stresa. Interesantno je da je znatno viši nivo stresa i anksioznosti pokazala studentska populacija u odnosu na starije učesnike istraživanja. Prema njenim rečima rezultati dobijeni ovim istraživanjem, osim objavljivanja u renomiranom svetskom časopisu i značaja za učesnike i Fakultet, trebalo bi da doprinesu i boljoj prevenciji mentalnih poremećaja uzrokovanih korona virusom kao i prepoznavanju najosetljivijih kategorija stanovništva koji mogu da obole od anksioznosti i depresije.




FMN DOBIO NAJSAVREMENIJI APARAT ZA ĆELIJSKU IMUNOLOGIJU (03.02.2021, RTK)

Katedra za patološku fiziologiju Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu dobila je najsavremeniji aparat za ispitivanje ljudskog imuniteta.

Protočni citometar biće korišćen prilikom istraživanja u oblasti bazičnih nauka

U okviru naučnog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Vladimir Jurišić sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu sa svojim saradnicima izučavao je imunske promene, biohemijske karakteristike i molekulske analize kod obolelih od tumora tokom progresije bolesti i pojave metastaza.

Zahvaljujući Evropskom fondu za razvoj nauke i projektu pod nazivom ”Molekulske biohemijske imunske dijagnoze kod pacijenata sa tumorima” Katedra za patofiziologiju Fakulteta medicinskih nauka dobila je najsavremeniji aparat za ispitivanje imuniteta kod ljudi.

Protočni citometar poseduje tri lasera i istovremeno može da analizira 15 različitih ćelija.

U planu je da ovaj aparat bude upotrebljen u naučne svrhe za ispitivanje imuniteta onih koji žele da se vakcinišu protiv Kovida 19, kao i osoba koje su primile vakcinu kako bi se zaštitile od zaražavanja korona virusom.


prof. DR VLADIMIR JURISIĆ DOBITNIK DVE SVETOSAVSKE NAGRADE

prof. dr Vladimir Jurišić, redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka, dobitnik je ovogodišnje Svetosavske nagrade koju tradicionalno dodeljuje Univerzitet u Kragujevcu za rezultate ostvarene u oblasti naučno istraživačkog rada. Prof Jurišić se ove godine našao i među dobitnicima Svetosavske nagrade za postignute rezultate u oblasti obrazovanja, vaspitanja i razvoj naučnih dostignuća koje dodeljuje resorno ministarstvo.

Svetosavsku nagradu, koja je najznačajnije priznanje za izvanredne rezultate u obrazovanju i vaspitanju koju godišnje dodeljuje Univerzitet u Kragujevcu, prof. Jurišiću uručio je rektor prof. dr Nenad Filipović. On je, na osnovu odluke Senata Univerziteta u Kragujevcu, nagradu za životno delo uručio prof. dr Veroljubu Dugaliću redovnom profesoru na Ekonomskom fakultetu.

Svečanost koja je održana u sali Rektorata u Kragujevcu, u izmenjenim okolnostima zbog pandemije korona virusa, bila je prilika za podsećanje da je školske 1840/41 godine Sveti Sava prvi put obeležen kao školska slava u Srbiji, i to upravo na Liceju Knjaževstva serbskog u Kragujevcu, na prvoj visokoškolskoj ustanovi u modernoj Srbiji, a čiji temeljima je i nastao kragujevački Univerzitet.

Kompletan izveštaj o Svetosavskoj akademiji pogledajte na sajtu Univerziteta u Kragujevcu ovde






USPESNA GODINA U SARADNJI FMN I UNIVERZITETA ''SEČENOV''

Pandemija korona virusa nije zaustavila saradnju Fakulteta medicinskih nauka i Univerziteta Sečenov iz Moskve, ali je izostao onaj deo saradnje koji se odnosi na obrazovanje, odnosno razmena studenata i dolasci profesora iz Moskve u Kragujevac i obrnuto zbog problema sa prelaskom granica. ''U protekloj godini nastavljen je rad na zajedničkim naučnim radovima, čak smo i povećali broj publikacija, usvojili neke nove teme na kojima smo počeli zajedničke radove, a imamo i nove doktorske disertacije čije izrade su u toku. Bez obzira na situaciju imali smo uspešnu godinu '', rekao je prof. dr Sergej Boljevič, specijalista patofiziologije i pulmologije i šef katedre za patologiju na Univerzitetu Sečenov u Moskvi, koji je gostujući profesor na našem Fakultetu. On je danas boravio u Kragujevcu gde je najpre obišao Laoboratoriju za kardiovaskularna istraživanja na našem Institutu i upoznao se sa novinama koje su se u tom prostoru dogodile od njegovog poslednjeg boravka u Kragujevcu. Dekan FMN i šef katedre za fiziologiju prof. dr Vladimir Jakovljević sa saradnicima, upoznao je prof. Boljeviča sa aktuelnim projektima koji se u ovoj laboratoriji realizuju kao i planovima za ovu godinu.

prof. Boljevič je ovom prilikom govorio i o značaju vakcinacije stanovništva protiv korona virusa i pozvao sve da prime vakcinu i time se zaštite od virusa a pre svega od mogućih komplikacija koje mogu biti i jako teške. Sam prof. Boljevič kaže da je pre par dana primio i drugu dozu ruske vakcine Sputnjik, da se oseća dobro i da rezultati pokazuju da se iz dana u dan povećava nivo antitela u njegovom organizmu. ''Prema dostupnim informacijama vakcina ''Sputnjik’ ‘stvara 75 odsto antitela. Trenutno je u Rusiji na testiranju vakcina koja će obezbediti stopostotnu zaštitu i koja će se primati u jednoj dozi. Vakcinisanje je jedini način suzbijanja pandemije ali mislim da će masovna proizvodnja vakcina biti veliki problem'', rekao je prof. Boljevič. On je pozvao sve građane da se vakcinišu i istakao da je dobro što u Srbiji ima više različitih vakcina ali i da to znači da lekari treba da pomognu svojim pacijentima u odabiru vakcine imajući u vidu njihove godine, bolesti, genetsko nasleđe. ''Nije isto primiti bilo koju vakcinu a moja preporuka je da pored ruske to može da bude i kineska vakcina'', rekao je prof. Sergej Boljevič.

U okviru boravka u Kragujevcu prof. dr Sergej Boljević bio je gost TV Kragujevac, emisije ''Epicentar'', koja je na programu u četvrtak 21.januara u 20 časova.








Ostale informacije možete pogledati u ARHIVI VESTI ovde.

Zbog promene SSL protokola u nonSSL, povremeno može doći do neispravnosti linkova na stranicama, u tom slučaju probajte bez protokola https://. Izvinjavamo se na svim mogućim smetnjama.