Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 







 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 


Архива вести 2022. године


СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОБЕЛЕЖЕНО 45 РАДА ФМН

Интонирањем државне химне Боже правде и студентске химне Gaudeamus Igitur, у извођењу мешовитог хора уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ Министарства одбране Републике Србије, у Кристалној сали Exclusive Event Center почела је свечана академија којом је наш Факултет обележио 45 година рада и постојања.

У присуству министра просвете у Влади Србије Бранка Ружића, највиших представника Града на челу са градоначелником Николом Дашићем, ректором Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненадом Филиповићем, деканима и продеканима медицинских, стоматолошких и фармацеутских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Приштине, Подгорице, Фоче, деканима факултета нашег Универзитета, директором УКЦ Крагујевац проф. др Слободаном Милисављевићем, директорима здравствених установа из града и региона, великим бројем наших наставника и сарадника представљен је филм у коме су приказани најзначајнији моменти у раду наше установе у протеклих годину дана.

На академији су званице и госте поздравили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, министар просвете Бранко Ружић, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, сагласни да смо постигли одличне резултате у раду како у области образовања тако и научноистраживачком раду али и проширењу здравствене делатности. Академија је била и прилика да декан уручи дипломе и златнике најбољим овогодишњим дипломцима- у области медицине Јелени Савић, фармације Милици Богићевић, стоматологије Марији Зорић, струковних студија медицинска сестра Јовани Ђуровић и струковном физиотерапеуту Берини Кријешторац. У име награђени окупљенима се обратила и захвалила доктор медицине Јелена Савић. У музичком делу програма присутни су били у прилици да чују и камерни оркестар музичког ансамбла „Станислав Бинички“ који је извео нумере: Тамо далеко, Бојарка, Све док је твога благог ока сјај и Најдужа ноћ.



Говор декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића:

Уважени господине министре, уважени господине градоначелниче, уважени господине ректоре, уважени декани, ранији декани и продекани факултета медицинских наука из Србије и региона, уважени декани факултета Универзитета у Крагујевцу,

Драги наставници, сарадници и ненаставно особље Факултета медицинских наука у Крагујевцу и пре свега ДРАГИ СТУДЕНТИ:

Стицајем животних околности, мени је припала изузетна част да Вам се обратим на данашњи дан, када обележавамо један међу јубилеј: средину између 40-те и 50-те године од када се први пут чула наставна реч из области медицинских наука у граду Крагујевцу и то креирана од стране једног од великана медицинске мисли у нашој земљи Владимира Ђорђевића – Чамбе. За један животни век, 45 година је нешто мало мање од пола пута, ако верујемо нашим генетским прорачунима, а нешто мало више од пола пута узимајућу у обзир све ризике брзог времена у коме живимо. За живот једне школе, а посебно високе школе, то је тек стидљиви почетак, ако бацимо поглед око себе и видимо колика је традиција најстаријих великих медицинских школа у ближем и дањем окружењу. Као и у свему, и на овом задатку смо доведени као нација у ситуацију да у време док су земље западне цивилизације почињале са устројеним високим образовањем формирањем првих универзитета, ми ту исту цивилизацију несебично војно бранимо од надолазеће силе која долазила са истока и која је млела све пред собом. И, као и увек, дали смо свој допринос у тој одбрани, истовремено се несебично жртвујући за идеале и постулате тадашњег просветитељског Запада, истовремено бацајући себе у вишевековну просветитељску тамницу. Једини ко се и тада, као и увек кроз векове, као и сада борио да та политичка тамница не буде и духовна била је Српска православна црква и то треба увек да нам буде у глави и срцу када говоримо о било каквом, па и духу образовању. Јер, духовни пораз је вишеструко значајнији од било каквог материјалног пораза, који је мање или више краткорочан.

Због тих својих идеала, земља Србија је каснила за тзв. цивилизованом Европом непуних 5 векова у формалном смислу, а када је дошла на ред, требало је још више од век и по да град који је у њеном срцу буде формиран као универзитетски центар. Међутим, без обзира колико нешто каснило, ако има плодно тле у карактеру људи на неком поднебљу, увек ће дати позитиван резултат. Тако је и било са Србијом у закашњењу за Европом, тако је било и Крагујевцу у закашњењу за Србијом. Не заборавите, Крагујевац је центар Шумадије, а људима из Шумадије што-шта можете да замерите, али да безрезервно воле своју земљу и цео људски род не можете засигурно.

Драго нам је што формирање тадашњег одељења Медицинског факултета у Београду корелира са формирањем Универзитета у Крагујевцу као институције, чиме је и град Крагујевац дефинитвно добио обрисе озбиљног универзитетског центра, не чему треба бити захвалан свима онима који су у томе помогли: како нашем старијем брату из Доктора Суботића 8, тако и свим тадашњим челницима града Крагујевца из тог времена, који су препознали значај Универзитета за развој једног града и стварању нечега што је за једну урбану средину најбитније – духа. На томе смо им неизмерно захвални и то смо показали и у претходна два дана организујући трибине и научне скупове који су били управо посвећени великанима тог доба.

То одељење медицинског факултета стидљиво формирано 1977. године сада има све одлике једног медицинског универзитета у малом, јер у оквиру свог рада организује 12 студијских програма: 3 програма интегрисаних академских студија, 2 програма основних струковних студија, 3 програма мастер студија, 3 програма докторских студија, специјалистичке студије за здравствене раднике, а у плану су и нови. Три од ових 12 програма реализујемо са другим факултетима Универзитета у Крагујевцу, чиме показујемо високу кооперативност са нашим драгим пријатељима са различитих факултета, а све у циљу побољшања видљивости нашег Универзитета у земљи, региону и ширим оквирима. Сваке године на нашем факултету студира око 2500 активних студената, дипломира око 300 на основним студијама, створимо 30-так нових мастера, 50-так доктора наука, око 100 нових здравствених специјалиста. То су бројке и факта. Најзначајнија од тих бројки је што сваке године објављујемо све већи број научних радова за које су најзаслужнији корифеји овог факултета, који су запалили ватру и унели светлост научно истраживачког рада, а имају адекватне следбенике у једној фантастичној армији младих људи која је изабрала да свој животни и професионални пут трасира овде, а комотно би већина њих могла да ради на било ком универзитету диљем света. То је резултирало да је наш Универзитет од 2019. године континуирано на престижној Шангајској листи из области клиничке медицине, а од 2020. године по рангу други испод Беча. Само је Универзитет „Карол Давила“ у Букурешту боље рангиран од Беча до Истамбула. То нам је само мотив да наставимо да и даље радимо на себи и тиме постанемо још бољи. Јер, једино перманентни рад на себи и у заједништву са свим блиским људима је гарант напретка. У том смислу, надамо се да ће се од следеће школске године много више студената са свих континената шетати по ходницима нашег Факултета, а да ће тим ходници бити још лепши, јер ћемо имати и нове зграде Центара изврсности, за коју су заслужни сви у овој сали, а највише они који седе у првом реду данас. Јер, све то не би било могуће без синергије ресорног Министарства, Ректората Универзитета, Града Крагујевца и свих градитеља који раде на овом пројекту. Међутим, иако се трудимо да пратимо савремене токове и прилагодимо се захтевима тржишта, ма како то сурово и антидуховно звучало, желео бих на крају да подсетим на три чувена хумболтовска принципа идеје Универзитета: 1. Јединство науке, 2. Јединство науке и истраживања, 3. Академска слобода наставника и студената, која никада не смемо да заборавимо, јер она чине Универзитетом снажном кариком сваког друштва.

Живели!




ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК

У присуству декана факултета проф. др Владимира Јаковљевића, продекана, председника Савета факултета проф. др Небојше Анђелковића, представника Града, директора наставно-научних база, наставника и сарадника, у холу деканата сечењем славског колача обележена је наша слава Свети Алимпије Столпник. Сечење колача обавио је Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Саборног храма у Крагујевцу. Честитајући нам славу и Дан факултета Преосвећени владика Јован је најпре пожелео свима добро здравље, радост и спасење и изразио уверење да ће наша установа наставити са својом мисијом образовања здравствених радника квалитетно и успешно као и у протеклих 45 година.

Након сечења колача овогодишњи домаћин славе продекан проф. др Душан Ђурић предао је део колача новом домаћину славе доц. др Александру Цветковићу са катедре за хирургију. Проф. Ђурић је, у свом обраћању гостима, честитајући славу свим наставницима, сарадницима и запосленима рекао да је сигуран да ће ФМН и у наредном периоду правити искораке, захваљујући актуелном руководству на челу са деканом Јаковљевићем али и младим снагама, које захтевају потпору. „Они нас инспиришу и омогућавају да ми, захваљујући управо њима проживљавамо другу младост и лепоту искорака новог“, рекао је проф. др Душан Ђурић овогодишњи домаћин славе ФМН.





ОДРЖАН НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ ИЗ ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Интернационалне академије кардиоваскуларних наука, Друштва физиолога Србије и Факултета медицинских наука у знак сећања на професоре Ивана Анђелковића и Вујадина Мујовића, некадашње декане и професоре нашег факултета, одржан је симпозијум на коме су научне резултате из области кардиоваскуларних наука презентовали гости нашег Факултета из Канаде, Румуније и Мађарске и неки од наших истраживача.

Радове су представили: Inna Rabinovich-Nikitin (Winnipeg, Canada) The Effects of Circadian Disruption on Cellular Quality Control Mechanisms in the Heart, Danina Muntean (Timisoara, Romania) The Antidiabetic Drugs and MAO-Related Oxidative Stress: Make New Friends but Keep the Old, Tamara Nikolic Turnic (Kragujevac, Serbia) From oxidative stress to inflammation: Redox Balance and immune system among patients with severe forms of COVID-1, Jovana Bradic (Kragujevac, Serbia) Galium verum extract as a new tool for attenuation of doxorubicin-induced cardiotoxicity Lorrie Kirshenbaum (Winnipeg, Canada) Regulation of Mitochondrial Injury in Doxorubicin- Induced Cardiomyopathy

У наставку програма проф. др Лори Киршенбаума (Lorrie Kirshenbaum), директор Института за кардиоваскуларна истраживања Универзитета Манитобе у Канади (University of Manitoba, Winnipeg, Canada), промовисан је у у гостујућег професора Факултета медицинских наука. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је Меморандума о разумевању Факултета медицинских наука и Универзитета Манитобе (University of Manitoba, Winnipeg, Canada).Јаковљевић је истакао да је ово начин да се успостави интензивнија сарадња са колегама из Канаде која би требало да буде на обострано задовољство обе установе, пре свега наставника и сарадника и науке.





РЕКОРДАН БРОЈ ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ РАДОВА У 2022. ГОДИНИ

У оквиру програма обележавања 45 година постојања Факултета медицинских наука, у Амфитеатру, одржана је традиционална ревија радова "Публиковали смо“. Реч је о годишњем прегледу научних активности предавача и целокупне научне заједнице Факултета медицинских наука. у овој години, према речима Проф. др Владимира Живковића, укупно је објавио 256 радова што је највише од када бележимо ове активности. Подсећања ради у 2021. години број објављених радова био је 238, а у 2018. години 122. "Фармакологија и токсикологија су, као и ранијих година, по скору, на првом месту са публикованих 55 радова, следи физиологија са 49, интерна медицина има 40 радова, стоматологија 30 а хирургија 26 радова. По импакт фактору прва је епидемиологија која има 22 објављена рада, затим фармакологија и токсикологија са 55 радова, а следе физиологија, интерна медицина и медицинска генетика“, рекао је проф. Живковић.

У овој години 261 истраживач ФМН је ангажован је на пројектима Министарства за науку и технолошки развој и Фонда за науку Р. Србије, интерним или међународним пројектима, док је 16 наставника ФМН је ангажовано на међународним пројектима. 139 наставника и сарадника ФМН је ангажовано на пројектима Министарства за науку Р. Србије, а 19 наставника ФМН је ангажовано на пројектима Фонда за науку. Тренутно се на ФМН реализују 94 јуниор пројеката и 3 макро пројекта. У категорији истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим кумулативним импакт фактором у 2022. години прва је проф. др Милена Илић ИФ =1061,2, затим проф. др Михајло Јаковљевић ИФ = 822,86 и проф. др Владимир Јаковљевић ИФ=148,209. Када се говорио о Истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим бројем објављених научних радова у часописима на SCI листи у 2022. Години, то су: проф. др Владимир Јаковљевић 30, проф. др Михајло Јаковљевић 29 и проф. др Милена Илић 25.

На традиционалној ревији радова "Публиковали смо“ у пуном Амфитеатру нашег Факултета чуло се да је ово за нас, у делу научно-истраживачког рада, најуспешнија година која је не само признање већ и обавеза да у наредној години останемо у истом рангу или повећамо овогодишњи рекордни резултат. Ове године награђени су најбољи истраживачи- у области клиничке медицине Миодраг Срећковић, стоматолошких истраживања Сузана Живановић, фармације Невена Драгинић, јавног здравља Марија Секулић и базичних истраживања Сандра Николић.


Комплетну презентацију Публиковали смо у 2022. години погледајте овде





ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СА СТОМАТОЛОШКИМ ФАКУЛТЕТОМ ИЗ ПАНЧЕВА

У организацији нашег факултета и Стоматолошког факултета у Панчеву Универзитет Привредна академија Нови Сад, организована су предавања и практичне радионице за студенте основних студија. У оквиру дводневног б боравка у Крагујевцу, група студента пете године студија са Стоматолошког факултета у Панчеву слушала je предавање из области Болести зуба и ендодонција под називом „Суво радно поље-примена кофердама“ а које су одржали др Милош Папић и др Сузана Живановић. Предавање из области Стоматолошке протетике под називом „Регистровање просторног односа горњевиличног комплекса помоћу образног лука“ одржали су др Дејан Здравковић и др Милица Јовановић за студенте Стоматолошког факултета у Панчеву. У просторијама ОЈ Завода за стоматологију Факултета медицинских наука након предавања одржане су практичне радионице.

Студентима нашег факултета предавање и практичну радионицу на тему „Препарација зуба за безметалне надокнаде“ одржао је проф. др Данимир Јевремовић у просторијама тренинг центра Акорд-дентал у Крагујевцу. Такође, студенти нашег факултета су имали прилику да слушају предавање на тему „Шивење у пародонталној хирургији“ које је одржао доц.др Миљан Пулетић. Након предавања у тренинг центру Акорд-дентал у Крагујевцу одржана је истоимена радионица. Овакавим видом сарадње студенти имају прилику да чују предавања других наставника и размене искуства са студентима других факултета.





ОДРЖАНА ТРИБИНА ПОСВЕЋЕНА СЕЋАЊУ НА ПРОФ. МИЛОСАВА МИШУ КОСТИЋА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН, у сарадњи са Центром за научноистраживачки рад САНУ Универзитета у Крагујевцу, организовали смо трибину посвећену проф. Др Милосаву Миши Костићу који је оставио неизбрисив траг на нашем факултету, у науци али и сећањима свих оних који су са њим радили, сарађивали и стварали. По њему, иначе чувеном научнику, физиологу и специјалисти интерне медицине-хематологу наш Амфитеатар од 2006. години носи то име. Ова трибина је организована у оквиру циклуса КОРИФЕЈИ Универзитета о чему је на почетку скупа говорио академик проф. др Милоша Ђуран руководилац Центра САНУ у Крагујевцу. О професору Миши Костићу, који нас је нажалост прерано напустио 1997. Године говорио је и председник САНУ Академик проф. др Владимир Костић али пре свега са аспекта заједничког студирања на Медицинском факултету у Београду, дружења и пријатељства. "Он је мој школски друг, из студентских дана, пре свега. Студирали смо заједно, био је пријатељ, знао сам његове родитеље, био сам на његовој свадби, а касније, док смо заједно расли, он брже од мене, врло често смо се заједно налазили и оговарали свет. Ја сам овде данас пре свега дошао као његов друг да му одам признање као човеку који је био најспособнији и најинтелигентнији у нашој, иначе једној јако посебној генерацији", рекао је академик Костић.

Декан ФМН проф. др Владимир Костић с поносом је истакао да је један од ученика професора Костића и додао да лабораторија у којој је он радио а која је сада Центар за кардиоваскуларна истраживања стоји његова слика и да ће то тако и остати. "Дефинитивно је то, по мени, био човек који је у целој земљи а и шире био највећи научник из области биомедицине на овим просторима, у Крагујевцу свакако највећи", рекао је декан и подсетио да је професор Миша Костић био најмлађи научник, не само на нашим просторима, који је у тренутку преране смрти иза себе оставио 145 научних радова.

О раду професора Костића у клиничком раду, у области интерне медицине и хематологије, говорио је проф. др Небојша Анђелковић који је подсетио присутне колико је његовим ангажовањем крагујевачка хематологија добила и како се развијала, да би дуго након његове смрти, тачније 2012.године стигла до назива Клиника за хематологију. ‘Велики је значај и допринос професора Мише Костића у свему томе а посебно да је први са ових простора који је 1996.године у Истанбулу имао оралну презентацију на Конгресу који је био претеча данашњег Европског удружења хематолога. Клинички рад и његово енциклопедијско знање, познавање карактера и људи долазило је до пуног израза. Одлазак у визиту с њим је био право задовољство јер је своје огромно знање несебично преносио на нас, млађе колеге и сараднике", рекао је проф. Анђелковић.

У име породице присутне је поздравила једна од две кћерке професора Костића, Милица Ристић рођена Костић која се захвалила свима који и данас, 25 година након преране смрти професора с пијететом о њему говоре и чувају успомену на њега. У музичком делу програма студенткиња прве године ФИЛУМ-а, основних студија виолин Зорана Јелић, у класи професорке Јелене Роквић, извела је Бахову Сарабанду из друге партите за соло виолину.







ПРЕДСТАВЉЕН РЕГИСТАР ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН данас је промовисан Регистар добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије. Ово је други пут да се, како је истакла др Глорија Благојевић, у нашем граду промовише значај добровољног давања матичних ћелија. Кампања под слоганом '' ''Ослони се на мене'' има за циљ да се број давалаца матичних ћелија, којих је сада у Србији око 12 хиљада повећа. '' Наш циљ је да стигнемо до бројке од 100 хиљада јер ће на тај начин већина болесника којима су матичне ћелије једини вид лечења и излечења од најтежих болести моћи да се трансплантира даваоцима из националног регистра. Довољно је да свако ко жели да се прикључи акцији да крв, што је апсолутно безболно и безбедно, али то не значи да ће аутоматски и бити давалац матичних ћелија. На светском нивоу то је преко 40 милиона људи и нема разлога да их у Србији не буде макар 100 хиљада'', рекла је др Глорија Благојевић. Она је овом приликом подсетила и на значај матичних ћелија и додала да су често оне једини пут за излечење за многа обољења јер су поред конвенционалне хемиотерапије управо трансплантације једини вид излечења.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, који је и сам дао крв и прикључио се регистру потенцијалних давалаца матичних ћелија, изразио је задовољство што се преко 50 наших студената данас уписало у регистар чиме су, како је нагласио, показали и своју трећу димензију која није само наука и образовање, већ и хуманост која је за позив који су одабрали важна колико и прве две.





 

УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ НА СВИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА

Уручењем диплома докторима медицине и стоматологије, магистрима фармације, струковним медицинским сестрама и физиотерапеутима, лекарима специјалистима и ужим специјалистима као и мастер менаџерима, у Амфитеатру факултета данас је почео програм обележавања 45 година Факултета медицинских наука.

Први су диплому добили дипломци основних струковних студија -28 струковних сестара и 18 струковних физиотерапеута. Њима је дипломе уручила продекан за основне струковне студије проф. др Наташа Здравковић која је честитала свим дипломцима на постигнутом успеху . ''Нада се да све то што сте овде научили и стекли применити у будућем раду. Ваш успех је за мене тим већи што је већина вас диплому стекла из радног односа а знамо колико је све то тешко уклопити. Желим вам даље напредовање и сву срећу у раду и животу'', рекла је проф. Здравковић.



На ИАС фармације у овој школској години дипломирано је 73 студента који су стекли звање магистра фармације. У присуству декана факултета проф. др Владимира Јаковљевића магистрима фармације дипломе је уручио продекан за овај студијски програм проф. др Жељко Мијаиловић. ''Изузетно ми је задовољство да вам уручим дипломе које сте свакако својим трудом и радом заслужили, и у овом, за мене најлепшем и најсвечанијем дану у години на факултету, желим да истакнем два јако важна момента. Први је што сте ви показали да сте сазрели и у људском и у професионалном смислу јер носите ове дипломе сасвим заслужено, а други је тај што смо ми срећни и поносни јер знамо да смо нешто добро урадили у протеклих пет година школујући вас'', рекао је проф. Мијаловић. Он је истакао и да је ово свим дипломцима почетак једног новог важног периода у животу, професионалног рада, и додао да је факултет у за све оне који буду желели да наставе са својим стручним усавршавањем у области фармације.



Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић подсетио је да је, уз почетак нове школске године, додела диплома најзначајнији дан у свакој години за наш факултет. Доделом диплома, према његовима речима, и ове године почињемо програма обележавања славе и дана факултета. ''Ово је за вас један од најзначајнијих дана у животу који сте имали и који ћете имати . Ви сте свој посао који сте почели пре 5 или 6 година данас успешно завршили. Сада је на надлежнима, и то увек потенцирам, да покаже висок степен разумевања према нашој струци и то се последњих година на нашу срећу и дешава. Сви ви који сте овде верујем да желите да останете у Србији а они који о томе одлучују су обавези да вам то и омогуће. Ми смо вас школовали и дали све од себе да вам пренесемо сво своје знање. Када вас видим, ту младост, лепоту и енергију, сигуран сам да за нас и нашу земљу ''нема зиме'' бар када је у питању медицина'', рекао је декан Јаковљевић који је уручио 65 диплома докторима медицине.



На ИАС стоматологије у овој школској години диплому доктора стоматологије стекао је 21 студент. Дипломе им је уручио продекан проф. др Гвозден Росић који је рекао да од тренутка када им додељујемо индексе до тренутка доделе диплома се спакује један мали живот или бар једна значајна животна фаза. ''Сви овде присутни сте то успешно прошли и могу само да поделим са вама задовољство због тога. Са наше стране покушали смо да ово време искористите максимално квалитетно а колико сте успели у томе показаће време. Ваш квалитет се сигурно неће задовољити на дипломама које добијате данас и очекујем да ово и остане наша заједничка кућа'', истакао је продекан Росић. Дипломирани доктори медицине и доктори стоматологије положили су Хипократову заклетву коју је прочитала најбољи дипломац на медицини Јелена Савић.




Дипломирани доктори медицине и доктори стоматологије положили су Хипократову заклетву коју је прочитала најбољи дипломац на медицини Јелена Савић.



У оквиру свечане доделе диплома уручене су и дипломе лекарима специјалистима и специјалистима ужих специјализација, укупно 101 и мастер менаџерима- 27 од којих МАС менаџерима у систему здравствене заштите 10, МАС исхрана и суплементација 9 и МАС регенеративна медицина 8. Дипломе су им уручили руководиоци студијских програма: проф. др Небојша Здравковић, проф. др Владимир Живковић и проф. др Биљана Љујић.

Дипломиране менаџере поздравио је ресорни продекан проф. др Небојша Здравковић који је уз честитке дипломцима изразио задовољство што уручује дипломе већ четвртој генерацији мастер менаџера у здравству као и млађим генерацијама МАС исхране и суплементације и МАС регенеративне медицине. ''То је нешто што на чему ће факултет у наредном периоду максимално радити како би формирали нове мастер програме које трају годину дана'', истакао је проф. Здравковић.

Продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић поздрављајући специјалисте и лекаре ужих специјализација подсетио је да на нашем факултет, у овом тренутку постоји 46 специјализација из медицине, фармације и стоматологије и 21 ужа специјализација, те да овај вид усавршавања тренутно похађа преко 800 специјализаната и ужих специјализаната и да смо се по тим параметрима приближили факултетима који имају дужи век и традицију од нашег факултета. ''Цео живот се у овој професији некако одричемо и ваша одрицања су скоро бескрајна .Сваки пут сте на неком почетку и можда је ово тренутак да дођете до краја који је јако важан за вас а то је да добијете звање специјалисте и ужег специјалисте. Али то је опет, с друге стране, нови почетак за борбу да будете добри и успешни у свом послу и изнесете све оне изазове на прави начин који професија са собом носи'', рекао је, између осталог, проф. Давидовић.

Овој додели диплома присуствовао је и директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић, наше највеће наставно-научне базе али и установе која нам упућује највећи број лекара на здравствене специјализације. Поздрављајући присутне у своје и име име УКЦ Крагујевац проф. Милисављевић је, у честитке свима, рекао да ново руководство ове установе као приоритет има струку и запошљавање нових, младих и стручних кадрова. ''За то имамо подршку и државе и ресорног министарства и надам се да ћемо у наредном периоду апсорбовати највећи број људи који су завршили специјализације и уже специјализације.

Наставите да се усавршавате и надам се да ћемо, у наредном периоду, заједно радити на побољшању здравствене заштите наших грађана'', истакао је Милисављевић.

До сада је, за 45.година на нашем Факултету диплому доктора медицине стекло 4335 студената, 163 доктора стоматологије и 865 магистара фармације, диплому струковне сестре 565 сестара и 532 струковна физиотерапеута.




РЕКОРДАН БРОЈ НОВИХ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА
У ОКВИРУ ЈЕСЕЊЕГ КОНКУРСА НА ФМН

Продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић уручио је данас у амфитеатру факултета индексе новој генерацији студената специјалистичких и уже специјалистичких студија. У оквиру јесењег конкурса за упис на здравствене специјализације ФМН уписано је 105 нових полазника на свим нивоима специјализација и ужих специјализација.

Проф. Давидовић је поздрављајући нове специјализанте и уже специјализанте, у своје и име руководства факултета, истакао да бележимо тренд раста броја новоуписаних чему свакако доприноси квалитет рада и наставе на овом нивоу стручног усавршавања али и нове гране на специјализацијама и ужим специјализацијама које, из конкурса у конкурс, факултет уводи. Према његовим речима у овом конкурсном року то су специјализације из јавног здравља и палијативне медицине и ужа специјализација из геријатрије. Он је новим студентима пожелео успешан почетак стручног усавршавања и истакао колико је позив који су изабрали хуман посвећен и да изискује стална усавршавања.

Здравствене специјализације као вид стручног усавршавања здравствених радника и сарадника на ФМН организован је у оквиру 46 грана медицине, фармације и стоматологије односно 21 гране у оквиру ужих специјализација. Тренутно се на овим нивоима стручног усавршавања, са новим полазницима, налази 880 специјализаната. Закључно са овогодишњом доделом диплома, која је заказана за 4. децембра, здравствене специјализације на нашем факултету завршиће 866 лекара специјалиста и субспецијалиста.






ПРОМОВИСАНА КЊИГА ''ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ОРТОПЕДИЈА''

На Машинском факултету у Нишу промовисана је књига ''Персонализована ортопедија'' о којој су говорили и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић и проф. др Слободан Милисављевић редовни професор нашег факултета, шеф катедре за грудну хирургију који су аутори значајних поглавља у поменутој књизи.

Иновативна решења која произилазе из рада на различитим пројектима довела су до примене персонализованог приступа у лечењу и отворила могућности за нова истраживања и усавршавање. О примени биокопатимилних материјала у грудној хирургији и хирургији уопште на промоцији је говорио проф. др Слободан Милисављевић и ректор Филиповић. Проф. Милисављевић је посебан акценат ставио на реконструкцију дефеката грудног коша након опсежне ресекције, услед примарне или секундарне неоплазме, урођених аномалија, инфекција, радијационих повреда и траума. ''Након обимне ресексције зида могу остати велики дефекти меких ткива и коштаних структура који захтевају пажљиво планирану реконструкцију'', рекао је проф. Милисављевић који је, са најближим сарадницима, аутор поглавља ''Application of Artifical Materials in Thoracic Sugrgery'.

Књига је резултат вишегодишњег рада тимова различитих специјалности из различитих делова света, укључујући и Србију. Међу ауторима су и наш факултет и УКЦ Крагујевац а иновантивна решења која произилазе из књиге довела су не само до персонализованог приступа у лечењу већ и отворила могућности за нова истраживања и усавршавања.





ПРОФ. АНТОВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ
"COVID-19 ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ КОАГУЛАЦИОНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ"

У амфитеатру Факултета медицинских наука, проф. др Јован Антовић, редовни професор Каролинска Института у Стокхолму, Шведска и гостујући професор нашег факултета одржао је предавање на тему "COVID-19 из перспективе коагулационе лабораторије“. Он је најпре подсетио на сарадњу ФМН и Каролинска Института, у оквиру Еразмус пројекта, који је сада обновљен и који даје могућност за наставак досадашње успешне сарадње. Пројекат обухвата размену докторанада и до сада је неколико наших младих сарадника и наставника део својих, успешно одбрањених докторских дисертација, урадило управо у лабораторијама Каролинска института код проф. Антовића. Он је изразио жељу да један број студената докторских студија из Шведске, младих људи који раде докторате код њега, део својих дисертација уради на нашој физиологији односно Центру за кардиоваскуларна истраживања ФМН, где, како истиче проф. Антовић постоје одлични услови за то.

Говорећи о свом предавању на тему ''COVID-19 из перспективе коагулационе лабораторије" проф. Антовић најпре је подсетио да Шведска, током пандемије, није пратила препоруке СЗО и међу првима је препознала повезаност поремећаја фактора коагулације лабораторијски и одмах смо кренули са дозама антикоагулантне терапије на већем нивоу од других. ''Имамо публикације које показују да је то смањило смртност од Covida у Шведској, смањило број тромбоза. То је показало да су Швеђани људи који умеју да се прилагоде ситуацији, оклоностимима а не да прате све препоруке које не морају увек да буду најбоље решење'', рекао је проф. др Јован Антовић.






УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НА ДАС МЕНАЏМЕНТ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

Након другог уписног рока на докторским академским студијама менаџмент здравственог система проф. др Небојша Здравковић уручио је данас индексе трећој генерацији студената овог студијског програма након чега је за њих почела школска година предавањем из Информационих технологија у здравственом менаџменту .

Докторске студије су, према речима професора Здравковића, бренд број један нашег факултета а ДАС менаџмент здравственог система су студије које реализујемо заједно са Економским факултетом. ''Ми имамо 54 студента на овом студијском програму што је изван мојих почетних очекивања. Настава траје 3 семестра и имате укупно 12 предмета. Данас почињемо са наставом, и уз учење и полагање испита, сви већ сада треба да размишљате о вашој будућој докторској дисертацији. Наш циљ је да сви ви успешно завршите ове студије и стекнете звање доктора медицинских наука'', рекао је проф. др Небојша Здравковић.




НАСТАВНИК СА СТОМАТОЛОГИЈЕ ФМН ОБЈАВИО ПОГЛАВЉЕ У SPRINGER



Доц. др Раша Младеновић, специјалиста дечје и превентивне стоматологије Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, са колегама Универзитета у Пекингу објавио је поглавље The Experience of Diagnosis and Management of Oral Maxillofacial Surgery, and Dental Education During the Pandemic у књизи The Science behind the COVID Pandemic and Healthcare Technology Solutions реномираног светског издавача научне литературе Springer.

Ова књига oписује нове стратегије за предвиђање еволуције пандемија, оптимизацију праћења наставе и дијагностику болести. У процесу дијагностике и лечења пацијената, медицинско особље у стоматологији је склоно инфекцији путем респираторног преноса и блиског контакта са зараженом особом. Због тога се током свакодневног рада морају предузимати прецизне мере превенције и контроле епидемије, а стоматолошке интервенције треба спроводити по протоколима, како би се смањио ризик од инфекције. Поред тога, да би се обезбедио квалитет обуке и наставе, неопходно је активно коришћење савремене технологије. Електронским учењем наставници могу визуелно да представе образовне садржаје у дигиталном издању, трудећи се да он буде испуњен интересантним штивом које ће успети да мотивише студенте.

Како се у стоматологији највећи део практичне наставе спроводи на пацијентима, неопходно је применити све ресурсе које нам пружају дигиталне технологије како би студентима побољшали учење на даљину.

Књига The Science behind the COVID Pandemic and Healthcare Technology Solutions пружа опсежне информације и извор инспирације за све истраживаче у сектору здравства и технологије. Написана је од стране истраживача и професионалаца са престижних универзитета, а међу њима је, захваљујући овом поглављу, једини из Србије и региона, Универзитет у Крагујевцу.

Линк за поглавље: https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-031-10031-4_23




ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН НАУКЕ

На Универзитету у Крагујевцу обележен је Светски дан науке – 10. новембар програмом у коме су учествовали најеминентнији научници Универзитета у Крагујевцу, као и млади истраживачи, руководиоци најбољих пројеката на конкурсу за младе научнике и уметнике за школску 2021/22. годину.

На почетку програма присутне је поздравио ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, који је у свом обраћању истакао да су научне, истраживачке и развојне активности окосница напретка једног универзитета, као и да ангажовање, односно усмеравање младих научника представља основни предуслов убрзаног економског раста и развоја друштва у целини.

Опширније погледајте овде


АМЕРИЧКИ ПРОФЕСОРИ И ЛЕКАРИ ПОСЕТИЛИ ФМН

У оквиру тродневног боравка у Крагујевцу, група америчких професора и лекара специјалиста посетила је наш факултет. У оквиру посете делегацију у којој су били: Mark D. Lacy, MD, MA, FIDSA, John E. Francis, MD FACS, Gregory Neil Postma, M.D, Andrew Sanders MD, Francis C. Imbarrato M.D, Brett (Brick) A. Lantz, MD,Robin Mantooth, MD, FACEP, Charles G. McClure, M.D.,Anthony Sheplay M.D. и Donald Cross Townsend, Jr најпре је поздравила продекан за међународну сарадњу и научно-истраживачки рад проф. др Невена Јеремић која им је представила наш факултет и актуелни тренутак са посебним акцентом на студије фармације на енглеском језику као и припрему за акредитацију ИАС медицине такође на енглеском језику. ''За нас је ово веома значајна посета јер размена искустава и знања је непроцењива за наше наставнике и студенте. Били смо у прилици да чујемо како колеге раде у САД-у, каквом опремом располажу а они су били срећни што су имали могућност да своја знања и искуства пренесу нама. У разговору смо закључили да постоји обострана жеља и интерес да интензивирамо сарадњу, од размене студената, узајамних посете до рада на заједничким пројектима'', рекла је проф. Јеремић.

Специјалисти и професори хирургије, оториноларингологије и инфектологије одржали су, у амфитеатру, своја предавања за све заинтересоване наставнике и сараднике али и студенте и специјализанте. Предавања су одржали: Mark Lacy, специјалиста инфективних болести, John Francis, специјалиста хирургије (траума),и Greg Postma, специјалиста оториноларингологије. Проф. Greg Postma, један од најбољих америчких научника и оториноларинголога најпре је изнео своја запажања након посете УКЦ и Дому здравља и истакао да у здравственим системима наше две земље постоје и сличности и разлике. ''Сличности се огледају у чињеници да сви подједнако бринемо о нашим пацијентима а разлика је у томе што ми у Америци имамо много више средстава да потрошимо на опрему. Међутим ја сам свакако одушевљен оним што сам видео на Клиници за ОРЛ УКЦ Крагујевац јер они имају одређене апарате које ја користим у својој пракси, имају одличан ласер који користе у операционој сали. Разлике постоје али опет, на крају дана, сви хоћемо да уложимо напор и да се подједнако добро бринемо о нашим пацијентима'', рекао је проф. Postma. Говорећи о свом предавању наставницима и студентима он је истакао да је његово предавање везано за карциноме у области оториноларингологије, операцијама синуса и носа и изразио жељу да наши студенти и специјализанти посете клинику на којој ради како би им показао нове технике и опрему и научио их да то исто раде у Србији.

Поред предавања део америчког тима је у исто време разговарао са нашим студентима у оквиру интерактивне радионице која је одржана у КПР-у о сличностима и разликама наших здравствених система, начину функционисања здравства, најчешћим болестима, могућностима за пружање адекватне здравствене заштите. Поред посете нашем факултету лекари из Америке посетили су УКЦ Крагујевац и Дом здравља.





САРАДЊА СА БАЊА ЛУКОМ ПРИМЕР БРАТСКЕ САРАДЊЕ ДВА ФАКУЛТЕТА

У оквиру обележавања дана Универзитета у Бања Луци, у културном центру "Бански двор" одржана је свечана академија којом је обележено 47 година успешног рада и развоја. Била је то прилика да светско име кардиоваскуларне медицине проф. др Наранџан Дала одржи присутно предавање и добије статус почасног доктора наука Медицинског факултета у Бања Луци. Свечаности у Бања Луци присуствовао је декан нашег факултета проф. др Владимир Јаковљевић, који однедавно обавља и функцију председника европске секције IACS и који у значај присуства проф. Дале овом догађају, посебно истиче одличну сарадњу коју наш факултет има са Медицинским факултетом у Бања Луци, као и деканом проф. др Ранком Шкрбићем. Због свега наведеног самој свечаности обележавања дана Универзитета у Бања Луци претходила је промоција уџбеника "Физиологија" чији је издавач ФМН у Крагујевцу а у којем значајна поглавља имају сам декан у Бања Луци проф. др Ранко Шкрбић као и чланови његовог наставно-научног тима.

Посету Бања Луци декан Јаковљевић искористио је да, у разговору са тамошњим медијима, подсети на сличности наша два факултета, одличну сарадњу и размену наставника и сарадника али и студената. Оно што, уз студије на енглеском језику за медицину, које су код нас у припреми а у Бања Луци је већ кренуо упис, повезује наше установе је и висок рејтинг на Шангајској листи који је из године у годину све бољи. "Ми у Крагујевцу имамо сјајне тимове стручњака на физиологији, фармацији, имунологији, фармакологији, епидемиологији. Сада годишње имамо око 250 стручних радова а верујем да ћемо се, залагањем комплетног факултета, са још већим бројем стручних радова, стићи до позиције међу 100 најбољих у области клиничке медицине", истакао је Јаковљевић. Он је за медије у РС најавио и да ћемо наредне године, током лета, бити домаћини светског конгреса Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања, која ће окупити највећа европска и светска имена из ове области и изразио очекивање да ће овај, како је рекао, за науку најпрестижнији догађај у свету, препознати руководство наше земље и дати свој допринос у организацији.






ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ СТУДЕНТИМА О ПИСАЊУ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ РАДОВА

У организацији нашег факултета и CNIRS-a, за студене основних студија организовано је предавање на тему ''Упутство за писање и презентовање научних и стручних радова '' које је имало за циљ да студенти медицине, фармације и стоматологије науче како се пишу научни радови и тиме се, на што бољи начин, припреме за предстојеће конгресе и научне скупове. О овој теми студенима је говорила Доц. др Тамара Николић Турнић са катедре за клиничку фармацију. Студенти су показали велико интересовање за научно-истраживачки рад и жељу да се што боље припреме за предстојећи национални конгрес који ће се, према плану, одржати на пролеће наредне године.

Због великог интересовања студената за ову радионицу, према речима доц. др Тамаре Николић Турнић са представницима CNIRS-a договорено је да се сарадња настави тако што ће студентима нашег факултета, будућим истраживачима, бити организована серија научних радионица и предавања на исте теме.





НАЈБОЉИ НАУЧНИЦИ НАЈБОЉЕГ УНИВЕРЗИТЕТА У СРБИЈИ
Универзитет у Крагујевцу оцењен је као најбољи српски универзитет,
а 15 његових научника налазе се на листи 2% најбољих светских научника

Универзитет у Крагујевцу је, на основу листе коју је објавио Times Higher Education, најбоље рангиран у Србији и заузима позицију између 501-600 најбољих универзитета на свету.

THE (Times Higher Education) је институција која, од 2004. године, креира рангирање универзитета како би се представио њихов учинак на глобалној сцени. Рангирањем је обухваћено 1800 универзитета из 104 земље и оно се врши у четири области универзитетске делатности: настава, истраживања, пренос знања и међународна перспектива.

На овогодишњој Станфорд листи нашло се чак 15 научника са Универзитета у Крагујевцу и то:

Иван Гутман (ПМФ),
Михајло Јаковљевић (Факултет медицинских наука),
Борис Фуртула (ПМФ),
Владислав Воларевић (Факултет медицинских наука),
Владимир Стојановић (Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву),
Милена Илић (Факултет медицинских наука),
Владимир Јуришић (Факултет медицинских наука),
Бранислав Ранковић (ПМФ),
Зоран Марковић (Институт за информационе технологије),
Бранислав Јеремић (Факултет медицинских наука),
Маријана Косанић (ПМФ),
пок. Милорад Бојић (Факултет инжењерских наука),
Ненад Филиповић (Факултет инжењерских наука),
Слободан Јанковић (Факултет медицинских наука)
и Светислав Савовић (ПМФ).

На основу укупног каријерног постигнућа, на актуелној листи се налазе: Иван Гутман, Бранислав Јеремић, Михајло Јаковљевић, пок. Милорад Бојић и Слободан Јанковић.

Опширније погледајте овде

 

ОБЕЛЕЖЕН МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

На позив гостујућег професора нашег факултета Bahadira Gullougla из Турске чланови тима за карцином дојке УКЦ Крагујевац, који су истовремено и наши наставници и сарадници, учестовали су на међународном конгресу о карциному дојке који је одржан у Истанбулу. Наш тим чинили су: проф. др Слободанка Митровић патолог, доц. др Марко Спасић хирург, научни сарадник др сци. мед Јасмина Недовић онколог, др Владимир Тврдишић хирург и др Неда Милосављевић радијациони онколог. Они су у оквиру конгреса представили четири рада у оквиру постер презентација који се баве проблематиком карцинома дојке.

Сарадња са колегама из Турске и самим професором Bahadirom Gullouglom почела је 2019.године а приликом боравка у Истанбулу наши наставници и сарадници договорили су да почетком следеће године делегација из Турске посети наш факултет и УКЦ и одржи, заједно са нашим наставницима и сарадницима, низ предавања о карциному дојке.

Октобар, месец борбе против карцинома дојке, обележен је и на Факултету медицинских наука у организацији студентске организације: IFMSA Србија, студентског парламента, организације ''Добра'' и CSNIRS Крагујевац. Предавања су одржали: доц. др Марко Спасић општи хирург на тему-''Хирургија карцинома дојке'', доц. др Милена Вулетић патолог на тему ''Карцином дојке -корак по корак ''. Весна Бонџић из Удружења пацијената женски центар ''Милица'' говорила је о карциному дојке из угла пацијената а на крају је одржана и радионица преглед дојке на моделу.





КРАГУЈЕВАЦ ДОМАЋИН 47. ОКТОБАРСКИХ ЗДРАВСТВЕНИХ ДАНА

Интонирањем државне химне Боже правде у извођењу етно секције Прве крагујевачке гимназије којом руководи професорска Славица Дивац званично су почели традиционални 47. Октобарски здравствени дани, међународни конгрес, који је и ове године у Крагујевцу окупио велики број истакнутих предавача, гостију, здравствених радника и сарадника. Церемонији свечаног отварања присуствовали су најзначајнији представници СЛД, Лекарске коморе Србије, УКЦ Крагујевац, ФМН, здравствених установа из града, округа и региона. Током дводневног конгреса одржан је низ предавања о најновијим могућностима из модерне радиолошке дијагностике, интервентне кардиологије и у области кардиологије. Тема овогодишњих Октобарских здравствених дана била је ''Савремене могућности радиолошке дијагностике и интервентне кардиологије'' и о њима су током дводневне манифестације говорили еминентни домаћи и европски стручњаци.

Подршку организацији скупа, традиционално, дали су Град Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука, Универзитетски Клинички центар "Крагујевац“, Регионална лекарска комора за централну и западну Србију, Институт за јавно здравље Крагујевац, Дом здравља Крагујевац, Завод за стоматологију Крагујевац, Завод за ургентну медицину, Апотекарска установа Крагујевац, Завод за здравствену заштиту радника Крагујевац, Републички фонд за здравствено осигурање филијала за Шумадијски округ Крагујевац. Члан ГВ за здравство и социјалну политику др Гордана Дамњановић свечано је отворила 47. октобарске здравствене дане.

Октобарски здравствени дани се организују са циљем окупљања чланова Српског лекарског друштва и других здравствених радника ради унапређења знања, вештина и ставова у складу са савременим стремљењима у медицини. У том смислу неизоставна тема била је и пандемија корона вируса па је проф. др Дејан Баскић са ФМН представио пројекат Световид 19 који наш факултет реализује у сарадњи са ПМФ у Крагујевцу. У целини, учешћем на Октобарским здравственим данима, полазници су били у могућности да стекну значајна нова знања, вештине и ставове и у прилици да кроз разноврсне форме скупа унапреде сопствену социјалну интеракцију са својим колегама и јавношћу. Међу овогодишњим добитницима признања су: град Крагујевац, УКЦ Крагујевац, директор ове установе проф. др Слободан Милисављевић, ФМН у Крагујевцу, члан ГВ др Гордана Дамњановић, ДЗ Крагујевац, ГО Црвеног крста као и бројни лекари.

Декан ФМН у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић, који је био гост на церемонији отварања, другог дана овог научног скупа угостио је делегацију учесника из иностранства и упознао их са активностима наше установе, посебно истичући наше дугогодишње високо рангирање на Шангајској листи најпрестижнијих Универзитета у свету. Као најзначајнији бренд ФМН проф. Јаковљевић је истакао програм Докторске школе и додао да је наш циљ да будемо још бољи и квалитетнији иако смо како је рекао, у пољу научно-истраживачког рада, препознат и ван граница наше земље по броју и квалитету објављених радова. ''Радимо на ажурирању постојећих студијских програма, акредитујемо нове студијске програме и трудимо се да пратимо сва нова достигнућа у области образовања и науке и применимо их на нашем факултету'', рекао је Јаковљевић. Он је изразио и задовољство чињеницом да Октобарски здравствени дани имају вишедеценијску традицију у Крагујевцу и додао да ће ФМН и у наредном периоду, уз добру сарадњу са окружном подружницом СЛД-а, максимално помагати организацију ове манифестације ангажовањем наших наставника и сарадника у програмском односно стручном делу овог скупа. Међу гостима из Републике Српске, Македоније, Грчке, Бугарске, али и релевантних здравствених установа у Србији, УКЦ Србије и ВМА, били су и наши професори, функционери окружне подружнице СЛД –а проф. др Ранко Голијанин и проф. др Радиша Војиновић.





ПРОМОВИСАН УЏБЕНИК "ФИЗИОЛОГИЈА" У ИЗДАЊУ НАШЕГ ФАКУЛТЕТА

У амфитеатру Факултета медицинских наука "Проф. др Милосав Костић’ ‘промовисан је уџбеник "Физиологија" чији су уредници физиолози- декан проф. др Владимир Јаковљевић и проф. др Гвозден Росић, а на чијем раду је учестовао велики број професора, наставника и сарадника и то не само са ФМН већ и великог броја релевантних образових установа из земље и региона. Идеја за писање уџбеника је настала на катедри за физиологију Факултета медицинских наука у (не)време COVID-19 пандемије и низа ограничења узрокованих њом. Услед ограничавања сусрета са студентима, наставници физиологије су усмерили креативну енергију, мислећи на студенте, у писање уџбеника. Услед ограничавања сусрета са студентима, наставници физиологије су усмерили креативну енергију, мислећи на студенте, у писање уџбеника.

Проф. др Гвозден Росић истакао је да је поносан на резултате који је остварен а у питању је тимски рад чиме је направљен компромис између науке каква је физиологија." Циљна група којој се обраћамо је ниво струковних сестара и техничара, што није ни мало једноставно као што изгледа, али ми се чини да смо на добром путу и у квалитативном и у квантитативном смислу и сматрам да је наш задатак успешно обављен", рекао је проф. Росић и додао да очекује да се овај уџбеник неће користити само на нашем факултету и региону већ и много шире. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, физиолог, и један од уредника уџбеника, подсетио је најпре да је ФМН врло активан на различитим пољима и као такав препознат као факултет на коме се ради квалитетан научно-истраживачки рад али да је ствар број један едукација. " Објединили смо људе и енергију не само са ФМН који се баве физиологијом већ и све из окружења баве физиологијом за високу школу и резултат тога је овај уџбеник. Верујем да је ово само почетак едиције која ће се публиковати у наредном периоду, на свим другим профилима, на нашем факултету", истакао је Јаковљевић.

Више различитих мишљења и углова гледања је свакако унапредило квалитет уџбеника, који је, након више од 900 дана рада, са великим задовољством представљен широј јавности. Рецензенти уџбеника су : проф. др Душан Митровић, проф. др Драган Ђурић и проф. др Ото Барак и сва тројица су, на промоцији у Крагујевцу, истакли значај овог издања и изразили своје задовољство што је овакав уџбеник објављен у издању ФМН. Оно што су поменути рецензенти посебно апострофирали је рејтинг нашег Универзитета, пре свега ФМН у овом тренутку, у области научно истраживачког рада и високих позиција које наша установа, пре свега поједини професори односно истраживачи имају на тим листама. Имајући у виду потребу да се усагласи потребан квантум знања и обједине програми наставе на говорном подручју српског језика, писању уџбеника су се прикључили и наставници физиологије других школа и то: Медицинског факултета Универзитета Црне Горе, Медицинског факултета Универзитета у Бања Луци, Високе здравствено-санитарне школа струковних студија "Висан“, Фармацеутског факултета Универзитета у Новом Саду, Академије васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац - одсек Ћуприја, Високе спортске и здравствене школе Београд и Високе здравствене школе струковних студија у Београду. Промоцији уџбеника присуствовали су, уз бројне госте и пријатеље нашег факултета, и декан Медицинског факултета у Бања Луци проф. др Ранко Шкрбић са сарадницима као и бројни аутори ван нашег факултета који нису крили своје задовољство чињеницом да су учествовали у изради овог уџбеника.





НОВЕ КАТЕДРЕ НА ЗДРАВСТВЕНИМ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈАМА И УЖИМ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈАМА

Досадашњи број пријављених на конкурс за упис на специјализације и уже специјализације ФМН, који је отворен 1. октобра, показује да се наставља тренд великог интересовање за обављање здравствених специјализација код нас, односно у УКЦ Крагујевац и у другим референтним установама у граду и региону, рекао је гостујући у емисији ''Мозаик'' ТВ Крагујевац проф. др Горан Давидовић продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић. Он је додао да иако је ФМН један од најмлађих медицинских факултета у земљи број специјализаната и ужих специјализанти који завршавају специјализације на нашем факултету све већи и да полако сустижемо Медицински факултет у Нишу који показује дуже од нас. ''И у овом конкурсу настављамо са трендом увођења нових грана на специјализацијама па тако сада имамо две нове специјализације: палијативну медицину и јавно здравље и ужу специјализацију из геријатрију. Тиме ширимо нашу понуду и дајемо могућност наших студентима да се усавршавају'', рекао је проф. Давидовић. Он је истакао да у овом тренутку на нашем факултету на свим нивоима специјализација имамо 775 специјализаната и субспецијализаната који су распоређени на 46 специјализација из области медицине, фармације и стоматологије, односно на 21 ужој специјализацији. У Србији имамо све више старије популације и ове гране, поготово за палијативну медицину и геријатрију, су насушна потреба и ми смо ту да позовемо куће, којима су оне значајне као грана, да то препознају и упуте своје младе лекаре на усавршавање- рекао је Давидовић.

Према речима проф. др Татјане Лазаревић, шефа катедре на ужој специјализацији из геријатрије, реч је о грани медицине која се бави превенцијом и лечењем старих лица.'' У ширем смислу, ако узмемо у обзир да је старење природни процес а не болест, геријатрија је апсолутно једна од најбитнијих ставки за обезбеђивање квалитета живота старих људи. И ова популација захтева да о њима брину стручни, професионални људи који могу да обезбеде све специфичности које ова популација захтева. Њима је потребан одговоран приступ како друштва тако и стручних људи. Ужа специјализација из геријатрије траје годину дана и препоручује се да је упишу специјалисти опште и интерне медицине јер су потребе за овим профилом потребне на свим здравственим нивоима'', истакла је професорка Лазаревић. Конкурс је отворен до 31.октобра 2022.године а здравствене специјализације до сада на ФМН је завршило 866 специјалиста.





ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БИОЕТИКЕ НА ФМН

У организацији ФМН данас је предавањима проф. др Драгана Миловановића, проф. др Драгане Игњатовић Ристић и групе студената обележен светски дан биоетике који се данас и сутра, 18.и 19.октобра обележава у 257 одсека за биоетику у читавом свету.

Према речима проф. др Драгане Игњатовић Ристић Крагујевац је један од тих градова а централна тема била је друштвена одговорност и здравље. "Студенти фармације који слушају предмет фармацеутска етика припремили су семинар, ја сам са колегама Бранимиром Радмановићем и Александром Кочовићем припремила и одржала предавање на тему "Етика вакцина", док је проф. др Драган Миловановић у оквиру своје наставне јединице одржао предавање о етици експеримента, рекла је проф. Ристић. Она је у наставку у амфитеатру, у оквиру обележавања светског дана менталног здравља, студентима свих студијских програма одржала предавање о менталном здрављу студената у постковид времену. "Идеја је јако добра и потекла је од међународне асоцијације студената медицине а наши студенти су се у то укључили. Циљ да се припремимо за оно што нас у будућности чека у смислу да некако антиципирамо како су стресови које смо доживели током ковида утицали на студентску популацију и шта бисмо могли најефикасније урадимо да проблеме некако смањимо", истакла је проф. др Драгана Игњатовић Ристић психијатар.




РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРОЈЕКТА СА МЕДИЦИНСКИМ ФАКУЛТЕТОМ У ФОЧИ

Делегација нашег факултета, коју је предводио декан проф. др Владимир Јаковљевић, посетила је Медицински факултет у Фочи поводом обележавања дана ове високошколске установе. Тим поводом одржана је свечана академија на којој је декан Медицинског факултета у Фочи проф. др Дејан Бокоњић истакао задовољство због чињенице да је овај факултет у новој школској години, након проблема које је изазвала пандемија корона вируса, уписало преко стотину нових студената из Индије. На тај начин, према његовим речима, још једном је потврђена оправданост студија медицине на енглеском језику али и све већа препознатљивост овог факултета у свету. Дан факултета и свечана академија биле су прилика да се заслужним појединцима и установама доделе захвалнице и признања а ове године највише признање Плакету факултета добила је министарка финансија Републике Српске Зора Видовић.

У оквиру посете факултету у Фочи одржан је састанак пројектних тимова наша два факултета који су недавно добили одобрење за реализацију пројекта "Strengthening capacites and digital competences in biomedical education through internationalization at home" а који ће се финансирати у оквиру Еrasmus + програма. На тај начин још једном је потврђена вишегодишња успешна сарадња наших факултета и отворена могућност за даљом реализацијом заједничких идеја и пројеката.




 

 

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Предавањем проф. др Славице Ђукић Дејановић, психијатра на тему "Covid период кроз визуру ментално здравствених изазова “ у амфитеатру нашег факултета обележен је Светски дан менталног здравља. У пуном амфитеатру у присуству члана Градског већа за здравство и социјалну политику др Гордане Дамњановић, директора здравствених установа из Крагујевца, руководства и лекара Клинике за психијатрију УКЦ Крагујевца, наставника, сарадника и студената, најпре се обратио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Он је рекао да му је задовољство да види пун амфитеатар и да пожели добродошлицу проф. Ђукић Дејановић која је, како је рекао, годинама део наше куће коју је година дој је обављала важне градске и државне функције помагала. "Не постоји адекватнија особа која може да да допринос теми менталног здравља од професорке Ђукић Дејановић. Не сумњам да ће данашње предавање свима бити корисно и интересантно и уз професорку за то је заслужна и наша катедра за социјалну медицину на челу са професоркама Сањом Коцић и Иваном Симић Вукомановић. Ми ћемо докле год сам ја декан овог факултета подржавати овакве активности на нивоу града и државе јер сматрамо да је то и наш вид друштвене одговорности “, рекао је проф. Јаковљевић. Он је најавио да су у току разговори са руководством ИЗЈЗ Крагујевац како би се заједничким снагама, кроз Центар за промоцију здравља, од наредне године интензивирају активности пре свега у делу приче о масовним незаразним болестима.

Говорећи о "Covid периоду кроз визуру ментално здравствених изазова “проф. др Славица Ђукић Дејановић рекла је да се највећи број депресивних и анксиозним поремећаја повећао како током периода пандемије тако и након пандемије. "Оно што је интересантно а што је резултат истраживања колега из Саветовалишта за ментално здравље ДЗ Крагујевац је да су радили тестирање на депресију и анксиозност пацијената који су долазили због других, најчешће хроничних кардиоваскуларних обољења, и да су утврдили да сваки трећи пацијент имао симптоме и депресивности и анксиозности а да није затражила стручну помоћ. Ово је прилика да подсетимо све грађане колико душа заправо региструје све трауматичне догађаје на међународном, националном плану али и на пољу породице “, рекла је проф. Ђукић Дејановић. Она је додала и да су управо менталне болести управо оне које најбрже осете и сви други унутар породице јер се та оаза сигурности у којој се дели радост је и место у којем се подели оно што је јако тешко. Када је у питању ментална болест онда не пати само онај ко је болестан већ и читава породица. Проф. Славица Ђукић Дејановић истакла је и да је најбитније спречити да се болест догоди а то значи да разне стресне ситуације треба разумети, треба научити на који начин дишемо, мислимо, на који начин себе и своје ближње да поштедимо трауматичних догађања. "Уколико унутар породице немамо саговорника онда је потребно да потражимо помоћ стручњака са којим ћете се испричати како се осећате, коју врсту страха имате. Породично јачање менталног здравља је суштински можда кључ за те трауматичне ситуације каква је била пандемија корона вируса“, истакла је проф. Ђукић Дејановић.

Обележавање Светског дана менталног здравља, које су организовали ФМН и ИЗЈЗ Крагујевац, након предавања на нашем факултету настављено је активностима у ГО Црвеног крста и отвореним вратима у Саветовалишту за ментално здравље ДЗ Крагујевац. Сутра ће у сарадњи Завода за смештај одраслих лица "Мале Пчелице “ и Клинике за психијатрију УКЦ бити одржан Дан отворених врата у Заводу.





СТАРТОВАЛА НОВА ГЕНЕРАЦИЈА НА СВА ТРИ ПРОГРАМА МАСТЕР СТУДИЈА

Свечаним уручењем индекса и уводним предавањима данас је почела школска година за студенте сва три мастер програма на нашем факултету- менаџмент у систему здравствену заштите, мастер исхране и суплементације и мастер регенеративна медицина.

Након интонирања химне Боже правде студентима се обратио продекан за мастер академске студије и руководилац мастер академских студија менаџмент у систему здравствене заштите проф. др Небојша Здравковић. Он је студенте информисао да је мастер менаџмент у систему здравственe заштите најстарији студијски програм у овој области и да је данас стартовала пета генерација студената на овом програму, док су мастер програми исхрана и суплементација уписали трећу генерацију полазника. "Са вашом генерацијом на мастер академским студијама менаџмент у систему здравствене заштите до сада имамо преко 150 уписаних од којих је велики број директора здравствених установа који су успешно завршили овај програм. Изузетно популаран је и мастер програм исхрана и суплементација где трећу годину за редом попуњавамо акредитациону квоту и уписујемо 48 студената“, рекао је проф. др Небојша Здравковић.

Он је студенте обавестио и да ће предавања бити одржавана викендом преко зум апликације а испити ће се одржавати на факултету. Уз докторске академске студије медицине које годинама бележе велико интересовање за упис, према Здравковићевим речима, и докторске академске студије менаџмент здравственог система имају око 20 студената у свакој новој генерацији. "Очекујем да у наредних годину дана успешно завршите мастер студије које сте уписали и одбраните мастер рад јер је наш циљ да већина вас у року успешно заврши ове студијске програме“, рекао је Здравковић. Он је уручио индексе полазницима мастер академских студија у систему здравствене заштите, проф. др Владимир Живковић студентима мастер програма исхрана и суплементација а проф. др Биљана Љујић студентима мастер регенеративна медицина. На сва три програма професори су одржали уводна предавања након чега је у ресторану факултета одржан коктел добродошлице.





СТУДЕНТИ ФАРМАЦИЈЕ У ПОСЕТИ ФРАНЦУСКОЈ

У оквиру традиционалне размене студената коју реализује наш факултет годинама уназад 7 студената фармације учествовало је на размени са Фармацеутским факултетом у Нанту, Француска(Faculte De Pharmacie Nantes).Размена је трајала седам дана а претходила јој је посета француских студената ФМН у мају ове године.

Према речима студената који су боравили у Нанту ово је вид културолошке размене, где су могли да виде како живе и студирају колеге из Француске , а посетили су и апотеке и лабораторије и стекли знања о функционисању њиховог система.

У оквиру размене наши студенти фармације учествовали су у радионици на тему “Дијабетес код деце”, где су, како кажу, научили доста занимљивих ствари .Највећи утисак на њих, како истичу, оставило је роботизовано издавање лекова у апотеци, што би волели да пренесу код нас у блиској будућности, уколико се за то укаже прилика.

Колеге са фармацеутског факултета у Нанту су били су, кажу, одлични домаћини, показали су им како тамо живе студенти, како је организован њихов факултет, али најзначајније њихов систем здравствене заштите, лабораторије и апотеке.




ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПРЕДАВАЧА СА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ НА ОБУКУ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ФОНДАЦИЈE ТЕМПУС

Јавни позив за пријављивање предавача са Универзитета у Крагујевцу на обуку за извођење наставе на енглеском језику још увек отворен и да је рок за достављање пријава недеља, 15. октобар 2022. године у 23:59 часова.

Обука није усмерена на подизање општих језичких компетенција, већ на специјализовану област English as a Medium of Instruction, тј. коришћење енглеског као језика наставе, те је владање енглеским језиком на Б2 нивоу неопходан предуслов за учешће.

Учешће у обуци је бесплатно, а по завршетку обуке, свим полазницима који положе завршни тест биће додељен сертификат који издаје Фондација Темпус.

Пријаву за обуку је потребно попунити путем следећег пријавног формулара: forms.office.com/pages/response page
Више детаља о јавном позиву, цео текст конкурса и услове за пријаву можете пронаћи путем линка

 

АКРЕДИТОВАН НОВИ ЗАЈЕДНИЧКИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ
ОСС - СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ВАСПИТАЧ

На десетој седници одржаној 27. септембра 2022. године, Комисија за акредитацију и проверу квалитета донела је одлуку о акредитацији студијског програма ОСС - Струковна медицинска сестра васпитач заједничког студијског програма Факултета медицинских наука и Факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу.

Уверење и решење о акредитацији студијског програма погледајте овде


ОДОБРЕН ЕРАЗМУС+ ПРОЈЕКАТ ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНКИХ НАУКА
И УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

Strengthening capacities and digital competences in biomedical education
through internationalization at home (BIOSINT)

Пројекат БИОСИНТ предлаже активности груписане у пет радних пакета који у потпуности подржавају опште и специфичне циљеве програма Еразмус+ програм. Намера је да унапреди образовање и развој студената биомедицинских наука, као и наставника и административног особља високошколских установа.
Основни циљ пројекта је јачање капацитета и дигиталних компетенција у биомедицинском образовању кроз интернационализацију код куће (IaH - Internationalization at Home).

Посебни циљеви пројекта:

  • "State of Art" интернационализација код куће у биомедицинским високошколским установама Европске уније и земљама Западног Балкана (WBC - VVestern Balkan Countries)

  • Развој IaH стратегија на WBC биомедицинским високошколским установама
  • Развој дигиталних протокола и услуга за међународне студенте и особље
  • Увођење интеркултуралних и међународних компетенција кроз постојеће курсеве и креирање нових виртуелних курсева
  • Постављање међународног дигиталног окружења за наставу и учење за домаће студенте
  • Промовисање резултата пројекта и информисање заинтересованих страна

Кроз спровођење образовања намера је да се ојачају дигитални капацитети, писменост и компетенције као и вештине и ставови на индивидуалном и институционалном нивоу. Специфични циљеви БИОСИНТ-а пројекта су промоција академске мобилности појединаца и група, квалитетних исхода учења за учеснике, сарадње, квалитет, инклузија, правичност, изврсност, креативност и иновативност у области високог образовања.

Највредније краткорочне промене очекују се од ученика и наставника који ће унапредити своју дигиталну писменост, културну компетентност и спремност за будући рад у глобалном здрављу у ери „нове нормалности“ дигиталног друштва током и након COVID-19 пандемија. Значајно је привлачење заинтересованих студената који похађају високошколске установе које не учествују директно у пројекту постизање средњорочних и, посебно, дугорочних утицаја пројекта. Пројекат има амбицију да трајно подигне капацитет високошколских установа, професионализам и компетентност за управљање према интегрисаним стратегијама виртуелног биомедицинског образовања.

Универзитет у Крагујевцу (УниКг), водиће радни пакет Управљање пројектима и архитектура квалитета. Координираће активности, водећи рачуна о политици квалитета, успостављању организационе структуре пројекта, усвајању управљања пројектом и стратегијама квалитета (комуникациони план, стратегија решавања конфликата, план управљања квалитетом), ангажовању спољних експерата за праћење напретка пројекта, достављању извештаја ЕАСЕА и Еразмус националним канцеларијама у вези са привременим и завршним извештајима, као и квалитетним функционисањем целокупне административне и финансијске организације пројектног конзорцијума. Учествоваће у организацији иницијалне обуке за студенте и особље. У оквиру интернационализације наставног плана и програма УниКг ће делегирати тренере за радионицу за наставно особље везано за IoH (Internationalization at Home) и развој интеркултуралних компетенција, као и стручњаке који ће заједно са партнерима у оквиру пројекта радити на развоју међународних виртуелних (online) курсева. Као део утицаја и ширења, он ће учествовати у процесу дисеминације и планова коришћења, као и у подршци у развоју алата за дисеминацију.


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НА ДОКТОРСКОЈ ШКОЛИ

Продекан за докторске академске студије проф. др Иван Срејовић уручио је данас у амфитеатру индексе 17–ој генерацији студената овог студијског програма, у присуству декана проф. др Владимира Јаковљевића и руководиоца изборних подручја.
Пре уручења индекса нову генерацију доктораната поздравио је декан који је још једном истакао да је Докторска школа бренд број један нашег факултета и додао да смо по томе познати и препознати у читавом региону ."Трудићемо се да поновном акредитацијом овог студијског програма почетком наредне календарске године направимо препознатљивост и на ширем подручју. Оно по чему је наш факултет препознатљив је научно-истраживачки рад и управо нас то квалификује да четири године уназад будемо најбоље рангирани факултет из ове области на Шангајској листи . Све то утиче да из године у годину за упис на Докторску школу влада велико интересовање младих људи који желе да се баве научно-истраживачким радом", рекао је Јаковљевић. Декан је додао и да оно што је добро се препознаје и изразио уверење да ће и ова генерација студената докторских студија својом енергијом и радом уз подршку ментора допринети великом броју нових научни радова и успешно одбрањеним докторским дисертацијама.
Након уводног обраћања декана нове студенте Докторске школе поздравио је и ресорни продекан проф. др Иван Срејовић пожелевши им добродошлицу на наш факултет. "Ми смо овде ментори задужени да вас усмеримо да ваше идеје остварите најбоље могуће, да добијене резултате представите најбоље могуће како би били што интересантнији научној јавности . Ви ћете своје радове објавити у еминентним научним часописима , тиме ћете се уздигнути изнад базичне линије а тиме ћете и факултет подићи за степеник горе. Докторске студије се разликују од осталих облика студија јер поред труда који је неопходан за све студијске програме овде је потребна и ваша креативност, нов начин размишљања како би се тај труд највише исплатио објављивањем ваших радова у престижним часописима и на крају успешно одбрањеном докторском дисертацијама", рекао је проф. Срејовић.
Након свечане доделе индекса уводно предавање студентима одржао је проф. Јаковљевић који их је упознао са начином студирања и чињеницом да их у току првог семестра очекују предавања и испити из три предмета –истраживања у биомедицинским наукама, статистичке методе у биомедицинским истраживањима и информатичке методе у биомедицинским истраживањима. Студије на Докторској школи ФМН трају три школске године, односно шест семестара, и студенти по завршетку стичу научни назив доктор медицинских наука. До сада је на нашем Факултету докторску дисертацију успешно одбранило преко 600 кандидата који су стекли звање доктора медицинских наука.






НАШИ ИСТРАЖИВАЧИ УСПЕШНО ПРЕДСТАВИЛИ ФМН У СЕГЕДИНУ

Три одржана предавања, 8 постер сесија и освојене награде резултат су учешћа наставника и сарадника Центра за кардиоваскуларна истраживања нашег факултета на 8-им сусретима европске секције Интернационалне академије за кардиоваскуларне науке који се одржава у Сегедину (Мађарска). Ако се томе дода и једногласан избор декана ФМН проф. Владимира Јаковљевића за новог председника европске секције Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и признање за досадашње резултате у овој области а које потписује проф. др Нарајан Дала онда је свакако овај конгрес нешто што ће остати забележено великим словима у раду нашег факултета.
Сусрете водећих европских али и светских научника из области кардиоваскуларних истраживања у Сегедину организовао је Универзитет у овом граду, катедра за фармакологију и фармакотерапију, предвођена проф. др Иштваном Бацком. У оквиру четвородневног програма преко 200 учесника из САД-а, Канаде, Индије, Аргентине, УК, Немачке, Холандије, Грчке, Чешке, Румуније, Словачке, Србије, БиХ и домаћина Мађарске представило је своје најновије радове и сазнања, у теоретском али и практичном делу из области кардиоваскуларних истраживања - кардиопротекцији, кардиоваскуларним болестима, срчаном застоју, атријалној фибрилацији. О овим темама са нашег факултета предавања су одржали: декан проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Невена Јеремић и проф. др Владимир Живковић. У постер презентацијама свој научно-истраживачки рад презентовали су: проф. др Иван Срејовић, доц. др Јована Јеремић, доц. др Јована Брадић, доц. др Тамара Николић Турнић, асистенти др Марина Ранковић и Александар Кочовић као и истраживач приправник др стом. Анђела Милојевић Шамановић. Одлуком стручног жирија награду за постер презентацију добили су доц. др Јована Јеремић и истраживач сарадник Анђела Милојевић Шамановић.
Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић је говорећи о избору за председника IACS-ES рекао да је то резултат дугогодишњег рада и градње, како је рекао имиџа у читавој групи на светском нивоу са проф. др Драганом Ђурићем, а касније и захваљујући комплетном раду групе коју предводи на нашем факултету у области кардиоваскуларних истраживања. "'Постижемо у последњих пар година сјајне резултате и то је у великој мери допринело и нашој позицији и мом избору за председника у овој мрежи. За мене је ово у области науке, као што је на факултету био избор за декана, круна моје каријере ", рекао је проф. Јаковљевић. Када је реч о о овогодишњем конгресу у Сегедину и нашем учешћу декан Јаковљевић је истакао да су све то нови радови, да су неки од њих недавно публиковани и да му је јако драго да је група младих истраживача коју предводи од почетка године до сада већ објавила 26 радова у престижним међународним часописима. Јаковљевић је истакао и да почетком наредне године очекује завршетак радова и усељење у нови простор Центара изврсности који ће, како очекује, омогућити далеко боље и комфорније услове за рад наставника и сарадника ФМН али и свих наших студената.






ДЕКАН ЈАКОВЉЕВИЋ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКЕ СЕКЦИЈЕ IACS-ES

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић изабран је данас, једногласном одлуком Председништва IACS-EС, за председника европске секције Интернационалне академије кардиоваскуларних наука (IACS-ES). Проф. Јаковљевић ће ову функцију обављати у наредне три године.

Нови председник европске секције изабран је на ову функцију у оквиру осмих сусрета Интернационалне секције за кардиоваскуларне науке који се одржавају од 28. септембра до 1. октобра у Сегедину у Мађарској.

Међу бројним учесницима су предавачи из Европе, Канаде и САД-а а запажено учешће у оквиру првог дана конгреса имају и наставници и сарадници нашег факултета са катедре за физиологију коју предводи управо проф. Јаковљевић.
До сада је предавање одржала проф. др Невена Јеремић а у наставку данашњег програма, када су планиране постер сесије, своје радове представиће доц. др Јована Јеремић, доц. др Јована Брадић и асс. др Маријана Анђић.
У наставку конгреса, током сутрашњег дана, предавања ће одржати и проф. Јаковљевић и проф. др Владимир Живковић.






ДОПИС МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
БРАНКА РУЖИЋА БРУЦОШИМА И СТУДЕНТИМА

Драги бруцоши,

Верујем да је ово узбудљив дан за вас - први дан вашег студентског живота.

Избор факултета и студијског програма један је од најзначајнијих избора у животу.

Надам се да ће факултет који сте изабрали испунити ваше жеље и очекивања и да ће професија којом ћете се бавити бити круна вашег школовања.

Студирање је нова прилика да испољите потенцијале и да унапређујете своја знања, таленте и вештине. Важно је да континуирано пратите предавања и вежбе, али и да активно учествујете на семинарима и радионицама, као и да користите сваку прилику да стичете и практична знања. Важно је да покажете стрпљење, упорност и преданост, да развијате критичко размишљање и успех неће изостати.

С друге стране, на нама је да вам пружимо подршку и да вам омогућимо квалитетно образовање и добре услове за студирање. Због тога, настављамо да унапређујемо наставне програме и улажемо у инфраструктурне пројекте, али и да континуирано подржавамо и подстичемо младе да уче и да се усавршавају.

Опширније погледајте овде


ПРЕДАВАЊЕ О ПРЕВЕНЦИЈИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ОБОЉЕЊА

Почасни доктор наука Универзитета у Крагујевцу и гостујући професор нашег факултета, професор др Суреш Тјаги одржао је у Амфитеатру предавање под насловом "Remote ischemia mechanism of preserved ejection fraction during heart failure (HFpEF)".

Продекан за научно-истраживачки рада и међународну сарадњу проф. др Невена Јеремић рекла је, поводом предавања проф. Тијагија, да Факултет медицинских наука већ дуго година сарађује са професором, тачније од 2015.године а да је он од 2019.години почасни доктор наука нашег Универзитета и гостујући професор Факултета медицинских наука. "Пандемија нас је спречила да се виђамо чешће а иначе је професор Тијаги макар једном годишње гост нашег факултета. Професор је врло иновативан истраживач који ће овог пута нашим наставницима и сарадницима, као и студентима докторских студија, приказати врло интересантна истраживања из области кардиоваскуларне физиологије којима се она бави у Лујвилу и САД-у. Велики је значај ове посете и данашњег предавања јер доводити једног таквог истраживача изнова у нашу институцију је велика част", рекла је проф. Јеремић. Она је истакла и да је размена искустава веома важна и потребна и да наш факултет поклања велику пажњу међународној сарадњи.

Професор Тјаги један је од експерата у пољу кардиоваскуларне физиологије и редовни је професор на катедри за Физиологију, Медицинског факултета у Лујвилу, Кентаки, САД. Говорећи о теми свог предавања проф. Тијаги се најпре захвалио на позиву и прилици да одржи предавање на нашем факултету и истакао задовољство чињеницом да је ФМН последњих година изузетно напредовао. "Данашње предавање односи се на изучавање анималног модела исхемијско репрфузионе повреде и могућности да се, кроз различите модификације, помогне односно превенирају овакви видови кардиоваскуларних обољења", рекао је проф. др Суреш Тијаги.






У ПКС ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ ПРИВРЕДЕ И НАУКЕ

У Привредној комори Србије данас је потписан Меморандум о сарадњи између Привредне коморе Србије и Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, којим се ближе повезују научноистраживачки пројекти у области медицине и фармације са привредом.

Меморандум су потписали, у име директора ПКС Марка Чадежа, директор Регионалне привредне коморе Крагујевац Предраг Лучић и декан Факултета медицинских наука Владимир Јаковљевић а реализација меморандума би, како је речено, требало да допринесе промоцији и примени научноистраживачког рада у привреди и стварању услова за развој и пружање медицинских услуга које до сада нису развијане на територији Србије.

Након потписивања документа Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе Крагујевац рекао да потписивање меморандума представља успостављање дугорочног партнерства две институције, пре свега у делу примене апликативних решења научноистраживачког рада Факултета медицинских наука у привреди. "Реч је о посебном моделу сарадње науке и привреде где Привредна комора препознаје оне делове академске заједнице који не само да имају значајне ресурсе, већ су се определили да успоставе и нове организационе облике који ће се искључиво бавити применом апликативних решења у привреди", истакао је Лучић. Он је навео да привреда овим добија на повећању конкурентности, пре свега у делу иновативних решења, па компаније које буду у оквиру овог споразума сарађивале са Факултетом медицинских наука могу очекивати повећање конкурентности у делу пласмана и развоја нових производа и услуга. "Што се Факултета медицинских наука тиче, он може добити пре свега повећање референтности курикулума, постојећих а посебно нових курикулума. Може добити и повећање прихода кроз сарадњу са компанијама, као и више апликативних пројеката, које ће реализовати са компанијама или Привредном комором", рекао је Лучић. Према његовим речима предвиђено је да ће се сарадња ПКС са Факултетом медицинских наука реализовати кроз Центар за примену научних истраживања у привреди, чије се оснивање планира у оквиру факултета а задатак ће му бити да ка привреди пласира апликативна решења. Лучио је истакао да се очекује и сарадња у оквиру Центара изузетних вредности, као важној инвестицији Владе Србије која се, како је рекао, завршава крајем ове године.

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, говорећи о конкретним областима у којима ће се сарадња одвијати, рекао да је реч о суплементима, индустрији хране, односно функционалне хране и термалних вода, чијих извора је Србија пуна а нису довољно искоришћени. Објашњавајући значај потписивања овог меморандума, односно сарадње привреде и науке, Јаковљевић је цитирао мисао према којој је наука мртва без праксе а пракса слепа без науке и навео да је осим образовања и здравствене делатности један од задатака факултета на чијем је челу да ради истраживања.

"Ми који се бавимо базичним истраживањима морамо да се прилагодимо новом времену и да се помало преоријентишемо на апликативни принцип", рекао је он. Декан је додао и да ће факултет у наредном периоду тежити томе и навео да се у Крагујевцу граде нови центри изврсности у којима ће истраживања за привреду моћи да се раде по приступачнијим ценама него што би то било у Америци или Западној Европи.





ПОЧИЊЕ НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА НА СВИМ ОСНОВНИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА

Интонирањем државне химне Боже правде у амфитеатру данас су, у присуству декана и тутора, ресорни продекани уручили индексе новој генерацији бруцоша Факултета медицинских наука. На свечаностима које су уприличене у четири различита термина индексе су добили студенти прве године ИАС фармације, основних струковних студија, ИАС стоматологије и ИАС медицине.

Поздрављајући нову генерацију бруцоша на свим студијским програмима декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић пожелео је добродошлицу свим новим студентима и истакао да је за њега, поред Дана и славе факултета, додела индекса и почетак нове школске године, најзначајнији и најсвечанији дан у нашој установи. Он је изразио и задовољство што после две године пандемије настављамо са нашом праксом да школска година почиње трећег понедељка у септембру и чињеницом да ће се настава као и практични рад обављати нормално . "Нова генерација бруцоша а то сте ви треба да донесе нову енергију на наш факултет и верујемо да ће тако бити и ове године. Код нас је студент у фокусу и сви ми смо оријентисани ка томе да вам студије, на свим студијским програмима, учинимо што лакшим и да своја знања стекнете на најбољи начин. Једино што не можемо и нећемо је да толеришемо јесте незнање а све остало што се појави као потенцијални проблем ћемо заједно решавати " рекао је у свом обраћању бруцошима декан Јаковљевић.

Студентима прве године ИАС фармације индексе је уручио продекан проф. др Жељко Мијаиловић наглашавајући да је студијски програм фармације, у последњих неколико година, показао значајно унапређење квалитета рада а то је условило и повећањем захтева односно критеријума према студентима. "Од вас се очекује изузетан труд и рад, пожртвовање и васпитање да би се све реализовало на прави начин. Ту смо и сви ми, ваши ментори, који ћемо бити ту за вас у сваком тренутку", рекао је проф. Мијаиловић и позвао све бруцоше фармације на први састанак са њиховим туторима који је уследио одмах након доделе индекса.





Студентима прве године ОСС који се школују за струковну медицинску сестру и струковног физиотерапеута индексе је уручила продекан проф. др Наташа Здравковић. Она је истакла да велики број бруцоша на струковним студијама долази из радног односа што отежава могућност праћења наставе и присуства на вежбама и додала да је то јако важно а да се у договору са катедром термини могу кориговати и тако изаћи у сусрет студентима. "Ви сте прва постковид генерација и поново крећемо са наставом и вежбама уживо што је јако важно за све. Ту смо да вам помогнемо и пренесемо сва своја знања и вештине", истакла је проф. Здравковић.





На студијском програму ИАС стоматологије и ове године индексе је добило 24 будућих доктора стоматологије. Наш најмлађи и по броју студената најмањи студијски програм, према речима продекана за ИАС стоматологије проф. др Гвоздена Росића, је врло конкурентан и из године у годину постаје репер за поређење са другим студијским програмима. Он је бруцошима стоматологије говорећи о предстојећим петогодишњим студијама рекао да могу да рачунају на апсолутну помоћ и подршку свих наставника и сарадника на овом студијском програму. ‘На вама остаје да се потрудите, уложите




Продекан за ИАС медицине проф. др Дејан Петровић честитао је почетак школовања будућим докторима медицине и додао да сматра да су направили добар избор одлуком да студије упишу на нашем факултету. "ФМН годинама ради на подизању наставног процеса и у година пандемије корона вируса један је од факултета који је, и у таквим процесима, пружио највећи могући квалитет својим студентима. Поред рада у малим туторским групама што је посебно важно за клиничке предмете јако смо поносни и на сајт факултета који је систематизован, прегледан и јасан и све битне информације, на дневном нивоу, се ажурирају што вама много олакшава праћење наставног процеса", рекао је. Између осталог проф. Петровић. Бруцоши медицине, њих 88 подељени су у 16 туторских група и данас су били у прилици да упознају професоре и наставнике који су им тутори и са њима одрже и први састанак.





Настава на свим студијским програмима почиње сутра 19. септембра према распореду који се налази на сајту факултета.


ПОЧИЊЕ РЕФОРМА ПЛАНА И ПРОГРАМА
НА ОСНОВНИМ СТРУКОВНИМ СТУДИЈАМА - ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, продекан за мастер студије проф. др Небојша Здравковић и продекан за ОСС проф. др Наташа Здравковић одржали су састанак са директорима здравствених установа из региона и главним медицинским техничарима ових установа на којем било речи о реформи плана и програма на струковним студијама - високој струковној школи. Наиме наш Факултет је према речима декана проф. Јаковљевића почео са реформом плана и програма на основним струковним студијама па нам је контакт са здравственим установама у региону од непроцењивог значаја, како бисмо сагледали њихове потребе, што ће бити један од водећих чинилаца у ком смеру ће ићи реформа. "Ми постојимо овде због вас јер едукујемо кадрове који су вама потребни. Наша идеја је да променимо комплетно курикулум и прилагодимо га онима што тражи Европска унија али и наша држава а што је боље за наше студенте који треба да остану у вашим установама и да лече људе. Основне струковне студије, које су почеле одмах након студија медицине на нашем Факултету,имају одређене недостатке и наша идеја је да за наредну школску годину припремимо реакредитацију овог студијског програма. Идеја нам је да поред струковне медицинске сестре односно техничара и струковног физиотерапеута проширимо понуду смерова и зато нам је јако важно да од вас добијемо повратне информације у којим областима постоје највеће потребе" рекао је проф. Јаковљевић.

Продекан за ОСС проф. др Наташа Здравковић рекла је да је циљ реакредитације овог студијског програма побољшање квалитета и квантитета наставе и већи број смерова. Она је представила, поред струковне медицинске сестре/техничара и струковног физиотерапеута и потенцијално нове смерове на основним струковним студијама-струковна медицинска сестра бабица, струковна медицинска сестра васпитач, струковни санитарно-еколошки инжењер, струковни медицинско-лабораторијски технолог, струковни медицински радиолог, струковни нутрициониста дијететичар, струковни козметичар естетичар, струковни зубни протетичар, струковни инструментар, струковни радни терапеут и струковни анестетичар. "То су смерови које ми можемо да акредитујемо и што по закону имамо право да школујемо а што би установе могле да им признају. Оно што је већ извесно да ћемо кренути са смером струковна медицинска сестра васпитач, који реализујемо са Педагошким факултетом у Јагодини, док увођење осталих смерова зависи од потреба које ви искажете", рекла је проф. Здравковић. Проф. др Слободан Милисављевић, в.д. директора УКЦ Крагујевац се захвалио руководству ФМН на састанку овог типа и истакао да је УКЦ Крагујевца терцијарна здравствена установа која покрива регион од преко два милиона становника. "УКЦ Крагујевац од укупно око 2 800 запослених има 1581 запосленог из редова средњег и вишег медицинског особља. Преко 600 њих је запослено у последњих 5 година и сви су укључени у програме додатне едукације. Нама су приоритет струковне медицинске и техничари али због набавке нове опреме која се тренутно инсталира у УКЦ Крагујевац имамо додатно потребу за новим рентген техничарима али и лабораторијским трансфузионим техничарима. На последњим расписаним конкурсима за струковне медицинске сестре није било пријављених кандидата што показује да имамо довољно простора за даљу едукацију", рекао је директор Милисављевић и додао да, у наредном периоду, акценат на струковним студијама треба ставити на практични рад.

На крају састанка договорено је да ће здравствене установе у региону, у наредном периоду, нашем Факултету доставите податке о својим потребама у области средњег медицинског кадра, на основу којих ће бити креирани нови смерови на основним струковним студијама.



КРАГУЈЕВАЧКИ ШАНГАЈЦИ
ПРОФЕСОР ВЛАДИМИР ЖИВКОВИЋ, ФИЗИОЛОГ:
Да препознате болесно, морате знати шта је здраво

(Недељне новине Крагујевачке, 12.09.2022)

Сарадници института за физиологију и наставници Катедре за физиологију крагујевачког факултета Медицинских наука само прошле године објавили су 43 научно-истраживачка рада у референтним светским часописима и на тај начин значајно дипринели да Факултет и 2022, четврту годину заредом, буде на Шангајској листи у области клиничке медицине. Целу групу физиолога чини 26 сарадника, од искусних и угледних професора, до младих који су на докторским студијама.

На предлог професора Владимира Јаковљевића, актуелног декана и такође физиолога, први саговорник из групе ове медицинске области је др Владимир Живковић. Он је ванредни професор на Факултету, истакнути сарадник Института и већ има преко сто објављених научно-истраживачких радова. Овај податак је импресиван с обзиром да Живковић има само 38 година. Основне студије завршио је на крагујевачком Факултету 2010, а већ 2014. године докторирао је радом из области физиологије. Заједно са професором Јаковљевићем ради као предавач на московском универзитету Сеченов.

Опширније погледајте овде


ОДОБРЕНО СПРОВОЂЕЊЕ КРАТКИХ ПРОГРАМА ЕДУКАЦИЈЕ
ФМН И ИНСТИТУТА „ДЕДИЊЕ“

Национални савет за високо образовање донео је решења којима се усвајају захтеви нашег Факултета за спровођење кратких програма студија „Интензивно лечење“ и „Вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“. Превиђено је да оба програма трају по шест месеци а резултат су потписивања уговора о стручној и научној сарадњи Факултета медицинских наука и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Одлуком Националног савета за високо образовање направљен је први корак у реализацији постигнутих договора нашег Факултета и Института „Дедиње“.

У оквиру поменутих програма превиђено је одржавање интерактивне наставе, која ће бити поступна и заснована на практичном раду а обављаће се у просторијама ФМН и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, док ће практични рад, као део наставе и стручну праксу полазници обављати на Институту „Дедиње“. Наставу и практични рад са полазницима водиће наставници и сарадници како нашег Факултета тако и Института „Дедиње“.

Полазници програма „Вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“ ће стећи потребна знања и вештине на основу којих ће моћи да разумеју основна начела вантелесног крвотока и механички асистиране циркулације и да самостално и стручно у пракси примене правила која су неопходна у наведеној области. Када је реч о програму „Интензивно лечење“ циљ је да полазници савладају знања и вештине која интегришу општу и специјализовану негу најтежих болесника, организацију рада у јединцима интензивног лечења, кардиопулмоналну реанимацију у болничким условима и проширену животну подршку. Право уписа на оба програма имаће кандидати који су завршили најмање средњу медицинску школу у трајању од 4 године. Након завршених програма сви полазници добиће одговарајуће сертификате и 60 ЕСПБ.

Решење НСВО о кратком прогаму „Интензивно лечење“ погледајте овде
Решење НСВО о кратком прогаму „Вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“ погледајте овде


ПРЕДСТАВЉЕНА ИСКУСТВА У ТРЕТМАНУ КОВИД ПАЦИЈЕНАТА
НА КЛИНИЦИ ЗА АКУШЕРСТВО У АРАДУ

На Факултету медицинских наука у Крагујевцу представљена су искуства и изазови у третману ковид позитивних пацијената на Клиници за акушерство у румунском граду Арад.

Гост предавач био је професор Кристијан Фурау, специјалиста гинекологије и акушерства на румунској клиници која је, као и све друге, била погођена пандемијом последње две године.

Говорећи о искуствима и изазовима у третману ковид позитивних пацијената, гост-предавач, професор Кристијан Фурау са Клинике за акушерство у Араду из Румуније је указао на компликације које инфекција ковид 19 носи у периоду трудноће и порођаја, али и представио начине да се могуће компликације препупреде и реше.

Стручна предавања и сусрет са професорима са Факултета медицинских наука у Крагујевцу представља основ за будућу сарадњу, заједничка истраживања и даљу размену знања и искустава. (РТК, 25.08.2022)

Биографију Проф. Кристијан Фурауa можете погледати овде


ИМА 34 ГОДИНЕ, А ПРЕДАЈЕ НА ТРИ ФАКУЛТЕТА
(Политика 22.08.2022.)





Факултет медицинских наука у Крагујевцу упорно чува високу позицију на Шангајској листи најбољих факултета света, где је већ четврту годину заредом рангиран на позицији од 201. до 300. места у области клиничке медицине. Из ове области су само прошле године публикована 234 научна рада.

"Радови амбициозних студената и њихових искусних ментора већ афирмисаних професора објављују се у престижним научним часописима и имају висок ниво цитираности. У том сегменту убирамо највећи број бодова" каже Невена Јеремић, професорка фармацеутске хемије и продекан за међународну сарадњу и студије на страном језику крагујевачког Медицинског факултета.

Опширније можете погледати овде


ОБАВЉЕНИ СПОРТСКИ ПРЕГЛЕДИ ВАТЕРПОЛО РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

У сусрет пријатељској утакмици ватерполо репрезентација Србије и Израела и ватерполо клуба Раднички, која ће бити одиграна у среду на затвореном базену у Крагујевцу, а која је хуманитарног карактера, данас су на Институту ФМН, у одсеку за спортску медицину обављени лекарски прегледи за наше ватерполисте. Утакмица се игра од 20:15 сати, улаз је бесплатан а сав приход који посетиоци донирају намењен је за лечење наше суграђанке Ане Милетић оболеле од злоћудног агресивног тумора мозга.

Од када је у оквиру ФМН почела са радом ординација спортске медицине многи клубови из града, региона али и Србије су прегледе својих спортиста обавили управо у Крагујевцу. Зато и не чуди што су се, уочи утакмице у среду у Крагујевцу, за то одлучили и из ватерполо репрезентације Србије. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић тим поводом рекао је да је наша репрезентација имала напоран период током лета, од светског првенства и европске лиге до европског првенства које их очекује крајем августа, почетком септембра у Хрватској. "Ми ћемо стручном штабу дати информацију о здравственом стању и кондицији наших ватерполиста и надам се, на тај начин, макар мало допринети да на наредном европском првенству, направе добар резултат ", рекао је декан Јаковљевић.


И ОВЕ ГОДИНЕ ВИСОКОРАНГИРАНИ НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ

Четврту годину за редом, Универзитет у Крагујевцу, се захваљујући Факултету медицинских наука, нашао на Шангајској листи најпрестижнијих универзитета у свету за област клиничка медицина. Први пут на овој листи били смо 2019. године када је поред нашег Факултета рангиран и ПМФ у Крагујевцу и то на позицији између 301. и 400. места. Претходне три године, укључујући и овогодишњу листу Факултет медицинских наука рангиран је између 201.и 300.места међу 500 најбољих факултета у свету. Медицински факултет у Београду рангиран је, у истој категорији, између 301. и 400.места.

Дугогодишње рангирање на престижној Шангајској листи најбољих Универзитета у свету треба тражити у одличним резултатима које наш факултет постиже у области научно истраживачког рада и великом броју објављених радова у престижним међународним часописима. Научно истраживачки рад је дакле оно што нас квалификује и у тој области годинама постижемо фантастичне резултате. Тај тренд настављен је и у овој, као и у прошлој години, упркос пандемији корона вируса а акредитацијом новог Центра изврсности отварају се нове могућности за још бољи и већи замах у области науке и истраживања на нашем факултету.


ПРЕПОЗНАТ И ВРЕДНОВАН РАД НАУЧНИКА ФМН


ФМН је након Центара изврсности матичних ћелија Одлуком Одбора за акредитацију научноистраживачких организација министарства просвете, науке и технолошког развоја добио још један Центар изврности-за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима. Коментаришући ову Одлуку декан ФМН и руководилац новоакредитованог Центра изврсности проф. др Владимир Јаковљевић изразио је задовољство што наш факултет и Универзитет у Крагујевцу добијају други Центар изврсности. „Надам се да ће у наредном периоду бити још нових центара како на нашем факултету тако и на нашем Универзитету. Подсећам да су у току радови на новој згради преко пута ректората Универзитета у Крагујевцу која је и превиђена за Центре изврсности чиме оправдамо изградњу и значај те капиталне инвестиције државе Србије у сарадњи са Европском инвестиционом банком, а у исто време оправдамо наш научно-истраживачки рад који је бренд број један нашег факултета“, рекао је Јаковљевић. Декан је истакао да Центар изврсности није само зграда и опрема већ пре свега људи и то млади и квалитетни научници који се озбиљно баве науком и додао да му је драго да је тај рад препознат од стране релевантних чинилаца који се баве науком у нашој земљи.

О овој теми у емисији „Мозаик“ ТВ Крагујевац говорио је и проф. др Владимир Живковић који је нагласио да је то сјајан успех 27 младих научника лабораторије за кардиоваскуларна истраживања чији рад су препознали надлежни у министарству просвете и акредитацијом Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима дали јој национални и интернационални значај. „Циљ Центра је да на најбољи начин настави са експерименталним истраживањима из области проучавања оксидационог стреса у кардиоваскуларним и метаболичким болестима, да и даље ствара нове докторе науке, публикује радове у еминентним научним часописима и да наш факултет и даље позиционира као један од водећих факултета из области медицине на овим просторима“, рекао је проф.Живковић. Ово ће свакако допринети додатном квалитету у нашем раду али и препознатљивости нашег факултета у интернационалним оквирима, закључио је проф. др Владимир Живковић.


У ТОКУ ТРАДИЦИОНАЛНА ЛЕТЊА РАЗМЕНА СТУДЕНАТА

Од почетка до краја јула месеца, у оквиру традиционалне летње размене студената, на нашем факултету борави десет студената из Русије, Грчке, Турске, Мексика, Бразила и Шпаније. Поред практичног рада на факултету они део своје праксе обављају и у УКЦ Крагујевац где стичу знања и вештине у клиничком раду. Највеће интересовање овогодишња група студената из Европе која борави у Крагујевцу показала је за практични рад на радиологији, гинекологији али за рад на физиологији и клиничкој фармакологији.

Размена студената је према речима декана нашег факултета проф. др Владимира Јаковљевића, фантастична ствар посебно јер, како је рекао, наш факултет је годинама уназад препознат по научно-истраживачком раду а оно што нам даје додатну тежину је и број страних студената. "Због тога је један од наших најважнијих стратешких циљева акредитација медицине на енглеском језику, што смо још прошле године урадили са студијским програмом фармација. Највеће интересовање на нашем факултет и даље влада за студије медицине тако да се надам да ћемо, акредитацијом медицине на енглеском језику, повећати укупан број студената медицине на нашем факултету", рекао је Јаковљевић. Декан је додао и да ће то унапредити не само рад нашег факултета и нашу позицију на мапи светских универзитета, већ на најбољи могући начин промовисати и Крагујевац али и читаву регију. Ова врста сарадње, коју организују заправо наши студенти уз сву нашу подршку, је одлична и у јуну месецу су код нас били студенти из Француске, пре пандемије корона вируса из Немачке. Ми тиме, на најбољи начин презентујемо нашу кућу а они који се враћају у своје земље одавде носе најлепше утиске и нова знања.

Наше студенткиње медицине Ана Тодоровић и Кристина Гаљак које су се ове године нашле у улози домаћина страним студентима, истакле су да је реч је о вишедеценијској размени студената коју организује наш факултета и када студенти из целог света долазе код нас како би стекли одређена знања и вештине али се и упознали са нашом културом, традицијом и историјским знаменитостима. Сарадња је међусобна тако да за сваког студената који дође код нас неко од наших студената има право да се усавршава у тој земљи и додале да су искуства одлична и да се неки од студената поново врате код нас. Студенти у току боравка у Крагујевцу су смештени у Студенском дому, који је вишегодишњи партнер на реализацији поменуте размене.





АКРЕДИТОВАН НОВИ ЦЕНТАР
ИЗУЗЕТНИХ ВРЕДНОСТИ НА ФМН

Одбор за акредитацију научноистраживачких организација на седници одржаној 12.07.2022. године донео је, одлуку о акредитацији Центра изузетних вредности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, Факултета медицинских наука у Крагујевцу као центра изузетних вредности у области медицинских наука - медицине, јер испуњава услове из члана чл. 5., 17, 18 и 19. Правилника о вредновању научноистраживачког рада и поступку акредитације института, интегрисаних универзитета, факултета и центара изузетних вредности („Службени гласник РС" број 69/15) и члана 5. Правилника о критеријумима и мерилима за додељивање, потврђивање и одузимање статуса центра изузетних вредности, научноистраживачки рад и финансирање центра изузетних вредности ("Службени гласник РС" број 60/08 и 52/13).

Центар за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима је формиран у оквиру Центра за претклиничка и функционална истраживања Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и уписан је у Регистар лабораторија при Министарству здравља, а 10.02.2022. године Министарство здравља Републике Србије је Центру за претклиничка и функционална истраживања издало сертификат о усклађености са смерницама добре лабораторијске праксе („Службени гласник Републике Србије“, број 28/08).

Новоакредитованим Центром биће додатно унапређен научно-истраживачи рад наших наставника и сарадника као и студената на постдипломским студијама. Истовремено акредитацијом новог Центра изузетних вредности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, показујемо оправданост и значај градње зграде Центара изузетних вредности Универзитета у Крагујевцу која ће допринети бржем, ефикаснијем и квалитетнијем раду не само у научно-истраживачком већ и осталим делатностима нашег факултета. Новоакредитовани Центар ФМН омогућиће и свима који су заинтересовани за научно-истраживачи рад у овој области додатно усавршавање и фокусирање на изучавање редокс равнотеже како у кардиоваскуларним тако и у метаболичким поремећајима. Оснивање Центра за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима потенцијално има шири национални значај у погледу обезбеђивања резултата истраживања који би били интересантни широј научној јавности, а самим тим би се омогућило и успешније конкурисање за добијање средстава из међународних научних фондова. На тај начин би се презентовао пун потенцијал научних истраживања редокс равнотеже, као и практична примена добијених резултата.

Одлуку о акредитацији Центра изузетних вредности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, Факултета медицинских наука у Крагујевцу можете погледати овде.

 

Опширније погледајте овде

 

ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ ЗА АСС. ДР ВАЛЕНТИНУ ОПАНЧИНУ

Асист. др Валентина Опанчина, асистент на Катедри за радиологију Факултета медицинских наука у Крагујевцу, специјалиста радиологије у Универзитетском клиничком центру Крагујевац, субспецијализант неурорадиологије, доктор медицинских наука у области интервентне неурорадиологије и апсолвент права добитница је овогодишње награде Европске школе радиологије за „neuroradiology fellowship“ односно клиничко усавршавање из области неурорадиологије. Ову награду је доделила Европска школа радиологије у сарадњи са Европским друштвом неурорадиолога а комитет за одбор су чинили најеминентнији светски стручњаци из ове области: проф. др Sundgren, проф. др Vernooij и проф. др Yousry. Право учешћа су имали радиолози из свих земаља Европе.

Такође, асист. др Валентина Опанчина ће на Европском конгресу радиолога, који ће се одржати од 13. до 18.јула 2022. у Бечу, бити једини радиолог представник Универзитетског клиничког центра Крагујевац и Факултета медицинских наука у Крагујевцу на овом скупу радиолога, који је најважнији у радиологији. На овом конгресу др Опанчина има прихваћена три рада, од којих ће два преставити у виду усменог предавања што је велики успех. Ово је већ трећи пут да асист. др Опанчина презентује своје радове на Европском конгресу радиолога, од 2020. када је постала први лекар из Крагујевца са прихваћеним и награђеним радом на овом међународном скупу, са проф.др Војиновићем као коаутором. Овим су наш Факултет и Универзитет добили значајну видљивост у области радиологије на светском нивоу. Посебно је важно што је остварена значајна интернационална научно-истраживачка сарадња са еминентним европским неурорадиолозима.


УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ НА ИНТЕГРИСАНИМ АКАДЕМСКИМ,
ОСНОВНИМ СТРУКОВНИМ И МАСТЕР СТУДИЈАМА

У амфитеатру Факултета медицинских наука данас је одржана свечана додела диплома на на интегрисаним академским, основним струковним и мастер студијама.

Дипломе је добило 11 доктора медицине, један магистар фармације и пет струковних физиотерапеута. У присуству продекана за ИАС медицине проф. др Дејана Петровића, продекана за ИАС фармације проф. др Жељка Мијаиловића, продекана за ОСС проф. др Наташе Здравковић и руководиоца мастер програма менаџмент у систему здравствене заштите проф. др Небојше Здравковића и мастер исхрана и суплементација проф. др Владимира Живковића уручено је и 17 диплома на мастер програмима, од којих по седам на мастер менаџменту у систему здравствене заштите и мастер исхрана и суплементација и три на мастер програму регенеративна медицина.

Дипломе на интегрисаним и основним струковним студијама уручили су проф. др Жељко Мијаиловић и проф. др Наташа Здравковић. У име декана, продекана и своје име окупљене дипломце поздравио је проф. др Жељко Мијаиловић и истакао да му је велико задовољство што може да поздрави свршене дипломце и уручи им дипломе. „Ово је велики тренутак за све вас али и за наш факултет. Испред вас су бројни изазови, времена су јако турбулентна, несигурна и сасвим сам сигуран да то неће бити пут који је поплочан ловорикама и посут ружама, биће сасвим сигурно трновит пут, биће ту доста проблема али сам сигуран да ћете ви са вашим знањем, компетенцијама које сте понели тај пут, успешно проћи и имати пуно среће и на пословном али и личном, породичном плану“, рекао је проф. Мијаиловић.

Испред мастер програма ФМН дипломиране мастер менаџере на сва три студијска програма- менаџмент у систему здравствене заштите, исхрана и суплементација и регенеративна медицина поздравио је проф. др Небојша Здравковић који је и уручио дипломе свима који су успешно одбранили своје мастер радове и тиме успешно завршили наведене мастер програме. „Имамо три мастер програма од којих је менаџмент у систему здравствене заштите најстарији а онај где имамо највише студената сада је мастер исхрана и суплементација. То су једногодишњи студијски програми и драго нам је што највећи број тих студената све заврши у предвиђеном року. Оно на шта смо поносни су и докторске студије менаџмент здравственог система и очекујем, с обзиром да је реч о трогодишњем студијском програму, да прве дипломце имамо већ следеће године односно одбрањене докторске дисертације“, рекао је проф. Здравковић.











ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СРПСКИХ И ИТАЛИЈАНСКИХ КОМПАНИЈА
(29.06.2022, РТК)

Eкономску сарадњу Србије и Италије, једног од водећих привредних партнера наше земље, карактерише значајан обим робне размене, који се у последњих осам година кретао у распону од 3,3 до 4 милијарде евра.

Повезивању италијанских и српских компанија и инвестиционој атрактивности Централне Србије допринеће отварање канцеларије удружења италијаских привредника у нашој земљи, основаног 2012. године под називом Конфедерација Србија.

Конфиндустрија Србија је основана са циљем да буде адреса за све за италијанске привреднике који у нашој земљи траже пословне партнере и овај део Балкана препознају као интересантан за развој пословних активности.

Потписивањем Меморандума о разумевању између Конфиндустрије Србија и крагујевачког Факултета медицинских наука озваничен је почетак рада канцеларије ове пословне асоцијације у Крагујевцу.

Партнерство са Конфиндустријом омогућиће овој образовној установи да настави са праћењем трендова у области тржишног пласмана науке и услуга, а у фокусу ће бити Центри изврсности.

Конфиндустрија је једна од најјачих пословних асоцијација у Европкој унији.

Отварање ове канцеларије допринеће интензивирању привредне сарадње домаћих компанија са италијанским и расту инвестиционе атрактивности Централне Србије и града Крагујевца.

Ово је, после мађарског, друго инострано представништво отворено у центру Шумадије. (29.06.2022, РТК)


ПРОМОВИСАНО НОВИХ 28 ДОКТОРА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

У парку Ректората Универзитета у Крагујевцу, 24. јуна 2022. године, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић свечано је промовисао 68 доктора наука, који су у периоду од маја 2021. до маја 2022. године одбранили докторску дисертацију на факултетима Универзитета у Крагујевцу, и то: 11 доктора наука на Природно-математичком факултету, 28 доктора наука на Факултету медицинских наука, 8 доктора наука на Факултету инжењерских наука, 3 доктора наука на Факултету техничких наука у Чачку, један доктор наука на Агрономском факултету у Чачку, 6 доктора наука на Економском факултету, 6 доктора наука на Филолошко-уметничком факултету, 3 доктора наука на Правном факултету, један доктор наука на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи и један доктор наука на Педагошком факултету у Ужицу.

На Универзитету у Крагујевцу је, током 46 година рада, промовисано укупно 1644 доктора наука, укључујући и данашњу промоцију. Универзитет је објавио Књигу доктора наука Универзитета у Крагујевцу 2022, у којој су сажето представљене биографије доктора наука и научни допринос њихових дисертација.

У докторе медицинских наука промовисани су: Катарина Витошевић, Дејан Рашић, Маријана Каришик, Љиљана Јовановић, Милош Кривокапић, Александра Бабић, Младен Павловић, Марина Јовановић, Ервин Тасо, Душан Тодоровић, Драгана Станишић, Дијана Лаловић, Милена Маричић, Марија Костић Вучићевић, Горан Стојановић, Драгана Арсенијевић, Владан Ковачевић, Јасна Петровић, Мирослав Митровић, Марина Лукетина Шуњка, Никола Продановић, Маргарета Лекић, Наталија Арсенијевић, Емилија Стојановић, Ирена Лазић, Раде Вуковић, Бранислава Ранковић и Драгана Гојков.







ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРБАРИЧНУ МЕДИЦИНУ ФМН
ПОЧИЊЕ СА ПРИЈЕМОМ ПАЦИЈЕНАТА
(ПРВИ УГОВОР ФМН СА РФЗО)

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директор филијале РФЗО у Крагујевцу Младен Бешић потписали су данас уговор о пружању здравствених услуга-хипербаричне терапије кисеоником у 2022. години.
Реч је о новој организационој јединици Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, Центру за хипербаричну медицину, који је смештен у просторијама Завода за здравствену заштиту радника "Застава" (некадашња Медицина рада). Простор смо, уз подршку Града Крагујевца, адаптирали и средствима нашег Факултета набавили неопходну опрему а потписивањем уговора са директором филијале РФЗО у Крагујевцу господином Младеном Бешићем стекли су сви услови да већ од понедељка 27. јуна 2022. године и званично почнемо са радом и примимо прве пацијенте.

У складу са потписаним Уговором у обавези смо да корисницима РФЗО, односно здравственим осигураницима, пружимо здравствену услугу оксигенације односно терапије кисеоником у следећим индикационим подручјима:
1. Акутно тровање CO,
2. Сепса,
3. Гасне емболије,
4. Гасна гангрена,
5. Краш синдром,
6. Компромитовани трансплантати,
7. Остеомијелитис,
8. Опекотине II и III степена на више од 30% укупне површине тела,
9. Дијабетичне ангиопатије, уз доплер-сонографски или ангиографски налаз којим се потврђује постојање стенотичних промена у великим артеријама,
10. Незарастајуће ране (исхемија IV степена, иреверзибилне промене, гангрена, ulcus cruris).

Право на лечење имају сви осигураници РФЗО уз достављање неопходне документације:
1. упута изабраног лекара
2. мишљења три овлашћена лекара надлежне здравствене установе терцијарног нивоа
3. оцене надлежне лекарске комисије уколико се осигурано лице упућује ван седишта подручја матичне филиајале
4. доплер-сонографски налаз или ангиографски налаз из става

Декан ФМ проф. др Владимир Јаковљевић истакао је да је читав пројекат реализован захваљујући јакој синергији града Крагујевца, нашег Факултета, филијали РФЗО у Крагујевцу и Заводу за здравствену заштиту радника Крагујевац који нам је уступила свој простор."Захваљујући свима њима ми данас потписујемо Уговор са РФЗО у Крагујевцу чиме омогућавамо да сви пацијент из Крагујевца али и околине већ од понедељка 27. јуна и правно формално могу да обављају терапију хипербаричном медицином у нашем Центру, о трошку државе То је јако важно и за нас, наш град али и државу јер ћемо на тај начин значајно смањити трошкове овог вида лечења које су имали и Фонд и град Крагујевац", истакао је Јаковљевић. Он је поручио и да ће Центар за хипербаричну медицину ФМН моћи читавом региону да омогући прави третман свих пацијентима са овом патологијом.

Директор филијале РФЗО у Крагујевцу Младен Бешић рекао је да је овај уговор Крагујевца као универзитетски здравствени центар, ставља на место које му и припада а то је регионални центар. "Сада и са услугама хипербаричне оксигенације ће сви пацијенти не само из Крагујевца, већ и осталих делова Шумадије и Поморавља моћи да се лече у Центру за хипербаричну медицину ФМН што ће у великој мери смањити трошкове како лечења тако и њиховог транспорта у друге центре у Србији", рекао је Бешић.

Све додатне информације можете добити и на бројеве телефона: 034/306-8008 или 069/306-8008.




ПРОМОВИСАНА КЊИГА „МЕНАЏМЕНТ ПОРОДИЧНИХ ПРЕДУЗЕЋА“

У амфитеатру Факултета медицинских наука одржана је промоција књиге „Менаџмент породичних предузећа“ чији је издавач Апотекарска установа „Здравље лек“ а аутори наши професори Владимир Јаковљевић и Душан Ђурић, професорка Снежана Кнежевић са ФОН-а Универзитета у Београду, Светлана Стојков, Миљан Адамовић магистар фармације и директор Апотекарске установе „Здравље лек“ као и асист. др Стефан Милојевић, такође из компаније „Здравље лек“.

Књига „Менаџмент породичних предузећа“ је заједнички пројекат нашег факултета и Апотекарске установе „Здравље лек“ а која је уврштена у званичну литературу на докторским студијама Менаџмент здравственог система и мастер програму Менаџмент у систему здравствене заштите ФМН.

Окупљене госте из читаве Србије најпре је поздравио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је истакао да се „десила синергија и велика енергија“ која је препозната са наше стране али и Апотекарске установе „Здравље лек“. Он је додао и да је наша установа на тај начин, још једном показала, да није херметички затворена академска институција што је карактеристика највећег броја образовних установа и Универзитета. „Од када руководим ФМН трудим се да будемо отворени према свима и да отворимо све границе и да уколико било шта чујемо паметније и боље од наших партнера и пријатеља и то реализујемо и будемо још бољи. Наша интенција је да се што више повезујемо са привредом а природно је да наш факултет има јаку спону са фармацијом и фармацеутском индустријом .Ја се трудим да овај факултет водим онако како се води свако предузеће које добро послује. Зато сам сигуран да ова књига и свако поглавље које будете прочитали у њој бити упамћено као почетак једне изузетне сарадње“, рекао је декан Јаковљевић. Директор Апотекарске установе „Здравље лек“, која послује пуних 10 година и која запошљава 110 радника, магистар фармације и дипломирани правник Миљан Адамовић рекао је да „Захваљујући свима њима и заједничком раду и залагању ми данас проширујемо своју делатност и на поље образовања јер нам је циљ да поред ове књиге имамо и своју средњу школу и факултет и омогућимо младим људима да се школују код нас и науче јер ће то бити једина образовна установа где ће средњошколци од прве године, кроз систем дуалног образовања, моћи да се сусретну са само праксом и да ће на тај начин доста научити“.

Оцењујући данашњу промоцију као јако важан тренутак у коме ФМН прави искораке повезујући се са привредом, проф. др Душан Ђурић рекао је да је овај уџбеник поливалент јер се не односи само на здравствену струку јер уз здравство он садржи и хуманистички, клинички и економски исход који је обједињен и омогућава да у хуманистичком делу имамо задовољство корисника и пацијената. „Клинички исходи се огледају у могућностима отварања амбуланти, поликлиника, клиника било да се ради о стоматолошкој, медицинској или фармацеутској пракси. У сваком случају матрикс интеграције са друштвеним не искључује друштвено већ оплемењује и даје нове искораке“, рекао је Ђурић и изразио жељу за наставком оваквих пројеката, који ће се, како је нагласио, огледати у бихевиоралној економији. О књизи су на промоцији говорили и наши професори Небојша Здравковић и Драган Миловановић, проф. др Снежана Кнежевић са Факултета организационих наука у Београду, проф. др Звездан Ђурић са Београдске академије пословних и уметничких и струковних студија, др Срђан Николовски са Медицинског факултета у Београду, проф. др Александар Живковић са Економског факултета у Београду и асист. др Стефан Милојевић, заменик директора Апотекарске установе „Здравље лек“.











НАУЧНA РАДИОНИЦA “ДНК - СТРУКТУРА, ФУНКЦИЈА, ЕКСТРАКЦИЈА”
29.06.2022. године од 11 часова
на Институту Факултета медицинских наука

Позивамо Вас да присуствујете научној радионици под називом “ДНК - структура, функција, екстракција” којa ће бити одржанa у среду 29.06.2022. године од 11 часова на Институту Факултета медицинских наука у Крагујевцу (сала 31).

Овај научни скуп ће бити реализован у оквиру пројекта: “Human genetic and epigenetic determinants of susceptibility, severity and outcomes in SARS-CoV-2 infection” (програм ИДЕЈЕ) који је финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије.

Након предавања о структури, функцији и методама за изоловање молекула ДНК, експериментално ће бити изолована ДНК из узорака крви коришћењем различитих метода екстракције, а изолована ДНК ће бити анализирана на агарозном гелу.

Програм радионице можете видети овде.

Сви заинтересовани могу да се пријаве путем е-мејла: vitosevickatarina@gmail.com


ПРИЗНАЊЕ “ШИРОКО СРЦЕ” ЦРВЕНОГ КРСТА ЗА 2021. ГОДИНУ
ПРИПАЛО ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Продекан за ИАС фармације проф. др Жељко Мијаиловић примио је данас, у Скупштини града, признање ”Широко срце” које додељује ГО Црвеног крста за резултате остварене у акцијама добровољног давања крви у 2021. години. Признање су му уручиле члан Градског већа за здравство и социјалну политику Гордана Дамњановић и представник ГО Црвеног крста Марица Патрногић. У категорији факултета поред нашег награђени су и Факултет инжењерских наука и Економски факултет. У категорији средњих школа највише крви прикупљено је у Првој техничкој школи, Првој крагујевачкој гимназији и Медицинској школи са домом ученика ”Сестре Нинковић”.

Поводом Светског дана добровољних давалаца крви у сали Скупштине града Крагујевца организован је пријем за даваоце који су крв дали 50,75 и 100 пута као и за средње школе, факултете, јавна предузећа и удружења грађана која су награђена плакетом ”Широко срце”, члан ГВ за здравство и социјалну политику др Гордана Дамњановић захвалила се свим добровољним даваоцима крви и истакла да је захваљујући свима њима и доброј сарадњи коју имају ГО Црвеног крста и Центар за трансфузију УКЦ, а уз подршку града Крагујевца, наш град седму годину за редом награђен највишим признањем Црвеног крста Србије - најхуманији град у Србији.





СТУДЕНТИ ФАРМАЦИЈЕ ПОСЕТИЛИ ПОГОН ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ПРЕРАДУ ЛЕКОВИТОГ БИЉА У СОКОБАЊИ

У оквиру практичног рада из предмета Основи фармакогнозије и фитотерапије, студенти треће године ИАС Фармације су у петак, 10.06.2022. године посетили погон за производњу, прераду, паковање и складиштење лековитог биља "Адонис " д.о.о. из Сокобање. Студенти су на лицу места видели поступке селектовања, сушења, уситњавања, просејавања, покавања и складиштења биљних дрога и чајева и на тај начин били у прилици да употпуне стечена знања из овог предмета.

Такође, студенти су имали прилику да се упознају са захтевима система за управљање квалитетом ISO 9001 и система за управљање безбедношћу хране ISO 22000, PAS 220/ ISO/TS 22002 – 1 и FSSC 22000, које Адонис д.о.о. поседује. Власник, Небојша Станојевић, је изразио жељу за даљом сарадњом, а у наредном периоду ће за потребе практичног рада из предмета Основи фармакогнозије и фитотерапије доставити одређене количине биљних дрога у комаду које су у асортиману погона.

У пратњи студената били су доц. др Мирослав Соврлић, асист, др Јовица Томовић и асист. Алекандар Кочовић.







ОДРЖАН СИМПОЗИЈУМ - ПРИМЕНА ЕКСТРАКОРПОРАЛНЕ
МЕМБРАНСКЕ ОКИСГЕНАЦИЈЕ (ЕКМО)

Крагујевац је данас био домаћин водећим српским кардиолозима у старој згради Интерне клинике УКЦ у оквиру симпозијума "Примена екстракорпоралне мембранске оксигенације (ЕКМО)" а који су заједнички организовали ФМН Универзитета у Крагујевцу и Универзитетски Кланички центар Крагујевац.

У име организатора окупљеним гостима, предавачима и учесницима најпре се обратио, у име организатора, проф. др Горан Давидовић, кардиолог, продекан ФМН и помоћник директора УКЦ Крагујевац рекао је да симпозијум организован у оквиру континуиране медицинске едукације, који је акредитован од здравственог савета Србије, и који је прилика да се на једном месту чују све најновије и најсавременије методе у оквиру ЕКМА. "Ово је прилика да разменимо искуства и пренесемо знања једни другима а нама у УКЦ Крагујевац да овај вид лечења развијемо као облик лечења најтежих пацијената са срчаном инсуфицијенцијом". Проф. Давидовић захвалио се свим предавачима који су своја знања пренели колегама из Крагујевца али и свим полазницима скупа који су испратили данашњи симпозијум.

Крагујевац који се срце Србије окупио је, на нашу радост, најеминентније српске кардиологе који говоре о лечењу пацијената са срчаном инсуфицијенцијом а све захваљујући професору Горану Давидовићу, његовом раду и залагању, који је успео да обезбеди еминентне предаваче на ову тему- рекао је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. "Овде су најеминентнији стручњаци из свих центара у Србији који су релевантни да говоре о овој проблематици и сигуран сам да ћете од њих чути најновије препоруке и смернице у овој области и да научите нешто ново. Оно што нама предстоји, у оквиру отварања Центара изврсности је почетак рада, што се науке тиче, Центра за кардиоваскуларна истраживања и сигуран сам да ће оваквим заједничким акцијама Факултета и УКЦ Крагујевац, све што будемо у будућности радили бити пре свега на добробит пацијената али и српске науке", рекао је декан ФМН проф. Јаковљевић.

Директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић подсетио је најпре да ова здравствена установа покрива подручје од преко 2 милиона становника и да кардиолога, пре свега интервентна кардиологија у оквиру УКЦ су од суштинског значаја за збрињавање пацијената из овог дела Србије. Он је учесницима симпозијума пожелео успех у раду и истакао да је лечење најтежих плућних и кардиолошких болесника јако важно пре свега ако се има у виду чињеница да неретко стандардно лечење тих болесника не могу да доведу до побољшања. "И ови симпозијумом и неким ранији догађајима које смо имали УКЦ Крагујевац се сврстава у ред најсавременијих установа у лечењу и збрињавању најтежих како кардиолошких тако и пулмолошких пацијената. Оно што је посебно битно је да ће се овакви видови усавршавања али и практични рад наставити у наредном периоду јер ће приоритет читавог УКЦ бити пре свега струка и едукација младих кадрова", рекао је директор Милисављевићи најавио да ће УКЦ ускоро добити кош једну нову салу за интервентну кардиологију и додао је да, у наредном периоду, ова здравствена установа своје младе специјалисте али лекаре на специјализацији, слати на усавршавања и у земљи и у иностранству како би нова знања и искуства донели и применили у Крагујевцу. На данашњем симпозијуму као предавачи учестовали су: проф. др Јован Матијевић из Института за плућне болести Сремска Митровица, проф. др Саша Боровић из ИКБВ Дедиње, доц.др Марија Здравковић из КБЦ Бежанијска Коса, проф. др Арсен Ристић из УКЦ Србије, проф. др Милован Петровић из ИКВБ Нови Сад, проф. др Светлана Апостолововић из УКЦ Ниш и доценти др Миодраг Срећковић и др Рада Вучић из УКЦ Крагујевац.







ЗАПАЖЕН НАСТУП НАШИХ ФИЗИОЛОГА НА 39. СВЕТСКОМ КОНГРЕСУ
ФИЗИОЛОШКИХ НАУКА У ПЕКИНГУ

У Пекингу је одржан 39. највећи и најзначајнији научни скуп који једном у четири године окупља најзначајније светске истраживаче из области физиологије. Под покровитељством кровне светске организације физиолога (International Union of Physiological Sciences), на скупу је учествовало више од 4000 научника из 71 земље.

Међу презентованим радовима су била и три рада чији су аутори наставници и сарадници Факултета медицинских наука, под руководством наставника Катедре за физиологију – доц. др Драгице Селаковић и проф. др Гвоздена Росића. Презентовани резултати нашег истраживачког тима су привукли велику пажњу учесника најеминентнијег скупа физиолога на глобалном нивоу и добили су заслужено признање за квалитет од стране организатора. Упечатљиво презентовање резултата научно-истраживачког рада нашег факултета је још више добило на тежини у светлу чињенице да је, поред три публикације са Факултета медицинских наука, читав регион био заступљен само још једним радом из Словеније.

Позитиван утисак и комплименти од стране најеминентнијих светских експерата из области физиологије су још једна међународна потврда квалитета научно-истраживачког рада који се под руководством наставника Катедре за физиологију реализује на Факултету медицинских наука.


ПРОФЕСОРИ СА УНИВЕРЗИТЕТА “LOKMAN HEKIM” ИЗ АНКАРЕ У ПОСЕТИ ФМН

У оквиру Еразмус + програма на Факултету медицинских наука проф. др Милан Зарић представио је проф. Белму Туран са Универзитета “Lokman Hekim” из Анкаре из Турске.

Белма Туран је еминентна научница са преко 270 публикација, 3000 цитата а учествовала је на 27 докторских теза и члан је неколико научних удружења као што су Америчко друштво биофизичара, главни је члан Турског друштва биофизичара и аутор је неколико престижних интернационалних часописа.

Проф. Белма Туран се захвалила на одличној презентацији и истакла да је срећна и почаствована зато што је декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић прихватио понуду везану за размену наставе између Турске и наше земље. Проф. Туран рекла је и да се нада да ће успети да нам представе чиме се све баве на Универзитету “Lokman Hekim” и шта је њихов тренутни интерес и додала да очекује да ће доћи до размене истраживања између наша два факултета.

У наредним данима имаћемо прилику да слушамо излагања проф. Суле Кизил и проф. Рукен Тана.






СТУДЕНТИ ИЗ ФРАНЦУСКЕ У ПОСЕТИ ФМН

Осморо студената Фармацеутског факултета у Нанту у Француској борави од јуче у седмодневној посети нашем факултету.
У оквиру боравка данас их је примио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који им је најпре пожелео добродошлицу на факултет али у у наш град и Србију. „Ово је један од најлепших видова академске комуникације међу младим људима а они то користе да би се на првом месту дружили и да би упознали нове средине“, рекао је Јаковљевић. Он је истакао и да у наредном периоду, након паузе због корона вируса и других проблема, морамо да се отварамо и у земљи, региону али и према Европи и свету, свима који хоће са нама да сарађују. „Политика ове куће од када ја руководим овим факултетом је да смо апсолутно отворени за сарадњу тако да је и размена студената је један од начина да се о нама чује и зна. Наша најбоља реклама су наши успешни студенти а Национална асоцијација студената фармације и њихов огранак на нашем факултету, су пример добрих и успешних младих људи“, рекао је декан Јаковљевић и додао да је апсолутно сигуран да ће студенти из Нанта понети лепе утиске из наше куће али и Србије уопште као и да ће наши студенти у септембру у Нанту на најбољи начин презентовати и наш ФМН али и град и државу.

Сви студенти из Француске показали су жељу да се упознају са начином студирања на ИАС фармације на нашем факултету, могућностима које се након завршетка студија пружају али и да упознају наше културне знаменитости, Крагујевац, околину, нашу традицију.

Студенти из Нанта ће, у оквиру посете ФМН и боравку у Србији, у среду присуствовати предавању које ће у великој сали одржати проф. др Биљана Вулетић. Планирано је да посете и Београд а затим и манастир Манасију, Ресавску пећину и Лисине. У оквиру ове размене наши студенти фармације ће у септембру бити њихови гости у Француској.





ПРИМЕНА ПЕРСОНАЛИЗОВАНОГ ПРИСТУПА
У ЛЕЧЕЊУ У ОБЛАСТИ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕ

Поглавље Application of Artificial Materials in Thoracic Surgery, које је део књиге Personalized Contributions and Applications of Biomedical Engineering а чији су аутори са Факултета медицинских наука, односно Одељења грудне хирургије-проф. др Слободан Милисављевић и сарадник у наставу др Ана Луковић, објављено је 26. маја 2022.године у чувеном Спрингеру.

Биокомпатибилни материјали данас имају широку примену у Грудној хирургији и хирургији уопште. У области хирургије грудног коша користе се за реконструкцију дефеката грудног коша након опсежне ресекције услед примарне или секундарне неоплазме, урођених аномалија, инфекција, радијационих повреда и траума. Након обимне ресекције зида могу остати велики дефекти меких ткива и коштаних структура (грудна кост и ребра), који захтевају пажљиво планирану и опсежну реконструкцију таквих дефеката. Ова проблематика и њена решења су тема поглавља Application of Artificial Materials in Thoracic Surgery. Књига Personalized Contributions and Applications of Biomedical Engineering је резултат вишегодишњег рада тимова различитих специјалности из различитих центара како из Србије, тако из света. Међу овим референтним установама је и наш Факултет медицинских наука и Универзитетски Клинички центар. Иновативна решења која произилазе из рада на различитим пројектима довеле су до примене персонализованог приступа у лечењу и отворила могућности за нова истраживања и усавршавање. Објављена од стране једног од најугледнијих светских издавача научне литературе, ова књига омогућава светску видљивост за наш Универзитет и Универзитетски клинички центар у Крагујевцу.


УКЦ КРАГУЈЕВАЦ И ФМН У КРАГУЈЕВЦУ О САРАДЊИ СА ПРОФ. ДР ПОПКОВОМ, ОРТОПЕДОМ И ЧЛАНОМ РУСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА

Проф. др Димитриј Попков, члан Руске академије наука, професор Националног истраживачког центра Илизаров за трауматологију и ортопедију при Министарству здравља Русије и ортопед Клинике за неуроортопедију и системске болести у Кургану, био је у посети Универзитетском клиничком центру Крагујевац и Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

Проф. др Димитриј Попков, члан је великог броја међународних научних асоцијација, међу којима је Европско удружење педијатријских ортопеда, Француска академија за медицину и Америчка академија ортопедских хирурга. На радном састанку уприличеном у нашој здравственој установи, разматране су могућности са даљу сарадњу.

Проф. др Димитриј Попков, представио је свој досадашњи стручни и научноистраживачки рад у области ортопедије и педијатријске ортопедије. В.д. директора УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић и декан ФМН у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић сагласни су да је едукација и стручно усавршавање младих лекара УКЦ Крагујевац и професора и сарадника ФМН у Крагујевцу основ успешног развоја и да ће будућа сарадња са проф. др Димитријем Попковим бити од велике користи за обе установе.




ДОДЕЉЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА ФМН

У амфитеатру ФМН продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић уручио је индексе новој генерацији специјализаната. Од 63 лекара који настављају своје стручно усавршавање у области здравствених специјализација највише се определило за интерну медицину, општу медицину, гинекологију и акушерство, педијатрију, ортопедију вилица.

Продекан Давидовић је новим специјализантима најпре пожелео добродошлицу на Факултет медицинских наука у своје али и у име руководства факултета рекавши да када је у питању медицина цео живот нешто започињемо и свим тим почецима никако да буде крај. "Кад завршимо један период отвара се нови период и опет смо на почетку и, некако, можда смо се и уморили од тих почетака, али очигледно да ви нисте се уморили од почетака јер сте одабрали да поново будете на почетку. У суштини, част ми је да могу да вас поздравим и да вам се захвалим што сте одабрали Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу као кућу где ћете да се едукујете. Да то заиста има и једну посебну специфичну тежину говоре подаци, чињенице да је код нас тренутно на специјализацијама и ужим специјализацијама око 827 специјализаната од тога 507 је медицина и фармација, 221 је на стоматологији, значи 728 специјалиста и 99 субспецијализаната. Иначе, специјалистичке студије на нашем факултету односно Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу завршило је до данашњег дана 776 специјализаната", рекао је проф. Давидовић. Он је додао и да, у претходник пар година, смо се увек трудили да будемо ажурирани што се тиче новина везаних за специјализацију и ужу специјализацију и да смо покренули програме специјализација као што су: лабораторијска медицина, токсиколошка хемија, баро медицина, дијето терапија, медицина бола, онкологија, интензивна медицина, клиничка фармакологија и фармако терапија. "Заиста је широк спектар грана у којима можете да се едукујете када су у питању ваше специјализације и уже специјализације, али оно што је по мени најважније да оног тренутка када добијете овај индекс схватите да је пред вама један потпуно нови пут и тај развојни пут који ћете проћи наредних година је нешто што ће и вас саме потврдити у свом послу који сте одабрали. Да ће то бити задовољство вас самих, али и наравно вашег окружења а све у интересу и на добробит лечења наших пацијената јер суштина овакве једне едукације јесте у томе да будемо што бољи лекари и да наши пацијенти буду што боље лечени", рекао је Давидовић.

Конкурси за упис на специјалистичке и уже специјалистичке студије расписују се два пута годишње, у априлу и октобру, а специјализације почињу 1. јуна, односно 1. децембра.





ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА И ДАН УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Слава Универзитета у Крагујевцу Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов обележена је сечењем славског колача. Овогодишњи домаћин славе био је др Зоран Марковић, директор Института за информационе технологије, Крагујевац, који је предао половину славског колача домаћину за наредну годину, проф. др Драгу Цвијановићу, декану Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.

Интонирањем химне Боже правде и академске химне Gaudeamus igitur, у извођењу студената Факултета педагошких наука у Јагодини, у Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу, отпочео је програм обележавања Дана Универзитета у Крагујевцу, коме су, поред многобројних званица, присуствовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, представници Града Крагујевца, ректори универзитета из земље и региона, као и декани, професори и студенти факултета Универзитета у Крагујевцу.

Присутне су поздравили ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја проф. др Небојша Ранђеловић, Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине Града Крагујевца. У име ректора Универзитета у Србији обратио се проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом Саду, а у име ректора Универзитета ван Србије – проф. др Нермина Хаџиграхић, ректор Универзитета у Тузли. Универзитет у Крагујевцу је и ове године доделио годишње награде за наставно и научноистраживачко особље за постигнуте изузетне резултате у научноистраживачком, односно уметничком раду.

Годишње награде за изузетне резултате у научноистраживачком раду постигнуте на Универзитету у Крагујевцу за 2022. годину, додељене су:

  • У пољу друштвено-хуманистичких наука - проф. др Вељку Маринковићу, редовном професору Економског факултета;
  • У пољу техничко-технолошких наука - Тијани Шуштершич, асистенту Факултета инжењерских наука;
  • У пољу природно-математичких наука - др Зорану Марковићу, научном саветнику на Институту за информационе технологије, Крагујевац;
  • У пољу медицинских наука - проф. др Владимиру Живковићу, ванредном професору Факултета медицинских наука.

У име награђених лауреата обратила се Тијана Шуштершич, асистент Факултета инжењерских наука. У музичком делу програма учествовали су студенти хора и оркестра Факултета педагошких наука у Јагодини, под диригентском палицом Јелене Гркић и Милице Станковић, а уз клавирску пратњу Братислава Старчевићa.







ПРЕТПРЕМИЈЕРА ЕВРОПСКИХ СМЕРНИЦА
ЗА ЛЕЧЕЊЕ У АКУТНОМ ПЛУЋНОМ ЕМБОЛИЗМУ

У организацији УКЦ Крагујевац И Факултета медицинских наука данас је одржан стручни састанак са интерактивним учешћем на коме су приказане најновије ЕСЦ –ЕАПЦИ препоруке за катетерске интервенције у акутном плућном емболизму. О овој теми у просторијама интерне клинике УКЦ Крагујевац данас су говорили водећи стручњаци у овој области у нашој земљи: проф. др Слободан Обрадовић са ВМА у Београду, проф. др Јован Матијашевић из Института за плућне болести Војводине, проф. др Соња Шалингер из УКЦ Ниш И тим за плућни емболизам УКЦ Крагујевац. Окупљене госте И учеснике најпре је поздравио проф. др Горан Давидовић, кардиолог, помоћник директора УКЦ И продекан на ФМН, као председник научног одбора скупа.



Окупљенима се затим обратио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакавши да је наш УКЦ И наши наставници И сарадници који раде у овој установи апострофиран као један од четири центра у Србији у лечењу И третману јако тешких пацијената који имају озбиљан здравствени проблем. „Оно што је јако битно је да постоји јака синергија УКЦ Крагујевац И нашег факултета, И сигуран сам да ће она бити једна од звезда водиља развоја медицине у овом делу Србије. Ово је мали допринос томе а ја сам сигуран да ћете ви изаћи са овог скупа обогаћени за ново И стручно И научно искуство“, рекао је Јаковљевић.

Изражавајући задовољство чињеницом да је УКЦ Крагујевац домаћин стручњацима из области збрињавања пацијената у акутном плућном емболизму, називајући их пионирима у овој области, директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић рекао је да очекује да ће лекари у Крагујевцу успети да у будућности , применом нових метода, спасу већи број пацијената са овим проблемом што до сада није било могуће. „Очекујем да ће стручњаци из ове области, који су данас са нама, додатно помоћи тиму за плућни емболизам УКЦ Крагујевац да се едукује И примени сва нова знања И вештине у лечењу оваквих пацијената“, истакао је директор Милисављевић.


Један од твораца најсавременијих препорука за лечење плућних тромбоемболија проф. др Слободан Обрадовић са ВМА у Београду рекао је да су најновије смернице за лечење плућног емболизма завршене и да се претпремијерно представљају у Крагујевцу. „ Четири центра у Србији- ВМА у Београду, Институт за плућне болест Војводине , УКЦ Ниш И УКЦ Крагујевац ће радити најновије процедуре које, не само да захтевају велику експертизу, већ и велики број медицинских стручњака који учествују у лечењу ових пацијената јер су они изузетно сложени“, рекао је Обрадовић.

Тим кардиолога УКЦ Крагујевац, иначе доценти нашег факултета, Миодраг Срећковић и Рада Вучић крајем децембра 2020.година уз помоћ професора Обрадовића кренули су у лечење плућног тромбоемболизма најсавременији методама. Доц.др Миодраг Срећковић рекао је да је суштина у чињеници да се драстично побољшава прогноза пацијената са тешким тромбоемболијама јер је иначе реч о болести која погађа најосетљивије групе људи, и болест је која је водећи узрок смрти трудница, породиља, пацијената са малигним болестима, постковид пацијентима. „Побољшали смо ниво услуга и лечења применом ове методе а што је јако важно је и да смо препознати као центар који се бави овим методама лечења у нашој земљи што је важно и за УКЦ Крагујевац али и наш факултет“, рекао је доц. Срећковић.




ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА

Обележавању 32. недеље здравља уста и зуба, коју традиционално организује Институт за јавно здравље, уз подршку града Крагујевца и Завода за стоматологију Крагујевац, ове године се придружио и Факултет медицинских наука, тачније наша организациона јединица Завод за стоматологију.

Манифестација је спроведена у три предшколске установе на територији града Крагујевца, a студенти 4. године ИАСС су у оквиру наставе из предмета Превентивна стоматологија припремили интерактивну едукацију о значају исхране и правилним техникама одржавања оралне хигијене, која је прилагођена деци тог узраста.

Здравствено васпитање, као предуслов за опште стање здравља спроводи се од најранијег детињства ради усвајања позитивних навика за унапређење и очување здравља. Значајно место припада и оралној хигијени, па су зато активности Недеље здравља уста и зуба, првенствено, биле намењене деци предшколског узраста.







УСПЕШАН НАСТУП НАШИХ СПОРТИСТА НА МЕДИЦИНИЈАДИ

На недавно одржаној 55-ој традиционалној Медицинијади, која је након двогодишње паузе због корона вируса, поново одржана у Будви, спортисти нашег факултета остварили су одличан успех. Наши студенти са различитих студијских програма и различитих година студија, њих 98, такмичило се у различитим спортовима у мушкој и женској конкуренцији, од одбојке, кошарке, футсала, рукомета, шаха .

Спортске екипе нашег факултета такмичиле су се у свим категоријама а далеко боље су биле женске селекције којима је од укупно освојених седам пехара припало чак шест. Освојили смо злато у женској одбојци и женском стрељаштву, сребро у женском футсалу, бронзу у женској кошарци ,рукомету и атлетици и бронзу у шаху у мушкој категорији.

Наше спортисте данас је примио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који им је честитао на постигнутим резултатима и рекао да ће наши спортисти увек имати подршку руководства факултета. Медицинијада је традиционално спортско такмичење студената медицине и биомедицинских наука из Србије које се више од пола века организује, последњих година традиционално у Будви у Црној Гори.



ОДРЖАНО ТЕСТИРАЊЕ ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ МЕНСЕ

У оквиру Менсине сарадње са Факултетом медицинских наука, у недељу 8. маја, одржано је тестирање интелигенције у Крагујевцу. Менса Србије се бави тестирањем логичке интелигенције, односно оном врстом интелигенције која највише корелира са Г фактором, а то је једна општа урођена способност. Задаци су графичког типа, перцептивни тестови где кандидат треба да увиди логику којом су поређане фигуре. Сваки тест је сачињен од 36 задатака и сваки је за нијансу тежи од оног претходног.

Све тестове прегледа искључиво једна особа - овлашћени психолог Менсе Србије. На овај начин је обезбеђена потпуна тајност тестирања - резултате ће знати само кандидат и психолог. Резултати ће стићи поштом у року од 8 недеља, на личну адресу кандидата.

Тестирању је приступило 36 кандидата а саму организацију тестирања спровело је неколико чланова из локалне крагујевачке Менсе, уз логистичку подршку особља Факултета медицинских наука.

Тетирању су присуствовали координатор Менсе за Крагујевац Милош Николић као и председница Менсе Србија Александра Боровић.

У наредном периоду чланови Менсе Србије одржаће неколико предавања за јавност на разне научно - популарне теме, а циљ је да се скрене пажња на интелектуални потенцијал, а који може допринети развоју друштва у целини.




ОДРЖАНА ДРУГА ОВОГОДИШЊА МАНИФЕСТАЦИЈА ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА

У сусрет упису нове генерације студената на нашем факултету одржана је друга манифестација Дан отворених врата која је, као и прва у априлу, окупила велики број будућих бруцоша. Највеће интересовање матуранти су и овог пута показали за студије медицине, али било је и оних који желе да упишу фармацију , стоматологију и основне струковне студије.

О студијским програмима, начину студирања, раду у малим групама са менторима, полагању модулских тестова и испита, али и могућностима које ће имати за запошљавање као доктори медицине, магистри фармације, доктори стоматологије, струковне сестре и физиотерапеути , говори ли: за ИАС медицине и струковне студије др Жељко Тодоровић са катедре за интерну медицину, за ИАС фармације проф. др Оливера Миловановић, са ИАС стоматологије др стоматологије Мирјана Папић. О самом пријемном испиту, начину полагања, објављивању резултата али и касније обавезама студената као и раду студенских организација на ФМН говорила је Ирена Огњановић, др стоматологије и члан ПР тима.

ФМН и ове године уписаће 88 студената на медицину, 84 на фармацију, 24 на стоматологију и 88 на струковне студије. Пријава кандидата очекује се половином јуна док ће пријемни испити бити одржани крајем јуна и почетком јула.

Све информације о датумима предаје докумената за упис и терминима пријемног испита биће благовремено објављене на сајту факултета.








УЧЕШЋЕ ФМН НА КОНГРEСУ У ИСТАНБУЛУ

Уз подршку руководства ФМН у Крагујевцу наша студенткиња пете године ИАС медицине Ана Тодоровић учествовала је на 5. интернационалном конгресу под називом "A look into science 2022" који је одржан на Универзитету Acibadem у Истанбулу.

Главна тема конгреса била је напредак у микроинвазивној хирургији, док је посебна пажња посвећена Da Vinci операционом роботу.

Међу предавачима су били професори из области кардиохирургије, гинекологије и урологије турских и америчких универзитета.

Током конгреса праћена је уживо хистеректомија рађена Da Vinci роботом, а учесници су имали прилику да се опробају у хируршком шивењу Da Vinci симулатором.





ПРОФ. BAHADIR GULLUOGLU ОДРЖАО ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ

Проф. Bahadir Gulluoglu, редовни професор хирургије Мармара Универзитета и начелник одељења хирургије дојке Мармара Универзитетске болнице у Истанбулу, Турска ,одржао је данас приступно предавање у Амфитеатру Факултета медицинских наука и промовисан у гостујућег професора.
Тема предавања је била: "The timeline in breast cancer management: Role of surgery".

Проф. Gulluoglu истакао да је његово највеће интересовање и рад у области хирургије дојке, ендокриној хирургији и едукацији. "Повезан сам са великом мрежом удружења у Европи која су посвећена лечењу канцера дојке. Веома сам радостан што почињем сарадњу са вашим факултетом, која представља наставак сарадње коју смо почели боравком доц.’др Марка Спасића, хирурга , који је боравио на едукацији за хирургију дојке на нашем Универзитету. Веома се радујем даљој сарадњи са вашим хирурзима али и читавим Факултетом", рекао је Проф. Bahadir Gulluoglu,

Како је истакао декан проф. др Владимир Јаковљевић ово је велика ствар за наш факултет јер је Проф. Bahadir Gulluoglu један од водећих ауторитета за хирургију дојке у Европи и члан је великих европских бордова. "Од њега очекујемо живу сарадњу са нашом катедром за хирургију, како на основним тако и на докторским студијама. Још већи бенефит од ФМН може да има наш УКЦ јер неко са таквим знањем и енергијом сигурно може да помогне да се уведу нове процедуре у крагујевачкој хирургији. Један од наших стратешких циљева је интернационално препознавање на светској мапи и доласком професора Gulluoglu смо још ближе том циљу", закључио је Јаковљевић. Сертификат којим је Проф. Bahadir Gulluoglu промовисан у гостујућег професора ФМН уручила му је, након присутног предавања, продекан за науку и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић.

Предавању и промоцији претходио је састанак Проф. Bahadir Gulluoglu са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем и члановима катедре за хирургију ФМН доц. др Александром Цветковиће, доц. др Марком Спасићем и доц. др Бојаном Милошевићем на коме је било речи о даљој сарадњи и могућностима ангажовања проф. Gulluoglu и његових сарадника у настави на докторским студијама ФМН, заједничким пројектима али и примени савремених хируршких процедура у лечењу карцинома дојке.







ФМН ДОБИО ДЕВЕТ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧА

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је данас уговоре о ангажовању девет нових истраживача ма основу конкурса који је реализовало министарство просвете, науке и технолошког развоја. Међу њима највише је доктора медицине, шест, два магистра фармације и један доктор стоматологије.

Министарство просвете и технолошког развоја од 2018. године до сада четири пута расписивало је позиве младим истраживачима за ангажовање на пројектима које реализује у сарадњи са високошколским установама у Србији. По том основу на ФМН је до сада ангажован 41 млади истраживач. У овом моменту по том основу на нашем факултету ангажовано је 23 особе од којих је 13 напредовало у виша звања-сараднику у настави, асистент и доцент. Уз то, по основу истог конкурса односно ангажовања у пројектном односно научно-истраживачком раду, након истека периода у коме су били ангажовани на пројектима министарства четири доктора стоматологије запослена су у Заводу за стоматологију ФМН.

У овом конкурсном року примљено је девет нових истраживача који ће бити ангажовани у научно-истраживачком раду ФМН.


ОТВОРЕН ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРБАРИЧНУ МЕДИЦИНУ ФМН

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић, декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директорка ЗЗЗР Крагујевац др Нада Миловановић, симболичним сечењем врпце, данас су свечано отворили Центар за хипербаричну медицину нашег факултета. Центар је смештен у просторијама ЗЗЗР Крагујевац, град Крагујевац је обезбедио преко 22 милиона динара за реконструкцију простора, ЗЗЗР дала је преко 500 метара квадратних за те намене а ФМН обезбедио прву од четири планиране хипербаричне коморе и неопходан кадар како би се услуге из области хипербаричне оксигенације први пут, у оквиру државног здравственог система у Крагујевцу, спроводиле у нашем Граду.






Директорка ЗЗЗР Крагујевац др Нада Миловановић истакла је да је ово велики дан за наше здравство јер Крагујевац уводи процедуру за коју су пацијенти до сада морали да одлазе у Врњачку Бању или Београд. „Правилником РФЗЗО дефинисано је десет индикационих подручја за коришћење хипербаричне коморе а капацитет коморе у ово тренутку је око 500 пацијената годишње односно око 11 хиљада прегледа на годишњем нивоу. Осим тим куратитивних прегледа хипербарична комора може се користити и у превентивне сврхе али ће о томе бити речи како се Центар буде развијао“, рекла је др Миловановић која је истакла и велики значај Центра за здравствени систем Града али и читавог региона у наредном периоду.




Декан ФМН у Крагујевцу проф. др Владимира Јаковљевић истакао је да је за реализацију читавог пројекта најзаслужнији начелник Градске управе за друштвене делатности Никола Рибарић и додао да је уз његову несебичну подршку постојала изузетно јака енергија између Града, ФМН и ЗЗЗР Крагујевац да се један овакав центар оформи. „Град је уложио не мала средства да се овај простор адаптира, ЗЗРР Крагујевац је уступила преко 500 квадрата простора а и смо обезбедили опрему и кадар и сигуран сам да ће ово још један од добрих примера добре сарадње са локаном заједницом на задовољство пре свега наших грађана односно пацијената који гравитирају нашем Граду“, рекао је Јаковљевић. Успели смо великом енергијом да дођемо до овог тренутка, рекао је декан Јаковљевић и додао да ће, Центар за хипербаричну медицину ФМН пре свега бити у служби свих грађана пружањем специфичних здравствених услуга за које факултет има стручне али и све остале капацитете.

„Овај Центар ће пре свега омогућити квалитетну услугу нашим пацијентима али и адекватну едукацију нашим субспецијализантима који ће своју едукацију из хипербаричне медицине моћи да обаве код нас, јер смо постали препознатљив бренд у тој области на овим просторима“, закључио је Јаковљевић.

У свом обраћању градоначелник Крагујевца Никола Дашић рекао је да ј заједнички рад доводи до тога да будемо заједничко везивно ткиво овог града и друштва, да будемо одговорни али на услузи грађанима Крагујевца. „Не могу да вам опишем колико само као градоначелник Крагујевца, у овим изазовним временима, могу да се подичим оценама наших здравствених радника. Сви ми заједно чинимо тим који може све и јако је важно да град Крагујевац буде Град у коме може да се пружи комплетна и квалитетна здравствена услуга“, рекао је градоначелник Дашић.

У оквиру Центра за хипербаричну комору ФМН почела је са радом прва од четири планиране коморе, која према речима проф. др Небојше Анђелковића, руководиоца Центра, на годишњем нивоу треба да збрине око 500 пацијената односно обави око 11 хиљада третмана.







СРЕБРНА ПЛАКЕТА СЛД-А УРУЧЕНА НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

У свечаној сали Српске академије наука и уметности у Београду, у присуству председника Скупштине Србије Ивице Дачића, градоначелника Београда Зорана Радојичића, руководства САНУ предвођених председником академиком Владимиром Костићем, деканима медицинских факултета, директорима клиничких центара и других здравствених установа у Србији, многобројним лекарима, члановима СЛД одржана је свечана академија посвећена великом јубилеју- 150 година од оснивања највећег и најстаријег удружења лекара у нашој земљи.

Након поздравне речи председника САНУ академика Владимира Костића о историјату, развоју и актуелном тренутку у СЛД говорио је председник овог удружења проф. др Радоје Чоловић. Он је истакао да су лекари од далеке 1872.године до данас, окупљени у Српском лекарском друштву својим знањем и успешним радом допринели да СЛД данас буде најстарије и највеће еснафско удружење у Србији. „Све ове деценије и године радили смо на унапређењу здравља нашег народа, на промоцији медицинске науке и у великој мери допринели оснивању министарства народног здравља некада, сада здравља као и формирању првог медицинског факултета у Србији, најпре у Београду а затим и у осталим великим градовима у нашој земљи. Данас СЛД акредитује од 400 до 600 едукативних програма на годишњем нивоу, има 65 специјалистичких секција из свих грана медицине и 56 подружница широм Србије“, рекао је проф. Чоловић.

Велики јубилеј СЛД била је и прилика да се установама са којима ово удружење сарађује доделе златне и сребрне плакете. ФМН је добитник сребрне плакете коју је примио декан факултета проф. др Владимир Јаковљевић, а међу добитницима је и наш Универзитетски Клинички центар, ВМА Београд, медицински факултети у Београду, Нишу, Новом саду, Косовској Митровици, Скупштина града Београда, дневни лист Политика и други. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић захваљујући се на признању рекао је да свако ко је икада крочио у зграду СЛД није могао а да не покаже поштовање према свему ономе што је ово удружење урадило не само за лекаре и струку већ и за наш здравствени систем и у најтежим тренуцима за наш народ и државу. Јаковљевић је истакао и добру сарадњу нашег факултета са окружном подружницом СЛД у Крагујевцу и најавио да очекује да баш ФМН буде домаћин наредних Октобарских здравствених дана, које традиционално у оквиру обележавања Октобарских свечаности, организује СЛД уз подршку града Крагујевца.

У оквиру свечаности представљена је и монографија „150 година СЛД-монографија“ на којој је радило 111 аутора и која на најбољи начин представља век и по рада и постојања највећег и најбројнијег удружења лекара у Србији.







ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ ОДРЖАО СТРУЧНИ СЕМИНАР
ЗА НАУЧНИКЕ И ИСТРАЖИВАЧЕ

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, др Слободан Јанковић, редовни професор Факултета медицинских наука, одржао је 27. априла у Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу једнодневни стручни семинар Како спречити грешке у статистичкој анализи резултата научних истраживања.

Проф. др Слободан Јанковић, начелник Одсека за медицинске науке Стручног научног већа Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, одржао је стручни семинар на тему Како спречити грешке у статистичкој анализи резултата научних истраживања.

Присутне је у име организатора поздравио академик Милош Ђуран, управник Центра и том приликом изразио захвалност проф. Јанковићу на иницијативи за организовање едукације на ову значајну и актуелну тему. Семинар су пратили, уживо и онлајн, наставници, сарадници и студенти докторских академских студија Факултета медицинских наука, Економског факултета, Природно-математичког факултета –одсека за хемију и биологију, као и истраживачи и сарадници Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу.

Током семинара проф. Јанковић је указао на могуће грешке у статистичкој обради резултата научних истраживања, које могу имати далекосежне негативне последице, с обзиром на то да доводе до погрешних закључака и значајног губитка ресурса уложених у будућа истраживања заснована на погрешним закључцима. Грешке у научним радовима могу бити ненамерне, али и намерне, мотивисане финансијским или друштвеним профитом аутора или спонзора истраживања. Грешке у статистичкој обради могу настати на нивоу дизајна студије, кодирања и табелирања података, избора статистичког текста, тумачења резултата и приказа добијених резултата. Грешке се могу спречити уколико се благовремено и прецизно препознају, па је неопходно да се сви истраживачи о њима информишу. Такође, компетентно препознавање грешака у већ публикованим радовима омогућава критичко сагледавање приказаних резултата и избегавање погрешних закључака, који у супротном, могу и будућа истраживања одвести на странпутицу. (УНКГ)




ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ МАТУРАНАТА ЗА СТУДИЈЕ НА ФМН

У препуном амфитеатру ФМН данас је одржана прва овогодишња манифестација Дан отворених врата на којој су будућим бруцошима представљени наши студијски програми, збирке за пријемни испит и предности које наш факултет омогућава студентима.

Окупљене матуранте најпре је поздравио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који им је пожелео добродошлицу у нашу установу и рекао да смо у протеклом периоду постигли сјајне резултате и у области образовања, и у науци, сарадњи са врхунским здравственим установама у земљи и региону али да је наш највећи резултат пун амфитеатар данас. ,Оволики број вас данас показује да за ову земљу има наде јер се матуранти интересују за тешке професије као што су све оне које носе беле мантиле. За нашу медицину има наде јер ви који бирате медицину, фармацију, стоматологију, сестринство бирате да се бавите најхуманијим позивом. Овакво интересовање на Дану отворених врата до сада нисам видео, а дуго сам на факултету, што говори да смо на правом путу и да је наш факултет правио праве потезе у протеклом периоду“, рекао је декан Јаковљевић. Он је посебно нагласио да са поносом истиче чињеницу да је код нас студенту, у фокусу“, и да смо сви ту да максимално помогнемо нашим студентима. ,Наша жеља је да уз сво знање које ћете стећи код нас сутра будете добри лекари, фармацеути, доктори стоматологије, струковне сестре и физиотерапеути“, рекао је Јаковљевић.

Декан нашег факултета је истакао и да, уз све сјајне резултате које смо остварили у протеклом периоду и поред пандемије корона вируса, смо посебно поносни јер да смо акредитовали студије фармације на енглеском језику и додао да ћемо дати све од себе да наредне године акредитујемо и студије медицине на енглеском језику, и тако покушамо да свет доведемо у Крагујевац.

О студијама фармације на енглеском језику које су пре свега намењене студентима из иностранства, али их могу уписати и наши матуранти, говорила је проф. др Невена Јеремић продекан за науку и научно истраживачки рад. Она је рекла и да ускоро креће припремна настава за овај програм и да ће пријемни испит бити одржан након пријемних испита на свим осталим студијским програмима, тачније током јула месеца. О туторском систему рада по чему је ФМН препознатљив, а подразумева рад са студентима и рад у малим групама који омогућава континуирано учење и висок квалитет наставе, али и свим обавезама које очекују будуће студенте говорили су: проф. др Оливера Миловановић са ИАС фармације, др Жељко Тодоровић са ИАС медицине, доц. др Мирослав Васовић са ИАС стоматологије.

Члан ПР тима, иначе др стоматологије, Ирена Огњановић представила је будућим студентима начин полагања пријемног испита, али и рад студентског парламента, као и студентских организација које раде у оквиру факултета и њихове традиционалне акције и манифестације.

Уписне квоте и ове године су непромењене тако да ћемо уписати 88 студената на ИАС медицине, 84 на ИАС фармације, 24 на ИАС стоматологије и 88 студената на основне струковне студије. Пријемни испит биће одржани као и до сада, крајем јуна односно почетком јула, о чему ће будући студенти бити благовремено обавештени.

Следеће манифестација Дан отворених врата заказана је за суботу 14. маја у 11 сати.









СТУДЕНТИ ФМН ПОЧЕЛИ ПРАКСУ У СБ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
И ОРТОПЕДСКУ ПРОТЕТИКУ У БЕОГРАДУ

У оквиру сарадње нашег факултета и Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику 90 студената пете године ИАС медицине, у оквиру предавања и практичног рада на предмету физикална медицина и рехабилитација, посетило је данас ову установу где су поред предавања били у прилици да се упознају са специфичним процедурама које се у овој установи спроводе. Наиме Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику, која је од 2019. године постала наставно-научна база нашег факултета, има дуго традицију у збрињавању и лечењу пре свега пацијената са ампутацијама. Садашњи капацитети болнице су 180 постеља, са преко 200 запослених и то највише стручњака из области физикалне медицине и рехабилитације, ортопедије, кардиологије, васкуларне хирургије и радиологије, високо стручно медицинско особље а оно на шта су у овој болници посебно поноси је производња ортопедских помагала, протетска и ортопедска, по чему су јединствени у Србији.

„Ми смо референтна кућа у Србији за рехабилитацију пацијената са ампутацијама и уз велику доктрину, традицију и перманентно усавршавање надамо се да ћемо вашим студентима омогућити да виде што више и да се у практичном смислу едукују што више како би свој ниво знања из ове области употпунили на прави начин'', рекао је директор Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику, и доцент на нашем Факултету, др Игор Симанић.

Како је истакао декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, од самог старта смо имали план да све оно што наши студенти не могу да виде у УКЦ Крагујевац могу у нашим другим наставно-научним базама. „Одатле и сарадња са овом установом јер нам је циљ да проширивањем сарадње са еминентним установама у нашој земљи нашим студентима, од основних до постдипломских студија, обезбедимо квалитет наставе и могућност да све што не могу да виде и науче у Крагујевцу то ураде у нашим другим наставним базама. Оно што студенти у овој области могу да виде и науче у Србији је једино и апсолутно у овој установи. Ово је први долазак наших студената овде а надамо се да ће од следеће школске године одређене групе студената долазити на вежбе у СБ за рехабилитацију и ортопедску протетику у Београду'', рекао је декан Јаковљевић.

У пратњи студената који су данас имали предавања и вежбе у СБ за рехабилитацију и ортопедску протетику у Београду биле су и проф. др Тања Луковић Зечевић и асистенткиње др Јелена Милошевић и др Ана Дивјак са катедре за физикалне медицину и рехабилитацију. Проф. Луковић Зечевић рекла је да после дужег времена наши студенти имају сјајну прилику да виде све он то је за струку и предмет физикална медицина и рехабилитација јако важно а то су људи са ампутацијама, њихова рехабилитација и коришћење ортопедских помагала. ''Најбоље је када се учи уживо, на лицу места, и ово је дивна прилика да они то могу да виде директно'', рекла је проф. Луковић Зечевић. Након онлајн предавања, због пандемије корона вируса, почињемо са предавањима и вежбама за студенте ФМН у нашој установи.






ТРЕЋИ НАУЧНИ САСТАНАК ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИМУНОЛОГИЈЕ

ЦЕНТАР ЗА МОЛЕКУЛСКУ МЕДИЦИНУ
И ИСТРАЖИВАЊА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА


Центар за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и Српско друштво за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину организују ТРЕЋИ НАУЧНИ САСТАНАК ЦЕНТРА ЗА МОЛЕКУЛСКУ МЕДИЦИНУ И ИСТРАЖИВАЊЕ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИМУИОЛОГИЈЕ 19.04.2022. године са почетком у 15.00 сати.

Научни скуп има за циљ да омогући форум који би стимулисао сарадњу међу истраживачким групама и научним установама у региону. Други, не мање важан, циљ је да прикаже резултате научних истраживања у региону. Саопштења на овим састанцима ће се базирати како на публикацијама у међународним часописима тако и на још непубликованим резултатима истраживања која су у току.

Програм научног састанка можете погледати овде

Опширније погледајте овде

 

ИНСТИТУТ „ДЕДИЊЕ“ ПОСТАЈЕ НАСТАВНО НАУЧНА БАЗА ФМН

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ проф. др Милован Бојић потписали су данас уговор о стручној и научној сарадњи две установе а који подразумева успостављање свеобухватне сарадње. Тиме су најпре створени услови да Институт „Дедиње“ постане наставна база нашег факултета а посебан акценат биће стављен на сарадњу у области едукације, превенције болести, стручних и научних пројеката али и развоју односно увођењу кардиохирургије у наш УКЦ, који је најзначајнија и највећа наставно научна база Факултета медицинских наука.

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић је Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње окарактерисао као бренд број један српске медицине, пре свега у области кардио васкуларне медицине, и по броју пацијената које збрињава али и по третману који имају. „Ми смо у области науке у кардиоваскуларној медици, пре свега кардиоваскуларној физиологији али и осталих примењених грана, показали сјајне резултате и направили велики искорак. Декан Јаковљевић је овом приликом најавио и да ћемо врло брзо потписати о међууниверзитетској сарадњи са Универзитетом Винипег односно њиховим кардиоваскуларним Институтом који је број један у свету, односно седиште свих главних кардиоваскуларних научника у свету. „Веома со поносно што су и Институтом „Дедиње“ и Универзитет у Винипегу изразили тенденцију да сарађују са нама што значи да су препознали енергију и снагу нашег факултета, који се труди да увек буде конкурентан и да увек нешто ново пласира на нашем медицинском небу“, рекао је Јаковљевић и додао да очекује да ће бенефити од читаве приче имати и наш УКЦ која је наша примарна наставно научна база. „Сигуран сам да ће уз енергију садашњег директора ове установе проф. Милисављевића УКЦ коначно моћи да формира кардиохирургију“, рекао је Јаковљевић. Први кораци биће формирање кратких програма студија, на којима раде наши тимови и који ће бити упућени на сагласност Националном савету за високо образовање на акредитацију, рекао је Јаковљевић и додао да је следећи корак едукација наших кардиолога у најсавременијој установи тог типа у Европи.



„Они који знају шта хоће они су , не само на правом путу, већ и на пола пута. Треба само да будемо удружени и паметни да знамо шта хоћемо и зато сада овим уговором отварамо снажну шансу Факултету медицинских наука у Крагујевцу , њиховој кардиоваскуларној медицини. Имате „Дедиње“, ми смо ту, дођите да учите, да научите, да дођемо да вас подучимо и да вам помогнемо. Задатак доброг учитеља је да у свом ученику пробуди доброг учитеља и да га научи да зна. Ми то можемо, ви то хоћете и тиме добијате најбољу клинику у Европи за кардиоваскуларне болести јер оно што данас Дедиње 2, у обновљеном делу има, је најбоље у Европи“, рекао је, приликом потписивања уговора о сарадњи директор Института Дедиње проф. др Милован Бојић. Он је додао и да Крагујевац тиме у перспективи добија своју кардиохирургију и да се шири кроз капацитета Универзитетског клиничког центра јер у сарадњи са Дедињем ми у Крагујевцу добијамо све, од превенције до клинике, имате .Он је додао и да се то односи и на наставу и струку . Бојић је најавио нови сусрет за пар месеци када ће бити резимирани први резултати сарадње која је данас успостављена.



Свечаности у Амфитеатру ФМН присуствовао је и градоначелник Крагујевца Никола Дашић истакао је да смо последњих година пре свега постали свесни колико је битно добро функционисање здравственог система у Србији, пре свега у области кардиоваскуларних болести, и да свака сарадња која има за циљ да се оснажи та област је добро дошла. „Овај Уговор је прилика за све студенте и постдипломце са крагујевачког ФМН да обогате своје искуство учећи од најбољих у Европи у тој области“, рекао је градоначелник Дашић.

Важном дану за наш Факултет али и Универзитет у Крагујевцу присуствовали су и начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић, члан ГВ за здравство и социјална питања др Гордана Дамњановић, директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић, директори установа примарне здравствене заштите, директор РПК Предраг Лучић, наставници и сарадници нашег факултета. На крају посете Крагујевцу директор Института „Дедиње“ проф. др Милован Бојић са сарадницима, у пратњи домаћина, обишао је лабораторије за базична истраживања у базичној медицини и објекат Центара изврсности у изградњи.




ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА НА ФМН

Поводом Светског дана здравља, у организацији нашег факултета, данас је у амфитеатру одржана трибина
на којој су представљени резултати пројекта

„ПОВЕЗАНОСТ ХРОНИЧНИХ НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ И РЕПРОДУКТИВНОГ ЗДРАВЉА
У ПОПУЛАЦИЈИ ЖЕНА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ“
.

Пројекат је реализовао факултет медицинских наука универзитета у Крагујевцу , катедра за социјалну медицину, уз финансијску подршку министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.

Презентацији резултата присуствовали су: члан Градског већа за здравство др Гордана Дамњановић, директор РПК Предраг Лучић, директори здравствених установа из Крагујевца и окружења, наставници и сарадници ФМН. Окупљене је најпре поздравио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је изразио задовољство што се представљају резултати пројекта који је урађен непосредно пред пандемију корона вируса уз подршку министарства за демографију и популациону политику којим је руководила проф. др Славица Ђукић Дејановић. „Захваљујући помоћи проф. Ђукић Дејановић и овом пројекту успели смо да обновимо један део опреме на нашем факултету. Оно што је још важније је да су резултати овог пројекта оцењени као јако добри и да је ово прави пример добре сарадње академске и шире друштвене заједнице“, рекао је Јаковљевић.

Доц. др Ивана Симић Вукомановић са катедре за социјалну медицину говорила је о „Карактеристике репродуктивног здравља у популацији жена на територији Централне Србије“ и истакла да је његова основна карактеристика да је реализован у сарадњи са студентима шесте године медицине. „Данас представљамо део резултата који се односи на репродуктивно здравље жена на нашем подручју. Увидели смо да свака четврта жена на територији централне Србије никада није урадила папа тест што нам је био знак да морамо да интензивирамо здравствено-васпитне активности. Увидели смо и да се проценат коришћења контрацептивних средстава значајно смањио од првог ка последњем сексуалном односу“, рекла је Доц. др Ивана Симић Вукомановић и најавила да ће и у наредном периоду превентивне активности бити у фокусу како катедре за социјалну медицину тако и ИЗЈЗ Крагујевац.

О метаболичким поремећајима код жена у репродуктивном периоду је говорио Проф. др Александар Ђукић са Катедре за патолошку физиологију, иначе специјалиста ендокринологије. Према његовим речима ти поремећаји су све чешћи код жена а оно што посебно забрињава је чињеница да је све више жена у репродуктивном периоду које се налазе у ткз. „предијабетесу“ што је касније велики фактор ризика за настанак гестацијског али и дијабетеса типа 2. Као главни разлог таквог стања проф. Ђукић навео је све присутнију гојазност. О ставовима и искуству студената факултета поља медицинских наука о едукацији током пандемије Covid- 19 присутне је информисала Доц. др Тамара Николић Турнић са Катедре за клиничку фармацију. ‘Најчешћи проблеми менталног здравља у ситуацијама масовних траума „ били су тема о којој је говорила Проф. др Славица Ђукић Дејановић, психијатар. Она је истакла податак да је проценат особа које су биле у фази депресивности и оних у депресији на почетку пандемије корона вируса била око 0 одсто да би до краја 2020.године тај број порастао на чак 30 одсто становништва. „Ментално здравље никако не смемо заборавити јер израз највишег ниво менталног функционисања здравља је заправо разумевање значаја колико је заправо планета дом свих нас и колико морамо водити рачуна у сваком појединцу“, рекла је проф. Ђукић Дејановић који је наш факултет похвалила због, како је рекла, „специјалне функције коју има јер данашњим окупљањем шаље поруку да је важно не само да образује студенте, лекаре, да се бави издавачком делатношћу и научним радом, већ и да општа популација буде информисана о значају менталног здравља и да подиже ниво здравствене писмености“.










ОДРЖАНА РАДИОНИЦА О МЕЂУНАРОДНИМ ПРОЈЕКТИМА

У организацији Универзитета у Крагујевцу и Канцеларије за међународне пројекте данас је у амфитеатру нашег факултета организована презентација „Водич кроз пројекте“ која је имала за циљ да представи предности рада на пројектима, да мотивише и охрабри професоре и истраживаче, разбије предрасуде и покрене дискусију о могућностима финансирања истраживача и наставног особља Универзитета у Крагујевцу значају ове теме говорила је проф. др Биљана Петровић проректора за науку Универзитета у Крагујевцу која је истакла да ФМН има велике потенцијале у области међународних пројеката у области биомедицине и додала да очекује да ће данашња презентација допринети да се што више сарадника и истраживача нашег факултета укључи у пројекте.

Окупљене наставнике и сараднике ФМН поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић поздравио је представнике Универзитета у Крагујевцу али и наше наставнике и сараднике и додао да се јасно види ко је заинтересован за лични али и напредак наше институције. ''Апликацијом и добијањем међународних пројеката добијамо и ми као факултет али и читав Универзитет. Једна од ствари која је мени од почетка руковођења ФМН била и јесте приоритет је наше боље препознавање на мапи светских универзитета. Ми смо на Шангајској листи из области клиничке медицине као факултет и Универзитет последње три године. Много је теже одржати ниво квалитета и рада и зато је јако добро што смо последњих година у великој мери повећали број публикованих радова на међународном плану. Прошле године је тај број први пут био преко 200 а како сада ствари стоје и колико се на том пољу ради надам се и верујем да ће тај број бити већи'', рекао је декан Јаковљевић.

О разлозима за писање пројеката и препрекама са којима се истраживачи и наставно особље сусрећу, фондовима и приликама који су доступни професорима и истраживачима Универзитета у Крагујевцу, практичним саветима при проналажењу одговарајућих позива и партнера, проналажењу релевантних информација и коришћењу предности које нуде веб-сајт Универзитета у Крагујевцу и веб-сајт Европске комисије говорила је Катарина Богдановић из Канцеларије за међународне пројекте Универзитета у Крагујевцу.




КОМПАНИЈА „ABELA PHARM doo“ УРУЧИЛА ДОНАЦИЈУ ФМН

Представници компаније „Abela Pharm doo“ уручили су данас нашем факултету тачније лабораторији за фармацеутску технологију лабораторијско посуђе и аналитичку вагу, која ће студентима фармације олакшати рад. „Компанија „Abela Pharm doo“ испуњава различите стандарде квалитета и на различите начине унапређује читав систем здравствене заштите, тако да нам је драго да смо једна од битних карика у ланцу остварења целокупне здравствене заштите и да можемо да олакшамо рад студентима“, истакла је Марија Лучић стручни комерцијални сарадник ове компаније која је изразила наду да ће сарадња наше две установе бити настављена.

Декан проф. др Владимир Јаковљевић захвалио се на донацији и истакао да је свака помоћ увек добро дошла напомињући да очекује помоћ и подршку фармацеутских кућа и шире заједнице за опремање Центара изврсности, након завршетка радова на овом објекту који се очекују до октобра месеца.

Ово је била прилика и да руководство нашег факултета и представници компаније „Abela Pharm doo“ разговарају о могућностима за даљу сарадњу. Продекан за континуирану медицинску едукацију проф. др Душан Ђурић информисао је госте о свему ономе што ФМН ради у области фармације али и многих едукација, укључујући и могућност истраживања тржишта за постојеће али и препарате који су у припремној фази сваке фармацеутске куће.


БЕСПЛАТНО НА ПРЕГЛЕД
КОД БУДУЋИХ СТОМАТОЛОГА ФМН

 

Поводом Светског дана здравља који се обележава 7. априла, студенти стоматологије Факултета медицинских наука Универзитета у у Крагујевцу указују на значај превентивних прегледа и здравље уста и зуба.
Студенти завршних година студија стоматологије три пута недељно обављају праксу у Заводу за стоматологиј и грађани могу провере здравље уста и зуба.
За будуће стоматологе пракса је неопходна, а прилика да своје знање усавршавају на људима а не на луткама од великог је значаја.
Удружење студентата стоматологије Центра за стручне и научноистраживачке радове Факултета медицинских наука, дошло је на идеју да поводом Светског дана здравља подсети грађане Крагујевца на значај превентивних прегледа.
Здравље уста и зуба један је од важнијих аспеката општег здарвља сваког пацијента. Најчешће обољење са којим се стоматолози сусрећу је каријес, а превентивним прегледима могу се спречити веће компликације.
Пракса за студенате стоматологије организована је током треће, четврте и пете године студија у сваком семестру. Сви прегледи које обављају студенти уз пристуство доктора специјалиста оралне медицине бесплатни су за грађанство.

(РТ Крагујевац)

 
 

ТРИБИНА
МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА



У организацији Факултета медицинских наука одржаће се

ТРИБИНА


МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА

7. aприлa 2022. године од 9.00 часова

Амфитеатар Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, ул. Светозара Марковића 69, Крагујевац

Опширније погледајте овде

 
 

ФМН СЕ ПРЕДСТАВЉА НА XIII САЈМУ ОБРАЗОВАЊА И ЗАПОШЉАВАЊА

У организацији "Шумадија сајма" и Националне службе за запошљавање, а под покровитељством града Крагујевца отворен је 13.сајам образовања и запошљавања. Сајам, који је након две године паузе због пандемије корона вируса, ове године окупио рекордан број излагача, преко 70, свечано је отворила начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић. У име академске заједнице Крагујевца окупљене госте, излагаче и посетиоце поздравио је декан Економског факултета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић који је изразио задовољство што су се на једном месту окупили представници образовних установа, школа и факултета и привреде, и додао да образовање и студијски програми прате савремене трендове у привреди јер само тако можемо да очекујемо сигурну будућност за младе у нашој земљи.

Улагање у будућност у правом смислу речи и јесте улагање у генерације које долазе, и то је заједнички закључак представника локалне самоуправе и свих учесника овогодишњег сајма. Сектор образовања чине школе и факултети, који, промовишући своју понуду и образовне профиле, свим будућим ученицима и студентима, олакшавају одабир правог занимања. На штанду нашег факултета студијске програме представили су продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић и студент продекан Ирена Огњановић, као и представници студентског парламента. Поред већ традиционалних студија медицине, стоматологије, фармације и основних струковних студија, за које годинама влада велико интересовање будућих студената из читаве Србије на овогодишњем сајму представљен је и нови студијски програм-фармација на енглеском језику. Проф. др Невена Јеремић подсетила је да је то новоакредитовани студијски програм који ће моћи да упише 45 студената. "Студије фармације на енглеском језику пре свега су намењене страним студентима, али и свршеним средњошколцима из земаља у окружењу. Ове студије могу да упишу и студенти из Србије а припремна настава креће у априлу", истакла је проф. Јеремић. Она је додала и да ће пријемни испит за овај студијски програм бити организован након пријемних испита за медицину, фармацију, стоматологију и основне струковне студије који се традиционално одржавају последњих дана јуна односно почетком јула. Штанд ФМН, поред многобројних будућих студената, обишли су и начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић и председник Скупштине града Крагујевца Мирослав Петрашиновић.

Иначе, у сарадњи са Регионалном привредном комором, БИЦ – ом, Регионалном агенцијом за економски развој представљене су бројне радионице и трибине, чији је циљ развијање вештина за запошљавање младих, унапређење партнерстава између образовног и пословног сектора, али и повећање квалитета струковног образовања у Србији. Излагачки део Сајма употпунила је и НСЗ са својим послодавцима који имају потребу за запошљавањем кадрова различитих профила.





ФМН ДОБИО ЈОШ ЈЕДНОГ ГОСТУЈУЋЕГ ПРОФЕСОРА

Приступним предавањем под називом "PERSPECTIVE IN LABORATORY MEDICINE" професор Сергио Бернардини (MD, PhD), у Амфитеатру Факултета медицинских наука, промовисан је у визитинг професора нашег факултета. Професор Бернандини редовни је професор клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије на Катедри интерне медицине Универзитета Тор Вергата у Риму и директора Јединице за клиничку молекуларну биологију на Универзитетској болници Тор Вергата, у визитинг професора нашег факултета.

Изражавајући срећу што је данас на нашем факултету проф. др Сергио Бернандини истакао је да је поље његовог истраживања лабораторијска медицина која је потпомогнута вештачком интелигенцијом и додао да у будућности можемо очекивати паметне лабораторије. "Моја посета ФМН је значајна јер очекујемо успешну сарадњу на нивоу два Универзитета кроз реализацију заједничке сарадње али и заједничких пројеката". Он је истакао да је његов рад базиран на лабораторијској медицини односно стварању паметних лабораторија које ће помоћи менаџменту и организацији клиничке медицини.

Продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад ФМН проф. др Невена Јеремић рекла је да нам је велика част што је проф. Бернандини гост нашег факултета и што је изабран у гостујућег професора. "Изузетно је задовољство имати једно такво име на листи наших гостујућих професора пре свега јер је он један од највећих научника и професора у области лабораторијске медицине и биохемије. Та сарадња донеће нам сарадњу не само важну за наш факултет већ и за два Универзитета, наш у Крагујевцу и Универзитета Тор Вергата у Риму. Радујемо се тој сарадњи, разговарамо већ о размени студената, размени наставног кадра али и заједничкој организацији будућих конгреса и могућих заједничких пројеката", рекла је проф. Јеремић.

Сертификат о избору у звање гостујућег професора на ФМН професору Бернандинију уручио је декан проф. др Владимир Јаковљевић, у присуству продекана, чланова катедре за клиничку биохемију, али и наставника и сарадника са других катедри.







ОДРЖАНА ТРИБИНА „ДА ЛИ ТОЛЕРИШЕШ НАСИЉЕ И ЗАШТО“

У организацији IFMSA у Крагујевцу, у амфитеатру нашег Факултета одржана је трибина „Да ли толеришеш насиље и зашто“ на којој су о овој теми говориле: проф. др Мирјана Беара са заједничког студијског програма психологија, Гордана Петронијевић социјални радник, специјалиста за медијацију и породични терапеут у Центру за социјални рад Крагујевца и наша студенткиња Кристина Гаљак, председница IFMSA за Крагујевац.

Студенти психологије, медицине, фармације и стоматологије на овај начин удружили су се у борби против скривених облика насиља у друштву и о овој теми на трибини су разговарали са стручним лицима. Реч је, како су истакле учеснице трибине, пре свега проф. др Мирјана Беара,о теми о којој се све више говори али и теми пред којом велики део јавности и даље затвара очи. На питање „Да ли толеришем насиље и зашто“ многи млади људи, нажалост, немају одговор. Иако су можда сведоци неке врсте насиља, према речима проф. Мирјане Беаре, многи најчешће не предузимају ништа,односно немају одговорност да то пријаве, јер већина младих и не познаје облике насиља. Насиље у Србији, генерално говорећи, ретко пријављује неко треће лице. Ту је проблем такозвана дифузија одговорности јер свако од нас мисли да ће препознато насиље можда пријавити неко трећи, а то се углавном не дешава. Она је истакла и све веће присуство вршњачког насиља, додајући да насиље, у великој мери трпе и поједине мањинске групе.

Трибина је свакако испунила свој основни циљ а то је да прикаже младим студентима који све облици насиља постоје, како их препознати и како помоћи жртвама насиља. .





ПРОМОЦИЈА ПРОФЕСОРА СЕРГИА БЕРНАРДИНИЈА
У ВИЗИТИНГ ПРОФЕСОРА ФМН

У уторак 15.3.2022. године у 13:30 сати,у Амфитеатру Факултета медицинских наука, биће одржана промоција професора Сергиа Бернардинија (MD, PhD), редовног професора клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије на Катедри интерне медицине Универзитета Тор Вергата у Риму и директора Јединице за клиничку молекуларну биологију на Универзитетској болници Тор Вергата, у визитинг професора нашег факултета. Професор Бернандини одржаће приступно предавање под називом:"PERSPECTIVE IN LABORATORY MEDICINE".

Професор Бернандини дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета “La Sapienza” у Риму 1986. године са оценом 110/110 cum laude. Докторску дисертацију одбранио је 1995. године. 1990. године, завршио је специјализацију педијатрије на Педијатријској клиници Универзитета Тор Вергата у Риму са оценом 50/50 cum laude, а 1998. године специјализацију из биохемије и клиничке хемије на Универзитету Camerino са оценом 70/70 cum laude. Своју академску каријеру градио је на Универзитету Тор Вергата у Риму, где је 2007. године изабран у звање редовног професора клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије. Од 2000. године је члан комитета професора за докторски програм биохемијских наука Универзитета Тор Вергата у Риму а од 2012. године руководилац специјализације из клиничке патологије и клиничке биохемије на истом Универзитету. Тренутне наставне обавезе везане су за област клиничке биохемије и молекуларне биологије на предметима Дијагностичке лабораторијске технике у области медицине, дипломски курсеви из медицине и медицинске технологије, руководилац дипломског курса фармације, руководилац мастер студија Етички и регулаторни и методолошки аспекти клиничких испитивања, као и руководилац последипломске курсеве из клиничке биохемије, гастроентерологије, неурологије, медицинске генетике, алергологије и имунологије, педијатрије, хирургије и спортске медицине. Од 1997. године је истраживач консултант за клиничку биохемију и клиничку молекуларну биохемију дечије болнице Bambino Gesu у Риму. Професор Бернардини се усавршавао у Шведској (Каролинска) и Великој Британији (Лестер). Од 2000. године учествује у организацији Лабораторије за клиничку биохемију и молекуларну биологију Универзитетске болнице Тор Вергата, где је дугогодишњи директор клиничке биохемије и ургентне лабораторијске дијагностике, јединице за клиничко молекуларну биологију.

Истраживачки интереси проф. Бернардинија су разнолики по природи и обухватају рад у педијатријској онкологији са посебним интересовањем за хормон раста и инсулину сличне факторе раста и њихове везујуће протеине. Такође је радио на апоптотичним путевима у онкологији, посебно на неуробластому, као и на глутатион трансферазама, породици ензима укључених у детоксикацију ћелија и контролу програмиране ћелијске смрти. Такође, учествовао је у примени метода и техника молекуларне биологије у истраживањима примењеним на неуродегенеративне болести, онкологију и фармакогенетику, као и у имплементацији протеомике. Од 2009. године сарађује у примени молекуларне биологије и биохемијских метода у праћењу тренинга спортиста и њихових перформанси. Научни опус професора Бернардинија обухвата више од 300 радова у истакнутим међународним часописима (х индекс 47, цитираност 7155). Дугогодишњи је члан уређивачких одбора часописа Clinica Chimica Acta (М21 ИФ 3,786) и Critical Review in Clinical Laboratory Sciences (М21 ИФ 6,250). Професор Бернардини је одржао више стотина предавања на међународним суповима широм света и члан је научних одбора највећих светских конгреса од којих треба поменути EuroMedLab 2019 Barcelona (Шпанија), AACC Conference 2020 Chicago (САД), као и председник светског конгреса клиничке биохемије и лабораторијске медицине WorldLab/EuroMedLab 2023 који се 2023. године одржава у Риму у Италији.

Професор Бернардини је био председник Италијанског удружења за клиничку биохемију и клиничку молекуларну биологију (Italian Society of Clinical Biochemistry and Clinical Molecular Biology (SIBioC)). У два мандата је обављао функцију секретара Интернационалне федерације за клиничку хемију и лабораторијску медицину (International Federation Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (IFCC)), кровне организације свих медицинских и клиничких биохемичара. Од 2018. године налази се на позицији руководиоца једне од четири структурне дивизије Интернационалне федерације за клиничку хемију и лабораторијску медицину (Emerging Technologies Division of IFCC).

Биографију (CV) професора Сергиа Бернардинија погледајте овде


НАУЧНИЦИ НАШЕГ ФАКУЛТЕТА АУТОРИ КЊИГЕ О COVID-19

Научници и клинички лекари Факултета медицинских наука у Крагујевцу и Универзитетског клиничког центра Крагујевац су као аутори поглавља „Neurological Involvement in COVID-19“ учествовали у писању и објављивању књиге: Fighting the COVID-19 pandemic (DОI:10.5772/intechopen.94676). Књига је издата у Лондону у 2021.години и има 28 поглавља, чији су аутори из разних делова света: Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Италија, Шпанија, Србија, Бразил, Перу, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Бугарска...

Аутори поглавља „Neurological Involvement in COVID-19“ у овој књизи су:

  • асист.др Валентина Опанчина, специјалиста радиологије, субспецијализант неурорадиологије, доктор наука из области интервентне неурорадиологије
  • др Кристијан Крстић, специјализант физикалне медицине и рехабилитације и докторанд
  • доц.др Предраг Саздановић, специјалиста гинекологије и акушерства, доктор наука из области неуроанатомије, професор на Катедри за анатомију и државни секретар
  • проф. др Небојша Здравковић, редовни професор и шеф Катедре за Медицинску информатику и статистику, доктор наука из области биомедицинског инжењеринга
  • др Ружица Радојевић Марјановић, специјалиста инфективних болести, вирусолог
  • проф.др Радиша Војиновић, специјалиста радиологије, ванредни професор и шеф Катедре за Радиологију

Велики је успех што је наш Факултет представник наше државе у овом научном делу које се бави испитивањем бројних ентитета COVID-19 у 28 поглавља: епидемиологија, имунологија, различити клинички аспекти, дијагностика и третман. У поглављу наших аутора испитаване су неуролошке манифестације COVID-19. Испитивањем до сада објављене литературе, ово је прва књига о COVID-19 чији су аутори из Србије.

Књига и сва њена поглавља су бесплатно доступна на сајту, па је сви заинтересовани могу прочитати: https://www.intechopen.com/books/10706


НАЈБОЉИ ИСТРАЖИВАЧ ЗА 2022. У ОБЛАСТИ ОНКОЛОГИЈЕ
ПРОФ. ДР ИВАН ЈОВАНОВИЋ

Професор Иван Јовановић са нашег факултета најбољи је истраживач за 2022.годину у области онкологије, према оцени Научног комитета за награђивање истраживача у пољу Онкологије и истраживања тумора (International Research Awards on Oncology and Cancer Research).

Овај комитет је најпре номиновао а затим и доделио награду најбољи истраживач за 2022. годину ("Best Researcher Award") проф. др Ивану Јовановићу, на основу квалитета публикације: Jovanovic M, Geller D, Gajovic N, Jurisevic M, Arsenijevic N, Jovanovic M, Supic G, Vojvodic D, Jovanovic I. Dual blockage of PD-L/PD-1 and IL33/ST2 axes slows tumor growth and improves antitumor immunity by boosting NK cells. Life Sciences 2022; 289. Doi: 10.1016/j.lfs.2021.120214


ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА “ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ“

Удружење младих ентузијаста, које окупља младе студенте и средњошколце, и Ђачки парламент Прве крагујевачке гимназије, четрнаесту годину заредом, у Соко бањи организовали су конференцију “Хоћу-нећу баш тај факултет“. Циљ ове конференције је да ученицима средњих школа, пре свега гимназија, приближи факултете у Србији, предочи могућности запошљавања након завршетка студија и представи студентски живот. Студијске програме на ИАС медицине, фармације, стоматологије и основне струковне студије ФМН, на конференцији у Соко бањи, представила је студент продекан Ирена Огњановић. Она је присутне упознала са овогодишњим квотама за упис, начином полагања пријемног испита, збиркама за припрему пријемног, начином студирања као и ваннаставним активностима на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Највеће интересовање матуранти средњих школа показали су за студије медицине и стоматологије.

За све ове неколико хиљада средњошколаца из читаве Србије одслушало је преко 170 предавања а на овогодишњој конференцији окупило се преко 400 учесника, међу којима је било највише Крагујевчана из Прве и Друге крагујевачке гимназије и Медицинске школе. .





УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ НАУЧНИЦАМА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци Универзитет у Крагујевцу, први пут, доделио је признања најбољим научницима са свих факултета, на основу резултата које су оствариле у научно-истраживачком раду у 2021.години. Признања најбољим научницама са 12 факултета Универзитета у Крагујевцу и Института за информационе технологије у свечаној сали ректората у Крагујевцу уручио је проректор за иновације и развој проф. др Владимир Сенић. Најбоља научница са Факултета медицинских наука у 2021.години је проф. др Невена Јеремић, иначе продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад.

У име ректорског колегијума Универзитета у Крагујевцу добитнице признања и присутне декане, професоре, наставнике и сараднике факултета у саставу Универзитета поздравила је проректор за научно-истраживачки рад проф. др Биљана Петровић. Уз честитке награђеним научницама професорка Петровић је поздравила идеју Универзитета да се поводом међународног дана жена у науци, 11. фебруара, уведе праксу да награђује најбоље научнице Универзитета и додала да се на ниво читавог Универзитета ради на изради стратегија која ће имати за циљ да се прати положај свих жена запослених на Универзитету, укључујући и ненаставно особље, како би се, у перспективи побољшао положај жена. „Циљ нам је да подстакнемо и оснажимо жене запослене на Универзитету у Крагујевцу да у свом раду остваре што боље резултате и дају максимум у свом раду“, рекла је проректор проф. др Биљана Петровић.

У име награђених на признањима се захвалила асс. др Тијана Шуштречич са Факултета инжењерских наука, која је остварила највећи број бодова у области научно-истраживачког рада на Универзитету у Крагујевцу. Она је истакла да је част и привилегија бити добитник оваквог признања и додала да јој је изузетно драго да је Универзитет у Крагујевцу препознао труд и залагање младих научница са свих наших факултета.









РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА НАШИХ ИМУНОЛОГА ОБЈАВЉЕНИ У ПРЕСТИЖНИМ СВЕТСКИМ ЧАСОПИСИМА

Испитивање карактеристика имунског система оболелих од ковида и повезаност имунског одговора и тежине болести, пројекат који је финансира Фонд за науку Републике Србије, а којим руководе научници Центра за молекуларну медицину и истраживања матичних ћелија ФМН, већ даје прве резултате. Прва фаза пројекта завршена је у октобру прошле године прикупљањем података и анализама пацијената. Поред испитивања конкретних параметара имунског одговора и њихове повезаности са тежином болести, на основу праћења више од 300 пацијената који су прошли кроз ковид систем УКЦ Крагујевац, дошло се до врло важних информација тако да је пројекат до сада као резултат дао и два научна рада која су публикована у престижним светским часописима, у децембру у часопису ”Scientific reports” и у фебруару у швајцарском научном гласилу ”Frontiers in Medicine”.

У првом објављеном раду наши истраживачи су по први пут показали да у тежем стадијуму Covid 19 повишене вредности цитокина интерлеукин-33 олакшавају упалу плућа индукујући производњу различитих урођених проинфламацијских цитокина у неколико циљаних ћелија што доводи до најтежих облика болести. IL 33 је у корелацији са клиничким параметрима Covid 19 и може представљати обећавајући маркер, као и терапијски циљ за ковид. У другом раду је овај истраживачи тим доказао веће системске вредности маркера Galaktina-1 код оболелих са тежим стадијумом ковид инфекције.

Проф. др Иван Јовановић, руководилац пројекта, истиче да су у досадашњој реализацији, у коју су укључени и истраживачи са ВМА и државног Универзитета у Новом Пазару, добијени занимљиви резултати који указују на неке параметре које нико није испитивао у вези са ковидом. ”То су неки од медијатора имунског одговора којима се ми иначе бавимо у нашем Центру скоро две деценије и које смо испитивали у другим болестима, малигним и хроничним. Резултати до којих смо дошли указују да параметри које смо испитивали, молекули који модулирају и усмеравају наш имунски одговор(појачавају га или смањују) интерлеукин 33 и галектин 1, играју веома битну улогу у имунском одговору код пацијената оболелих од короне. И један и други су снажно повезани са тежином болести, То значи да што је вредност ових параметара већа то су пацијенти имали тежу клиничку слику. Они који су били у критичном стању су имали највише вредности оба ова маркера”, каже проф. Јовановић. Он додаје и да мерењем маркера може да се предвиди развој тежег стадијума болести.

Друга фаза пројекта обухвата испитивање функције ћелија имунског система и њихово повезаност са тежином болести. И за тај део истраживања су прикупљени подаци и урађене анализе а тренутно се пишу радови о резултатима истраживања који ће бити публиковани за неколико месеци. Како је истекао проф. Јовановић трећи и по њему можда и најзанимљивији циљ истраживачког пројекта је испитивање имуногенетске предиспозиције за тежину болести. Иако пројекат званично траје до октобра проф. др Иван Јовановић се нада да ће анализе резултата треће фазе испитивања бити завршене до Ускрса а онда до јесени бити објављене такође у релевантним светским часописима.







ПРОФ. ДР НЕБОЈША ЗДРАВКОВИЋ
ПОНОВО ИМЕНОВАН ЗА ЧЛАНА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ



Проф. др Небојша Здравковић, редовни професор Факултета медицинских наука, на седници Народне скупштине РС одржане у петак 4. фебруара 2022. године именован је по други пут за члана Националног савета за високо образовање на предлог КОНУС-а (Конференције универзитета Србије) на период од четири године.

ОДЛУКУ о избору чланова Националног савета за високо образовање можете погледати у „Службеном гласнику Републике Србије” овде.

Национални савет за високо образовање је после Министарства просвете, науке и технолошког развоја други државни орган надлежан за високо образовање, који је одговоран за стратешко планирање и доношење одлука о главним питањима релевантним за усклађеност система високог образовања, као што је утврђивање стандарда за самовредновање и оцењивање квалитета високообразовних установа и утврђивање стандарда за издавање дозвола за рад.

Проф. др Небојша Здравковић је од 2010. године професор и шеф катедре за Медицинску информатику и статистику на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Изабран је за редовног професора 2017. године.

Вишегодишњи је стручни сарадник аустријске компаније "Др. Сцхухфриед" из Беча у домену развоја нових производа.

Аутор је и коаутор више од 70 радова објављених у научним часописима, међународним и домаћим конференцијама и семинарима, коаутор монографије, аутор две књиге. Активан је у организовању факултетских курсева КМЕ, учесник је међународних и домаћих пројеката, одржао је велики број предавања и учествовао је у развоју научно-истраживачког подмлатка. Био је учесник на три пројекта седмог оквирног програма ЕУ (ФП7) и два пројекта програма Хоризонт 2020 (Хоризон 2020) ЕУ. Од 2011. године је ангажован на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја ''Примена биомедицинског инжењеринга у претклиничкој и клиничкој пракси”.


ГРУПА РУСКИХ ДОКТОРАНАДА У ПОСЕТИ НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

 

Сарадња Факултета медицинских наука и Универзитета Сеченов из Москве, која је започела пре више година, настављена је доласком 6 докторанада овог Универзитета који су протеклих седам дана вредно радили у лабораторији Центра за предклиничка и функционална истраживања нашег Факултета.

Докторанди из Русије уз помоћ колега из Крагујевца претходних дана радили су различите експерименте и истраживања која ће бити саставни део њихових докторских дисертација. Како истичу током боравка на ФМН у Крагујевцу стекли су нова знања која не само да ће имплементирати у своје докторате већ ће их поделити са колегама и студентима Универзитета Сеченов у Москви. Према речима проф. др Владимира Живковића сарадња са руским колегама је подигнута на јако висок ниво и као резултат те сарадње настао је велики број заједничких публикација које су објављене у престижним светским часописима али и заједнички пројекти који су унапредили научно истраживачки рад обе институције.

У плану је да у другој половини фебруара група наших студената отпутује у Москву како би са колегама са Универзитета Сеченов наставили са разменом искустава и стекли нова знања.

 

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС", бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 -др. закон) и чл. 25. и 26. ст. 1. до 8. Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС", број 49/19), министар просвете, науке и технолошког развоја донео је

Решење о образовању Матичног научног одбора за медицинске науке

У Матични научни одбор за медицинске науке именован је и Проф. др Марко Фолић, редовни професор, Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

Решење погледајте овде

 

ПРЕДСТАВЉЕН ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ
ЦЕНТРА ЗА ПРЕДКЛИНИЧКА И ФУНКЦИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА
ЗА 2021.ГОДИНУ

У Амфитеатру ФМН представљен је Извештај Центра за предклиничка и функционална истраживања за 2021.годину која је, без обзира на пандемију корона вируса, била изузетно успешна за наше физиологе. Према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића највећи успех је управо формирање Центра за предклиничка и функционална истраживања на чему су чланови катедре за физиологију, уз наставно научни рад, највише радили у протеклој години од јуна месеца. "Очекујемо да до краја јануара добијемо и званичну акредитацију Центра што је уз сертификат добре праксе који смо већ добили огроман успех свих нас", рекао је Јаковљевић.

У делу научних радова који су објављени у протеклој години бележи се највећи импакт фактор до сада, у области експерименталне науке и то највећим делом захваљујући Доц. Др Јовани Јоксимовић Јовић и њеним радовима, а водећи аутор међу 35 објављених радова је Марина Ранковић. Докторску дисертацију успешно је одбранила доктор стоматологије Драгана Станишић која је током свог боравка на Универзитету у Лујвилу, где је и настао највећи део њене дисертације, успела да објави чак 9 радова. Јаковљевић је посебно истакао рад Асс. др Анђеле Шамановић Милојевић који је публикован у септембру 2021.године и оценио га као најбољи рад наше стоматологије до сада.

Када је реч о учешћу на конгресима декан је подсетио на изузетно запажено учешће наших физиолога на 7.секцији Европске и 8.секцији Северно –америчке секције кардиоваскуларних наука у Бања Луци у септембру 2021.године и најавио велики конгрес патофизиолога који ће се одржати у Москви у септембру ове године.








УСКОРО КРЕЋЕ СА РАДОМ
ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРБАРИЧНУ МЕДИЦИНУ

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић и в.д. директора Завода за здравствену заштиту радника Застава Крагујевац, др Нада Миловановић, потписали су данас Споразум о пословно –техничкој сарадњи. Реч је о документу који регулише услове и начин сарадње у вези са обезбеђивањем услова за рад Центра за хипербаричну медицину као организационе јединице Факултета медицинских наука а са заједничким циљем свих потписника да се унапреди здравствено стање Крагујевчана и град Крагујевац додатно афирмише као значајни медицински центар у Србији.

Градоначелник Никола Дашић рекао је да отварање Центра за хипербаричну медицину много значи за Крагујевац тим пре што су, до сада, наши пацијенти упућивани у Београд, Аранђеловац и друге центре. "Овом инвестицијом у здравље наших грађане ми дугорочно смањујемо трошкове лечења, а логично је да Крагујевац као регионални здравствени центар, буде опремљен и Центром за хипербаричну медицину јер УКЦ Крагујевац гравитира преко 2 милиона људи", рекао је градоначелник и додао да ће то бити и на задовољство људи који раде у здравству али пре свега свих оних који пате од обољења која захтевају тај вид терапије и третмана. “Захваљујем вам се на успешно припремљеном пројекту и врло сам задовољан што као Град Крагујевац добијамо овакав Центар”, закључио је градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић најпре се се захвалио градоначелнику Дашићу и директорки Завода за здравствену заштиту радника Застава др Нади Миловановић што су, како је рекао, препознали значај овог пројекта за град Крагујевац и здравље наших суграђана. "ФМН је неко ко може да пружи и стручну и научну подршку оваквом једном Центру. У делу здравствене делатности наш факултет има превиђен Центар за хипербаричну оксигенацију који је требало да заживи и раније али како је за све потребан прави моменат и прави људи ми смо данас потписали неопходан споразум. Ми ћемо у садејству са колегама из медицине рада пружити медицински сервис свим нашим суграђанима али и свим оним пацијентима који гравитирају Крагујевцу", рекао је Јаковљевић. Он је истакао и да наш факултет у научном смислу до сада има изузетне резултате у делу хипербаричне оксигенације али да Град није имао куративу иако је у питању велики број пацијената."Ускоро ће то бити промењено и јако је важно за пацијенте са дијабетесом и васкуларним компликацијама ове болести, али има много простора и за друге индикације, рад са спортистима али и здравим људима. Битно је да је направљен овај први корак и да смо ову годину завршили потписивањем споразума који нам омогућава да у 2022. години делујемо на прави начин", закључио је Јаковљевић.

Центар за хипербаричну медицину ФМН налазиће се у Заводу за здравствену заштиту радника Застава који пружа велики спектар здравствених услуга из здравствене делатности како оних уговорених РФЗО тако и оних из области медицине рада. "Потписани тројни споразум између града Крагујевца, Факултета медицинских наука и Застава Завода за здравствену заштиту радника Крагујевац сагледавам из угла лекара јер ће оснивање овог Центра за хипербаричну медицину у просторијама Завода практично ће унапредити пружање здравствене заштите у смислу доступности свим оним пацијентима односно осигураницима који имају потребе за овом терапијском процедуром", рекла је др Нада Миловановић, в.д. директора Застава Завода за здравствену заштиту радника Крагујевац.

"Желим да се захвалим градоначелник Дашићу и директорки Завода за здравствену заштиту радника Застава што су препознали значај овог пројекта за град Крагујевац и здравље наших суграђана. ФМН је неко ко може да пружи и стручну и научну подршку оваквом једном Центру. У делу здравствене делатности наш факултет има предвиђен Центар за хипербаричну оксигенацију који је требало да заживи и раније али како је за све потребан прави моменат и прави људи ми смо данас потписали неопходан споразум. Ми ћемо у садејству са колегама из медицине рада пружити медицински сервис свим нашим суграђанима али и свим оним пацијентима који гравитирају Крагујевцу. Наш факултет је у научном смислу до сада имао изузетне резултате у делу хипербаричне оксигенације али град није имао куративу а у питању је велики број пацијената. Ускоро ће то бити промењено и јако важно за пацијенте са дијабетесом и васкуларним компликацијама ове болести, али има много простора и за друге индикације, рад са спортистима али и здравим људима. Битно је да је направљен овај први корак и да смо ову годину завршили потписивањем споразума који нам омогућава да у 2022. години делујемо на прави начин", рекао је Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић.






ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР ИВАНУ АНЂЕЛКОВИЋУ,
ПРВОМ ДЕКАНУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

У присуству чланова породице, декана, наставника и сарадника у амфитеатру ФМН данас је одржана комеморација Проф. др Ивану Анђелковићу, првом декану наше наставно-научне установе. Комеморација је почела минутом ћутања којом је одата последња пошта проф. Анђелковићу.

Почетком новембра напустио нас је Проф. др Иван Анђелковић, који је рођен 06.12.1934. у Нишу. У својој академској каријери стекао је сва звања до редовног професора физиологије на Медицинском факултету у Београду. Био је дугогодишњи директор Института за физиологију Медицинског факултета у Београду и декан Медицинског факултета у Крагујевцу.

На нашем факултету је учествовао као предавач од првог дана рада Медицинског факултета у Београду – Одељење у Крагујевцу. Убрзо постаје управник тог одељења а затим и вишегодишњи декан Медицинског факултета у Крагујевцу. Његов допринос развоју нашег факултета, од одељења београдског медицинског факултета до самосталног факултета у Крагујевцу, може се без претеривања дефинисати као – непроцењив. „Његова борба за опстанак тадашњег одељења Медицинског факултета у Крагујевцу, упркос негативном ставу тадашњег политичког естаблишмента, била је бескомпромисна и аргументована. Ентузијазам с којим се борио за опстанак и развој нашег факултета био је толико велики да су га често доживљавали као Крагујевчанина са претерано израженим "локалпатриотизмом”„, рекао је проф. др Мирко Росић са катедре за физиологију. Росић је подсетио и да је проф. Анђелковић као декан Медицинског факултета у Крагујевцу, принципијелно је заступао став да је улога декана и деканског колегијума да хармонизује а не да намеће, ставове, иницијативе и идеје које су долазиле са катедри нашег факултета. „Чак и онда, или нарочити онда, када су ти ставови били међусобно супротстављени. Различитост у мишљењу никада није доживљавао лично а своје ставове је износио и бранио са мало речи. Умео је да слуша и чује друге. На тај начин је принципе демократичности на нашем факултету издигао далеко изнад нивоа на коме су они били у друштву у коме се тај факултет развијао", рекао је проф. Росић. Говорећи о проф. Анђелковићу као човеку професор Мирко Росић истакао је да је волео живот али је у свему имао меру. „Никада ми није наметао своје ставове и виђење света. Уместо тога ми је постављао питања. Тешка питања, дубока, интелигентна, животна, освежавајућа. И знао је да стрпљиво чека да одговоре на та питања дам, пре свега себи. Од њега сам научио да је у животу много теже поставити паметно питање него дати такав одговор", закључио је проф. Росић.

Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да је ова година за наш Факултет, без обзира на све успехе, била посебно стресна пре свега за крагујевачку физиологију јер су нас за кратко време напустила два велика учитеља и некадашњи декани нашег Факултета, најпре проф. Мујовић у јулу а онда у новембру проф. Анђелковић. „Имао сам ту привилегију да физиологију полажем код њега и да прве кораке као физиолог направим док је проф. Анђелковић још увек предавао на овом факултету. И за све то време колико сам га познавао све што је радио било је на миран и достојанствен начин, а тако је и отишао. Не могу да занемарим подршку коју је увек давао младим људима и једну ноту пријатељства коју је испољавао у односима према људима као и однос према овом факултету у најтежим временима за нас, нашу физиологију био је, еквивалентан, ако не, чини ми се бољи и очинскији него према физиологију у Београду на чему сви треба да му будемо вечно захвални", рекао је декан Јаковљевић.





Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.