СТРАНА 1
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ПРИЈАВА МАГИСТАРСКОГ РАДА
НАСЛОВ РАДА (ограничити на 200 карактера, без празних корака)
• Наслов рада треба да је што краћи и јаснији (нпр. Дејство карбамазепина на коагулабилност крви). Добар наслов одмах упућује која је тема обрађена и какав је експериметални одн. клинички модел коришћен (нпр. Дејство карбамазепина на фунцкију изолованих хуманих фагоцита). Наслов треба да је и атрактиван одн. да привуче пажњу научне јавности али се треба чувати сензационализма (нпр. Први резултати анализе квалитета воде на подручју града Крагујевца - затрованост тешким металима). Понекад је корисно у наслову назначити који је круцијали тј. основни закључак студије, због чега она завређује научну пажњу (нпр. Карбамазепин продужује протромбинско време и повећава ризик од интрацеребралних крварења недоношчади). Писати у духу српског језика (по могућству обезбедити лектора) а посебну пажњу обратити код превода англосаксонских термина. Они који се не могу адекватно превести би требало да стоје у оригиналном изгледу (латиницом) под наводницама (нпр. Евалуација "beby-friendly" програма на Гинеколоко-акушерској клиници у Крагујевцу).
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ,
ТИТУЛА ОДН. ЗАНИМАЊЕ
ПОСЛЕДИПЛОМСКИ СМЕР
СЕМЕСТАР
ТАЧНА АДРЕСА КОД КУЋЕ
ТАЧНА АДРЕСА НА ПОСЛУ
БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА, МОБИЛНОГ, ФАКСА И АДРЕСА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ
ПРЕДЛОГ ПОТЕНЦИЈАЛНОГ МЕНТОРА
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
ТИТУЛА
ПРЕДМЕТ
СТРАНА 2
САЖЕТАК
(ограничити на 250 речи)
Упутство:
• Сажетак рада се цитира у секундарним базама података (Медлајн и сл.) и зато је важно да, као и наслов, привуче пажњу колега, од мноштва других сличних радова. Принципи сажетка су слични као и код наслова. У једној до две реченице треба назначити досадашња искуства и тему студије. Потом описати метод и најважније резулатате који се очекују. У једној до две реченице дати очекиване закључке. На крају дати списак неколико кључних речи, тј појмова који најбоље описују студију, које могу бити једна реч или две (тзв. фраза). Циљ овог дела је да се последипломац научи писању сажетка кад студија донесе очекиване резултате.
УВОД (до 50 речи)
МЕТОД (до 75 речи)
ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ (до 100 речи)
ОЧЕКИВАНИ ЗАКЉУЧАК (до 25 речи)
КЉУЧНЕ РЕЧИ
СТРАНА 3
УВОД (ограничити на једну страну А4 формата, в. касније за опште техничке карактеристике пријаве)
Упутство:
• Уводни део разматра теоријске претпоставке рада, посебно садашњи ниво научних сазнања о испитиваној теми. Досадашња искуства других аутора се разматрају хронолошки или у тематским целина, подупрети наводима одговарајиће литературе. Уочавају се непознанице у теми и повезују са темом рада. Значај изабране теме за медицинску науку, евентуалне хипотезе и сл. су такође предмет овог дела. Добро проучавање досадашње литературе је неопходно за одабир добре и атрактивне теме и постављање реалних циљева студије.
• Увод такође даје оквире да ли је магистарски рад оригинално научно дело или стручни рад. Највећи значај у науци има оригинално истраживање. То је свако истраживање које доноси било какви новину, до тог тренутка непознату медицинској науци, а односи се на допринос у познавању фунцкионсања живих организама, развоју и ширењу болести, дијагностици, терапији и сл. Како наука не познаје просторне границе, јасно је да новина које носи рад мора бити препозната на међународном нивоу. Епохална открића у науци су изузетно ретка, јер се напредак скоро по правилу постиже низом најситнијих корака, који се наслањају на претходна сазнања. Зато појам новина треба схватити у најширем значењу, нпр. позната чињеница је испитана на новој биолошкој врсти (нпр. добитници нобелове награде за медицину 2002. свој истраживачки опус су везали на моделу једне врсте глисте са свега неколико стотина ћелија). Свако друго научно дело које не доноси новине, већ разматра познате чињенице у светлу нових околности (нпр. раширеност болести на различитим географским подручјима, особитости обољења код посебних популација и сл.) је стручни рад а не оригинална научна студија.
• Магистеријум сам по себи не мора бити оригинално научно дело јер је циљ магистеријума примарно едукативне природе. Магистрант треба да разматра већ познату тему и кроз тај рад да се научи за израду доктората који је по правилу оригална студија. Ипак, кад год је то могуће треба тежити да и магистеријум буде ориганално научно дело из најмање два разлога. Прво, резултати се знатно лакше публикују у еминентним чсописима. Проширење и продубљивање тако дизајнираног магистеријума лако и релативно брзо резултира у квалитетан докторат.
• Најзад, граница оригиналног научног дела и стручног рада није јасно дефинисана тако да се прецизна правила тешко могу дати. То остаје процена сваког научног радника а да ли је био у праву видеће се код покушаја публиковања резултата студије
СТРАНА 4.
ЦИЉЕВИ И ХИПОТЕЗЕ СТУДИЈЕ (Ограничити на једну страну)
Упутство:
Навести таксативно (по редним бројевима) главне циљеве (под А) и радне хипотезе испитивања (Б).
СТРАНА 5.
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД
Упутство
• Овај део студије је најважнији јер условљава тачност, прецизност и валидност резултата. Лоша методологија не може изродити вредне резултате, без обзира на труд. Постоји правило да методологија тако прецизно треба да буде описана да други аутори могу проверити у својим лабораторијама презентоване резултате, користећи исте поступке и под истим условима. У принципу, само резултати који су верификовани у више (најмање две) светских лабораторија се прихватају као неоспорна научна истина, док се све остало може ставити под сумњу. Наравно, опис методологије се може скратити навођењем референци где је она детаљно (најчешће по први пут) описана одн. модификована (нпр. метода за изоловани орган црева по Вејну (Ване, 1957)). Нејасно описана методологија и замагљен поступак истраживања одн. извори података, су пут ка будућем одбијању рада за публиковање.
ВРСТА СТУДИЈЕ (експериментална, клиничка, експериментално-клиничка, студија превентивне медицине, студија медицине и других научних области, комплексна студија, друго)
Упутство:
• Експериментална студија користи експериментални, лабораторијски модел. Резултати оваквих студија се лакше пласирају и публикују јер они пер се не морају имати клинички значај па је истраживачко поље огромно. То је истовремено и недостатак
• Клиничка студија испитује карактеристике здравих или болесних особа. Лакше су за извођење јер се могу комбиновати са свакодневним клиничким радом. Ипак, до нових резултата је тешко доћи због етичких ограничења
• Велики број студија комбинује ова два приступа, нпр. клинички опис болести и генетска испитивања у лабораторијама. Такви приступи су и најбољи али и најтежи за истраживачки процес.
• Студије превентивних грана медицине користе посебне методолошке приступе: епидемиолошки, социомедицински, статистички и др. Добро планиране и изведене студије ове врсте су равне горе наведеним ако не и значајније. Нпр. од огромног је значаја откриће неког фактора који повећава ризик за дату болест. На жалост, овакве студије су ретке јер захтевају учешће огромног броја болесника и дуготрајно праћење, тако да трошкови премашују могућности једног истраживача или мањих група научника.
• Студије медицине и додирних грана дозвољавају мултидисциплинарни приступ науци (нпр. фармакоекономија). Као и комплексне студије, захтевају изузетно сложен приступ.
ДЕТАЉАН ОПИС МЕТОДОЛОГИЈЕ (ограничити на две стране)
Упутство
• Што је детаљније могуће описати популацију болесника/становника, одн. експериметналних животиња, извора ткива, ћелија, података и др.
• Детаљан опис коришћених клиничких (дијагностичких, терапијских) поступака и лабораторијско-експериметнални процедура, реагенаса, начина и тока експеримената, обраде подака и друго.
• Начини научне евалуације (скале, анкете, апаратура и др.)
• Издвојити потпоглавња великим словима или на неки руги начин
• Детаљнији опис методологије зависи од врсте истраживања
СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА (ограничити на 100 речи)
Упутство:
• Дати опис основних статистичких метода, начин приказивања података и сл. Користити опис само најосновнијих тестова јер дефинитивни избор ће диктирати природа добијених резултата
СТРАНА 6.
ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И ЗНАЧАЈ СТУДИЈЕ (ограничити на 250 речи)
Упутство:
• Навести сажето у кратким цртама шта се очекује од студије и какав ће значај имати добијени резултати за науку одн. стручну праксу
СТРАНА 7.
ЛИТЕРАТУРА (Ограничити на максимално 15 референци-навода)
Упутство
• Постоје различити начини навођења литературе у тексту и списку референци, предложен је само један од њих, који је можда најједноставнији.
• У тексту се референце обележавају бројевима у заградама, почев од (1) до (15) а у списку се наводе референце по редоследу појављивања. Једна референца може бити цитрана више пута нпр. (5,17-19)
• Детањан опис начина цитирања са знаковима интерпункције потражити у часописима Медикус, Медицински преглед и Војносанитетски преглед у библиотеци факултета
• Редослед квалитета референци: радови у целини у часописима, књиге, монографије и поглавље у књигама, терапијски водичи и други консензус документи, радови у зборницима радова са конгреса, радови штампани као сажеци у зборницима, остали извори
|
