Trenutno ste na:
 
Naučna istraživanja
 


Povezani sadržaji:
 
Naučno istraživački rad
Istraživanja
Međunarodni projekti
Projekti Ministarstva
Junior projekti Fakulteta
 

 
NAUČNO ISTRAŽIVAČKI RAD
JUNIOR I MAKRO PROJEKTI FAKULTETA
AKTIVNI PROJEKTI
REALIZOVANI PROJEKTI


JUNIOR PROJEKAT 03/14



Naziv Projekta

Uloga IL-33/ST2 signalnog puta u razvoju steatohepatitisa i fibroze jetre u eksperimentalnom modelu gojaznosti

Sažetak

Nealkoholna masna bolest jetre (engl. NAFLD - Nonalcoholic fatty liver disease) podrazumeva širok opseg poremećaja koje karakteriše povećana akumulacija lipida unutar jetre. Ovi poremećaji, koji se kreću u rasponu od benigne statoze jetre do nealkoholnog steatohepatitisa (engl. NASH - Nonalcoholic steatohepatitis), ciroze i hepatocelularnog karcinoma, predstavljaju vodeći uzrok hronične bolesti jetre u razvijenim zemljama1. Smatra se da je prevalenca NAFLD 20-30% u opštoj populaciji, a čak 75-100% kod gojaznih osoba. Kod 20% pacijenata sa NAFLD razvija se hronična inflamacija u jetri odnosno NASH 2. I pored ovih činjenica, uzročnici koji izazivaju progresiju bolesti i NASH još uvek nisu dovoljno razjašnjeni. Eksperimentalni podaci pokazuju da inflamaciju u NASH-u uzrokuju različiti faktori: insulinska rezistencija, sistemska lipotoksičnost zbog prekomernog unosa hrane, produkti metabolizma lipida, proinflamtorni citokini, adipokini i drugi faktori3. BALB/c soj miševa predstavlja fenotip koji je umereno osetljiv na razvoj gojaznosti. Molekularni mehanizmi razvoja gojaznosti, steatoze/steatohepatitisa i fibroze jetre primenom dijete sa visokim sadržajem masti u ovom soju miševa su nedovoljno ispitani. Studije su do sada pokazale da kod BALB/c miševa, iako manje osetljivih na razvoj gojaznosti, ishrana HFD dijetom izaziva veće akumuliranje masti u jetri u odnosu na, gojaznosti podložnije C57Bl/6 miševe. Pretpostavka je da je to posledica različitog metabolizma masti u jetri kod ova dva soja, ali još uvek nisu razjašnjeni metabolički putevi odgovorni za ovaj fenomen4. Dosadašnje studije su pokazale da IL-33/ST2 signalni put može imati protektivnu ili proinflamatornu ulogu u zavisnosti od lokalizacije i prirode patofiziološkog procesa. Smatra se da IL-33 u hroničnom hepatitisu ima profibrotski efekat5,6. Takođe je pokazano da IL-33 ima protektivnu ulogu u razvoju inflamacije u masnom tkivu u mišijem modelu gojaznosti7.

Rukovodilac projekta
Ass. Nemanja Jovičić

Glavni istraživač
Ass. Nemanja Jovičić

Angažovani istraživači :
Prof. dr Nada Pejnović
Prof. dr Irena Tanasković
Ass. Ilija Jeftić
Ass. Marina Miletić Kovačević

    VERZIJA ZA STAMPU

Zbog promene SSL protokola u nonSSL, povremeno može doći do neispravnosti linkova na stranicama, u tom slučaju probajte bez protokola https://. Izvinjavamo se na svim mogućim smetnjama.