STRANA 1

MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
PRIJAVA MAGISTARSKOG RADA

NASLOV RADA (ograničiti na 200 karaktera, bez praznih koraka)

• Naslov rada treba da je što kraći i jasniji (npr. Dejstvo karbamazepina na koagulabilnost krvi). Dobar naslov odmah upućuje koja je tema obrađena i kakav je eksperimetalni odn. klinički model korišćen (npr. Dejstvo karbamazepina na funckiju izolovanih humanih fagocita). Naslov treba da je i atraktivan odn. da privuče pažnju naučne javnosti ali se treba čuvati senzacionalizma (npr. Prvi rezultati analize kvaliteta vode na području grada Kragujevca - zatrovanost teškim metalima). Ponekad je korisno u naslovu naznačiti koji je krucijali tj. osnovni zaključak studije, zbog čega ona zavređuje naučnu pažnju (npr. Karbamazepin produžuje protrombinsko vreme i povećava rizik od intracerebralnih krvarenja nedonoščadi). Pisati u duhu srpskog jezika (po mogućstvu obezbediti lektora) a posebnu pažnju obratiti kod prevoda anglosaksonskih termina. Oni koji se ne mogu adekvatno prevesti bi trebalo da stoje u originalnom izgledu (latinicom) pod navodnicama (npr. Evaluacija "beby-friendly" programa na Ginekoloko-akušerskoj klinici u Kragujevcu).

IME I PREZIME,

TITULA ODN. ZANIMANJE

POSLEDIPLOMSKI SMER

SEMESTAR

TAČNA ADRESA KOD KUĆE

TAČNA ADRESA NA POSLU

BROJEVI TELEFONA, MOBILNOG, FAKSA I ADRESA ELEKTRONSKE POSTE

PREDLOG POTENCIJALNOG MENTORA

IME I PREZIME

TITULA

PREDMET

STRANA 2

SAŽETAK

(ograničiti na 250 reči)

Uputstvo:
• Sažetak rada se citira u sekundarnim bazama podataka (Medlajn i sl.) i zato je važno da, kao i naslov, privuče pažnju kolega, od mnoštva drugih sličnih radova. Principi sažetka su slični kao i kod naslova. U jednoj do dve rečenice treba naznačiti dosadašnja iskustva i temu studije. Potom opisati metod i najvažnije rezulatate koji se očekuju. U jednoj do dve rečenice dati očekivane zaključke. Na kraju dati spisak nekoliko ključnih reči, tj pojmova koji najbolje opisuju studiju, koje mogu biti jedna reč ili dve (tzv. fraza). Cilj ovog dela je da se poslediplomac nauči pisanju sažetka kad studija donese očekivane rezultate.

UVOD (do 50 reči)

METOD (do 75 reči)

OČEKIVANI REZULTATI (do 100 reči)

OČEKIVANI ZAKLJUČAK (do 25 reči)

KLJUČNE REČI

STRANA 3

UVOD (ograničiti na jednu stranu A4 formata, v. kasnije za opšte tehničke karakteristike prijave)

Uputstvo:

• Uvodni deo razmatra teorijske pretpostavke rada, posebno sadašnji nivo naučnih saznanja o ispitivanoj temi. Dosadašnja iskustva drugih autora se razmatraju hronološki ili u tematskim celina, podupreti navodima odgovarajiće literature. Uočavaju se nepoznanice u temi i povezuju sa temom rada. Značaj izabrane teme za medicinsku nauku, eventualne hipoteze i sl. su takođe predmet ovog dela. Dobro proučavanje dosadašnje literature je neophodno za odabir dobre i atraktivne teme i postavljanje realnih ciljeva studije.
• Uvod takođe daje okvire da li je magistarski rad originalno naučno delo ili stručni rad. Najveći značaj u nauci ima originalno istraživanje. To je svako istraživanje koje donosi bilo kakvi novinu, do tog trenutka nepoznatu medicinskoj nauci, a odnosi se na doprinos u poznavanju funckionsanja živih organizama, razvoju i širenju bolesti, dijagnostici, terapiji i sl. Kako nauka ne poznaje prostorne granice, jasno je da novina koje nosi rad mora biti prepoznata na međunarodnom nivou. Epohalna otkrića u nauci su izuzetno retka, jer se napredak skoro po pravilu postiže nizom najsitnijih koraka, koji se naslanjaju na prethodna saznanja. Zato pojam novina treba shvatiti u najširem značenju, npr. poznata činjenica je ispitana na novoj biološkoj vrsti (npr. dobitnici nobelove nagrade za medicinu 2002. svoj istraživački opus su vezali na modelu jedne vrste gliste sa svega nekoliko stotina ćelija). Svako drugo naučno delo koje ne donosi novine, već razmatra poznate činjenice u svetlu novih okolnosti (npr. raširenost bolesti na različitim geografskim područjima, osobitosti oboljenja kod posebnih populacija i sl.) je stručni rad a ne originalna naučna studija.
• Magisterijum sam po sebi ne mora biti originalno naučno delo jer je cilj magisterijuma primarno edukativne prirode. Magistrant treba da razmatra već poznatu temu i kroz taj rad da se nauči za izradu doktorata koji je po pravilu origalna studija. Ipak, kad god je to moguće treba težiti da i magisterijum bude origanalno naučno delo iz najmanje dva razloga. Prvo, rezultati se znatno lakše publikuju u eminentnim čsopisima. Proširenje i produbljivanje tako dizajniranog magisterijuma lako i relativno brzo rezultira u kvalitetan doktorat.
• Najzad, granica originalnog naučnog dela i stručnog rada nije jasno definisana tako da se precizna pravila teško mogu dati. To ostaje procena svakog naučnog radnika a da li je bio u pravu videće se kod pokušaja publikovanja rezultata studije

STRANA 4.

CILJEVI I HIPOTEZE STUDIJE (Ograničiti na jednu stranu)

Uputstvo:
Navesti taksativno (po rednim brojevima) glavne ciljeve (pod A) i radne hipoteze ispitivanja (B).

STRANA 5.

MATERIJAL I METOD

Uputstvo
• Ovaj deo studije je najvažniji jer uslovljava tačnost, preciznost i validnost rezultata. Loša metodologija ne može izroditi vredne rezultate, bez obzira na trud. Postoji pravilo da metodologija tako precizno treba da bude opisana da drugi autori mogu proveriti u svojim laboratorijama prezentovane rezultate, koristeći iste postupke i pod istim uslovima. U principu, samo rezultati koji su verifikovani u više (najmanje dve) svetskih laboratorija se prihvataju kao neosporna naučna istina, dok se sve ostalo može staviti pod sumnju. Naravno, opis metodologije se može skratiti navođenjem referenci gde je ona detaljno (najčešće po prvi put) opisana odn. modifikovana (npr. metoda za izolovani organ creva po Vejnu (Vane, 1957)). Nejasno opisana metodologija i zamagljen postupak istraživanja odn. izvori podataka, su put ka budućem odbijanju rada za publikovanje.

VRSTA STUDIJE (eksperimentalna, klinička, eksperimentalno-klinička, studija preventivne medicine, studija medicine i drugih naučnih oblasti, kompleksna studija, drugo)

Uputstvo:
• Eksperimentalna studija koristi eksperimentalni, laboratorijski model. Rezultati ovakvih studija se lakše plasiraju i publikuju jer oni per se ne moraju imati klinički značaj pa je istraživačko polje ogromno. To je istovremeno i nedostatak

• Klinička studija ispituje karakteristike zdravih ili bolesnih osoba. Lakše su za izvođenje jer se mogu kombinovati sa svakodnevnim kliničkim radom. Ipak, do novih rezultata je teško doći zbog etičkih ograničenja
• Veliki broj studija kombinuje ova dva pristupa, npr. klinički opis bolesti i genetska ispitivanja u laboratorijama. Takvi pristupi su i najbolji ali i najteži za istraživački proces.
• Studije preventivnih grana medicine koriste posebne metodološke pristupe: epidemiološki, sociomedicinski, statistički i dr. Dobro planirane i izvedene studije ove vrste su ravne gore navedenim ako ne i značajnije. Npr. od ogromnog je značaja otkriće nekog faktora koji povećava rizik za datu bolest. Na žalost, ovakve studije su retke jer zahtevaju učešće ogromnog broja bolesnika i dugotrajno praćenje, tako da troškovi premašuju mogućnosti jednog istraživača ili manjih grupa naučnika.
• Studije medicine i dodirnih grana dozvoljavaju multidisciplinarni pristup nauci (npr. farmakoekonomija). Kao i kompleksne studije, zahtevaju izuzetno složen pristup.

DETALJAN OPIS METODOLOGIJE (ograničiti na dve strane)

Uputstvo
• Sto je detaljnije moguće opisati populaciju bolesnika/stanovnika, odn. eksperimetnalnih životinja, izvora tkiva, ćelija, podataka i dr.
• Detaljan opis korišćenih kliničkih (dijagnostičkih, terapijskih) postupaka i laboratorijsko-eksperimetnalni procedura, reagenasa, načina i toka eksperimenata, obrade podaka i drugo.
• Načini naučne evaluacije (skale, ankete, aparatura i dr.)
• Izdvojiti potpoglavnja velikim slovima ili na neki rugi način
• Detaljniji opis metodologije zavisi od vrste istraživanja

STATISTIČKA OBRADA PODATAKA (ograničiti na 100 reči)

Uputstvo:
• Dati opis osnovnih statističkih metoda, način prikazivanja podataka i sl. Koristiti opis samo najosnovnijih testova jer definitivni izbor će diktirati priroda dobijenih rezultata

STRANA 6.

OČEKIVANI REZULTATI I ZNAČAJ STUDIJE (ograničiti na 250 reči)

Uputstvo:
• Navesti sažeto u kratkim crtama šta se očekuje od studije i kakav će značaj imati dobijeni rezultati za nauku odn. stručnu praksu

STRANA 7.

LITERATURA (Ograničiti na maksimalno 15 referenci-navoda)

Uputstvo
• Postoje različiti načini navođenja literature u tekstu i spisku referenci, predložen je samo jedan od njih, koji je možda najjednostavniji.
• U tekstu se reference obeležavaju brojevima u zagradama, počev od (1) do (15) a u spisku se navode reference po redosledu pojavljivanja. Jedna referenca može biti citrana više puta npr. (5,17-19)
• Detanjan opis načina citiranja sa znakovima interpunkcije potražiti u časopisima Medikus, Medicinski pregled i Vojnosanitetski pregled u biblioteci fakulteta
• Redosled kvaliteta referenci: radovi u celini u časopisima, knjige, monografije i poglavlje u knjigama, terapijski vodiči i drugi konsenzus dokumenti, radovi u zbornicima radova sa kongresa, radovi štampani kao sažeci u zbornicima, ostali izvori