PREDSTAVLJENI GODISNJI REZULTATI CENTRA ZA FUNKCIONALNA ISTRAŽIVANJA
Centar za funkcionalna istraživanja Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu ostvario je zapažene rezultate u radu u 2019. godini i prema rečima prof.dr Vladimira Jakovljevića, dekana koji i rukovodi Centrom, u protekloj godini po gotovo svim parametrima zabeleženi su bolji rezulati u odnosu na 2018. godinu koja je takođe bila jako uspešna.
Na FMN je u 2019. godini odbranjeno 13 doktorskih disertacija koje su nastale u okviru Centra a pet novih doktora medicinskih nauka našeg Fakulteta je upravo iz Centra za funkcionalna istraživanja. U protekloj godini kadrovi Centra za funkcionalna istraživanja objavili su 23 rada na SCI listi što je za tri više u odnosu na 2018. godinu. ''U smislu publikacija 2019. godina je bila u znaku Jovane Bradić, koja je imala najviše objavljenih radova. Ponosni smo i na činjenicu da su Aleksandra Vranić i Jovana Jeremić, koje su uspešno odbranile doktorske disertacije krajem prošle godine, u 2019. Radile završni deo istraživanja svojih doktorskih disertacija na Karolinska institutu u Svedskoj'', rekao je prof.Jakovnjević. Nastavnici i saradnici FMN iz Centra za funkcionalna istraživanja su u protekloj godini posetili sedam domaćih i međunarodnih kongresa, a posebno treba istaći da je Centar uspešno organizovao Cost akciju za kardioprotekciju u februaru 2019.godine u hotelu Sumarice i 7. sastanak američke i evropske asocijacije za kardioprotekciju u septembru u Vrnjačkoj Banji.
Deo tima Centra je polovinom decembra prošle godine, na poziv prof. dr Segreja Boljeviča, predstavio istraživanja koja se sprovode na našem Fakultetu u ovoj oblasti na prvom Moskovskom Sečenov Univerzitetu. Rezultati iz ove oblasti predstavljeni su i na osmom internacionalnom Kongresu bioinžinjeringa koji je organizovao rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović. Na predlog našeg Fakulteta prof.dr Roberto Boli, fiziolog, promovisan je krajem prošle godine za počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Na promociji rezultata iz prošle godine prof. Jakovljić i njegov tim obećali su da nastavljaju istim tempom i da očekuju da ponove uspehe iz 2018. i 2019. godine.
IZVESTAJ SA GOSTOVANJA PRVOM MOSKOVSKOM MEDICINSKOM UNIVERZITETU "I.M.SEČENOV"
Sredinom decembra 2019. godine deo tima Laboratorije za kardiovaskularnu fiziologiju Fakulteta medicinskih nauka, koji su činili: Prof. dr Vladimir Jakovljević, Prof. dr Vladimir Živković, Doc. dr Ivan Srejović, Doc. dr Isidora Milosavljević i Ass. dr sci med Jovana Jeremić je na poziv Prvog moskovskog medicinskog univerziteta "I.M.Sečenov" bio gost ove prestižne institucije Ruske federacije.
Tokom boravka u Moskvi, nastavnici i saradnici našeg Fakulteta su održali seminar pred velikim brojem ruskih kolega, koji im je bliže dočarao deo naučnih istraživanja koja se izvode na našem Fakultetu. S obzirom da je na seminrau predavanje održala i Prof. dr Olga Pehanova, gostujući profesor našeg Fakulteta i presdenik Svetskog udruženja patofiziologa, to je bila prva aktivnost u organizaciji narednog Svetskog kongresa patofiziologa, koji će se održati u Moskvi 2022. godine. U tom smislu, Prof. Jakovljević i Prof. Pehanova, zajedno sa Prof. Sergejem Boljevićem, domaćinom ovog događaja, su imali sastanak sa rektorom, Prof. dr Petrom Glibočkom i prorektorom Univerziteta, Prof. dr Andrejem Svistunovom i razmotrili dalje korake u organizaciji ovog veoma znalajnog skupa.
Prof. dr Vladimir Živković bio je oponent 17.12.2019. na odbrani disertacije kandidata nauka na Katedri za humanu patologiju, što je velika čast za njega lično a i naš Fakultet u celini.
Veoma uspešna naučna poseta je upotpunjena posetom Boljšoj teatru i istorijskom spektaklu "Boris Godunov", kao i košarkaškoj utamici Eurolige CSKA-Crvena zvezda, čime je srpsko-ruski decembarski spektakl bio potpun.
IN MEMORIAM Dr. sc. med. Ljiljana Vučković-Dekić, N. sav.
(1943 – 2019.)
Lekar, imunolog, doktor medicinskih nauka, naučni savetnik i vlasnica još nebrojeno mnogo zvanja. Ali iza lika ove drage, crvenokose dame, skrivalo se još bezbroj raznih dimenzija i nesvakidašnje bogatstvo duše.
Bila je ranoranilac. Oduvek. Zahvaljujući tome je, za letnjih svitanja, gledala jelene i košute na proplancima Rudnika ili lenjo buđenje života na Dunavu, kraj Kovina. A kako se ranoranioci prepoznaju i pronalaze, to joj je frizerka stizala jutrom do pola 5, kako bi joj ostalo dovoljno vremena da završi ručak za taj dan pre no što bi doterana i sređene frizure krenula na posao.
Volela je da kuva i kuhinju je smatrala najkreativnijim delom kuće. Sa uživanjem je pravila razne specijalitete i svakojake poslastice za porodična okupljanja, razne proslave ili kao marendu za izlete i putovanja. A jela su bila ukusna, ne samo zbog sastojaka, izgleda i dekoracije, već i nečeg jedinstvenog i samo njenog što je unosila u sve čime se bavila.
Volela je filmove i svet umetnosti, ali je pozorište – obožavala! Znali su je svi u Jugoslovenskom dramskom, Ateljeu 212 i obavezno joj slali karte za svaku premijeru, sa dobrim razlogom. Jer se iza njenog nasmejanog lica krila ozbiljna enciklopedija predstava i studioznih analiza karaktera, glume, režije, kostima, fabula, scenografije... koje su hronološki i nepogrešivo precizno bile zabeleže u njenom pamćenju.
Volela je knjige, od malena, od Veselinovićevog „Hajduk Stanka“ koga je 7 puta pročitala kao devojčica. Još od tog doba, knjiga je postala i zauvek ostala njen verni i stalni pratilac, bez koga nije mogla da zaroni čak ni u svakodnevni svet snova. Čitala je mnogo i razno: od istorijskih romana i svetskih klasika, preko aktuelnih pisaca, nobelovaca i beletristike, do obožavanih krimića i jedinstvene Agate Kristi. A svakog petka je obavezno kupovala „Politikin zabavnik“, čitala ga od korice do korice, tvrdeći da je to najbolji časopis koji je ikada smišljen i štampan.
Volela je cveće i imala svoju „Kliniku Dekić“ kako je zvala, namenjenu oporavku posrnulih i zakržljalih biljaka koje je uzimala od prijatelja, komšija, kolega i koje je, po čudesnom oporavku, vraćala njihovim vlasnicima. Svu ljubav prema flori utkala je u svoju prelepu terasu na kojoj su se u saksijama i žardinjerama napunjenim bogatom zemljom sa Košutnjaka, kočoperno i raskošno širili asparagusi, hortenzije, debele koke, divlje jagode, Bendžamini, lozice, pa čak i peršun. U nekoliko navrata je dobijala nagradu za najbolje uređenu terasu beogradske opštine Stari grad, a ta zelena oaza na 4. spratu jedne zgrade u centru našeg grada, bila je njen stalni ponos i izvor svakodnevnih užitka za lepih beogradskih dana...
Volela je muziku i istoriju. O lagumima Beograda smo saznavali od nje, davno pre no što je Zoran Nikolić objavio knjigu „Beograd ispod Beograda“ i davno pre organizovanih istoimenih turističkih obilazaka našeg grada. Nosila je istoriju stare Grčke u malom prstu, te su pred njenom zanimljivom i znalačkom pričom ostajali zatečeni i nemi čak i sami Grci, zajedno sa divnim prijateljem i njenim Zevsom, urednikom JBUON-a Nazisom Atanasijuom. O slikama, skulpturama, autorima i epohama iz kojih potiču, mogla je da priča danima - studiozno, nadahnuto i hronološki, jer je izgleda više podataka bilo pohranjeno u toj dragoj crvenokosoj glavi nego u Jansonovoj „Istoriji umetnosti“.
Volela je putovanja i bila uvek spreman gost raznih gradova i mesta u svim krajevima naše zemlje i sveta. Sa cigaretama, labelom, kremom za ruke i novčanikom u tašni, bila je neumorna putnica i vanserijski znalac istorije, geografskih karakteristika, znamenitosti, gastronomskih specijaliteta i raznih običaja u Parizu, Moskvi, Rimu, Atini, Pragu, Madridu, Veneciji, Lisabonu, Americi... A pride što nije bilo seoceta u Srbiji kroz koji biste prošli a da ona ne ispriča neku zanimljivu dogodovštinu.
Volela je svoj poziv. I nauku. Kao vizionar i neumorni radoholičar, bila je večito žedna novog znanja, pravaca i dimenzija, spremna da procepi vreme i prostor kako bi napravila mesta za nešto novo i dobro. Kao rukovodilac Naučno-istraživačkog sektora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, postala je autor prvog dokumenta „Dobra naučna praksa“ u Srbiji koji je od neprocenjivog značaja za našu nauku jer se njim postavlja etički kodeks naučno-istraživačkog rada. Publikovanjem i prihvatanjem ovog dokumenta, Institut kao kuća u kojoj je radila, postao je prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja je, pored kliničkog, bila akreditovana i za naučni rad. Tako je Ljilja postavila temelj neophodnoj i plodonosnoj sprezi klinike i nauke, a koliko je bila u pravu, pokazuju pomaci koje je imunoterapija napravila u lečenju pacijenata obolelih od malignih bolesti.
Bila je pionir koji je uvek hrlio ispred vremena i okvira u kojima bi trebalo da stvarno jeste, te je uvela „ombudsmana u nauci“ i obavljala prvu takvu funkciju u Srbiji i Beogradu, u Institutu za medicinska istraživanja za koji je posebno bila vezana jer je u njemu davnih godina započela svoj radni vek. A kako za Ljilju granice nisu postojale, od nosioca ideje je porasla u jednog od osnivača Balkanske onkološke unije (B.U.ON) kao i međunarodnog časopisa JBUON koji joj je zauvek ostao u srcu. U njemu je do poslednjeg daha obavljala funkciju ne samo zamenika glavnog urednika već i neumornog entuzijaste, pokretača i nosioca nebrojenih aktivnosti.
Kao istrajni, objektivni analitičar i istraživač nemirnog duha, ne iznenađuje što je autor u 11 monografija i preko 120 objavljenih naučnih radova (62 rada u međunarodnim i 64 u nacionalnim časopisima). A njenu žeđ za radom i novim dimenzijama nije utažilo ni članstvo u uredništvu 8 domaćih i stranih časopisa kao i većem broju internacionalnih i domaćih profesionalnih udruženja, već je bila aktivna i u Srpskom lekarskom društvu kao i njegovoj Medicinskoj akademiji čiji je bila potpredsednik, a od 2016. i nosilac nagrade za životno delo.
Bila je idejni i stvarni tvorac vizionarskih predavanja koja su trajala više decenija. Dosledna ideji da učenici treba da nadmaše dostignuća svojih učitelja, u ciklusu „Komunikacija u nauci“ učila je mlade istraživače i buduće naučnike kako da napišu, objave i vredniju svoje radove, uz preko 30 tekstova u kojima je, sa entuzijastima poput sebe, davala precizna i jasna uputstva i objašnjenja kako da rezultate svojih istraživanja prikažu u formi apstrakta ili drugih napisa, postera, usmene prezentacije. Ciklus „Etika naučno-istraživačkog rada“ koji sadrži i predavanja o prevarama, započela je pre više od dve decenije, a ta tema je tek danas toliko aktuelna da će se njeni radovi o nepoštenju u nauci još dugo citirati. U ciklusu „Metodologija naučno-istraživačkog rada“ kao i brojnim kursevima koje je organizovala, obezbedila je prostor za predavanja saradnika o biostatistici i planiranju istraživanja, duboko razumevajući značaj ovih segmenata i neumorno ukazujući na brojne posledice do kojih može doći kada im se ne pokloni dovoljna pažnja. Uz to, 13 generacija studenata doktorskih studija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu je obožavalo njena predavanja - zanimljiva, dinamična, prošarana šarmom i štosovima kojima je terala dosadu, dok im se jasnom dikcijom, iskreno i uvek sa osmehom obraćala kao stari prijatelj kome se veruje. Samo je ovogodišnja 14-ta generacija doktoranata ostala uskraćena za ostatak njenih predavanja, sugestije, pomoć, ispite, ocene...
Mogla bih ovako da nabrajam do u beskraj, jer je Ljilja bila višestruko obdarena osoba nesvakidašnjeg duha... A i ja sam je beskrajno volela... No neoprostivo bi bilo ne pomenuti ono najvažnije - da se iza te plavooke dame sa stavom vedete obavijene mirisom Sanela 5, krila osoba koja je najviše od svega volela smeh, druženja i – ljude: one male baš kao i velike, važne, stručne ili obične, stare ili mlade. Bila je drug za svakoga, od 0-100 godina, vešta da sadržaj i nivo svoje priče prilagodi partneru u razgovoru, dok su se njen osmeh, optimizam i sveža, gotovo dečija radoznalost, spremno širili i obavijali oko sagovornika, kao štit. Bila je neumorni šaljivdžija i pasionirani kolekcionar viceva i dogodovština, jer joj je smeh trebao baš koliko i vazduh koji je udisala. Zato nije čudno što ga je podsticala, pamtila, prenosila i uvećavala, često do zemljotresnih dimenzija.
Privilegovani su bili svi koji su je poznavali, a posebno počastvovani oni za koje je odvojila deo svog velikog srca u kome je, pored porodice i prijatelja, bilo mesta za komšije, kolege, saradnike i mnoge druge. Volela je unuke Miloša i Marka, brinula o sinu Vanji, bratu Nebojši i snahi Ireni, obožavala bratanicu Natašu i živela dušom i umom uz sina Vladu i njegove obaveze, uvek spremna za konstruktivne kritike i akcije pune entuzijazma. Volela je matematičarku Ćalićku i Nebojšu Arsenijevića, Brankicu iz Kovina i Nazisa Atanasijua, „cimerku“ Milicu Marinković i pionira BELhospisa Natašu Milićević, koleginicu Bakićku i Dušanku Rapajić, članove nacionalnog ansambla „Kolo“ i Gocu čistačicu, koleginicu Dudu Milošević i Darka vozača, profesora Ljubu Todorovića i Ljubu spremačicu, Jirgena i informatičara Budu, Gorana Sušljika i Gocu Bogdanović, preostala 3 „bandita“ njene „četvoročlane bande“ – Snežanu Sušnjar, Ivu Kežić i mene... i još čitavu armiju nespomenutih... A opet je ostajalo mesta za još u tom njenom ogromnom srcu...
Ljiljana Vučković-Dekić je bila velika dama nesvakidašnjih kvaliteta koja je svima nama podarila mnogo lepota svojim postojanjem, bogatstvom dimenzija, divnim karakterom, idejama, mislima i pažnjama kroz druženja i smeh. A mi? Pa mi smo sve to nekako umeli da prepoznamo, primimo i na svoj način uzvratimo, zatvarajući tako taj njen čarobni krug ljubavi i smeha.
Zato joj beskrajno hvala što je postojala, što je bila naša. I neka joj je slava zauvek, do kraja vremena.
Dugogodišnja saradnica Ljiljane Vučković-Dekić
Dušica Duca Gavrilović, mast.mat
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije
ODRŽAN SIMPOZIJUM ''EFEKTI AKTIVNIH SUPSTANCI U EKSPERIMENTALNIM IN VITRO I IN VIVO MODELIMA''
U organizaciji srpskog Društva za imunologiju, molekulsku onkologiju i regenerativnu medicinu , Centra za molekulsku medicinu i istraživanja matičnih ćelija FMN i IZJZ Kragujevac u plavoj sali održan je simpozijum na temu ''Efekti aktivnih supstanci u eksperimentalnim in vitro i in vivo modelima''. Simpozijum se sastojao iz dve sesije: U jednoj pod nazivom "Biološki aktivne supstance u in vitro i in vivo modelima inflamacijskih i malignih bolesti" prikazani su radovi koji se odnose na efekte novosintetisanih supstanci i ekstrakata biljaka, a u okviru druge sesije "Biološki efekti estrakata izolovanih iz biljaka sa teritorije Balkana" prikazani su preliminarni rezultati ovog strateškog projekta sa Akademijom nauka NR Kine. Na simpozijumu su dosadašnje rezultate projekta predstavili istraživači Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu, Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.Prema rečima prof.dr Ivana Jovanovića pored prezentacije rezultata do kojih se došlo do sada u realizaciji projekta na simpozijumu su utvrđene i smernice za dalji rad.
Simpozijum je bio i prilika da prof.dr Nebojša Arsenijević najavi tradicionalni sastanak imunologa za 28.april naredne godine kao i Kongres molekulske medicine koji će biti održan u Foči od 9.do 11.jula 2020.godine.Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Foči Univerziteta u istočnom Sarajevu akademik Veljko Marić zahvalio se ovom prilikom profesorima i saradnicima našeg Fakulteta na saradnji koja traje 20 godina i istakao da je podrška i pomoć koja je dolazila iz Kragujevca u tom periodu bila jako dragocena za razvoj medicinskog fakulteta u Foči. ''Ovo su jako značajni skupovi za sve posebno za nas koji smo pre pet godina napravili Centar za biomedicinska istraživanja. Očekujem nastavak saradnje i u narednom periodu'', istakao je prof.dr Veljko Marić.
60 MATURANATA MEDICINSKE SKOLE ZAINTERESOVANO ZA STUDIJE NA FMN
Na zahtev maturanata Medicinske škole sa domom učenika ''Sestre Ninković'' iz Kragujevca u amfiteatru FMN predstavljeni su studijski programi našeg fakulteta. Najveće interesovanje maturanti su, tradicionalno, pokazali za studije medicine ali i farmacije i stomatologije. Među posetiocima našeg fakulteta bilo je i zainteresovanih za upis za osnovne strukovne studije. Ove godine oko 60 maturanata medicinske škole posetilo je naš Fakultet kako bi se upoznali sa našim studijskim programima.
Studijske programe FMN maturantima Medicinske škole predstavili su: prof.dr Gordana Radić sa IAS farmacije, dr Anita Ivošević istraživač-saradnik sa IAS medicini i dr stomatologije Tamara Vučićević istraživač pripravnik.Govoreći o studijama medicine dr Anita Ivošević najpre je rekla da one traju šest godina ili 12 semestara i da na prve dve godine studenti uče i polažu predmete iz opšte medicine.''Na trećoj godini kreću klinički predmeti. Ono što je specifično za ovaj fakultet, po čemu se razlikujemo od drugih, je jedinstven način učenja i polaganja ispita a koji mnogo podseća na način rada na koji ste navikli u srednjoj školi. Takav način studiranja zahteva vaš kontinuiran rad.Svakome od vas, bilo koji studijski program da upišete biće dodeljen tutor, jedan od nastavnika ili saradnika, koji će biti zadužen za vas i koji će pratiti vaše kompletno studiranje.Još jedna specifičnost našeg fakulteta je što već u septembru, uz indekse, dobijate tkz. ''semestralne vodiče'' odnosno komppletan plan i program vaših obaveza (vežbe,predavanja, testovi uz vreme i mesto održavanja svih obaveza). Kod nas školska godina počinje drugog ponedeljka u septembru, ranije od svih drugih fakulteta'', istakla je dr Anita Ivošević i dodala da je prolaznost studenata preko 95%.Na IAS farmacije FMN će u školskoj 2020/2021 godini upisati 84 studenta. Prof.dr Gordana Radić pojasnila je maturantima Medicinske škole da studije farmacije traju 5 godina, da studenti na kraju stiču zvanja magistra farmacije i da je moguće da rade u apotekama, farmaceutskim kompanijama, farmaceutskoj industriji ali i da se bave naučno istraživačkim radom. Kada je reč o IAS stomatologiji, dr stomatologije Tamara Vučićević , istraživač pripravnik podsetila je da je to najmlađi studijski program na našem fakultetu i da će u ovoj godini biti upisana 11 generacija od 24 studenta. ''Čitav naš fakultet poznat je po radu u malim grupama gde svaka grupa ima svog tutora, odnosno profesora ili saradnika koji je zadužen za tu grupu. Na stomatologiji ali i na ostalim studijskim programima na taj način stiče se praksa kroz praktičan rad što nam kasnije puno znači. I za studente stomatologije prve dve godine studija rezervisane su za opšte predmete, dok klinički predmet i praktičan rad sa pacijentima , u novom prostoru sa savremenom opremom i najsavremenijim materijalima, počinje od treće godine'', rekla je dr Vučićević.
Pored svih informacija o studijskim programima maturanti medicinske škole dobili su neophodne podatke o pripremama i samom polaganju prijemnih ispita, kao i zbirkama zadataka iz biologije, matematike i hemije, koje mogu da nabave u skriptarnici Fakulteta. Takođe, maturanti su pozvani da ponovo posete FMN od aprila naredne godine u okviru već tradicionalnih ana otvorenih vrata, namenjenih svim svršenim srednjoškolcima koji žele lično da se upoznaju sa načinom rada na našem Fakultetu.
STUDENTSKI SUSRETI UNIVERZITETA SRBIJE ODRŽANI NA KOPAONIKU
Studentski susreti Univerziteta Srbije održani su na Kopaoniku, uz učešće predstavnika studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka. U okviru susreta održane su brojne edukacije, predavanja i diskusije u cilju bolje povezanosti i organizovanja studenata, vannastavnih aktivnosti, kao i primene novih zakona koji uređuju ovu oblast.
Naš Fakultet na studentskim susretima predstavljali su: Marko Ivaković, predsednik Studentskog parlamenta kao i Irena Ognjanović, Valentina Dugalić i Mihailo Cvetković. Oni će stečeno znanje i iskustva implementirati u rad i aktivnosti Studentskog paralmenta.
FMN PREDSTAVIO SVOJE STUDIJSKE PROGRAME NA SAJMU OBRAZOVANJA U KRALJEVU
PR tim Fakulteta medicinskih nauka predstavio je danas, u Medicinskoj školi u Kraljevu, u okviru sajma obrazovanja, zainteresovanim maturantima iz ovog dela Srbije studijske programe koje budući brucoši mogu upisati u školskoj 2020/2021 godini. Prisutni učenici pokazali su značajno interesovanje za naš Fakultet, studije medicine, farmacije i stomatologije ali i osnovne strukovne studije a najviše za polaganje prijemnog ispita i zbirke zadataka za polaganje ispita.
Irena Ognjanović iz PR tima predstavila je mentorski sistem rada na našem Fakultetu, sistem predavanja, vežbi, polaganje modulskih ispita, ocenjivanje na kliničkim predmetima, vannastavne aktivnosti našeg Fakulteta i studentske organizacije i njihove akcije.Pored našeg Fakulteta na sajmu u Kraljevu predstavili su se i Agronomski i Sumarski fakultet Univerziteta u Beogradu i PMF i Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo Univerziteta u Kragujevcu.
ODRŽAN VII SAJAM VISOKOG OBRAZOVANJA U POŽAREVCU
U organizaciji Tima za karijerno vođenje i savetovanje učenika Požarevačke gimnazije u prostorijama ove škole održan je VII sajam visokog obrazovanja. Učenicima srednjih škola iz Braničevskog okruga predstavili su se fakulteti iz čitave Srbije a među učesnicima bio je i Fakultet medicinskih nauka. Najveće interesovanje, već tradicionalno, učenici završnih godina gimanzije i medicinske škole iz Požarevca, pokazali su za studije medicine na našem Fakultetu a bilo je ih onih koji se pripremaju da konkurišu za upis na IAS farmacije i IAS stomatologije. Kako su nam rekli u Timu za karijerno vođenje i savetovanje učenika Požarevačke gimnazije sve više njihovih maturanta pokazuje interesovanje za studije na FMN u Kragujevcu iako su do skoro uglavnom birali medicinske fakultete u Beogradu i Novom Sadu.
Pored našeg na sajmu su se predstavili i FILUM i Fakultet inženjerskih nauka sa našeg Univerziteta, kao i veliki broj fakulteta Univerziteta u Beogradu, među kojima- Fakultet političkih nauka, Tehnološko metalurški fakultet, Farmaceutski, Poljoprivredni i Geografski fakultet, FON kao i nekoliko privatnih fakulteta. Učenici srednjih škola Braničevskog okruga dobili su sve potrebne informacije za njihovu profesionalnu orijentaciju.
PROF. DR ROBERTO BOLLI POČASNI DOKTOR NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
U svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Kragujevcu , rektor Univerziteta prof. dr Nenad Filipović promovisao je danas prof. dr Roberta Bolija u počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Prof. dr Roberto Bolli redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Luivilu (SAD) , direktor je Instituta za molekularnu kardiologiju i Instituta za kardiovaskularne inovacije i jedan od najvećih svetskih eksperata iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja i proučavanja mehanizama ishemijsko/reperfuzione povrede srca i kardioprotekcije sa preko 400 bibliografskih jedinica i Hiršovim indeksom od preko 100.
U okviru promocije u počasnog doktora nauka Prof. dr Roberto Bolli održao je predavanje pod nazivom “Cell therapy for heart disease: Current status and future directions”. Velika mi je čast da primim titulu počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu i ovo je početak buduće saradnje između Fakulteta medicinskih nauka i laboratorije kojom rukovodim na Univerzitetu u Luivilu. ''Naša saradnja bi trebalo da se odvija u pravcu razmene studenata i postdoktoranata, a zajednički cilj nam je da nađemo odgovarajuću terapiju za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima'', rekao je prof. Boli.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović rekao je da je veliko zadovoljstvo i čast što Univerzitet u počasnog doktora nauka promoviše prof. Bolija, jednog od najvećih svetskih naučnika iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja.''Za Univerzitet u Kragujevcu to mnogo znači. Očekujemo povetivanje sa prof. Bolijem,njegovom grupom, razmenu studenata i profesora i ono što je najbitnije je zajedničko učešće na projektima. REč je i o američkim i evropskim projektima u oblasti medicine koji su sada veoma aktuelni'', rekao je rektor Filipović.
Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je da je promocija prof. dr Roberta Bolija u počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu velika privilegija i čast jer je on, po mnogim parametrima, u samom vrhu svetske nauke, pogotovo u oblasti kardiovaskularnih istraživanja. ''Prof. Boli rukovodi projektima koji će po svoj prilici doneti revolucionarna otkrića u terapiji kardiovaskularnih oboljenja, koja su ubica broj jedan savremenog čovečanstva. Prihvatanjem takvog čoveka u našu akademsku zajednicu mi postajemo sve vidljiviji na svetskoj mapi Univerziteta i nauke, a što je u skladu sa onim što je FMN postigao polovinom prošle godine a to je rangiranje našeg Univerziteta na Sangajkoj listi za oblast klinička medicine. Ovo danas je samo nastavak tog uspeha i te priče. Već su napravljeni dogovori da prof. Boli , ukoliko Univerzitet dobije jedan važan evropski projekat, vodi taj projekat kao vodeći naučnik u toj oblasti'', rekao je prof. Jakovljević.
PROMOCIJA U POČASNOG DOKTORA NAUKA PROF. DR ROBERTA BOLLI-ja 12.12.2019. godine
Pristupno predavanje Prof. dr Roberta Bolli-ja pod nazivom “Cell therapy for heart disease: Current status and future directions” u okviru promocije u počasnog doktora nauka, održaće se u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Kragujevcu 12.12.2019. godine sa početkom od 12 časova.
Prof. dr Roberto Bolli redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Luivilu (SAD) je direktor Instituta za molekularnu kardiologiju i Instituta za kardiovaskularne inovacije i jedan od najvećih svetskih eksperata iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja i proučavanja mehanizama ishemijsko/reperfuzione povrede srca i kardioprotekcije sa preko 400 bibliografskih jedinica i Hiršovim indeksom od preko 100.
Budući da ovi impozantni podaci samo delom svedoče o stručnom kredibilitetu našeg gosta, pozivamo Vas da u što većem broju prisustvujete ovom predavanju i tako u najboljem svetlu predstavite našu instituciju.
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu obeležio je danas, 9. decembra krsnu slavu Svetog Alimpija Stolpnika i 42 godina postojanja fakulteta.
Slava FMN i ove godine okupila je saradnike i prijatelje iz visokoškolske zajednice, lokalne samouprave, ministarstava, privrede, crkve, kulturnih institucija Čin rezanja slavskog kolača i svečanu akademiju svojim prisustvom uveličali su: dekani Medicinskih fakulteta iz Podgorice , Novog Sada i Niša- prof. dr Miodrag Radunović, prof. dr Snežana Brkić i prof. dr Dobrila Stanković Đorđević, prodekan Medicinskog fakulteta iz Banja Luke prof. dr Miloš Stoiljković, državni sekretar ministarstva zdravlja prof. dr Berislav Vekić, direktori zdravstvenih ustanova iz Kragujevca i Srbije, brojnih profesori, saradnici, gosti i prijatelji našeg Fakulteta.
Čin rezanja slavskog kolača obavio je Njegovo Preosveštenstvo episkop Sumadijski Jovan uz sasluženje sveštenstva Saborne crkve u Kragujevcu. Domaćin slave, prof. dr Željko Mijailović pozdravio je sve prisutne i prema tradiciji, deo slavskog kolača predao novom domaćinu, prof. dr Vladimiru Živkoviću. Prof. Mijailović je rekao da je godina iza nas bila jako uspešna ali nimalo laka i doddao da ni ne očekujemo da će godine biti lake već sve teže kada govorimo o profesionalnim izazovima. Prof. Mijailović je istakao da u obrazovnom delu imamo puno diplomaca na šta smo jako ponosni, kao i na naučni rad i 196 radova objavljenih u časopsima sa SCI liste. Govoreći o planovima prof. Mijailović je rekao da je u planu uvođenje nastave na engleskom jeziku što će biti veliki iskorak u našoj akademskoj zajednici.
U nastavku današnje svečanosti dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević potpisao je Sporazum o saradnji sa dekanom Medicinskog fakulteta iz Novog Sada prof. dr Snežanom Brkić. ''Sporazum koji smo danas potpisali definiše načine naše buduće saradnje. Prof. Jakovljević ima veliki talenat za povezivanje ljudi koji imaju različita ineteresovanja u medicinskim naukama. Iako smo mala zemlja sa pet medicinskih fakulteta ukoliko udružimo snage sigurno ćemo se bolje kotirati u međunarodnim okvirima. Ta naša saradnja obuhvatiće saradnju u naučno istraživačkoj oblasti, razmenu studenata, nastavno-naučnog osoblja i mi u Novom Sadu smo zaista ostali fascinirani rezultatima koje je FMN postigao u proteklih godinu dana na međunarodnoj sceni'', rekla je dekan Medicinskog fakulteta u Novom sadu prof. dr Snežana Brkić.
Proslava je nastavljena svečanom akademijom u amfiteatru "Prof. dr Milosav Kostić''. Nakon filma koji je predstavio najznačajnije aktivnosti koje su se odigrale na našem fakultetu u proteklih godinu dana na Fakultetu sve prisutne pozdravio je dekan prof. dr Vladimir Jakovljević koji je se zahvalio svima koji su uveličali proslavu slave i dana našeg Fakulteta.
Dekan je istakao da je svakako , u poslednjih godinu dana, najvažniji ulazak Univerziteta na Sangajsku listu za oblast klinička medicina zahvaljujući upravo našem Fakultetu. ''To je izuzetno uspešno početno rangiranje jednog Univerziteta na Sangajskoj listi u jednoj specifičnoj oblasti. Održan je veliki broj naučnih skupova što na našem fakultetu što u našoj organizaciji na drugim mestima, čime smo pokušali da FMN stavimo na evropsku i svetsku mapu visokoškolskih ustanova koje su učestovale u ovakvim akcijama. Pokušali smo da afirmišemo fakultet i Univerzitet u stručnom smislu a grad Kragujevac, Sumadiju i Srbiju kao dobre domaćine. Posebno smo ponosni na maksimalno uključenje naših mladih saradnika i studenata u sve te aktivnosti. Mislim i duboko verujem da smo uspeli da prevaziđemo sva unutrašnja trvenja i da uđemo u miran ali dinamičan tok koji bi trebalo da usredsredi svu našu energiju koja nije mala na edukaciju studenata, naučno istraživački rad, nove studijske programe i nove projekte'', rekao je, između ostalog dekan Jakovljević.
Do danas je na našem Fakultetu diplomiralo 4143 doktora medicine, 118 doktora stomatologije a diplomu magistra farmacije dobilo je 712 farmaceuta. Osnovne strukovne studije na našem Fakultetu završilo je 500 strukovnih sestara, 479 strukovnih fizioterapeuta i 123 strukovnih farmaceutskih tehničara. Diplomu lekara specijaliste i subspecijaliste steklo je 476 studenata, a doktorsku disertaciju uspešno je odbranilo 550 doktora medicinskih nauka.
Današnja svečanost bila je prilika da FMN nagradi najbolje diplomce i studente na svim studijskih programa, po godinama studija. Najbolji diplomci u školskoj 2018/2019 godini su: sa IAS medicine Emina Ćorović prosečna ocena 9,93, sa IAS farmacije Nikola Nedeljković prosečna ocena 9,81, sa IAS stomatologije Jana Desnica prosečna ocena 9,77, sa OSS strukovna medicinska sestra Magdalena Mijatović sa prosečnom ocenom 9,47 i strukovni terapeut Slobodan Bošković sa prosečno ocenom 9,69. Diplome i zlatnike uručio im je dekan prof. dr Vladimir Jakovljević.
U muzičkom delu programa nastupio je deo umetničkog ansambla ministarstva odbrane ''Stanislav Binički''.
Povodom slave i dana Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu danas su u Amfiteatru uručene diplome doktorima medicine i stomatologije, magistrima farmacije, lekarima specijalistima i subspecijalistima , master menadžerima u zdravstvu i diplomcima osnovnih strukovnih studija- strukovnim sestrama/tehničarima i strukovniom fizioterapeutima.
Diplome su uručili resorni prodekani-doktorima medicine prof. dr Dejan Petrović, specijalistima i užim specijalistima prof. dr Goran Davidović, menadžerima u zdravstvu prof. dr Nebojša Zdravković, magistrima farmacije i doktorima stomatologije prof. dr Željko Mijailović, strukovnim sestrama i fizioterapeutima prof. dr Dušan Đurić.
Prvo su promovisani diplomci osnovnih strukovnih studija. Diplomu na ovom studijskom programu u proteklih godinu dana steklo je 34 strukovne medicinske sestre/tehničara i 30 strukovnih fizioterapeuta. Diplome im je uručila prodekan za osnovne strukovne studije prof. dr Nataša Zdravković. Čestitajući im na diplomiranju prof. Zdravković je rekla da joj je jako drago što im se obraća kao kliničar i dodala da su svi oni jako dragoceni i neophodni lekarima u svakodnevnom kliničkom radu. ''Ono što želim je da što manje knjige predmeta potpišemo za ovu godinu, a to znači da niko od Vas ne ode u inostranstvo i da maksimalno date svoj doprinos na ovim našim prostorima, među našim ljudima, među našim pacijentima'', rekla je prof. dr Nataša Zdravković.
Od osnivanja Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu do danas ukupno je diplomiralo 4143 doktora medicine, 118 doktora stomatologije a diplomu magistra farmacije dobilo je 712 farmaceuta. Diplome magistrima farmacije, njih 84, i doktorima stomatologije, 23 , uručio je prodekan za IAS prof. dr Željko Mijailović. Pozdravljajući diplomirane magistre farmacije i doktore stomatologije prodekan Mijailović se nadovezao na numeru Odiseja koju su izveli članovi orkestra FPN iz Jagodine rekavši da je put do trona i uspeha uvek isti, pun odricanja , pun rad, izgaranja i odgovornosti- ''Vi ste to pokazali. Danas je ovo veličanstven trenutak, jedan od onih kojih ćete se sećati do kraja života. Želim Vam da uživate u ovom trenutuku i da budete ponosni a sledi vam jedan teži deo u vašem životu, sledi profesionalno iskazivanje. Želim vam da posao nađete u ovoj zemlji, da se i dalje edukujete i profesionalno usavršavate i u tom smislu ovaj fakultet je i dalje otvoren za vas. Nadam se da će ,svakako, neki od vas nastaviti usavršavanje upravo na FMN upisijući doktorske ili specijalističke studije'', rekao je prodekan za IAS farmacije prof. dr Željko Mijailović.
Od prošlog dana Fakulteta do danas IAS medicine završilo je 138 doktora medicina. Njih 41 su diplome dobili na Vidovdan a ostalih 97, koji su studije završili od juna do danas, na današnjoj svečanoj dodeli. Pozdravljajući diplomce i članove njihovih porodica dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je diplomci da se nada da će oni naći svoj put i da to treba da im bude smernica. ''Vi ste uradili svoj posao najbolje što ste znali. Sada bi trebalo neko da vam ponudi da nastavite da radite taj posao dalje, najbolje što znate. Ovde se danas vidi i oseća energija koja može i treba da bude motor ovoj napaćenoj zemlji. Sada su na potezu neki drugi koji treba da vas stave u službu ove zemlje i ovog naroda koji treba da lečite. Iskreno se nadam da će vam to isto reći ti koji odlučuju. Sigurno je da nema mesta za sve odmah i sada. Država pokušava da napravi te neke korake a ja se nadam da će ti koraci biti sve duži i sve češći, kako bi svi vi koji ste završili FMN i postali doktori medicine, stavili u službu ovog naroda i radite svoj posao najbolje što znate''. Diplome doktorima medicine uručio je prodekan za IAS medicine prof. dr Dejan Petrović. On je pozdravljajući diplomirane doktore medicine najpre čestitao svima koji su uspešno završili studije i podsetio da FMN poslednjih godina intenzivno radi na podizanju kvaliteta nastavnog procesa. ''Mislim da treba da budete ponosni na diplome koje danas dobijate jer ste tokom studiranja stekli teoretska i praktična znanja koja će vam pružiti mogućnost da sutra samostalno, kvalitetno i odgovorno radite svoj posao. Nadam se da će to biti u našoj zemlji Srbiji'', rekao je prof. Petrović. Diplomirani doktori medicine su zatim položili Hipokratovu zakletvu koju je, kao najbolji diplomac na ovom studijskom programu, pročitala Emina Ćorović.
U okviru poslednje svečanosti dodeljene su diplome specijalistima i užim specijalistima, kao i prvoj generaciji menadžera u zdravstvu. Dodeli su prisustvovali dekan prof. dr Vladimir Jakovljević i prodekani: prof. dr Željko Mijailović i prof. dr Nataša Zdravković.
Najmlađi studijski program našeg Fakulteta završilo je 17 studenata koji su stekli diplomu menadžer u sistemu zdravstvene zaštite. Njima je diplome uručio rukovodilac ovog programa prof. dr Nebojša Zdravković koji je podsetio da je master menadžment u zdravstvu uveden prošle godine, da su diplomci ovog studijskog programa uspešno položili 8 ispita i uspešno odbranili master rad. ''Nadam se da je ova vaša generacija probila led i da ćemo imati sve više studenata na master menadžmentu u zdravstvu'', rekao je prof. Zdravković.
Od decembra prošle godine do danas na FMN diplomu lekara specijaliste i subspecijaliste steklo je 90 doktora medicine i stomatologije. Pozdravljajući prisutne prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije prof. dr Goran Davidović rekao je da je svedok jednog sazrevanja i stasavanja u zvanje koje su specijalisti i uži specijalisti izabrali i neobično dugog i teškog puta koji su prošli do današnjeg dana. ''Biti ono što jesmo i postati ono zašta smo sposobni jedina je svrha života. Ovaj dan i ovaj trenutak potvrda je da ste postali ono zašta ste sopsobni a ja mogu mirno, punog srca da kažem da je kuća pod čiji krovom ste stasali ostvarila svoju prosvetiteljsku i ljudsku ulogu'', reči su prodekana Davidovića.
U muzičkom delu programa nastupili su Dalibor Milovanović i Bratislav Starčević, članovi muzičkog orkestra Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini.
Na poziv studentskog parlamenta FMN u dvodnevnoj poseti našoj ustanovi borave studenti Medicinskog fakulteta iz Banja Luke. Njih je danas primio dekan prof.dr Vladimir Jakovljević sa prodekanima za IAS medicine prof.dr Dejanom Petrovićem i za IAS farmacije prof.dr Željkom Mijailovićem. Na prijemu je bilo reči o saradnji naša dva fakulteta i mogućnostima da se u planove za naredni period u tom delu uključe studenti.
Nakon obilaska Fakulteta studenti iz Banja Luke prisustovali su svečanoj dodeli diploma doktorima medicine u amfiteatru. Oni će biti gosti na tradicionalnoj večeri medicinara koja se održava u hotelu Sumarice.
''PUBLIKOVALI SMO'' U 2019. GODINI
Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević, predstavio je danas u Amfiteatru rezulate koje je naša ustanova ostvarila u oblasti naučnih aktivnosti, u okviru tradicionalne revije radova ''Publikovali smo''. Reč je o godišnjem pregledu naučnih aktivnosti predavača i celokupne naučne zajednice Fakulteta medicinskih nauka.
U ovoj godini, prema rečima dekana Jakovljevića, ukupno je objavljeno 196 radova što je na nivou iz 2018. godine kada je takođe objavljeno 196 radova, a ostavreni imapkt faktor od 3,56 je na nivou proseka. Dekan je istakao da su u ovoj godini značajno povećana finansijska sredstva, za ovu namenu, i iznosila su 8 miliona 294 hiljade 160 dinara, dok su u 2018.godini ta sredstva bila nešto veća od 3 miliona dinara. '' U ovoj godini evidentan je porast broja istraživača. 213 istraživača, uključujući nastavnike i saradnike, bilo je angažovano na nekom od projekat ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. 20 naših nastavnika i sardnika angažovano je na međunarodnim projektima. Na fakultetu se trenutno realizuje 70 junior projekata i tri makorprojekta'', istako je prof. Jakovljević.
Novina u ovogodišnjoj reviji radova ''Publikovali smo'' je rangiranje autora sa našeg Fakulteta sa najvećim impakt faktorom. To su: prof.dr Mihajlo Jakovljević, prof. dr Milena Ilić i prof. dr Nebojša Arsenijević. Kada je reč o autorima sa najviše objavljenih radova na SCI listi prvi je prof.dr Vladimir Jakovljević, drugi prof. dr Slobodan Janković a treći prof. dr Vladimir Živković.
U organizaciji FMN i ministarstva bez portfelja za demografsku i populacionu politiku u amfiteatru održana je konferencija/simpozijum ''Kroz aktivno starenje do održivog razvoja''. Prva nacionalna konferencija ovog tipa kreirana je na savremen, multidisciplinaran i interaktivan način, kako bi se aktivno sagledali svi aspekti starenja a s ciljem da se kroz zaključke konferencije kreiraju nove akcije i ojačaju profesionalne i društvene snage i politike za održivi razvoj Srbije.
Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije, zadužena za demografsku i populacionu politiku , prof. dr Slavica Đukić Dejanović rekla je da smo mi sve starija nacija, spadamo u 27 najstarijih u svetu i to smo 20 po redu. ''Prosek života u Srbiji, odnosno životne dobi je 43, 2 godine i teme posvećene zdravlju i socijalnim pitanjima starih, negovateljima je izuzetno značajno a posebno kada je pod krovom institucije kao što je FMN i kada je okupio i međunarodnu stručnu javnost i domaće stručnjake da o tome razgovaramo. Teme su namenjene i lekarima i socijalnim radnicima ali zapravo pitanje starenja i brige o starosti je pitanje porodice najčešće u našoj kulturi i mislimo da je dobro da stručne preporuke kako to valjano činiti treba da učini jedna ovakva institucija kao što je Medicinski fakultet u Kragujevcu'', istakla je Đukić Dejanović.
Prof. dr Ljiljana Tasić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i NVO ''Kreativno zdravlje'' naglasila je da je ovo prva konferencija nacionalnog tipa jer uključuje sve aspekte starenja kao prirodnog fenoma sa kojim se susrećemo svi, i zdravstveni i socijalni radnici , građani, društvo u celini. ''Odlika ovog doba je da starimo i da je populacija sve starija. Poruka građanima je da se u tim prirodnim procesima mogu osloniti na zdravstvene radnike, na socijalne radnike na jednu dobru mrežu državnih institucija i nevladinog sektora , svih onih koji brinu o kvalitetu života starih. Tu ima i novih naučnih saznanja, tu ima novih društvenih saznanja ali i izazova kako dalje i da nam bude svima bolje'' rekla je prof. Tasić.
Učesnike konferencije u ime domaćina, FMN pozdravio je dekan prof. dr Vladimir Jakovljević i poželeo im uspešan rad. Među učesnicima konferencije bila je i dr Erika Vinkler iz ministarstva za socijalnu brigu Austrije koja je govorila o pravcima delovanja u borbi sa stereotipima i diskriminaciji starih kao i afirmativnim pristupima i potrebama za integrativnim naporima nauke i prakse. U okviru konferencije održana su tri panela: Izazovi javnog zdravlja i zdravstvenog sistema, Izazovi održivog razvoja, socijalni pogled, ekonomija ''sedih'', radno pravo i stereotipi i Rodna (ne) ravnopravnost i diskriminacija. Panele su vodili iskusni moderatori među kojima i nastavnici našeg Fakulteta- prof. dr Vladimir Janjić, prof. dr Goran Davidović, doc. dr Olivera Milovanović i ass. dr Branimir Radmanović.
ODRŽANA TRIBINA POGLED NA DEMOGRAFSKU SITUACIJU U ZEMLJI IZ MEDINSKOG UGLA - DA LI ŽIVOT NASTAJE IZ ŽIVOTA?
U organizaciji FMN i Udruženja građana ''Kolevka je najveće prostranstvo'' iz Vrnjačke Banje u amfiteatru našeg Fakulteta održana je tribina na temu: ''Pogled na demografsku situaciju u zemlji iz medinskog ugla- Da li život nastaje iz života?''.
Prof. dr Vladimir Jakovljević dekan FMN rekao je da su nam demografski podaci alarmanti jer smo mi zemlja sa najvećim odlivom mladih koji odlaze u inostranstvo. Učesnici današnje tribine su vrlo aktuelni gosti koji se bave ovom problematikom, a mi smo, kao društveno odgovorni prihvatili ideju da se, u okviru obeležavanja 42.godine postojanja FMN, govori o ovoj temi.-rekao je dekan Jakovljević. ''Mi se bavimo obrazovanjem sjajnih mladih ljudi, a nažalost sve više njih odlazi u inostranstvo,i ovo je jedan od pokušaja da ih zadržimo u Srbiji. To moramo da radimo i pojedinačno ali i kroz sistem. Alarmanta je i bela kuga koja je prisutna u Srbiji više od 50 godina i o tome treba razmišljati-kako da se ova nacija ali i čitav ovaj prostor podmladi'', istakao je prof. Jakovljević. Otac našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića, Srđan Đoković rekao je da mladi ljude ne treba da misle da će im država stvoriti uslove za stvaranje porodice već sami treba da stvore te uslove. ''Mi smo, u nemogućim vremenima, sami stvarali te uslove. Mmladi treba da idu u inostranstvo da vide kako je, da se obrazuju, edukuju ali i da se vrate svojoj zemlji jer bez mladih, obrazovanih ljudi nema napretka za našu zemlju'', naglasio je Srđan Đoković. N apitanje da li će se Novak vratiti u Srbiju, Srđan Đoković je rekao: Govoreći o svom sinu Novaku Đokoviću, njegov otac rekao : ''On je Srbin i srpskoga roda, njegova zemlja je Srbija, njegova stranka je Srbija i njegov život je Srbija i on sebe vidi u svojoj zemlji.
Prema rečima dekana Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu prof. dr Petra Veselinović statistika i ekonomska nauka posmatraju mere ekonomske prirode koje mogu da daju, ali ograničen opseg posledica odnosno dejstva. ''Ovde nije samo ekonomija u pitanju. I upravo medicinski aspekt, koji je sveti čin rađanja, je fenomen biološko medicinskih nauka , i o tome je danas bilo reči. Sa preko 200 hiljada abortusa godiše Srbija je na prvom mestu u Evropi. Kada bi taj podatak prepolovili mi bi bili 50 i više hiljada u plusu.'', rekao je Veselinović. Dekan Ekonomskog fakulteta je podsetio da je u sličnoj situaciji do pre par godina bila je i Rusija. ''Spojem države, kroz ekonomske mere, crkve i Univerziteta dao je efekta i od 2014.godine, dakle punih 5 godina, Rusija je u pozitivnoj fazi prirodnog priraštaja. Mi samo teba da promenimo taj model. Nas brine i značajan migratorni saldo iz Srbije a ovakave tribine su mali korak koji zajedno sa državom, crkvom i svim ostalima možemo da napravimo i dugoročno izađemo iz ove sitaucije jer nije dobra statistika. Po svim parametrima mi smo imali 38 hiljada ljudi manje 2019.godine nego u 2018.godine i to samo prirodnim priraštajem. Mi smo tu da mladim ljudima podignemo svest jer su oni ti koji treba da rađaju i stvaraju porodice a mi stariji da im edukativno, roditeljski i prijateljski pomognemo.'', istakao je Veselinović.
O ovoj temi, koja je u amfiteatru FMN okupila veliki broj gostiju, govorili su i predsednik Udruženja ''Kolevka je najveće prostranstvo'' endokrinolog dr Bratislav Milovanović, profesori Biljana Spasić , Mića Živojinović i Dragan Bataveljić.
URUČENI INDEKSI NOVIM SPECIJALIZANTIMA
U prisustvu dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića, u amfiteatru, danas je održana svečana dodela indeksa novoupisanim studentima specijalističkih i uže specijalističkih studija. U jesenjem upisnom roku specijalističke i uže specijalističke studije na FMN upisalo je 72 doktora medicine i stomatologije, magistara farmacije i specijalista koji će krenuti na subspecijalizacije.
Dobro došlicu u ime Fakulteta poželeo im je dekan prof. dr Vladimir Jakovljević koji je rekao da postdiplomske studije daju našem Fakultetu dodatni zamajac i omogućavaju nam da radimo na sebi, da se usavršavamo a od svega toga imamo i ne mala finansijska sredstva, što vrlo cenimo. ''Na taj način ćemo i mi biti bolji.Beogradski medicinski fakultet je dugo dominirao kada je reč o specijalizacijama a naša ideja je da u narednom periodu preuzmemo dominantnu ulogu u onom delu Srbije gde smo mi vodeća medicinsko-obrazovna ustanova.Polako ali sigurno radimo na tome. Glavno u tom poslu je podizanje kvaliteta nastave, koji dobijate na Fakultetu ali i praktičnog dela koji obavljate u našim nastavno naučnim bazama. Kod nas je student u fokusu i mi želimo da se ovde osećate kao u svojoj kući'', rekao je dekan Jakovljević.
Indekse specijalizantima uručio je prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije prof. dr Goran Davidović. Pozdravljajući prisutne prof. Davidović je rekao da izbor njihovih profesija specijaliste (lekar, stomatolog u dr.) potvrđuje njihovu spremnost da ostanu mladi. ''Taj eliksir mladosti i iskustva je ono čemu će mo vas učiti na Fakultetu medicinskih nauka. Znanje koje dobijate postaje vaš lični pečat po kome će Vas pamtiti i prepoznavati oni kojima ste najpotrebniji, a to su vaši pacijenti. Ako svoju snagu nađete u radu sa njima u svakom danu, vi ste se naučili umeću malih koraka kojima lako prelazite put do srca vaših pacijenata. Vera njihova u vas i vaša u njih je osnov ljubavi prema poslu koje ste izabrali''', rekao je prodekan Davidović.
OTVORENA IZLOŽBA ''DR LJUBAV''
U okviru obeležavanja 42.godine Fakulteta medicinskih nauka u holu naše ustanove otvorena je izložba slika ''Dr Ljubav'' autorke Ane Petrović.
Slike koje su predstavljene na ovoj izložbi su kontinuitet tematike Ane Petrović. Ljubav je njena jedina inspiracija. Dvoje ljudi koji pokušavaju da se odbrane od svakodnevice tako što prave svoje male momente za pamćenje. Slike su urađene tehnikom akril na platnu.
Ana Petrović rođena je 28.februara 1970. u Kragujevcu.Diplomirala je 1995. u klasi prof.mr. Jadranke Simonović, a diplomske radove realizovala je na dva predmeta – tapiserija i tkanje.Svoje radove prezentovala je na mnogo samostalnih izložbi među kojima su: Narodni muzej Kragujevac – mala galerija – oslikane stolice, Etnografski muzej Beograd - oslikani nameštaj i tepisi,Galerija Anika – Mećavnik Grad – Mokra Gora - slike – akril na platnu i tepisi, Kustendorf filmski festival – modna revija dizajn nakita i garderobe, Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu – manifestacija Passport D.C. – slike – akril na platnu, Konzulat Republike Srbije New York – slike – akril na platnu, Galerija Ambasade Republike Srbije – Rim, Galerija Art Brut Kafe – Pariz - slike – akril na platnu i dr. Ana je dobitnik nagrada za najbolji dizajn flaše i kutije Gorki List, a 2013. nagrađena je Turističkim cvetom – nagrada za najbolji suvenir.
ODRŽAN IX STUDENTSKI KVIZ ZNANJA
U organizaciji Fakulteta medicinskih nauka i kompanije ''Proteini.si'' , u okviru programa obeležavanja slave i 42.godine našeg Fakulteta, u amfiteatru održana je panel diskusija na temu :''Suplementi u sportu i zdrav život''. Na ovu temu, u prisustvu velikog broja studenata i sportista govorili su: prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan, šef katedre za sportsku medicinu FMN, doc. dr Dragan Vasiljević nutricionista, personalni treneri Dušan Rajić i Stojan Rajić (pokretači ''Dijabetes revolucije'') i fizioterapeut Filip Voleška.
Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, šef katedre za sportsku medicinu, rekao je da je kompanija ''Proteini.si'' vodeća u distribuciji suplemenata u našoj zemlji i izrazio zadovoljstvo što su prepoznali kvalitet koji postoji na našem Fakultetu što je rezultiralo održavanjem panel diskusije.Cilj diskusije je prema rečima profesora Jakovljevića da prisutnima pruži dovoljno informacija o ovoj temi i pruži pravu sliku o pravilnoj ishrani i pravilnoj suplementaciji u sportu.
Aleksandar Jovičić iz kompanije ''Proteini.si'' rekao je da je cilj panel diskusije da se predstavi suplementacija kako kod profesionalnih sportista tako i kod onih koji se sportom bave rekreativno ali da se približi i značaj suplemenata u svakodnevnom životu. ''Mi pratimo napredak suplementacije i generalno ona je, iz godine u godinu, sve prisutnija kod sportista'', rekao je Jovičić. Doc. dr Dragan Vasiljević, sa katedre za higijenu FMN, inače nutricionista i čovek koji se bavi ishranom govorio je o zdravoj i pravilnoj ishrani kako rekreativaca tako i profesionalnih sportista. ''Ishrana onih koji se bave sportom je specifična u odnosu na one koji to nisu, mora da bude raznovrsna, da budu zastupljene sve namirnice, mora da je umerena što znači da svakom sportisti ili rekreativcu mora da se odredi koliko kalorija treba da unese u skladu sa naporima kojima se izlaže kako bi sačuvao svoje zdravlje. Kao i u ishrani običnih ljudi tako i u ishrani sportista važno je da postoje tri glavna obroka i dve užine. Veoma je važno i pravilno napajanje sportista pre, u vreme i nakon samog takmičenja. I kada govorimo o ishrani treba je prilagoditi periodu priprema, samog takmičenja i periodu nakon takmičenja. Tu su pravila vrlo jasna i sve to sam prezentovao učesnicima današnje panel diskusije'', rekao je doc. Vasiljević i izrazio zadovoljstvo što se jedna ovakva diskusija održala upravo u Kragujevcu i to prvi put.
Braća Dušan i Stojan Rajić, personalni treneri i pokretači Dijabetes revolucije govorili su o značaju dijabetesa i važnosti kontrole bolesti. Prema njihovim rečima dijabetes je jako podmukla bolest sa neretko teškim komplikacijama i zato su i pokrenuli dijabetes revoluciju kako bi menjali svest ljudi, doprineli većem poznavanju dijabetesa i svega što on nosi. Na njihovu priču nadovezao se prof. dr Vladimir Jakovljević koji je istakao da dijabetes ne boli ali bole njegove komplikacije.''Uz adekvatan pristup moguće je sprečiti i odložiti nastanak komplikacija'', rekao je Jakovljević.
Večerašnja panel diskusija bila je prilika da dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević uruči simbolične pehare najboljim sportistima fakulteta u ovoj godini. Dobitnici su: Filip Lečić, Nemanja Stojadinović, Pavle Todorović, Filip Stokrp, Stefan Spica, Jelena Đurđević, Anđela Simić, Isidora Simić, Marija Simić, Saša Tokalić, Marko Ristić, Luka Milojević, Branislav Petrović i Nemanja Sojević.
ODRŽANA PANEL DISKUSIJA NA TEMU SUPLEMENTI U SPORTU I ZDRAV ŽIVOT
U organizaciji Fakulteta medicinskih nauka i kompanije ''Proteini.si'' , u okviru programa obeležavanja slave i 42.godine našeg Fakulteta, u amfiteatru održana je panel diskusija na temu :''Suplementi u sportu i zdrav život''. Na ovu temu, u prisustvu velikog broja studenata i sportista govorili su: prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan, šef katedre za sportsku medicinu FMN, doc. dr Dragan Vasiljević nutricionista, personalni treneri Dušan Rajić i Stojan Rajić (pokretači ''Dijabetes revolucije'') i fizioterapeut Filip Voleška.
Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, šef katedre za sportsku medicinu, rekao je da je kompanija ''Proteini.si'' vodeća u distribuciji suplemenata u našoj zemlji i izrazio zadovoljstvo što su prepoznali kvalitet koji postoji na našem Fakultetu što je rezultiralo održavanjem panel diskusije.Cilj diskusije je prema rečima profesora Jakovljevića da prisutnima pruži dovoljno informacija o ovoj temi i pruži pravu sliku o pravilnoj ishrani i pravilnoj suplementaciji u sportu.
Aleksandar Jovičić iz kompanije ''Proteini.si'' rekao je da je cilj panel diskusije da se predstavi suplementacija kako kod profesionalnih sportista tako i kod onih koji se sportom bave rekreativno ali da se približi i značaj suplemenata u svakodnevnom životu. ''Mi pratimo napredak suplementacije i generalno ona je, iz godine u godinu, sve prisutnija kod sportista'', rekao je Jovičić. Doc. dr Dragan Vasiljević, sa katedre za higijenu FMN, inače nutricionista i čovek koji se bavi ishranom govorio je o zdravoj i pravilnoj ishrani kako rekreativaca tako i profesionalnih sportista. ''Ishrana onih koji se bave sportom je specifična u odnosu na one koji to nisu, mora da bude raznovrsna, da budu zastupljene sve namirnice, mora da je umerena što znači da svakom sportisti ili rekreativcu mora da se odredi koliko kalorija treba da unese u skladu sa naporima kojima se izlaže kako bi sačuvao svoje zdravlje. Kao i u ishrani običnih ljudi tako i u ishrani sportista važno je da postoje tri glavna obroka i dve užine. Veoma je važno i pravilno napajanje sportista pre, u vreme i nakon samog takmičenja. I kada govorimo o ishrani treba je prilagoditi periodu priprema, samog takmičenja i periodu nakon takmičenja. Tu su pravila vrlo jasna i sve to sam prezentovao učesnicima današnje panel diskusije'', rekao je doc. Vasiljević i izrazio zadovoljstvo što se jedna ovakva diskusija održala upravo u Kragujevcu i to prvi put.
Braća Dušan i Stojan Rajić, personalni treneri i pokretači Dijabetes revolucije govorili su o značaju dijabetesa i važnosti kontrole bolesti. Prema njihovim rečima dijabetes je jako podmukla bolest sa neretko teškim komplikacijama i zato su i pokrenuli dijabetes revoluciju kako bi menjali svest ljudi, doprineli većem poznavanju dijabetesa i svega što on nosi. Na njihovu priču nadovezao se prof. dr Vladimir Jakovljević koji je istakao da dijabetes ne boli ali bole njegove komplikacije.''Uz adekvatan pristup moguće je sprečiti i odložiti nastanak komplikacija'', rekao je Jakovljević.
Večerašnja panel diskusija bila je prilika da dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević uruči simbolične pehare najboljim sportistima fakulteta u ovoj godini. Dobitnici su: Filip Lečić, Nemanja Stojadinović, Pavle Todorović, Filip Stokrp, Stefan Spica, Jelena Đurđević, Anđela Simić, Isidora Simić, Marija Simić, Saša Tokalić, Marko Ristić, Luka Milojević, Branislav Petrović i Nemanja Sojević.
ODRŽAN SPORTSKI DAN - MEMORIJAL PROF. DR MIROSLAV MADŹARAC
Povodom obeležavanja 42 godina Fakulteta medicinskih nauka u subotu 30.novembra , u sali Druge kragujevačke gimnazije održan je tradicionalni Sportski dan-Memorijal prof. dr Miroslav Madžarac.
Sportske ekipe našeg fakulteta nadmetale su se sa kolegama sa Prirodno matematičkog i Ekonomskog fakulteta u futsalu, rukometu, košarci i odbojci.
Naši momci bili su bolji u rukometu savladavši ekipu PMF-a sa 18:13 i u futsalu gde su ubedljivo pobedili ekipu Ekonomskog fakulteta rezultatom 4:0.
U košarci je bila bolja ekipa PMF-a koja je slavila rezultatom 48:44.U odbojci, koja se igrala u dva dobijena seta, pobedila je ekipa koju su činili studenti PMF-a i Ekonomskog fakulteta.
Takmičenja su protekla u sportskoj borbi, dobroj atmosferi i druženju.
DAJ(T)E SE NA ZNANJE
Na osmom festivalu nauke “Daj(t)e se na znanje” održanog u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, Fakultet medicinskih nauka je prezentovao svoje studentske programe zainteresovanim đacima.
Ove godine pretstavnici su asistenti Jovana Bradić i Anica Petković sa farmacije, dr stom Stefan Veličković i dr Milena Stojković iz PR službe.
Budući studenti su mogli da se upoznaju sa izradom magistralnih preparata, pravilnim načinom negovanja zuba, kao i o uticaju oralne higijene na opšte zdravlje.
100 SRBA PO ''ELZEVIRU''
Najveći izdavač naučne literature ''Elzevir'' objavio je listu 100 najcitiranijih naučnika u Srbiji na kojoj se nalaze i četiri profesora Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu: prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Miodrag Lukić, prof. dr Mihajlo Jakovljević i prof.dr Nebojša Arsenijević.
Pored naših profesora na listi su i još tri profesora iz Kragujevca: prof. dr Ivan Gutman sa PMF koji je inače i prvi na Elzevirovoj listi, prof. dr Boris Furtula takođe sa PMF-a i prof. dr Milorad Bojić sa Fakulteta inženjerskih nauka.
Listu je preneo naučni magazin ''Galaksija'' koji iznosi zapažanje da je naglo porastao broj matematičara, inženjera i informatičara a u istoj srazmeri, kako navode, opao broj medicinara, biologa, fizičara i hemičara.
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu uspostavio je saradnju sa Prvim moskovskim državnim medicinskim Univerzitetom Sečenov.
Rezultat saradnje je projekat „Animalni modeli ispitivanja ishemije miokarda“ koji se sprovodi u laboratoriji za fiziologiju Centra za funkcionalna istraživanja Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Analiza istraživačkog rada biće predstavljena Savetu „Sečenov“ univerziteta koji treba da da saglasnost na rezultate do kojih se u okviru projekta došlo, ali i odobri njihovo publikovanje.
Kardiolog sa Prvog moskovskog državnog medicinskog Univerziteta „Sečenov“ dr Natalija Govoruškina sa lekarima i postdiplomcima Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu radi na projektu koji se odnosi na farmakološke metode pripreme srca za infarkt novim farmakološkim agensima.
Ovo je samo jedna u nizu razmena lekara i postdiplomaca sa moskovskog Medicinskog univerziteta „Sečenov“ i Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, a vezana je za istraživanje kardiovaskularnih bolesti. (20.11.2019 RTK)
Oni će raditi na pronalaženju novih mehanizama i medikamenata koji bi pomogli u lečenju srca, odnosno infarkta miokarda.
Analiza naučnog rada „Animalni modeli ispitivanja iz hemija infarkta miokarda“ biće predstavljeni Savetu „Sečenov“ univerziteta, koji treba da da saglasnost na rezultate do kojih se u okviru projekta došlo, nakon čega bi usledilo njihovo publikovanje. (20.11.2019 RTK)
60 GODINA POSTOJANJA KLINIKE ZA PSIHIJATRIJU KC KRAGUJEVAC
U četvrtak 14. novembra u Knjaževsko-srpskom teatru započeto je obeležavanje 60 godina postojanja Klinike za psihijatriju KC Kragujevac. Tom prilikom je održana svečana akademija.
Na Svečanoj akademiji prisutnima su se obratili ministarka bez portfelja Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktorka Klinike za Psihijatriju Prof. dr Mirjana Jovanović i predsednik Udruženja psihijatara Srbije, Prof. dr Goran Mihajlović.
Skup je otvorio rektor Univerziteta u Kragujevcu Prof. Nenad Filipović.
Tokom svečanosti psihijatrima koji su dali najveći doprinos srpskoj psihijatriji i šire, uručeno je priznanje Zlatni ključ-znanja,razumevanja i lečenja (laureati su Prof dr Slavica Đukić Dejanović, Akademik Prof dr Dušica Lečić Toševski, Prof dr Norman Sartorius i Prof dr Otto-Michael Lesch) .
Takođe, Klinika za psihijatriju KC Kragujevac je dodelila i zahvalnice i povelje svim institucijama i pojedincima iz Kragujevca i Srbije sa kojima ima tesnu i uspešnu saradnju već dugi niz godina (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, MUP,sudovi, Grad Kragujevac, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, ustanove socijalnog staranja, psihijatrijske klinike i specijalne bolnice, Katedra za grafički dizajn FILUM-a…).
Tom prilikom svečano je otvoren i Prvi simpozijum Klinike za psihijatriju sa međunarodnim učešćem koji se održao od 15. do 16. novembra u hotelu Kragujevac i okupio najznačajnija imena srpske psihijatrije danas. Tokom dvodnevne edukacije psihijatri i njihove buduće kolege sa specijalističkih studija dobili su priliku da ovladaju savremenim prilazima u lečenju najtežih psihijatrijskih poremećaja. Iz vizure vrhunskih međunarodnih psihijatrijskih stručnjaka diskutovalo se o zadacima psihijatrije u budućnosti u svetskim okvirima i u Srbiji.
PROF DR MIHAJLO JAKOVLJEVIĆ NA LISTI TOP 20 NAJCITIRANIJIH NAUČNIKA SRBIJE
Prof. dr Mihajlo Jakovljević, profesor Fakulteta medicinskiha nauka u Kragujevcu, izlistan od strane Srpske Akademije Nauka i Umetnosti SANU na Listi Top 20 najcitiranijih naučnika Srbije na osnovu bibliografske studije Stenford Univerziteta Kalifornija službenim dopisom objavljenim u dnevnom listu Politika.
Jedan nastavnik FMN i samo dva lekara nalaze se na listi, a samo tri nastavnika Univerziteta u Kragujevcu.
Izvornu bibliografsku studiju Stenford Univerziteta pogledajte ovde
Prof. dr Ljiljana Vučković-Dekić, naučni savetnik Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, preminula je u sredu 13. novembra 2019. godine u 76. godini. Na našem Fakultetu bila je angažovana kao naučni savetnik za uže oblasti imunologija i etika nauke na Doktorskim akademskim studijama, od uvođenja ovog studijskog programa do pre 15 dana kada je održala svoje poslednje predavanje iz Istraživanja u biomedicinskim naukama studentima prve godine. Pored učešća u Doktorskim studijama na FMN u Kragujevcu prof. dr Ljiljana Vučković Dekić dala je ogroman doprinos uvođenju i razvoju ovog studijskog programa na Stomatološkom fakultetu i Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Prof. dr Ljiljana Vučković Dekić radila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu, Eksperimentalnom centru Instituta za onkologiju i radiologiju. Od 1996. godine prof. Dekić bila je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Objavila je veliki broj radova u međunarodno priznatim časopisima. Poslednjih godina svog rada intenzivno se bavila etikom naučnih istraživanja radova i etikom istraživanja.
Rukovodstvo našeg Fakulteta, nastavnici i saradnici izražavaju iskreno saučešće porodici prof. dr Ljiljane Vučković Dekić.
Prof. Dekić biće sahranjena u sredu 20. novembra na Novom groblju u Beogradu.
PROF. DR MILOVAN MATOVIĆ DOBITNIK NAGRADE ''AKADEMIK VLADIMIR BOSNJAKOVIĆ''
Redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka i direktor Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra u Kragujevcu, prof. dr Milovan Matović, dobitnik je nagrade ''Akademik Vladimir Bošnjaković'', koja se dodeljuje za životno delo, odnosno za izuzetna dostignuća u oblasti nuklearne medicine. Prof.Matović je treći dobitnik ove nagrade koja predstavlja najviše proiznanje koje se dodeljuje za oblast nuklearne medicine u Srbiji.
Prof. dr Milovan Matović koji je i šef Katedre za nuklearnu medicinu na FMN, i u oblasti naučno istraživačkog rada je dao značajan doprinos. Autor je i koautor u preko dve stotine publikacija, od kojih je oko četrdeset naučnih radova objavljeno u časopisima sa Thomson-Reuters liste. Godinama unazad prof. Matović uspešno rukovodi Centrom za nuklearnu medicinu Kliničkog centra u Kragujevcu, koji je i van granica naše zemlje postao prepoznatljiv po lečenju pacijenata obolelih od karcinoma štitaste žlezde i od neuroendokrinih tumora, primenom savremenih metoda radinuklidne terapije.
Prof. dr Milovan Matović dobitnik je i druge prestižne nagrade koju dodeljuje Urduženje nuklearne medicine Srbije, nagrade ''Milovan Antić'', za najbolji rad publikovan u prethodnoj godini u međunarodnim časopisima. Njegov nagrađeni rad „Unexpected Effect of Furosemide on Radioiodine Urinary Excretion in Patients with Differentiated Thyroid Carcinomas Treated with Iodine 131“, koji je objavljen u časopisu Thyroid 2010, godine, je citiran nekoloiko puta u zvaničnim vodičima za terapiju karcinoma štitaste žlezde, američkog udruženja za nuklearnu medicinu (SNM).
PROMOVISANI POČASNI DOKTOR NAUKA UNIVERZITETA I GOSTUJUĆI PROFESORI FMN
Prof. dr Raffaele Bugiardini, sa Univerziteta u Bolonji, Italija, promovisan je danas, u Svečanoj sali Rektorata, za počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu. Na istoj ceremoniji u gostujuće profesore Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta promovisani su Prof. dr Veselin Mitrović (Kerckhoff-Klinik GmbH, Bad Nauheim, Nemačka) i Prof. dr Susanna Price (Royal Brompton Hospital, London, Velika Britanija).
Prof. Raffaele Bugiardini, prema rečima prorektora za međunarodnu saradnju prof. dr Slobodana Milisavljevića, je 25 počasni doktor nauka Univerziteta u Kragujevcu koji je Odlukom Senata Univerziteta a na predlog Fakulteta medicinskih nauka izbran u aprilu ove godine. On trenutno radi kao redovni profesor Medicinskog fakulteta Alma Mater Studiorum Bolonjskog Univerziteta. Profesor Buđardini je otvorio vrata svog univerziteta i omogućio stipendiranje studenta poslediplomske nastave iz Srbije i omogućio otvaranje ovog prestižnog fakulteta za dalje naučne programe srpskim lekarima. Najznačajniji projekat koji je inicirao i organizovao prof. Buđiardini je Internacionalna studija za akutni koronarni sindrom za zemlje u tranziciji, ISACS-TC, koja danas obuhvata 17000 pacijenata a i u kojoj Srbija ima najveći broj pacijenata. Zahvaljujući profesoru Buđeardiniju naši kardiolozi učestvuju u nizu projekata, izradi Preporuka Evropskog Kardiološkog društva, izradi niza ekspert dokumenata i u prestižnim časopisim čiji je glavni urednik kao što je Journal of Cardiovascular medicine, član borda više prestižnih časopisa: European Heart Journal, Journal of geriatric medicine, Journal of American College of Cardiology, World Journal of Cardiology i drugih. Nakon svečane promocije prof. Buđeardini održao je predavanje na temu: ''LOOKING AT PERSONALIZED MEDICINE: ON THE HETEROGENITY OF THE TREATMENT EFFECTS''.
Profesorima Veselinu Mitroviću i Suzan Prajs sertifikate o izboru u gostujuće profesore našeg Fakulteta,u ime dekana prof. dr Vladimira Jakovljevića, uručio je prodekan prof. dr Goran Davidović koji je izrazio zadovoljstvo što dvoje takvih naučnika i predavača postaju deo naše ustanove. Profesor dr Veselin Mitrović od 1975. godine radi u Bad Nojemu. 1982. godine je odbranio doktorsku tezu na temu „Agregacija trombocita kod pacijenata sa arterijskim i venskim bolestima“ na Gete Univerzitetu. Od 1985. godine radio kao kardiolog i šef Odeljenja za kliničku farmakologiju. Viziting profesor je na Univerzitetu u Beogradu i Nišu, od 2000. godine je medicinski direktor Odeljenja za kardiovaskularna istraživanja, Bad Nojem. Od 2003. godine je profesor Kliničke farmakologije na Gete Univerzitetu. Objavio je preko 150 radova, održao preko 180 predavanja po pozivu i objavio je preko 20 knjiga i poglavlja. Prof. dr Suzana Prajs je kardiolog konsultant i intenzivista u Kraljevskoj Brompton bolnici i počasni predavač na prestižnom Imperijal Koledž u Londonu, a takođe je profesor kardiologije i intenzivne nege. Prof. dr Suzana Prajs je član velikog broja odbora, predsednica Evropskog Udruženja za urgentnu kardiologiju i predsednik edukacionog komiteta za urgentnu kardiologiju. Objavila je više stotina radova u prestižnim međunarodnim časopisima.
DOC. DR JASMINA STOJANOVIĆ PREDSEDNICA ORL SEKCIJE SLD
Doc. dr Jasmina Stojanović, sa katedre za ORL Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, izabrana je 28. oktobra 2019. godine za predsednicu Sekcije za otorinolaringologiju Srpskog lekarskog društva.
Ovo je prvi put da otorinolaringolog iz Kragujevca bude izabran na ovu funkciju, a zanimljivo je da poslednji put 1994. godine na mestu predsednika sekcije za ororinolaringologiju SLD bila žena.
ODRŽAN 11. SAJAM STIPENDIJA NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU
11. Sajam stipendija pod sloganom „Izaberi stipendiju po svojoj meri“ u organizaciji Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Kragujevcu održan je 29. oktobra 2019. godine u holu Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Ovogodišnji Sajam stipendija okupio je 10 izlagača koji su zainteresovanim studentima i predstavnicima akademske zajednice Univerziteta u Kragujevcu predstavili svoje programe stipendija za studije i usavršavanje u zemlji i inostranstvu.
U ime rektorskog kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu, Sajam je otvorio prorektor za nastavu i studentska pitanja Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Živadin Micić. Pozdravljajući učesnike i posetioce Sajma, istakao je značaj informisanja o dostupnim mogućnostima za usavršavanje, sa ciljem sticanja novih akademskih i praktičnih znanja u inostranstvu i njihove kasnije primene u matičnoj zemlji.
Učesnici ovogodišnjeg Sajma stipendija bili su:Ministarstvo omladine i sporta – Fond za mlade talente Republike Srbije,Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji, Francuski institut u Srbiji i Campus France – Nacionalna agencija za promociju francuskog visokog obrazovanja u inostranstvu, Britanski savet,Međunarodni akademski centar Beograd,Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu,Portal www.stipendije.rs,Predstavnik Univerziteta Politecnico di Milano i Ca' Foscari,Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine IFMSA Srbija – Lokalni komitet Kragujevac, AIESEC Srbija – Lokalna kancelarija Kragujevac. Posetioci su imali prilike da se informišu o:stipendijama Ministarstva omladine i sporta, poznatim pod nazivom Dositeja i otvorenom konkursu za ove stipendije za studije u inostranstvu, kao i konkursu za najbolje studente u Srbiji, koji će tek biti raspisan, mogućnostima za razmenu kroz Erazmus+ i CEEPUS program, upoznaju se sa aktivnostima Fondacije Tempus, Euroguidance centra i Informacionog centra;nedavno otvorenom konkursu za stipendije Vlade Francuske za master i doktorske studije u komentorstvu za 2020/2021. godinu;studijama u Americi i međunarodnopriznatim sertifikatima za studije u Americi, kao i stipendijama za razmenu i master studije u Americi;master studijama u Italiji na univerzitetima Politecnico di Milano i Ca' Foscari.
U sali Senata Univerziteta u Kragujevcu održana je prezentacija Euraxess portala, koji predstavlja najveću bazu podataka dostupnih stipendija i istraživačkih radnih mesta u Evropi. Prisutni studenti master i doktorskih studija, postdoktorandi i istraživači imali su priliku da čuju o uslugama koje mreža pruža istraživačima u razvoju njihove karijere, kao i da saznaju više o nalaženju odgovarajuće stipendije.
U okviru sajamskog dela manifestacije alumnisti Erazmus+ programa - studenti Univerziteta u Kragujevcu koji su semestar ili dva proveli na nekom od Erazmus+ partnerskih univerziteta iz inostranstva – predstavili su zainteresovanim kolegama svoja iskustva u okviru Erazmus+ programa i odgovorili na pitanja zainteresovanih u vezi sa odlaskom na razmenu. Sajmu su prisustvovali i studenti iz inostranstva koji se tokom zimskog semestra akademske 2019/20. godine nalaze na razmeni u okviru Erazmus+ programa na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, koji su imali priliku da zainteresovanim kolegama predstave svoj univerzitet i obrazovni sistem iz kog dolaze, kao i da odgovore na pitanja koja se tiču studentskog života u svojoj zemlji.
PROF. DR SLOBODAN JANKOVIĆ IZABRAN ZA REDOVNOG ČLANA AKADEMIJE MEDICINSKIH NAUKA BOSNE I HERCEGOVINE
Prof. dr Slobodan Janković izabran je za redovnog člana Akademije medicinskih nauka Bosne i Hercegovine (AMNuBiH) na skupštini AMNuBiH održanoj u Sarajevu 26.10.2019. godine
OTVOREN KONGRES NEUROHIRURGA SRBIJE NA FMN U amfiteatru FMN svečano je otvoren peti godišnji sastanak Udruženja neurohirurga Srbije sa međunarodnim učešćem“ Neurovascular supersessions: Exo? Endo? Hybrid? Quo vadis?
Sastanak je organizovalo Udruženje neurohirurga Srbije, kao zajednički sastanak sa EANS Sekcijom za vaskularnu neurohirurgiju, Udruženjem neurohirurga Japana, Udruženjem neurohirurga Mađarske, Hrvatskim Udruženjem za cerebrovaskularnu i endovaskularnu neurohirurgiju, Udruženjem neurohirurga jugoistočne Evrope i WFNS Odborom za Cerebrovaskularne bolesti i terapiju.Skup je organizovan pod pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i uz podršku ministarstva zdravlja i minisatrstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Svečanom otvaranju predhodio je predkongresni dan u kome su održane dve predkongresne radionice na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.Svečanom otavarnju prisustvovali su: rektor Univerziteta u Kragujevcu prof.dr Nenad Filipović, načelnik Sumadijskog upravnog okruga Biljana Ilić Stošić, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, dekan Fakulteta medicinskih nauka prof.dr Vladimir Jakovljević, director KC Kragujevac dr Predrag Sazdanović, član GV za zdravstvo I socijalnu politiku dr Gordana Damnjanović I mnogi drugi. Okupljene goste i neurohiruge iz zemlje I sveta pozdravio je predsednik Udruženja neurohiruga Srbije prof.dr Lukas Rasulić koji je istakao da naučni program pokriva sve važne teme u oblasti vaskularne neurohirurgije. ‘’Pozvani predavači će prezentovati najnovija dostignuća iz ove oblasti i omogućiti učesnicima upoznavanje sa savremenim trendovima i dobrim praksama struke i nauke, čime će doprineti unapređenju kompetencija i promociji nauke i veština, a sve u cilju poboljšanja obrazovnih i stručnih standarda. Stečena znanja će omogućiti našim lekarima primenu najnovijih dostignuća u svakodnevnoj praksi, upoznavanje sa savremenim metodama koje se koriste u dijagnostici i hirurgiji i multidisciplinarni pristup lečenju pacijenata, što će značajno uticati na poboljšanje kvaliteta života pacijenata’’, rekao je prof.Rasulić.
U ime FMN okupljene goste pozdravio je dekan prof.dr Vladimir Jakovljević koji je pored dobrodošlice na naš Fakultet I u Kragujevac neurohirurzima poželeo srećan I uspešan rad. Prof.Jakovljević rekao je I da su se naš Univerzitet I FMN ove godine prvi put našli na Sangajskoj listi za oblast klinička medicina I dodao da smatra da je to samo prvi korak ka boljoj budućoj poziciji naše nastavno naučne ustanove I obrazovanja u ovom delu Srbije. Kongres neurohirurga Srbije zvanično je otvorio gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić. Sastanak je akreditovan od strane European Accreditation Council for Continuing Medical Education sa 27 bodova, kao i od strane Zdravstvenog saveta Republike Srbije, kao Međunarodni kongres. Očekuje se oko 300 učesnika iz zemlje, regiona i sveta, a predavanja će održati 114 domaćih, regionalnih i svetskih eksperata iz oblasti vaskularne neurohirurgije iz 27 zemalja.
Povodom otvaranja Kongresa neurohiruga u holu Fakulteta medicinskih nauka otvorena je izložba slika Ane Petrović pod nazivom ‘’Dr Ljubav’’.
PREDSTAVLJENE NOVE SUBSPECIJALIZACIJE UA FMN
Dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević sa savetnikom prof.dr Nebojšom Zdravkovićem i prodekanom za specijalističke i uže specijalističke studije prof.dr Goranom Davidovićem, organizovao je danas sastanak sa direktorima zdravstvenih ustanova iz okruženja, a povodom raspisivanja Konkursa za upis na specijalističke i uže specijalističke studije u školskoj 2019/2020.
Drugi ovogodišnji Konkurs, koji je otvoren do 15.novembra, nudi mogućnost doktorima medicine, stomatologije i magistrima farmacije da na našem fakultetu upišu i završe gotovo sve grane specijalizacija. Direktorima je predstavljen novi konkurs uz podsećanje da od prošle jeseni Fakultet medicinskih nauka ima specijalizaciju iz kliničke biohemije i subspecijalizacije iz onkologije i baromedicine. Ono što je novo na našem Fakultetu su subspecijalizacije iz dijetoterapije i terapije bola. Kako je istekao dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević rukovodstvo našeg Fakulteta se trudi da prati sve savremene trendove u oblasti medicine, a time i potrebe zdravstvenih ustanova za daljim usavršavanjem njihovih kadrova na svim nivoima postdiplomskog usavršavanja. ''U procesu smo akreditacije za nove studijske programe na doktorskim studijama-menadžment zdravstvenog sistema i master studije iz regenerativne medicine i ishrane i suplemenata. U okviru ovogodišnjeg Konkursa za upis na Doktorske studije , upisali smo svih 98 studenata, za razliku od prethodnih nekoliko godina kada nismo imali takvo interesovanje. Tome treba dodati i da smo se ove godine zahvaljujući kliničkoj medicini, kao Univerzitet u Kragujevcu, prvi put našli na Sangajskoj listi što je duboko verujemo, doprinelo da se studenti na svim nivoima studija u velikom broju opredeljuju za Fakultet medicinsih nauka'', rekao je prof.Jakovljević. On je dodao da su sastanci sa direktorima zdravstvenih ustanova, koji je prvi put organizovao u oktobru prošle godine, prilika da od rukovodstava ustanova koje nam šalju specijalizante, subspecijalizante i studente DAS-a u direktnom kontaktu dobijemo informacije kakvi su vam planovi i potrebe kako bi učvrstili i unapredili dalju saradnju.
Direktori bolnica iz Jagodine i Ćuprije, Domova zdravlja iz Čačka, Topole,Lučana, Rače, direktorka ZC Aranđelovac , direktori ZJZJ Novi Pazar, IZJZ Kragujevac, Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac, SB za rehabilitaciju ''Gamzigrad'' složili su se da njihovi specijalizanti na Fakultetu medicinskih nauka stiču neophodna znanja i veštine predviđene planom i programom specijalizacija koje su upisali i da su zadovoljni načinom na koji su organizovana kruženja i nastava. Veliko interesovanje direktori su pokazali i za master studije menadžment u sistemu zdravstvene zaštite, za koji je u toku drugi upisni rok. Reč je o studijskom programu koji je na FMN uveden prošle godine i koji sada upisuje druga generacija studenata. Ovaj studijski program u najvećem broju upisiju direktori zdravstvenih ustanova jer se sticanjem diplome na ovom studijskom programu ispunjava jedan od obaveznih uslova za izbor direktora zdravstvenih ustanova utvrđenih u članu 115. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (''Sl.glasnik RS'' br. 25/2019).
PROF. DR GORAN MIHAJLOVIĆ IZABRAN ZA PREDSEDNIKA UPS
Prof.dr Goran Mihajlović, psihijatar i redovni profesor našeg Fakulteta, izabran je za predsednika Udruženja psihijatara Srbije (UPS). Profesor Mihajlović tu dužnost obavljaće u četvorogodišnjem mandatu (2019-2023.godine).
Udruženje psihijatara Srbije je neprofitna strukovna organizacija od nacionalnog značaja, sa više od 900 članova – psihijatara, psihologa, socijalnih radnika i drugih profesija iz oblasti mentalnog zdravlja. Udruženje se bavi psihijatrijom i srodnim disciplinama i usmereno je na lečenje, prevenciju mentalnih poremećaja i promociju zaštite mentalnog zdravlja, kao i unapređenje kvaliteta profesionalnog rada.
OBELEŽEN SVETSKI DAN BIOETIKE
Povodom obeležavanja Svetskog dana bioetike, na Fakultetu medicinskih nauka, u subotu 19.oktobra održana su predavanja na temu poštovanja kulturoloških razlika. Moderator predavanja bila je prof. dr Dragana Ignjatović Ristić, psihijatar i šef katedre za neuronauke FMN koja je prezentovala rezultate studije ''Stavovi studenata medicine prema eutanaziji''. Asistent Aleksandar Kočović i studentIAS stomatologije Irena Ognjanović održali su predavanje na temu ''Poštovanje kulturoloških razlika u bioetici'' i ''Bioetika iz perspektive studenata''.Prisutni su imali priliku da diskutuju o pomenutim temama i pokrenuta su interesantna pitanja vezana za aktuelna dešvanja.
Pitanja koja postavlja bioetika jako su važna i zaslužuju više pažnje u svakoj populaciji, pa se na predavanju moglo čuti i da će se Fakultet medicinskih nauka potruditi da organizuje akcije koje će pokrenuti i studente da se uključe u debate.
UNESKO JEDINICA ZA BIOETIKU Ogranak u Kragujevcu
Pozivamo Vas da povodom obeležavanja Svetskog dana bioetike prisustvujete predavanjima na temu poštovanja kulturoloških razlika.
Predavanja će se održati u subotu, 19.10.2019. godine sa početkom u 11 časova u Velikoj sali Fakulteta medicinskih nauka.
Moderator predavanja je prof. dr Dragana Ignjatović Ristić.
STARTOVALA 15 GENERACIJA STUDENATA FMN NA DOKTORSKOJ SKOLI
Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof.dr Vladimir Jakovljević uručio je danas u amfiteatru indekse novoj generaciji studenata Doktorskih akademskih studija. Njih 81 su 15 generacija studenata studijskog programa koji je Fakultet medicinskih nauka, prvi Srbiji , uspostavio u oblasti medicine 2005.godine. FMN je i prvi akreditovao studijski program Doktorske studije-Doktorska škola medicinskih nauka.Ove školske godine vladalo je veliko interesovanje studenata za upis na Doktorske akdakemske studije što je prema rečima dekana prof.Jakovljevića koincidencija sa pozitivnim pomacima koji su na Fakultetu urađeni u proteklih godinu dana u smislu poboljšanja rejtinga i vraćanja naše ustanove na mesto koje mu i pripada. ''Sigurno jedan od razloga za to , ono što nas je legitimsalo da radimo dobar posao, je i to što smo ove godine prvi put u istoriji našeg Univerziteta ušli na Sangajsku listu iz oblasti kliničke medicine i to vrlo visoko rangirani za prvo rangiranje.To je samo motiv da radimo dalje a svi vi ovde ste motiv da radimo bolje i dalje'', rekao je prof. Jakovljević. ''Ono što praktikujemo na svim studijskim programima, kako na osnovnim tako i na postdiplomskim studijama, je da je na našem Fakultetu student u fokusu a ne profesor. Vi ste ti koji ste centar i mi ćemo učiniti sve da do svoje disertacije dođete na pravi način i da postanete dobri ili još bolji istraživači kroz trgodišnji ciklus koji Vam predstoji'', rekao je dekan FMN.
Studenti prve godine doktorskih akademskih studija složni su u tome da FMN nudu sjajan program doktorskih studija, odlične predavače ,dobra izborna područja i velike mogućnosti za naučno istraživači rad.Prvo predavanje iz istraživanja u biomedicinskim naukama studentima je održao dekan prof.dr Vladimir Jakovljević.
U toku prvog semestra buduće doktore medicinskih nauka očekuju predavanja i ispiti iz tri predmeta –istraživanja u biomedicinskim naukama, statističke metode u biomedicinskim istraživanjima i informatičke metode u biomedicinskim istraživanjima. Nakon toga, uoči drugog semestra, budući doktorandi opredeljuju se za jedno od ponuđenih izbornih područja a tokom drugog, trećeg i četvrtog semestra slušaju nastavu i polažu module u okviru izabranog izbornog područja. Peti i šesti semestar obuhvataju realizaciju naučnog istraživanja koje je neposredno u funkciji izrade doktorske disertacije.
Studije na Doktorskoj školi FMN traju tri školske godine, odnosno šest semestara, i studenti po završetku stiču naučni naziv doktor medicinskih nauka. Do sada je na našem Fakultetu doktorsku disertaciju uspešno odbranilo 537 kandidata koji su stekli zvanje doktora medicinskih nauka.
FMN DOBIO JOS JEDNU NASTAVNO-NAUČNU BAZU
Dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević i v.d.direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku iz Beograda prim.dr Igor Simanić potpisali su sporazum o međusobnoj saradnji koji uređuje saradnju u obrazovnoj, naučno-istraživačkoj i zdravstvenoj delatnosti.
Prema rečima dekana našeg Fakulteta prof.dr Vladimira Jakovljevića, Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku iz Beograda je odlukom Nastavno naučnog veća FMN u proleće ove godine postala naša nastavno naučna baza a potpisivanjem sporazuma otvaraju se mogućnosti za realizaciju međusobne saradnje. Dekan je ovom prilikom istakao da su očekivanja velika pre svega u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije. ''Ovim sporazumom omogućićemo da se nastava ali i praktičan rad na katedri za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju značajno unapredi.Naši studenti u narednom periodu biće u prilici da vide na koji način vi radite, da steknu praktična znanja i nauče da na najsavremeniji način sutra pomognu svojim pacijentima'', rekao je Jakovljević.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku je moderna bolnička ustanova za protetičku i ortotičku rehabilitaciju, jedinstvena ustanova ovog tipa na teritoriji Srbije. ''Trudimo se da pratimo svetske trendove primenjujući najnovija tehnološka dostignuća, koristeći nove materijale i postupke u dijagnostici i rehabilitaciji'', rekao je direktor ove ustanove prim.dr Igor Simanić. Prim.Simanić je dodao i da ga raduje saradnja sa našim Fakultetom i katederom za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.''Vaša katedera za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju je izuzetno dobra a mi ćemo, imajući u vidu naše reference i dugogogodišnje iskustvo u oblasti protetičke i ortotičke rehabilitacije, uradite sve da još više unapredimo kvalitet nastave i praktičnog rada Vaših studenata'', istakao je prim.dr Igor Simanić.
Sporazumom o saradnji podrazumeva i unapređenje naučno-istraživačkog rada naše dve ustanove,unapređenje kvaliteta zdravstvene delatnosti, usavršavanje kadrova, zajedničko ulaganje i rad na primeni savremenih tehnologija,organizovanje i sprovođenje kontinuiranih edukacija i dr.
URUČENI INDEKSI BRUCOSIMA FAKULTETA MEDICINSKIH NAUKA
Uručenjem indeksa brucošima medicine, farmacije, stomatologije i osnovnih strukovnih studija 16. I 17.septembra, počela je nova školska godina na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Sve brucoše pozdravili su resorni prodekani koji su im uručili indekse, Silabuse , odnosno plan i program studiranja na prvoj godini studija i koji su im predstavili tutore, odnosno profesore koji će o njima brinuti tokom čitavog studiranja.
Indekse za 88 studenata IAS medicine u Amfiteatru FMN podelio je prodekan prof.dr Dejan Petrović koji im je najpre poželeo dobrodošlicu i uspešan početak školske godine. ''Mislim da ste doneli dobru odluku kada ste odlučili da upišete naš Fakultet. Poslednjih godina, stalno i intenzivno, radimo na podizanju kvaliteta nastavnog procesa, što će vam pružiti mogućnost da sutradan samostalno i kvalitetno radite svoj posao, odnosno lečite bolesnike'', rekao je prof.Petrović. On je zatim brucošima predstavio njihove tutore, ukupno njih 16, koji će ih voditi tokom šestogodišnjeg studiranja.
Brucošima IAS farmacije indekse je u Maloj sali uručio prodekan prof.dr Željko Mijailović. '''Ovo je svečani trenutke i za nas i za studente.Volim da predočimo šta ih čeka ovde a to je svega jedan ozbiljan rad koji traje najmanje pet godina. To je ono što mi od njih očekujemo a iz jednog takvog rada uvek dođu dobri rezulati a ono što oni od nas mogu da očekuju su kvalitetna predavanja, kvalitetna praktična nastava i ono što je posebno važno, što naš Fakultet izdvaja od ostalih fakulteta je tutorski sistem rada na svim studijskim programima. Oni su apsolutno usmereni na nas i mi preuzimamo apsolutno brigu o njima'', rekao je profesor Mijailović. Inače na ovaj studijski program koji je na FMN uveden 2005.godine i u školskoj 2019/2020 godini upisano je 84 studenta.
Za 24 brucoša IAS stomatologije svečana dodela indeksa upriličena je u Plavoj sali Fakulteta. Indekse im je uručio prodekan prof.dr Gvozden Rosić koji je tom prilikom podsetio da su studije stomatologije najmlađi studijski program našeg Fakulteta. ''U konkurenciji koja nije bila ni malo slaba ove godine uspeli ste da upišete ovaj studijski program što je najbolja preporuka za sve vas, tako da uopšte nemam dilemu da ćemo zajedno doći do krajnjeg cilja a to je da što bolje i kvalitetnije u narednih pet godina uspešno završite studije stomatologije'', rekao je prof.Rosić.
Za 88 studenata Osnovnih strukovnih studija dodela indeksa organizovana je u biblioteci Interne klinike KC Kragujevac . Njima je indekse uručila prodekan prof.dr Nataša Zdravković koja im je poželela dobro došlicu na FMN i koja ih je upoznala sa osnovnim informacijama koje ih očekuju tokom trogodišnjeg školovanja za strukovnu medicinsku sestru odnosno strukovnog fizioterapeuta.
6th MEETING OF EUROPEAN SECTION AND 7th MEETING OF NORTH AMERICAN SECTION OF THE INTERNATIONAL ACADEMY OF CARDIOVASCULAR SCIENCES (IACS)
U KRAGUJEVCU POČEO MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM AKADEMIJE KARDIOVASKUALRNIH NAUKA
Pred- simpozijumom o kliničkoj kardiologiji u Kragujevcu, danas je u hotelu Sumarice, počeo 6. sastanak Evropske sekcije i 7. sastanak Severnoameričke sekcije Međunarodne akademije kardiovaskularnih nauka. Prof.dr Dušan Đurić, u ime organizatora skupa, rekao je da se pozivu organizatora, Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka,odazvao veliki broj istražiovača iz čitavog sveta. Prema njegovim rečima od 150 učesnika iz celog sveta oko sto dolazi iz Severne Amerike,Kanade I SAD ali imamo učesnike iz Brazila, Argentine, Meksika , Kine, Japana, Australije, Indije kao i iz većine evropskih zemalja, uključujući i Rusku federaciju. Među 250 aktivnih članova Akademije su I tri aktivna Nobelovca koji su poznata I priznata imena iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja, istako je professor Dragan Đurić. ‘’Ovogodišnji sastanak više je usmeren na kardiometaboličke bolesti i istraživanje, faktore rizika, oksidativni stres i upale, genetiku, prevenciju kardiovaskularnih bolesti, epidemiologiju, zaštitu, ishranu, vežbanje i hiperbaričnu fiziologiju, a biće predstavljeni I translacijski i primenjeni aspekti u kardiovaskularnim istraživanjima’’, rekao ke Đurić.
Prodekan Fakulteta medicinskih nauka, kardiolog, prof.dr Goran Davidović izrazio je zadovoljstvo što se pred simpozijum održava u Kragujevcu i što na njemu učestvuju profesori I nastavnici našeg fakulteta. ‘’Drago mi je das u organizatori skupa prepoznali povezanost molekularnog nivoa problema koje danas imamo u kardiovaskularnim bolestima I te kako značajna. Spajanje predklinike I klinike na ovom skupu je prilika da saznamo mnoge stvari, mi kliničari od predkliničara, ali I oni od nas. Centar dešavanja je proučavanje kardiometaboličkih bolesti obzirom da su to I dalje bolesti koje uzrokuju najveću smrtnost u našoj zemlji’’, rekao je prof.dr Goran Davidović.
Prof.dr Grant Pirs iz Kanade istako je reč o vrlo važnom I posebnom skupu imajuću u vidu da se u isto vreme održava skup Međunarodne akademije kardiovaskularnih nauka za Severnu Ameriku I Evrope jer se uglavnom organizuju posebno. ‘’Ovo je vrlo interesantno jer su svi svetski naučnici iz oblasti kardiovaskularnih nauka I ispitivanja srca sada ovde u Kragujevcu I Srbiji’’, rekao je prof.Pirs I čestitao na organizaciji prof.dr Draganu Đuriću I prof.dr Vladimiru Jakovljeviću dekanu FMN.
Skup će biti nastavljen sutra u kompleksu SB ‘’Merkur’’u Vrnjačkoj Banji simpozijumom o Kardiometaboličkim bolestima I dijabetesu . Zvanično otvaranje planirano je u 16:30 sati u hotelu Fontana. Naučni program će obuhvatiti mnoštvo tema od molekularnih, ćelijskih i integrativnih aspekata kardiovaskularnih nauka pa sve do naučnih problema kojima se bavi međunarodno naučno udruženje.
RASPISAN KONKURS ZA UPIS NA DOKTORSKE AKADEMSKE STUDIJE
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu objavio je Konkurs za upis na doktorske akademske studije – doktorska škola – medicinske nauke u školskoj 2019/2020. godini.
Doktorske akademske studije su studije trećeg stepena za sticanje naučnog naziva doktor medicinskih nauka i realizuju se u okviru Doktorske škole. Studijski program doktorskih studija ostvaruje se u toku tri školske godine ili šest semestara (180 ESPB).
Gostujući u Hronici TV Kragujevac dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je da se na ovaj studijski program mogu upisati svi oni koji su u dosadašnjem šlolovanju završili neki od fakulteta biomedicinske struke (medicina, farmacija, stomatologija), defektološkim fakultetima, prirodno-matematičkim fakultetima (master hemija, biologija), fakultetima fizičke kulture, filozofskim fakultetima (master psihologije), biološkim fakultetima, veterinarskim fakultetima, univerzitetskim departmanima za biomedicinske nauke, odnosno oni koji su stekli najmanje 300 odnosno 360 ESPB na integrisanim akademskim studijama.Kada je reč o dosadašnjem interesovanju za upis prof.Jakovljević je istako da je Konkurs otvoren od 19.avgusta a da je prijava kandidata u punoj meri počela od 26.avgusta kada je Fakultet nastavio sa radom u punom obimu, nakon godišnjih odmora. ''Interesovanje je dobro a mi smo u okviru čitavog Univerziteta Fakultet koji godinama ima najveće interesovanje studenata za upis na doktorske akademske studije.Do sada je konkursilo 20-ak kandidata i očekujemo da ćemo u ovoj godini upisati 50 do 60 novih studenata doktorskih studija'', rekao je dekan FMN.
Program doktorskih studija, odnosno doktorske škole, koji ove godine upisuje 15 generacija studenata je uređen prema svim odredbama Evropske asocijacije Univerziteta koji imaju doktorske studije. ''Prvi smo fakultet biomedicinskih nauka koji je tada otvorio doktorske studije te 2005.godine, godinama smo pratili sve trendove trudeći se da primenimo sve novine,menjamo program u hodu i time smo doprineli da upravo dokotorske akademske studije postanu najvažniji brend našeš Fakulteta'', rekao je prof.dr Vladimir Jakovljević.On je istakao i da su studentima doktorskih studija na raspolaganju 14 izbornih područja na kojima, nakon opštih predmeta, polako počinju da se uvode u naučno-istraživački rad. Ne idu svake godine sva izborna područja, to zavisi od interesovanja studenata, podsetio je dekan i dodao da najveće interesovanje i najbolje rezultate godinama imaju imunologija,fiziologija, zatim klinička i ekspirimentalna hirurgija i interna medicina, a vrlo su atraktivne i preventivna medicina, neuronauke, koje su jedan od najstarijih smerova na našem fakultetu, a u poslednje vreme i farmakologija , farmacija i stomatologija beleže veliko intersovanje budućih studenata doktorskih studija.
Prvi konkursni rok otvoren je do 13.septembra, a sve dodatne informacije potencijalni studenti doktorskih akademskih studija, mogu dobiti na sajtu Fakulteta ili u Službi za postdiplomsku nastavu.Na prvu godinu doktorskih akademskih studija Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu može se upisati ukupno 98 studenata, i to:
- 6 studenata čije se studije finansiraju iz budžeta i
- 92 samofinansirajuća studenta.
U Amfiteatru Fakulteta medicinskih nauka danas, na Vidovdan, svečano su uručene diplome studentima koji su studije na našem Fakultetu završili od 9.decembra, dana FMN, do početka juna ove godine. Diplome su danas dobili: 40 doktora medicine, jedan magistar farmacije, 4 strukovna fizioterapeuta i jedna strukovna medicinska sestra.
Na početku svečanosti prisutne diplomce i njihove goste pozdravio je dekan Fakulteta prof.dr Vladimir Jakovljević koji je najpre izrazio zadovoljstvo što se diplome dele baš danas, na Vidovdan, kako i nalaže tradicija.''Ono što je za nas jako važno u ovom trenutuku da se današnja dodela dešava samo dva dana nakon što se naš Univerzitet, upravo zahvaljujući našoj kući, našao na prestižnoj Sangajskoj listi Univerziteta za oblast medicine-klinička medicina.Mi smo prvi put rangirani, vrlo visoko, između 200 i 300 mesta, a podsećam da se samo 2 posto univerziteta u svetu uvrsti na ovu listu. To je još jedan dokaz našeg dugogodišnjeg rada koji je ostvaren zahvaljujući svima nama-ljudima koji su rukovodili i onima koji sada rukovode Fakultetom, nastavnicima i saradnicima, ali i studentima, postdiplomcima. I vi ste deo toga i ja vam čestitam na tome i želim da što pre nađete posao u struci'', istakao je dekan Jakovljević.
Diplome doktorima stomatologije uručio je prodekan za IAS medicine prof.dr Dejan Petrović, magistru farmacije prodekan za IAS farmacije prof.dr Željko Mijailović, a strukovnim fiziteapeutima i strukovnoj medicinskoj sestri prodekan za osnovne strukovne studije prof.dr Nataša Zdravković. Diplomci su položili Hipokratovu zakletvu koju je pročitala doktor medicine Jelena Milenković.
Diplomu doktora medicine od osnivanja Fakulteta do danas dobilo je 4005 doktora medicine, 627 magistara farmacije, 95 doktora stomatologije, 465 strukovnih sestara, 445 strukovnih terapeuta i 123 farmaceutskih tehničara.
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU PO PRVI PUT NA SANGAJSKOJ LISTI NAJBOLJIH U 2019. GODINI, ZA OBLAST MEDICINA-KLINIČKA MEDICINA
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu je svojim naučno-nastavnim radom i postignutim rezultatima prepoznat od strane najrelevantnijih svetskih institucija.
Ove godine, Univerzitet u Kragujevcu je po prvi put uvršćen na Sangajsku listu, za oblast Medicina – Klinička medicina, gde je plasiran između 201 i 300 mesta.
Sangajska lista ili Akademsko rangiranje univerziteta u svetu je neformalan, ali prestižan sistem rangiranja, a samo 2% svetskih univerziteta ima priliku da se nađe na ovoj listi. Rangiranje se vrši jednom godišnje od juna 2003. godine i svake godine se iznova ažurira prema novim i dostupnim analizama.
''SIROKO SRCE'' CRVENOG KRSTA I OVE GODINE PRIPALO FMN
Prodekan za IAS farmacije prof.dr Željko Mijailović primio je danas, u Skupštini grada, priznanje''Siroko srce'' koje dodeljuje GO Crvenog krsta.
Fakultet medicinskih nauka i ove godine dobitnik je priznanja koju dodeljuje Crveni krst a na osnovu rezultata ostvarenih u dobrovoljnom davalaštvu krvi u 2018.godini. Naš fakultet je i ovog puta u zimskoj i letnjoj kampanji na kragujevačkim fakultetima obezbedio najveći broj jedinica krvi.
Drugi po broju prikupljenih jedinica krvi, u kategoriji Fakulteta, je fakultet inženjerskih nauka a treći PMF.
U kategoriji srednjih škola najviše krvi prikupljeno je u Prvoj tehničkoj školi, Drugoj gimnaziji i Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
Povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi u sali Skupštine grada Kragujevca organizovan je prijem za davaoce koji su krv dali 50,75 i 100 puta kao i za srednje škole, fakultete, javna preduzeća i udruženja građana koja su nagrađena plaketom ''Siroko srce''.Priznanja su nagrađenima uručili član Gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku dr Gordana Damjanović i potpredsednik Gradske organizacije Crvenog krsta Kragujevac dr Ljubiša Milojević .
STUDENTI FARMACIJE IZ NEMAČKE U POSETI NASEM FAKULTETU
Osmoro studenata Farmaceutskog fakulteta iz Hamburga, u okviru TWIN projekta Evropske asocijacije studenata farmacije, boravi u višednevnoj poseti našem fakultetu i Kragujevcu.
Studente iz Nemačke danas je primio dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević koji je istakao da je svaki vid međunarodne saradnje izuzetno važan i za naš Fakultet, i za čitav Univerzitet i grad Kragujevac. ''Ono što je jedan od kriterijumima za prepoznavanje na svetskim listima, a najpoznatija je svakako Sangajska lista, je upravo međunarodna saradnja i broj stranih studenata na svakom fakultettu. Mi smo postigli izuzetne rezultate na nacionalnom planu u proteklom periodu, a jedan od prioriteta u narednom periodu biće bolja prezentacija naše ustanove na međunarodnom planu. Svakako da su razmene studenta jedan od načina za što bolju promociju. Mi na našem Fakultetu za sada nemamo strane studente, ako se izuzmu studenti iz regiona. Ono što ćemo pokušati u narednom periodu je da dobijemo makar i minimalne kvote za inostrane studente kako bi 2020.godine mogli da na naše studijske programe upišemo jedan broj stranih studenata.To može da doprinese novom razvojnom putu našeg Fakulteta i potrudićemo se da za dve godine to i realizujemo'', rekao je prof.Jakovljević. On je studentima iz Nemačke u najkraćim crtama predstavio naš Fakultet, način studiranja a pre svega studije farmacije kojima je do izbora na mesto dekana Fakulteta rukovodio.
Gosti iz Nemačke su se upoznali sa virtuelnom apotekom na našem Fakultetu a posetili su i Centar za kardiovaskularna istraživanja. Govoreći o svojim utiscima nemački studenti istakli su da su odmah uočili veliko gostroprimstvo, otvorenost i srdačnost i da je Srbija jedna mešovita sredina koja može da ponudi mnogo više nego što se od nje očekuje. Prema njihovim rečima ove posete su izuzetno važne jer im omogućavaju ne samo nove kontakte sa studentima iz drugih zemalja već i zbog upoznavanja sa sistemima obrazovanja van Nemačke. Inače, TWIN je jedan od najatraktivnijih projekata Evropske asocijacije studenata farmacije koji predstavlja biletaralnu razmenu studenata sa farmaceutskih fakulteta iz različitih evropskih država. Projekat se sastoji od edukativnog i društvenog dela i prilika je da se upoznaju novi ljudi, njihove kulture, običaji ali i usavrši i unapredi znanje iz oblasti farmacije.
NASTAVNICI FMN GOSTI UNIVERZITETA VASIL GOLDIS U ARADU
U okviru Erasmus+ programa, prof. Dragana Ignjatović Ristić i doc. Marina Gazdić su od 06.05. do 12.05. 2019.godine bile gosti Univerziteta Vasil Goldiš u Aradu, Rumunija.
Prof. Dragana Ignjatović Ristić je održala predavanje na temu Etike u psihijatriji, a doc. Marina Gazdić predavanje na temu Stem ćelija.
Domaćini su nas upoznali sa projektima na kojima trenutno rade u okviru Instituta (Insttute of Life Sciences). Na obostrano zadovoljstvo, planira se buduća projektna saradnja dve institucije kao i saradnja na programu doktorskih akademskih studija.
Kako je studijski boravak bio deo svečanosti Univerziteta, domaćinima smo uputili srdačne pozdrave u ime Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
URUČENI INDEKSI SPECIJALIZANTIMA FMN
U prisustvu dekana prof.dr Vladimira Jakovljevića prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije prof.dr Goran Davidović svečano je danas, u Plavoj sali Fakulteta medicinskih nauka, uručio indekse novim specijalizantima našeg Fakulteta. Nakon prolećnog konkursa specijalističke studije na FMN upisalo je 60 novih specijalista medicine i stomatologije.Oni će u narednom periodu, u trajanju od 3 do 5 godina, u zavisnosti od specijalizacije za koju su se opredelili nastavu i stručni rad obavljati u našoj ustanovi i nastavno naučnim bazama Fakulteta, pre svega Kliničkom centru Kragujevac i Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.
Pozdravljajući specijalizante dekan Fakulteta prof.dr Vladimir Jakovljević rekao je da su upravo oni-studenti specijalističkih studija strateško opredeljenje našeg Fakulteta u narednom periodu. ''Od danas ste zvanično specijalizanti našeg Fakulteta i ovde ćete imati sigurno veću pažnju nego na bilo kom drugom mestu, kao i korektne sagovornike kako među Vašim mentorima tako i u Službi za postdiplomsku nastavu. Potrudili smo da imate sve što je potrebno za dobru i kvalitetnu specijalizaciju , od nastave, preko mentora i ustanova u kojima ćete obavljati staž'' rekao je dekan Jakovljević. On je podsetio i da se FMN trudi da prati potrebe tržišta i da u svakom konkursu za upis na specijalističke i uže specijalističke studije uvede neku novu specijalizaciju. Sve to rezultira tradicionalno dobrim interesovanjem doktora medicine i stomatologije i magistara farmacije za dodatnim usavršavanjem, odnosno upisom na specijalizacije na našem Fakultetu.
Prodekan za specijalističke i uže specijalističke studije prof.dr Goran Davidović zahvalio se svim specijalizantima koji su se opredelili za specijalizacije kod nas i dodao da je, do sada, sa FMN sa zvanjem specijaliste i užeg specijaliste izašlo oko 600 ljudi. ''To je značajan broj a u ovom krugu interesovanja su po granama različita i iz oblasti medicine ali i farmacije i stomatologije. Zastupljene su skoro sve grane medicine a dosta polaznika i u ovom konkursnom roku opredelilo se za specijalizacije iz oblasti stomatologije pre svega ortopedije vilica i oralne hirurgije'', rekao je prof.Davidović. Prema njegovim rečima kvalitet nastave je ono što preporučuje naš Fakultet i tradicionalno opredeljuje veliki broj polaznika za upis specijalističkih i uže specijalističkih studija na FMN
Fakultet medicinskih nauka dva puta godišnje upisije lekare, stomatologe i farmaceute na specijalističke studije, uz uslov da su dobili saglasnost ministarstva zdravlja za upis na određenu specijalizaciju ili užu specijalizaciju. Konkursi na FMN raspisuju se u aprilu i oktobru, a staž specijalizantima počinje 1.juna ili 1.decembra.
STUDENTI FMN OSVOJILI TRI SESIJE U BANJA LUCI
Studenti Fakulteta Medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu učestvovali su na prvom internacionalnom medicinskom kongresu za studente i mlade doktore u Banja Luci, a u organizaciji Medicinskog fakulteta u Banja Luci. U pratnji doc. dr Marine Tomović, dva studenta pete godine integrisanih akademskih studija farmacije, četiri studenta šeste godine integrisanih akademskih studija medicine i jedan student doktorskih akademskih studija: Jovana Perović, Emina Ćorović, Irfan Ćorović, Jelena Đurđeić, Katarina Radojević, Neda Sapić i Marko Ivanković učestvovali su na kongresu gde su prezenovali svoje naučno-istraživačke radove. Takođe, u okviru radionica naši studenti su imali priliku da učestvuju u hirurškom zašivanju rana, kardio-pulmonarnoj reanimaciji, kao i u radionicama za obuku rada na EKG-u i ultrazvuku.
Od četiri sesije naši studenti su osvojili tri: Irfan Ćorović, Emina Ćorović i Jelena Đurđević. Domaćini su omogućili posetu novoj zgradi Medicinskog fakulteta koji je opremljen sa najnovijom opremom za nastavni i istraživački rad. Studenti su imali priliku da razgovaraju sa svojim kolegama o njihovom načinu studiranja, o literaturi iz koje uče i o materijalima koje koriste. U okviru boravka u Banja Luci studenti su sa doc. dr Marinom Tomović obišli grad i upoznali se za znamenitostima Banja Luke. Nakon prezentovanja svojih radova i osvajanja nagrada, bili su pozvani na svečanu večeru koju su pripremili organizatori kongresa.
FMN DOBIO NOVE ČLANOVE ALUMNI KLUBA
Nekadašnji studenti našeg Fakulteta, generacija koja je studije medicine završila 1994.godine, okupili su se u subotu 25.maja kako bi obeležili 25 od apsolventure. Bila je to prilika da se svi oni učlane u Alumni klub Fakulteta medicinskih nauka. Članske karte uručio im je dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević koji je i sam deo te generacije. Prof.Jakovljević je pozdravljajući svoje kolege podsetio da je Fakultet medicinskih nauka , od vremena kada su oni bili studenti, do danas napredavao u svakom smislu i istakao da misli da je naša ustanova prevazišla mogućnosti i ovog grada ali i svih nas. ''Fakultet je dosta promenio svoju strukturu i na tome ćemo raditi i u narednom periodu.Ovo je naša zajednička kuća i učlanjenjem u Alumni klub želimo da povežemo sve one koji su bili i jesu deo Fakulteta što će nam omogućiti ne samo periodična okupljanja i druženja već nam daje i mogućnost da se i strukovno povežemo što može biti korisno i za nas pojedinačno ali i za ustanove u kojima radimo i gradimo svoje karijere'', rekao je prof.Jakovljević.Dekan FMN je najavio i da će za slavu i dan Fakulteta u decembru ove godine biti organizovano okupljanje i ostalih generacija naših nekadašnjih studenata.
Susret generacije koja je studije medicine završila 1994.godine na našem Fakultetu prvi put je inicirao Nikola Rosić, klinički farmakolog u KC Kragujevac, koji je istakao da se ova generacija prvi put okupila na trinaestu godišnjicu od apsolventure i da je od tada postala tradicija da se viđaju jednom godišnje. ''Počastvovani smo što na ovakav, generacijski način, postajemo članovi Alumni kluba Fakulteta i to na 25 godišnjicu od apsolventure. Neki od nas su za ove godine jako lepo profesionalno napredovali, neki su ostvarili jako zavidne akademske karijere ali najvažnije je da nam je svima drago da se ovako sastanemo, družimo, podsetimo studentskih dana i razmenimo iskustva'', rekao je Nikola Rosić.
Inače, osnivačka Skupština Skupština Alumni kluba FMN održana je za dan Fakulteta 2017.godine.Cilj Alumni kluba je ostvarivanje veze Fakulteta sa nekadašnjim studentima, i njihovo međusobno povezivanje koje treba da doprinese našoj boljoj komunikaciji prema njima ali i zajedničkoj promociji naše ustanove. Članske karte Alumni kluba FMN, između ostalih, dobili su i profesori našeg Fakulteta: prof.dr Željko Mijailović prodekan za IAS farmacije, prof.dr Ivanka Zelen, prof.dr Aleksandra Dimitrijević, doc.dr Miloš Todorović.s
STUDENTI STOMATOLOGIJE U POSETI UNIVERZITETU U SMOLENSKU
Studenti Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu obnovili su dugogodišnju saradnju sa Univerzitetom medicinskih nauka u Smolensku, u Rusiji. U pratnji doc. Dr Milice Popović, studenti četvrte godine integrisanih akademskih studija stomatologije: Jović Andrea, Ognjanović Irena, Milanović Pavle i Ivanović Dušan učestvovali su na Studentskoj konferenciji u Smolensku gde su imali priliku da prezentuju svoje naučno-istraživačke radove. Takođe, u okviru radionica naši studenti imali su priliku da modeluju zube u vosku, mere jačinu veze savremenih adhezivnih sistema u stomatologiji, kao i u radionicama prve pomoći pri traumi glave i vrata i hirurškog zbrinjavanja rane primenom različitih tehnika šivenja rane.
Učestvovali su i na 'Okruglom stolu' gde su imali priliku da razgovaraju sa svojim kolegama o njihovom načinu studiranja, o literaturi iz koje uče, o materijalima koje koriste. Takođe, sa svojim domaćinima, razmenili su dosadašnja iskustva, razgovarali o tradiciji, navikama i životu studenata u Rusiji i Srbiji. Naši studenti obišli su i kliniku za oralnu hirurgiju i kliniku za dentalnu terapiju, kao i neke od privatnih stomatoloških klinika gde su se upoznali sa najsavremenijim tehnikama i tehnologijama u stomatologiji.
U okviru boravka u Smolensku studenti stomatologije FMN sa doc. dr Milicom Popović , u pratnji svojih domaćina, posetili su Muzej humane anatomije u okviru Katedre za anatomiju, obišli su grad i upoznali se za znamenitostima Smolenska. Oni su imali čast da ih na svečanom prijemu ugoste gradonačelnica Smolenska Valentina Mihajlovna Olejnikova i rektor Univerziteta prof. dr Roman Kozlov. Nakon prezentovanja svojih radova, bili su pozvani na svečani bal koji su pripremili profesori fakulteta i koji se tradicionalno održava nakon konferencije.
STUDENTKINJA MEDICINE IZ RUSIJE U OKVIRU PROGRAMA RAZMENE NA FMN
Kragujevački fakultet Medicinskih nauka u kontinuitetu realizuje program razmene studenata dugi niz godina.
Uspostavljena je saradnja sa evropskim Univerzitetima, ali i prestižnim Moskovskim.
U okviru ovog programa studentima iz Ruske federacije omogućeno je da prate nastavu, ali i da se upoznaju sa mogućnostima istraživačkog rada u laboratoriji za kardiovaskularnu fiziologiju Medicinskog fakulteta koja se nalazi u Institutu ovog fakulteta pri Kliničkom centru.
Studentkinja druge godine medicine iz Moskve, Marija Kartašova prvi put je u Kragujevcu.
Prilika da se upozna sa vršnjacima sa Balkana, ali i srpskim visokoobrazovnim sistemom dragoceno je iskustvo za mlade ljude.
Kragujevački fakultet Medicinskih nauka u kontinuitetu realizuje program razmene studenata dugi niz godina.
Uspostavljena je saradnja sa evropskim Univerzitetima, ali i prestižnim Moskovskim.
U okviru ovog programa studentima iz Ruske federacije omogućeno je da prate nastavu, ali i da se upoznaju sa mogućnostima istraživačkog rada u laboratoriji za kardiovaskularnu fiziologiju Medicinskog fakulteta koja se nalazi u Institutu ovog fakulteta pri Kliničkom centru.
Studentkinja druge godine medicine iz Moskve, Marija Kartašova prvi put je u Kragujevcu.
Prilika da se upozna sa vršnjacima sa Balkana, ali i srpskim visokoobrazovnim sistemom dragoceno je iskustvo za mlade ljude.
Njeni utisci o načinu života u Sumadiji i gostoljubivosti su prevazišli očekivanja.
Obrazovanje na kragujevačkom i moskovskom medicinskom fakultetu se mnogo razlikuju, procenjuje Marija.
Boravak u Kragujevcu provela je radno. Ona je u laboratorijama imala priliku da zajedno sa kolegama iz Sumadije prođe praktični deo nastave.
Boravak u Kragujevcu, odnosno Srbiji za Mariju Kartašovu obeležio je susret sa bliskom, ali ipak drugačijom kulturom i ljudima.
Zbog toga je i program razmene studenata jedan od omiljenih kod mlade populacije.
Do kraja ove akademske godine kragujevački Fakultet medicinskih nauka posetiće još nekoliko grupa studenata koji će pristizati iz Rusije
Dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević dobitnik je priznanja ''Kapetan Miša Anastasijević'' za afirmaciju savremenog obrazovanja u regionu Sumadije i Pomoravlja.
Priznanje prof.Jakovljeviću uručeno je danas u sali Skupštine grada Kragujevca. Pored dekana našeg Fakulteta nagrađeni su i: kompanija Panasonic Lighting Devices Serbia iz Svijalnca kao lider održivog razvoja i konkurenstnosti, prof.dr Petar Veselinović dekan Ekonomskog fakulteta, za stvaralački doprinos i prezentaciju visokog školstva, Radomir Erić član Gradskog veća za privredu, za unapređenje poslovnog ambijenta, opština Knić, za razvoj lokalne samouprave, prof.dr Aleksandra Tomić Lučić direkorka Interne klinike KC za naučni i stručni doprinos unapređenju zdravstvene zaštite, za stvaralaštvo u oblasti informisanja Nevenka Đelić, urednica dopisništva RTS u Kragujevcu, hotel Ženeva luks kao lider ugostiteljske i turističke ponude, glumac Milan Lane Gutović za glumačko i umetničko stvaralaštvo.
Ovo priznanje doživljavam kao veliku čast ali i obavezu jer nosi ime jednog takvog filantropa i graditelja kao što je bio kapetan Miša Anastasijević-rekao je nakon uručenja priznanja prof.dr Vladimir Jakovljević, dekan FMN. ''To je priznanje Fakultetu kojim rukovodim od skoro i pokazuje da ljudi iz šire društvene zajednice prepoznaju naš Fakultet kao mesto dobrih, pozitivnih dešavanja. Nadam se da će to svima nama, i meni naravno, to biti zamajac da istrajemo u nameri da ovaj fakultet bude jedna uređena sredine u kojoj će svi nastavnici i studenti da se osećaju lepše'', rekao je Jakovljević.
Nagrada „Kapetan Miša Anastasijević" je godišnja nagrada koja se dodeljuje za najuspešnije pojedince, preduzetnike i institucije u Srbiji. Ova nagrada se dodeljuje se u okviru manifestacije „Put ka vrhu“ čiji je cilj da podstiče i afirmiše preduzetništvo u Srbiji. Nagradu realizuju agencija za tržišne komunikacije Medija Invent iz Novog Sada. Među dosadašnjim dobitnicima ovog prestižnog priznanja su: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić, naš istaknuti neurohirurg prof.dr Danica Grujičić, prof.dr Marko Bumbaširević mikrohirurg, novinarka Mira Adanja Polak, vojno politički komentator Miroslav Lazanski i mnogi drugi.
UDRUŽENJE ZA POMOĆ I PODRSKU OSOBAMA SA CISTIČNOM FIBROZOM SRBIJE
ORGANIZUJE
PREDAVANJE O CISTIČNOJ FIBROZI
15.05.2019. godine
u Plavoj sali Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu
U TOKU KONKURS ZA UPIS NA SPECIJALISTIČKE I UŽE SPECIJALISTIČKE STUDIJE FMN
Na FMN u toku je prvi ovogodišnji Konkurs za upis na specijalističke i uže studije, koji će biti otvoren do 15.maja.Doktori medicine i stomatologije, kao i magistri faramacije moći će da apliciraju za upis na 28 specijalizacija iz oblasti medicine, 7 stomatologije i 5 farmacije. U odnosu na ranije konkurse novina je specijalizacija iz toksikološke hemije, a od kraja prošle godine Fakultet je, u okviru konkursa za uže specijalizacije, uvrstio i dve nove grane medicine: onkologiju i hiperbaričnu medicinu. Lekari koji već imaju diplomu specijaliste tako će moći da konkurišu za neku od 16 ponuđenih subspecijalizacija na našem Fakultetu.
''Interesovanje za upis je, za sada, zadovoljavajuće imajući u vidu činjenicu da u ovom roku ministarstvo ne dodeljuje rešenja o odobrenim užim specijalizacijama. Do sada se prijavilo 30-ak kandidata a pošto je Konkurs otvoren do 15.maja očekujemo oko 60 prijavljenih što je zadovoljavajući broj i odgovara nekom proseku'', rekao je dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević u izjavi za TV Kragujevac. Prema njegovim rečima specijalizacije su,u ovom momentu , jedan od prioriteta u oblasti postdiplomskog usavršavanja. ''U oblasti doktorskih studija postigli smo određeni nivo i zavidan broj zainetrsovanih, koji je i dalje veoma visok.Do toga smo došli zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu i dobrom radu. S druge strane specijalizacije dugo godina nisu odobravane od strane minisatrstva zdravlja a od kada je to pokrenuto sve veće intersovanje je i lekara i farmaceuta i stomatologa za ovaj vid usavršavanja , jer većini njih je to najvažnije da bi sutra mogu da leče ljude'', rekao je Jakovljević. Dekan je istakao i da će se Fakultet medicinskih nauka truditi da i povećanjem broja nastavno-naučnih baza ali i boljom saradnjom sa Kliničkim centrom i Domom zdravlja napravim još bolje uslove za sve specijalizante i uže specijalizante našeg Fakulteta i omogući im što kvalitetniji nivo rada i prakse.
Na Konkurs za upis na specijalističke i uže studije mogu se javiti svi oni koji imaju rešenje minisatrstva zdravlja o odobrenoj specijalizaciji za granu medicine, stomatologije ili farmacije za koju se prijavljuju.
FMN U POSETI DRUGOJ GIMNAZIJI
Fakultet medicinskih nauka predstavio je danas svoje studijske programe i upisne kvote maturantima Druge gimnazije. O studijskim programima našeg fakulteta i predstojećem upisu nove generacije brucoša u školskoj 2019/2020.godini govorili su: dr Anita Ivošević sa IAS medicine, prof.dr Gordana Radić sa IAS farmacije i dr Dejan Zdravković sa IAS stomatologije.
Integrisane akademske studije medicine, na koje i u ovoj školskoj godini upisujemo 88 studenata, prema rečima dr Anite Ivošević ,traju 6 godina nakon čega student dobija zvanje doktora medicine. ''Na našem fakultetu, na svim studijskim programima, očekuje vas kontinuirani rad. Od prvih predavanja i vežbi, morate da učite na nedeljnom nivou jer tako, tokom svih 15 nedelja nastave, ostvarujete ukupno 30 poena. Svi studijski programi imaju jasno definisane i precizne programe koji će vam biti dostupni na našem sajtu već u drugoj polovini avgusta u vidu informatora predmeta odnosno silabusa. Na taj način od samog početka do detalja ste upoznati sa svim obavezama koje imate tokom godine'', rekla je dr Ivošević. Ona je dodala i da je od prošle godine, odnosno poslednje upisane generacije studenata medicine, uvedeno tri nova predmeta:medicinska hemija, biologija i biofizika.
Na IAS farmacije FMN će u školskoj 2019/2020 godini upisati 84 studenta. Prof.dr Gordana Radić pojasnila je maturantima Druge gimnazije da studije farmacije traju 5 godina, da studenti na kraju stiču zvanja magistra farmacije i da je moguće da rade u apotekama, farmaceutskim kompanijama, farmaceutskoj industriji ali i da se bave naučno istraživačkim radom. Kada je reč o IAS stomatologiji, dr Dejan Zdravković , saradnik u nastavi na stomatologiji , podsetio je da je to najmlađi studijski program na našem fakultetu i da će u ovoj godini biti upisana 10 generacija od 24 studenta. ''Čitav naš fakultet poznat je po radu u malim grupama gde svaka grupa ima svog tutora, odnosno profesora ili saradnika koji je zadužen za tu grupu. Na stomatologiji ali i na ostalim studijskim programima na taj način stiče se praksa kroz praktičan rad što nam kasnije puno znači'', rekao je dr Zdravković i dodao da na trećoj godini studija kreću uže stomatološki predmeti i konkretan rad sa pacijentima u novom prostoru sa savremenom opremom i najsavremenijim materijalima.
Tim Fakulteta medicinskih nauka pozvao je danas maturante Druge gimnazije da u subotu 25.maja ili subotu 15.juna, u okviru manifestacije ''Dan otvorenih vrata, posete naš Fakultet.
ODRŽAN DRUGI NAUČNI SKUP POVODOM SVETSKOG DANA IMUNOLOGIJE
U plavoj sali Fakulteta medicinskih nauka danas je održan drugi naučni sastanak Centra za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, a povodom Svetskog dana imunologije. Cilj sastanka je da omogući forum koji bi stimulisao saradnju sa srodnim naučnim ustanovama u Srbiji kao i sa drugim istraživačkim grupama našeg Fakulteta i Univerziteta. Drugi, ne manje važan cilj je da prikaže rezultate naučnih istraživanja u Centru i drugim naučno-istraživačkim ustanovama.
Na skupu su, kako je istakao prof.dr Ivan Jovanović, predstavljeni rezultati koji su publikovani u vrhunskim međunarodnim časopsima iz oblasti imunologije, onkologije i regenerativne medicine. Ovo je bila prilika da se prikažu i najnoviji rezultati koji do sada nisu publikovani. 15 predavača je prezentovalo svoje rezultate a još 20-ak je svoje rezultate predstavilo u okviru poster sesija. Skup je imao nacionalni karakter pa su svoje rezultate u ovim oblastima predstavili i Vojnomedicinska akademija u Beogradu, Medicinski fakultet u Beogradu, Institut za medicinska istraživanja u Beogradu, Institut za biološka istraživanja u Beogradu.
Prethodne godine u Centru za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija Fakulteta medicinskih nauka (koji ima status centra izuzetnih vrednosti) istraživanja je sprovodilo 9 profesora ,tri docenta i desetine mlađih istraživača i doktoranada, a u okviru: 3 međunarodna; 6 projekata Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj; 3 makro i 19 junior projekata Fakulteta medicinskih nauka.Ova grupa istraživača je u periodu od godinu dana objavila 29 M20 i 6 M51 publikacija. U istom periodu u Centru je urađeno i odbranjeno 7 doktorskih disertacija.
Centar već godinama uspešno doprinosi razvoju nauke i stvaranju kadrova Fakulteta medicinskih nauka kroz saradnju sa velikim brojem nastavnika i saradnika koji sada uspešno rade i diseminuju naučnu misao i metod u okviru katedri za: imunologiju, onkologiju, genetiku, hirurgiju, stomatologiju, infektivne bolesti, biohemiju, patološku anatomiju, histologiju i embriologiju, patološku fiziologiju, psihijatriju, internu medicinu, otorinolaringologiju. Sef katedre za imunologiju, infekcije i inflamaciju prof.dr Nebojša Arsenijević rekao je da se u okviru istraživanja došlo do saznanja u kakvim sve zapaljenskim bolestima matične ćelije učestvuju i na koji način moduliraju zapaljenski odgovor organizma. ''Radilo se dosta i na modelima sistemskih bolesti kao što su Kronova bolest, multipl skleroza i po prvi put su svetu saopštene neke informacije baš iz našeg centra i iz Kragujevca'', istakao je Arsenijević. Ispred VMA u Beogradu skup je podržao dr Miodrag Jocić koji je istakao da naše dve institucije imaju veoma blisku saradnju, zajedničke projeke i radove i dodao da veliki broj doktora medicine sa VMA postdiplomske studije je završilo ili završava upravo na FMN u Kragujevcu.
Nastavnici Centra su u protekloj deceniji bili dominantni predavači na četiri izborna područja u okviru Doktorske škole (Doktorskih akademskih studija). Tako su u Centru sprovođena i istraživanja za doktorske disertacije u okviru sledećih izbornih područja: Onkologija; Imunologija, infekcija i inflamacija; Matične ćelije u biomedicinskim naukama; Istraživanja u stomatologiji.
OTVORENA VRATA ZA BUDUĆE MEDICINARE
Fakultet medicinskih nauka organizovao je Dan otvorenih vrata pa su srednjoškolci, koji planiraju da studiraju medicinu, bili u prilici da se informišu o uslovima studija na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Među maturantima najviše je bilo učenika srednje medicinske škole i gimnazijalaca koji planiraju da upišu Fakultet medicinskih nauka.
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i ove godine upisaće 88 studenata medicine, 84 na farmaciji, 24 na stomatologiji, dok će strukovne studije imati 88 brucoša.
Sve do prijavljivanja za prijemni ispit zainteresovani srednjoškolci moći će da se informišu o studijama na ovom fakultetu.
Laboratorije i kabineti su opremljeni najsavremenijom opremom, dok sa studentima radi dobar nastavni kadar. Ova visokoškolska ustanova je jedinstvena po tome što organizuje karantinski rad na hirurgiji, internoj medicini i ginekologiji.
Fakultet medicinskih nauka prepoznatljiv je po tutorskom sistemu rada sa studentima, koji se pokazao kao odličan za uspeh na studijama.
Najviše je bilo učenika srednje medicinske škole, a među maturantima su se našli i gimnazijalci koji planiraju da upišu Fakultet medicinskih nauka.
Dan otvorenih vrata bio je prilika da se prikupe potrebne informacije o studijama i uslovima rada na fakultetu.
Do polaganja prijemnih ispita budući studenti će moći da nabave zbirke testova, pitanja i zadataka.
(20.04.2019, RTK)
ODRŽAN PRIJEM ZA SPORTISTE KOJI SU OSVOJILI KUP REKTORA 2019.
Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof.dr Vladimir Jakovljević, savetnik dekana za finansije i kadrove prof.dr Nebojša Zdravković i prof.dr Vladimir Živković organizovali su prijem za sportsku sekcija Fakulteta, koja je prošlog vikenda u Čačku, osvojila prvo mesto u generalnom plasmanu na Kupu rektora.
Čestitajući sportistima na osvojenom Kupu rektora, dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević rekao je da je to velika stvar za naš Fakultet. ''Veoma mi je drago da se u prvoj godini mog rukovođenja ovom ustanovom dešavaju ovakve stvari.Iskreno se nadam da će u nekoj perspektivi i država prepoznati da treba da više favorizuje studentski sport u pravom smislu, davanjem stipendija i da to zaista bude pravi put za sve mlade sportiste'', rekao je prof.Jakovljević i dodao da će sportisti Fakulteta i u narednom periodu imati svu podršku rukovodstva u svim svojim aktivnostima na ovom planu.
Prof.dr Dušica Đorđević zahvalila se svim učesnicima Kupa rektora i na učešću i na trudu koji su uložili i na taj način doprineli da u generalnom plasmanu FMN osvoji prvo mesto.Predsednik Sportske sekcije Marko Ristić podsetio je da je ovo druga godina za redom u kojoj FMN osvaja Kup Rektora i izrazio očekivanje da će naši sportisti na predstojećoj Medicinijadi, koja se održava u Budvi od 8.do 12.maja,ostvarati zapažene rezultate.
Na Kupu Rektorata u Čačku 14.aprila 2019.godine sekcije Fakulteta medicinskih nauka ostvarile su sledeće rezultate: streljaštvo (ž) 1. mesto , odbojka (ž) 1. mesto ,košarka (ž) 1. mesto ,košarka (m) 1. mesto i rukomet (ž) 2. Mesto.U generalnom plasmanu FMN osvojio je prvo mesto sa 14 bodova, drugo mesto pripalo je Pravnom fakultetu sa 13 bodova dok je trećeplasirani Fakultet tehničkih nauka sa 12 bodova.
KUP REKTORA 2019.
Fakultet medicinskih nauka je osvojio prvo mesto u generalnom plasmanu na Kupu rektora održanom 14.4.2019. u Čačku.
Generalni plasman
1. Fakultet medicinskih nauka 14 bodova
2. Pravni fakultet 13 bodova
3. Fakultet tehničkih nauka 12 bodova
Plasman sekcija Fakulteta medicinskih nauka
Streljaštvo (ž) 1. mesto
Odbojka (ž) 1. mesto
Košarka (ž) 1. mesto
Košarka (m) 1. mesto
Rukomet (ž) 2. mesto
PREDSTAVLJENI STUDIJSKI PROGRAMI FMN MATURANTIMA PRVE GIMNAZIJE
Profesori i saradnici Fakulteta medicinskih nauka uz podršku PR tima predstavili su danas maturantima Prve kragujevačke gimnazije naše studijske programe i ovogodišnje kvote za upis nove generacije brucoša. Tradicionalno veliko interesovanje za naše studijske programe maturanti su pokazali i prilikom ovogodišnje posete , a najveće interesovanje i ovog puta vlada za studije medicine. Govoreći o IAS medicine dr Anita Ivošević istakla je da je FMN odavno prepoznatljiv po radu studenata u malim grupama i tutorskom sistemu rada kojim pratimo svakog studenta od upisa do završetka školovanja.Studije medicine traju 6 godina, odnosno 12 semestara a svaki semestar traje 15 nedelja. ''Do drugog semestra treće godine na fakultetu i institutu imate predkliničke prdmete nakon čega prelazite na kliniku, tkz. ''kliničke predmete'' odnosno praktičan vid nastave u bolničkim uslovima. Ono što je studentima najzanimljivije i najatraktivnije su takozvani karantini , u okviru kojih boravite u bolnici po 7 dana i to na četvrtoj godini na internoj medicini, na petoj na hirurgiji i na šestoj godini na ginekologiji'', rekla je dr Anita Ivošević.
Studijski program farmacije predstavila je prof.dr Gordana Radić istakavši da studije farmacije traju 5 godina odnosno 10 semestara nakon kojih se dobija zvanje magistar farmacije koje omogućava zaposlenje u farmaceutskoj industriji, zdravstvenim ustanovama ali i mogućnost bavljenja naučno-istraživačkim radom. ''Na našem Fakultetu je moguće nastaviti studije i bavljenje naukom u okviru Doktorskih studija. Novina na našem studijskom programu je što studenti završne godine imaju mogućnost sticanja stručne prakse odnosno praktičnog rada u bolničkim uslovima i apotekama'', rekla je prof.Radić. Najmlađi studijski program našeg Fakulteta-stomatologiju predstavio je istraživač-saradnik dr Marko Milosavljević koji je rekao da je za ovaj studijski program važno znanje, veština i umetnost i da svi oni koji su na ovo spremni mogu konkurisati za jedno od 24 mesta koliko naš Fakultet upisuje studenata stomatologije od 2010.godine kada je krenula prva generacija brucoša.
Fakultet medicinskih nauka u školskoj 2019/2020 godini upisaće 88 studenata na IAS medicine, 84 na IAS farmacije i 24 studenta na IAS stomatologije. Na osnovne strukovne studije fakultet će, i u ovoj školskoj godini, upisati 88 studenata. Zbirke zadataka za prijemni ispit iz biologije, hemije i matematike, koje izdaje FMN mogu se kupiti u skriptarnici Fakulteta.
PREDSTAVLJENA FONDACIJA ''ZAJEDNO ZA MLADE-PROF.DR DANICA GRUJIČIĆ''
U organizaciji Upravnog odbora Fondacije ''Zajedno za mlade-Prof.dr Danica Grujičić'' i Fakulteta medicinskih nauka u amifiteatru našeg fakulteta u petak 29.marta predavanje je održala naš istaknuti neurohirurg, načelnik Odeljenja neuroonokologije KCS, šef katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor doktor Danica Grujičić.
Najpre je okupljene goste i studente, u ime domaćina, Fakulteta medicinskih nauka, pozdravio dekan prof.dr Vladimir Jakovljević.S obzirom da je Fondacija koja nosi ime profesorke Grujičić i osnovana na inicijativu studenata Univerziteta u Kragujevcu na predavanju je upravo u njihovo ime prisutne pozdravila doktor medicine Anđela Ivezić, sada član UO Fondacije kao i master prava iz Užica Radovan Novaković.
Prof.dr Danica Grujičić rekla je najpre da je cilj Fondacije da se motivišu mladi i talentovani ljudi da se obrazuju i ostanu da rade u Srbiji.''Naš cilj je da se mladim naučnicima, umetnicima, sportistima i ostaloj talentovanoj deci iz drugih oblasti pruži podrška da se obrazuju, ostanu da rade u svojoj zemlji i postanu najbolji u svojim profesijama'', istakla je prof.Grujičić. Novac će se prikupljati donacijama pojedinaca, firmi i SMS porukama dok će na sajtu Fondacije biti objavljene slike dece za koju se novac prikuplja, tako da će javnost znati gde su odnosno kome su sredstva otišla.Profesorka Grujičić govorila je i o reformi obrazovanja, našem zdravstvenom sistemu, značaju uvođenja kategorije porodičnog lekara, planovima i novinama u oblasti neurohirurgije, sve uspešnijoj primeni gama noža u Kliničkom centru Srbije, ali i velikim mogućnostima koje u lečenju različitih vrsta tumora ima IKS nož koji je njenim zalaganjem , uz pomoć minisatrstva zdarvlja, kupljen i na kome se odnedavno radi u KCS.
Predavanje je bilo interaktivno pa su studenti bili u prilici da prof.Grujičić postave pitanja na koja je ona strpljivo odgovarala. Predavanju na FMN prisustvovali su i učenici Prve kragujevačke gimnazije čiji je odlazak na svetsko takmičenje u Hjuston First lego lig bio doveden u pitanje zbog nedostatka novca.
U međuvremenu su stigle najave od države da će pomoći njihov odlazak, a sama prof.Grujičić rekla je da će ukoliko bude potrebno pomoći i Fondacija ''Zajedno za mlade-prof.dr Danica Grujičić'',
FMN PREDSTAVLJEN NA SAJMU OBRAZOVANJA I ZAPOSLJAVANJA U KRAGUJEVCU
Na Sumadija sajmu otvoren je dvodnevni sajam obrazovanja i zapošljavanja. Na manifestaciji se predstavljaju brojne državne i privatne visokoškolske ustanove i škole, a blizu 40 poslodavaca nudi više od 320 radnih mesta.
Učenici su u prilici da se kroz neposredan kontakt sa predstavnicima visokoškolskih ustanova i škola upoznaju sa obrazovnim profilima i smerovima koje srednje škole i fakulteti nude i tako lakše pronađu pravo zanimanje i smer budućeg školovanja.Fakultet medicinskih nauka predstavio je svoje studijske programe na zajedničkom štandu Univerziteta na kome su se okupili svi naši fakulteti.
Na ovogodišnjoj dvodnevnoj manifestaciji predstavlja se Nacionalna služba za zapošljavanje i oko 40 poslodavaca. Nezaposlenim Kragujevčanima ponuđeno je više od 320 radnih mesta. Svi zainteresovani mogu da predaju svoje radne biografije i na licu mesta razgovaraju sa poslodavcima. Radna mesta nude Magneti Mareli Automotive, Gorenje MDM, Orion World, Forma ideale, Grah Automotive iz Batočine, Peštan Aranđelovca, Nikom, Adient Interiors, Wacker Neuson, Kuč kopmani, Trnava promet i drugi poslodavci.
“Najviše slobodnih poslova ponuđeno je licima mašinskih i metalskih zanimanja, od trećeg do sedmog stepena stručne spreme (bravari, alatničari, zavarivači, metaloglodači, operateri na CNC mašinama, diplomirani mašinski inženjeri različitih smerova). U ponudi su i radna mesta za ekonomiste, tehnologe, kuvare, konobare, mesare, prodavce, ali i za osobe sa invaliditetom za radno mesto šivača tekstila”, saopšteno je iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Sumadija sajam organizuje ovu manifestaciju uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje, a pod pokroviteljstvom grada Kragujevac. Radno vreme sajma 28. i 29. marta je od 10 do 17 časova, a ulaz i parking su besplatni.
ODRŽANA EDUKACIJA NA TEMU ''ANEMIJE USLED NEDOSTATKA GVOŽĐA I DRUGE HIPOPROLIFERATIVNE ANEMIJE''
U organizaciji Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Centra za kontinuiranu medicinsku edukaciju i Katedra za kliničku farmaciju u amfiteatru našeg Fakulteta održana je kontinuirana medicinska edukacija na temu: '' Anemije usled nedostatka gvožđa i druge hipoproliferativne anemije''. Organizator edukacije, prodekan za kontinuiranu medicinsku edukaciju Prof. dr Dušan Đurić istakao je da je cilj ove edukacije da se na nivou primarne zdravstvene zaštite objedine napora farmaceuta i lekara u poboljšljnju kvaliteta života, pogotovo u reproduktivnom periodu jer smo mi nacija koja ima hronične probleme sa anemijom. ''Te probleme najčešće ne prepoznamo na vreme pa je zato neophodno da se preduzmu preventivni koraci koji će popraviti kvalitet ishrane naših korisnika , jer korisnici su i zdrave osobe, ne moraju da budu samo pacijenti i da na taj način sagledamo koje su to preventivne mere, koja je to vrsta ishrane koja je kvalitetna i da li naš način ishrane vodi u neki od ovih poremećaja, uključujući i dijabetes, koji značajno mogu da utiču na ostali komorbiditet. Samo zajedničkim timsim radom možemo da oplemenimo sredinu u kojoj živimo'', rekao je prof. Đurić.
Učesnici edukacije pored lekara primarne zdravstvene zaštite i farmaceuta su i studenti Fakulteta medicinskih nauka, članovi kragujevačkog ogranka Udruženja studenata NAPSER , koji su u pripremama i realizaciji skupa veoma pomogli .Oni se, između ostalog, bave programima i projektima koji su vezani za edukacije ove vrste, a negde su i kandidati za upis na specijalističke akademske studije za sticanje naziva specijalista farmacije na FMN.
Učesnike današnje kontinuirane medicinske edukacije pozdravio je dekan našeg Fakulteta prof.dr Vladimir Jakovljević.
POČELA REALIZACIJA ZAJEDNIČKOG PROJEKTA FMN I ''I.M.SEČENOV'' UNIVERZITETA IZ MOSKVE
Pred kraj prošle godine Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i formalno je uspostavio saradnju sa Prvim moskovskim državnim medicinskim Univerzitetom ''I.M. Sečenov''. Kao rezultat te saradnje već je počela realizacija projekta o šećernoj bolesti i uticaju metaboličkog sindroma na srce. Projekat pod nazivom ''Kardioprotetektivni efekti DPP-4 inhibitora na ishemijsko–reprerfuzionu povredu izolovanog srca pacofa sa dijabetesom tipa 2'' realizuje se u Kragujevcu, u laboratoriji za fiziologiju Centra za funkcionalna istraživanja FMN- a, a biće predstavljen Savetu ''I.M.Sečenov'' Univerziteta koji treba da da saglasnost na rezultate do kojih se u okviru projekta dođe i odobri publikovanje tih rezultata. Prema rečima prof.dr Sergeja Boljeviča, koji je šef katedre za patologiju Univerziteta ''Sečenov'' u Moskvi , koji je danas posetio naš Fakultet, u planu je i rad na još dva zajednička projekta koji se realizuju u laboratoriji Centra za funkcionalna istraživanja kojom rukovodi dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević ali i u laboratorijama Univerziteta ''I.M.Sečenov''. Istovremeno, ističe prof.Boljevič, rade se i zajedničke publikacije za međunarodne časopise.
Najveće mogućnosti za razvoj saradnje našeg fakulteta i čitavog Univerziteta u Kragujevcu sa ''I.M.Sečenov '' Univerzitetom u Moskvi prof.dr Segrej Boljevič vidi u okviru organizacije i održavanja devetog Kongresa o patologiji, koji će u Moskvi 2022.godine okupiti preko pet hiljada učesnika iz celog sveta, pre svega patofiziologa ali i ostalih lekara i naučnika koji se bave praktičnim radom. To će biti dodatni impuls ne samo u saradnji ''I.M.Sečenov'' Univerziteta sa FMN u Kragujevcu već i veliki podstrek razvoju patofiziologije u celom svetu, smatra prof.Boljevič. ''U tom slučaju bi naša dva Univerziteta, uz zajedničke radove, postali centar patofiziologije i nauke uopšte u ovoj oblasti'',rekao je prof.Boljevič. Vodeći organizatori Kongresa su upravo prof.dr Sergej Boljevič sa Prvog moskovskog državnog medicinskog Univerziteta ''I.M.Sečenov'' i prof.dr Vladimir Jakovljević dekan Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Prof.Boljevič očekuje i da kongres o patofiziologiji omogući i međusobno povezivanje svih evropskih i svetskih Univerziteta a time i intezivnu saradnju svih učesnika u ovoj oblasti.
ODRŽAN NACIONALNI SIMPOZIJUM LEKOVI I BUBREG U KLINIČKOJ PRAKSI
Na Fakultetu medicinskih nauka, u organizaciji Centra za kontinuiranu medicinsku edukaciju i katedre za nefrologiju, održan je nacionalni simpozijum iz nefrologije ''Lekovi i bubreg u kliničkoj praksi'', koji je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije. Cilj simpozijuma, koji je okupio nefrologe iz cele Srbije, je da se upoznaju sa patofiziološkim mehanizmima nefrotoksičnog dejstva lekova, doziranjem lekova u akutnim i hroničnim bolestima bubrega, uključujući i doziranje lekova kod bolesnika koji se leče savremenim metodama terapije za zamenu funkcije bubrega.
Ovo je trinaesti stručni sastanak iz nefrologije u Kragujevcu a gotovo svi su održani u organizaciji Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Dva stručna sastanka organizovalo je Udruženja nefrologa Srbije- Skolu hemodijalize 2009. godine i Skolu nefrologije 2013. godine, a jedan je organizovalo Srpsko lekarsko društvo-Podružnica Kragujevac, 2014. godine. Rukovodilac simpozijuma , šef katedre za nefrologiju FMN, inače prodekan za IAS medicine, prof.dr Dejan Petrović, u uvodnom izlaganju, najpre je istakao da su svake godine, početkom marta, pojačane aktivnosti nefrologa na podizanju svesti kod stanovništva o značaju čuvanja bubrega, ranog otkrivanja i sprečavanja razvoja bolesti bubrega. ''Hronična bolest bubrega je veliki zdravstveni problem širom sveta. Podaci pokazuju da trenutno u svetu 850 miliona stanovnika ima hroničnu bolest bubrega, a da 2.4 miliona godišnje umire zbog hronične bolesti bubrega i njenih komplikacija. Povećan rizik da obole od hronične bolesti bubrega imaju osobe sa povišenim arterijskim krvnim pritiskom i/ili kardiovaskularnim bolestima srca, osobe koje boluju od šećerne bolesti, od neke sistemske bolesti vezivnog tkiva, starosti preko 60 godina, sa pozitivnom porodičnom anamnezom, učestalim infekcijama bubrega i urinarnih puteva, izložene dejstvu nefrotoksičnih lekova. Kod ovih osoba treba primeniti skrining za rano otkrivanje bolesti bubrega, koji treba da uključi: procenu funkcije bubrega, pregled urina test trakama za dokazivanje proteina i albumina, pregled sedimenta urina, merenje arterijskog krvnog pritiska i ultrazvučni pregled bubrega. Da li to možemo MOŽEMO, da li to radimo NE U POTPUNOSTI'', rekao je prof.dr Dejan Petrović. On je dodao i da, pored teoretskog znanja, primena lekova u kliničkoj praksi zahteva i praktičnu, kliničku edukaciju, uključujući i savrmene modalitete vantelesne terapije za zamenu funkcije bubrega. ''Praktična edukacija se obavlja u KC-u Kragujevac, u skladu sa procedurom koja definiše edukaciju i izdavanje uverenja o stručnom usavršavanju (plan, program i izdavanje uverenja o stručnom usavršavanju'', rekao je prof.Petrović. On je pozvao i mlade lekare da upišu postdiplomske studije iz nefrologije Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, na kojem postoje dva studijska programa: uža specijalizacija iz nefrologije i doktorske studije iz nefrologije. Do sada je odbranjeno šest radova uže specijalizacije iz nefrologije i isto toliko doktorskih disertacija.
Sastanku su, pored nefrologa iz čitave Srbije prisustvovali i : prof. dr Steva Plješa, prof. dr Vidojko Đorđević, prof. dr Svetislav Kostić, prof. dr Zoran Kovačević, prof. dr Dragan Jovanović, koji su dali veliki doprinos razvoju naučne i stručne misli iz oblasti nefrologije u Kragujevcu ali u celoj Srbiji. Na simpozijumu je predstavljena i nova knjiga iz serije knjiga „BOLESTI BUBREGA U KLINIČKOJ PRAKSI“, koja nosi isti naziv kao i glavna tema nacionalnog simpozijuma „Lekovi i bubreg u kliničkoj praksi“. Cilj ove knjige je da edukuje i osposobi lekare da pravovremeno, pravilno i u odgovarajućoj dozi primenjuju lekove kod bolesnika sa akutnim i hroničnim bolestima bubrega, uključujući i bolesnike koji se leče savremenim modalitetima vantelesne terapije za zamenu funkcije bubrega.
PROMOVISANI NOVI DOKTORI NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
Na svečanosti koja je upriličena u amifiteatru Pravnog fakulteta Univerzitet u Kragujevcu promovisao je 104 doktora nauka, koji su u periodu od maja 2017.do maja 2018.godine , odbranili doktorsku disertaciju na fakultetima našeg Univerziteta.
Najviše doktora nauka, 54, je sa našeg Fakulteta,12 sa Fakulteta inženjerskih nauka, 11 sa Filološko umetničkog , 10 sa Prirodno matematičkog, pet sa Ekonomskog fakulteta, četiri sa Pravnog, po tri sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačaku i Agronomskog fakulteta,i dva sa Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof.dr Nenad Filipović istakao je da doktori nauka koji su danas promivisani čine veliko intelektualno bogatstvo i potencijal, kao i oslonac društvenog prosperiteta.On je ujedno izrazio i očekivanje njihovih daljih naučnih rezultata, čime će, kako kaže dati vidljiv doprinos očuvanju autoriteta Univerziteta na kojem su stekli doktorska zvanja.
Sa Fakulteta medicinskih nauka u doktore nauka danas su promivisani:Dragana Dragaš Milovanović,Žarko Krivokkapić, Tanja Lazić Mitrović, Aleksandra Sekulić, Jelena Milovanović, Nataša Mihajlović, Vesna Ignjatović, Svetlana Radević, Milan Erdoglija, Ružica Lukić, Nataša Perković Vukčević, Verica Jovanović, Nemanja Đekić, Vesna Paunović, Ksenija Vučićević, Vera Vučićević, Goran Pešić, Vesna Skuletić, Nenad Zornić, Branimir Radmanović, Boban Joksimović, Tamara Nikolić, Jelena Sotirović, Tanja Prodović, Zvonko Živaljević, Olivera Lončarević, Miodrag Srećković, Vladimir Vukomanović, Merdin Markišić, Marina Gazdić, Vladimir Puzović, Ljubodrag Minić, Marjana Vukićević, Isidora Milosavljević, Petar Čanović, Katarina Janićijević, Kristina Radoman, Brankica Terzić, Miroslav Vasović, Nevenka Ilić, Dragica Selaković, Jovana Joksimović, Ana Azanjac Arsić, Zoran Aleksić, Zorica Tončić, Jelena Pantić Biševac, Neda Milosavljević, Zoran Jović, Vlada Injac, Tatjana Dragišić, Dragana Ljušić, Jasmina Knežević Tasić, Duško Kornjača i Gorica Đokić.Pored mentora promociji su prisustovali i prodekani za IAS medicine prof.dr Dejan Petrović i IAS stomatologije prof.dr Gvozden Rosić.
I ove godine Univerzitet je izdao knjigu pod nazivom ''Knjiga doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu 2018'' u kojoj su predstavljene biografije doktora nauka koji su danas promivisani kao i naučni doprinos njihovih disertacija.Tokom 43 godine postojanja na Univerzitetu u Kragujevcu ukupno je promovisano 1 289 doktora nauka.
FMN DONIRAO KNJIGE PRVOJ GIMNAZIJI
Fakultet medicinskih nauka priključio se akciji koju je pokrenuo, krajem prošle godine, RTS tačnije Radio Beograd ''Knjiga solidarnosti'' u kojoj je do sada prikupljeno preko tri hilade knjiga u cilju opremanja gimnazijske biblioteke koja je kao i čitava škola pretrpela velika otećenja u požaru koji je podmenut u januaru prošle godine.
Izdanja našeg Fakulteta direktorki Prve gimnazije Slavici Marković uručio je dekan prof.dr Vladimir Jakovljević koji je najpre izrazio radost zbog činjenice da u poseti svojoj školi iz koje nosi ne samo znanje već i lepe uspomene i trajna prijateljstva. ''Otvoreni smo za saradnju sa svim školama a zadovoljstvo mi je što jednim lepim gestom možemo da doprinesemo da škola kompletira svoju biblioteku, nakon štete koju je pretrpela. Nadam se i da će izdanja našeg Fakulteta, koja su od danas sastavni deo biblioteke Prve gimnazije, doprineti da još mladih i kvalitetnih gimnazijalaca postanu naši sudenti'', rekao je prof.Jakovljević. Direktorka gimnazije Slavica Marković istakla je da je knjiga najlepši poklon za jednu obrazovnu ustanovu tako da sve ove knjige, uključujući i one koje nam je danas donirao FMN, su jako značajne za obrazovni proces u našoj školi i biće jako značajne i za nastavnike i za učenike.
Dekan Jakovljević i direktorka Marković razgovarali su i o mogućnostima intenziviranja saradnje naše dve ustanove i tom prilikom dogovoreno je da učenici gimnazije posete laboratorije našeg Fakulteta kao i naše učešće na tradicionalnom Festivalu nauke koji će ove godine biti održan 25.aprila.
HOĆU-NEĆU BAS TAJ FAKULTET
U organizaciji Udruženja mladih entuzijasta i Đačkog paralmenta Prve kragujevačke gimnazije tradicionalno je, i ove godine, u Sokobanji organizovana trodnevna konferencija "Hoću-neću baš taj fakultet". Na manifestaciji koja je organizovana 12.put učenicim završnih razreda srednjih škola, uglavnom iz Kragujevca i Sumadije, predstavili su državni i privatni fakulteti iz Srbije. Preko 530 maturanata bili su u prilici da čuju i vide promociju kako državnih tako i privatnih fakulteta i na taj način potvrde svoj izbor fakulteta ili donesu konačnu odluku šta će studirati.
Konferencija je obuhvatila više od 15 interaktivnih predavanja na kojima su se predstavili fakulteti, dok su u pauzama maturanti učestovali u različitim radionicama koje su imale za cilj da im se pomogne u stvaranju timskog duha, prevazilaženju predrasuda i otkrivanju liderstva.
Prezentacija Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu izazvala je veliko interesovanje maturanata koji su se najviše interesovali za studije medicine na našem Fakultetu, ali i ostale studijske programe. Pored prezentacije samog Fakulteta, matzrantima su predstavljene i ovogodišnje upisne kvote a dobili su i informacije o zbirkama zadataka koje izdaje FMN i načinu polaganja prijemnog ispita. O samom načinu studiranja na našem Fakulteta govorila je Milena Stojković, član PR tima dok je aktivnosti studentskog parlamenta predstavila Irena Ognjenović.
RAZVIJANJE ADEKVATNIH TERAPIJSKIH METODA ZA LEČENJE INFARKTA MIOKARDA
Četvrti međunarodni naučni skup u okviru “Cost akcije” za kardioprotekciju , pod pokroviteljstvom Evropske komisije o pokušaji da se nađu mehanizmi za zaštitu kardiovaskularnog sistema od potencijalnih bolesti počeo je danas u hotelu Sumarice u Kragujevcu. Skup je okupio oko 80 eminentnih stručnjaka iz ove oblasti koji su gosti Fakulteta medicinskih nauka i koji će izneti najnovija saznanja iz ove oblasti. Među učesnicima skupa su: prof.dr Derek Hausenloj predsednik Cost akcije (Velika Britanija), Joana Andreadu rukovodilac grupe (Grčka) i prof.dr Piter Ferdinandli (Mađarska) , koji su organizatori čitave evropske mreže za kardiprotekciju, kao i još preko 70 istaknutih profesora i naučnika iz čitave Evrope, koji se bave kardiprotekcijom.
Istraživačka grupa za kardiovaskularna istraživanja Fakulteta medicinskin nauka Univerziteta u Kragujevcu, na čijem čelu je dekan prof.dr Vladimir Jakovljević, aktivno učestvuje u projektu od samog početka, oktobra 2017.godine a u planu je da se po okončanju projekta, septembra 2020.godine, na osnovu svih dosadašnjih rezultata aplikuje za važne međunarodne projekte koji će omogućiti bolje fondove, a time i bolje uslove za istraživanja u kardiovaskularnim naukama, uključujući i istraživanja u Srbiji. Kako je istako dekan FMN, inače i organizator skupa u Kragujevcu, prof.dr Vladimir Jakovljević “Cost akcija” za kardioprotekciju podrazumeva i stvaranje mreže institucija koje se bave sličnom problematikom kako bi, na neki način mogle da unaprede nauku, i konkurišu za međunarodne projekte. “ Akcenat je na tome da se nađu novi mehanizmi koji mogu da budu potencijalni terapeutski ciljevi u lečenju kardiovaskularnih bolesti, od molekula do kliničkih studija”, rekao je Jakovljević.
“Cost akcija” je jedan od najstarijih projekata Evropske unije koji traje preko 30 godina i koji povezuje naučnike širom Evrope koji tragaju za najboljim lekom za infarkt miokarda. “Mi još uvek nemamo odgovarajući lek već se i danas leče samo posledice ove bolesti”, smatra prof.dr Piter Ferdinandli iz Mađarske , koji je na skupu govorio o bolestima koje su udružene sa infarktom miokarda-šećernoj bolesti i povišenom nivou masnoća u krvi pre svega i o tome kako utiču na infarkt miokarda.
Prof.dr Derek Hausenloj predsednik Cost akcije (Velika Britanija) govorio je o zaštiti srčanog mišića od oštećenja, ishemiji i reprefuziji . “Kod infarkta miokarda srčani mišić trpi oštećenja i mi ovih dana u Kragujevcu govorimo o prevenciji tih oštećenja . Da bi se sprečio nastanak infarkt miokarda moraju se sprovoditi preventivne mere kao što su: snižavanje krvnog pritiska,kontrola lipida, izbegavanje pušenja a mi pričamo o zaštiti srčanog mišića nakon što se infarkt već dogodi. Postoje različite procedure koje se sprovode nakon srčanog udara a koje imaju za cilj da zaštite srčani mišić od dodatnih oštećenja , to je tkz.ishemijsko kondicioniranje koje se primenjuje kod pacijenta nakon infarkta”, istakao je prof. Derek.
Skup u Kragujevcu je, prema rečima učsnika, prilika da se i stručnjaci iz Srbije još aktivnije uključe u razvijanje adekvatnih terapijskih metoda za lečenje infarkta miokarda. Različita predavanja istaknutih stručnjaka odvijaće se sve do petka 15.februara u hotelu Sumarice.
KRAGUJEVAC DOMAĆIN COST AKCIJE ZA KARDIOPROTEKCIJU
Kragujevac će od 13.do 15.februara 2019.godine biti domaćin Cost akcije za kardioprotekciju. Organizator skupa je dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević sa svojim timom, koji je predstavnik Srbije u Cost akciji za kardioprotekciju, a koja je napravljena u okviru Evropske unije i zemalja koje su pozvane da u tome učestvuju.
Međunarodni skup radnih grupa Cost akcija koja se bavi za kardioprotekcijom, odnosno pokušajima da se nađu novi mehanizmi za zaštitu kardiovaskularnog sistema od bolesti, koje su ubice broj jedan savremenog čovečanstva, okupiće u hotelu Sumarice oko 80 gostiju iz inostranstva uz učešće naših istraživača iz te oblasti. ''U tom obimu i sa takvim učesnicima to će svakako biti najznačajniji skup te vrste koji je ikada održan ne samo u Kragujevcu već i šire'', rekao je dekan Fakulteta medicinskih nauka prof.dr Vladimir Jakovljević na konferenciji za novinare, i dodao da kompletne troškove skupa snosi Asocijacija koja radi pri Evropskoj komisiji u Briselu. Prvi inicijalni sastanak Cost akcije za kardioprotekciju održan je u oktobru 2017.godine u Briselu, a skup u Kragujevcu biće četvrti u okviru akcije koja ima za cilj da, nakon završetka projekta koji traje do septembra 2020. godine , napravi mrežu grupa i istraživača koji će moći da konkurišu za evropske projekte uz obezbeđenje značajnih finansijskih sredstava za njihovu realizaciju. Prof.Jakovljević pozvao je sve zainteresovane učesnike, pre svega mlade istraživače, da uzmu učešće na skupu gde će moći i da izlože svoje radove. ''To je prilika da u komunikaciji sa starijim kolegama dođu do novih ideja, i da do kraja akcije, oktobra 2020.godine, posete neku od laboratorija kojim rukovode učesnici konferencije, da nauče nešto novo i to primene u svom radu u svojim laboratorijama'', rekao je Jakovljević i dodao da će svi mladi istraživači grupe za kardiovaskularna istraživanja Fakulteta, kojom on rukovodi, uzeti učešće na Cost akciji. Takođe, učesnici skupa u Kragujevcu, najveći autoriteti iz oblasti kardioprotekcije, upoznaće se sa FMN, načinom rada i rezultatima u istraživanjima naših nastavnika i saradnika. Inače, preko 70 međunarodnih učesnika govoriće o novim metodama u prevenciji i lečenju bolesti srca i krvnih sudova, sa posebnim akcentom na prevenciji i lečenju infarkta miokarda.
Konferencija za novinare bila je prilika i da se dekan osvrne na najznačajnije aktivnosti koje su obeležile period od njegovog izbora na tu funkciju, 26.septembra 2018.godine do danas. Prof.Jakovljević je podsetio da je u proteklom periodu potpisan ugovor o saradnji sa Zavodom za hitnu medicinsku pomoć u Kragujevcu, ''Apotekom Zaječar'' i kompanijom ''Pharmanova''. Svi navedeni ugovori, prema rečima dekana Jakovljevića, obezbedili su bolju i kvalitetniju stručnu praksu i usavršavanje naših studenata i postdiplomaca. Takođe, u proteklom periodu uspostavljena je i saradnja sa medicinskim fakultetima u Banja Luci i Podgorici, nastavljena saradnja sa Medicinskim fakultetom u Beogradu a potpisan je i ugovor o saradnji sa Univerzitetom ''Sečenov'' iz Moskve. Kao rezultat te saradnje prof.Jakovljević će sa prof. dr Sergej Boljevičem sa Prvog moskovskog državnog medicinskog Univerziteta ''I.M.Sečenov'' 2022.godine u Moskvi, bioti organizator devetog kongresa o patologiji.
''Zastoj koji je postojao na relaciji Fakultet- Univerzitet je prevaziđen zahvaljujući dobroj saradnji i razumevanju koje je pokazao rektor prof.dr Nenad Filipović. Ono što nam predstoji je sastanak sa rukovodstvom Kliničkog centra i očekujem da i tu stvari postavimo na svoje mesto i krenemo napred na obostrano zadovoljstvo'', rekao je dekan FMN prof.dr Vladimir Jakovljević, najavljujući i da je u pripremi velika međunarodna konferencija internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka koja će u septembru ove godine biti održana u Kragujevcu i Vrnjačkoj banji, i koja će okupiti eminentne stručnjake iz oblasti iz čitavog sveta.
TAKMIČENJE ZA NAJBOLJU STUDENTSKU IDEJU 2019
Univerzitet u Kragujevcu je već četvrti put za redom pokrenuo godišnje Nacionalno takmičenje za najbolju studentsku ideju, a u okviru IF4TM projekta, koji finansira Evropska Unija u okviru Erazmus plus programa,
Takmičenje se realizuje kroz sedam lokalnih takmičenja na univerzitetima u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru, kao i na Metropolitan univerzitetu u Beogradu i Nišu, i Visokoj tehničkoj školi u Zrenjaninu i kroz organizaciju finalnog takmičenja. Svoje ideje i timove (2 do 4 člana), studenti fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prijavljuju od 10. januara do 28. februara 2019, a pravo učešća na takmičenju imaju studenti osnovnih, master i doktorskih studija sa pomenutih institucija.
Studentski timovi se prijavljuju za takmičenje:
Kancelariji za poslovnu podršku Univerziteta u Kragujevcu
slanjem prijavnog formulara (dostupan na adresi http://www.if4tm.kg.ac.rs/pub/download/15181772495817_UKG.docx) na imejl bsokg@kg.ac.rs
Za pomoć u pripremi ideja za Takmičenje i dodatne informacije studenti mogu posetiti Kreativni centar Univerziteta u Kragujevcu, na Fakultetu inženjerskih nauka, Sestre Janjić 6, Objekat A, prvi sprat, A-I-18, svakog radnog dana od 13 do 15 časova (petkom od 11 do 13 časova).
Ideje i timovi koji budu prošli prvu fazu selekcije će imati priliku da kroz set preduzetničkih obuka koje se realizuju u Kreativnom centru (u toku marta i aprila) u saradnji sa Biznis inovacionim centrom u Kragujevcu i mentorsku podršku detaljno razrade svoje ideje, razviju poslovne modele primenom CANVAS metode i pripreme ih za lokalne prezentacije pred žirijem koje će se održati tokom maja meseca ove godine.
Dva prvoplasirana tima sa svakog lokalnog takmičenja učestvovaće na nacionalnom finalnom takmičenju koje će biti održano u junu mesecu ove godine u Naučno tehnološkom parku Beograd. Pobednike lokalnih i nacionalnog finalnog takmičenjaočekuju i vredne nagrade, kao što su nagradna putovanja odnosno studijske posete za svaki pobednički tim lokalnog takmičenja (poseta partnerskim institucijama u Austriji, Engleskoj, Portugalu, Sloveniji ili Italiji), novčane nagrade preduzeća sponzora, besplatna izrada brzih prototipova, besplatan zakup poslovnog prostora u biznis inkubatorima, konsultativna i mentorska pomoć u razvoju poslovnog modela, pomoć u promociji ideje i poslovnog modela kao i druge vrste nagrada koje obezbeđuju organizatori takmičenja. Dodatne informacije o takmičenju
PROFESORI BOLJEVIČ I JAKOVLJEVIĆ ORGANIZATORI DEVETOG KONGRESA O PATOLOGIJI
Kada se 2022.godine u Moskvi, na devetom kongresu o patologiji, okupi svetska medicinska elita, vodeći organizatori biće dva naša profesora-dr Sergej Boljevič sa Prvog moskovskog državnog medicinskog Univerziteta ''I.M.Sečenov'' i prof.dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu- pišu ''Večernje novosti''u broju od nedelje 13.januara 2019.godine. Ovaj dnevni list donosi intervju uglednim profesorom medicine i šefom katedre za patologiju Medicinskog državnog Univerziteta '' I.M.Sečenov'' iz Moskve koji je baš ovih dana od svojih kolega dobio veliko priznanje- njegova katedra patologija čoveka proglašena je u 2018.godini najboljom među 140 katedri Prvog moskovskog državnog Univerziteta ''Sečenov''.
Profesor Boljevič studije medicine završio je u Moskvi u kojoj živi od 1983.godine. Do sada je objavio 250 knjiga i 350 naučnih radova, od čega 300 u Rusiji a 50 u inostranstvu. Koliki je njegov ugled među kolegama govori i podatak da je predložen za akademika Ruske akademije nauka. U intervju ''Večernjim novostima'' prof.dr Sergej Boljevič govorio je koliko je bilo teško studirati u bivšem Sovjetskom savezu, kako je dospeo u naučne vode i dogurao do doktora medicinskih nauka i šefa katedre za patologiju i kako se i koliko dolaskom predsednika Putina na čelo Rusije situacija u nauci promenila na bolje. Na pitanje šta bi deveti Kongres o patologiji, koji će biti održan u Moskvi 2022.godine, trebalo da donese nauci prof. Boljevič kaže : '' Mi smatramo da naša oblast odnosno patofiziolozija može da doprinese ne samo povećanju kvaliteta medicinske pomoći stanovništvu , već i podizanju efikasnosti preventivnih mera u sprečavanju bolesti.Svedoci smo velikog tehnološkog progresa koji se odrazio i na medicinu.Stvara se tehnološka platforma za otkriće i proizvodnju novih lekova, razrađuju se novi načini lečenja i dijagnostike. Želimo da u Moskvu dovedemo oko 5 hiljada uspešnih lekara iz celog sveta.Naravno da će mi biti drago da na kongres dođu lekari iz bivših jugoslovenskih republika. Moskva je otvorena za saradnju , jer nauka mora da bude internacionalna, da se razmenjuju znanja. '' Na pitanje šta je potrebno da bi se poboljšala naučna saradnja Rusije i zemalja sa prostora bivše Jugoslavije prof.Boljevič kaže: ''Dobra volja i ozbiljan rad pre svega. Sprovodim zajednička istraživanja sa Univerzitetom iz Pitsburga, konkretno sa tamašnjim profesorom Valerijanom Kaganom. Moja katedra odlično sarađuje i sa Univerzitetom u Kragujevcu i prof.dr Vladimirom Jakovljevićem , dekanom tamošnjeg Medicinskog fakulteta. Ove godine uspeli smo da otvorimo novu laboratoriju sa profesorom Kaganom iz SAD. Profesor Jakovljević takođe dolazi u Moskvu i drži predavanja na mojoj katedri. Njegovu visoku profesionalnost i znanje mi u Moskvi visoko cenimo''.
U intervju ''Večernjim novostima'' profesor Sergej Boljević tvrdi i da ljudski vek može znatno da se produži jer će se u budućnosti koristiti ''ciljani lekovi''. On ističe i da se razrađuju nove metode lečenja na osnovu terapije na nivou gena i ćelija. ''Naučnici obećavaju da će se mnoge vrste raka, zatim Parkinsonova i Alchajmerova bolest, lečiti genskom i ćelijskom terapijom'', ističe prof.Boljevič.
Inače, u septembru 2018.godine Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu bio je domaćin Satelitskog simpozijuma 8. Internacionalnog Kongresa patofiziologa, koji je naš Fakultet organizovao u saradnji sa Društvom Fiziologa Srbije i moskovskim državnim medicinskim Univerzitet I.M. Sečenov iz Ruske federacije. U uvodnom delu prisutnima se obratio i prof.dr Sergej Boljevič (Univerzitet I.M.Sečenov Moskva) koji je bio predsedavajući Simpozijuma.
Zbog promene SSL protokola u nonSSL, povremeno može doći do neispravnosti linkova na stranicama, u tom slučaju probajte bez protokola https://. Izvinjavamo se na svim mogućim smetnjama.
Lekar, imunolog, doktor medicinskih nauka, naučni savetnik i vlasnica još nebrojeno mnogo zvanja. Ali iza lika ove drage, crvenokose dame, skrivalo se još bezbroj raznih dimenzija i nesvakidašnje bogatstvo duše. 
Prof. dr Mihajlo Jakovljević, profesor Fakulteta medicinskiha nauka u Kragujevcu, izlistan od strane Srpske Akademije Nauka i Umetnosti SANU na Listi Top 20 najcitiranijih naučnika Srbije na osnovu bibliografske studije Stenford Univerziteta Kalifornija službenim dopisom objavljenim u dnevnom listu Politika.
Profesor Boljevič studije medicine završio je u Moskvi u kojoj živi od 1983.godine. Do sada je objavio 250 knjiga i 350 naučnih radova, od čega 300 u Rusiji a 50 u inostranstvu. Koliki je njegov ugled među kolegama govori i podatak da je predložen za akademika Ruske akademije nauka. U intervju ''Večernjim novostima'' prof.dr Sergej Boljevič govorio je koliko je bilo teško studirati u bivšem Sovjetskom savezu, kako je dospeo u naučne vode i dogurao do doktora medicinskih nauka i šefa katedre za patologiju i kako se i koliko dolaskom predsednika Putina na čelo Rusije situacija u nauci promenila na bolje. Na pitanje šta bi deveti Kongres o patologiji, koji će biti održan u Moskvi 2022.godine, trebalo da donese nauci prof. Boljevič kaže : '' Mi smatramo da naša oblast odnosno patofiziolozija može da doprinese ne samo povećanju kvaliteta medicinske pomoći stanovništvu , već i podizanju efikasnosti preventivnih mera u sprečavanju bolesti.Svedoci smo velikog tehnološkog progresa koji se odrazio i na medicinu.Stvara se tehnološka platforma za otkriće i proizvodnju novih lekova, razrađuju se novi načini lečenja i dijagnostike. Želimo da u Moskvu dovedemo oko 5 hiljada uspešnih lekara iz celog sveta.Naravno da će mi biti drago da na kongres dođu lekari iz bivših jugoslovenskih republika. Moskva je otvorena za saradnju , jer nauka mora da bude internacionalna, da se razmenjuju znanja. '' Na pitanje šta je potrebno da bi se poboljšala naučna saradnja Rusije i zemalja sa prostora bivše Jugoslavije prof.Boljevič kaže: ''Dobra volja i ozbiljan rad pre svega. Sprovodim zajednička istraživanja sa Univerzitetom iz Pitsburga, konkretno sa tamašnjim profesorom Valerijanom Kaganom. Moja katedra odlično sarađuje i sa Univerzitetom u Kragujevcu i prof.dr Vladimirom Jakovljevićem , dekanom tamošnjeg Medicinskog fakulteta. Ove godine uspeli smo da otvorimo novu laboratoriju sa profesorom Kaganom iz SAD. Profesor Jakovljević takođe dolazi u Moskvu i drži predavanja na mojoj katedri. Njegovu visoku profesionalnost i znanje mi u Moskvi visoko cenimo''.