Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 






 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 


Архива вести 2022. године


ДОДЕЉЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА ФМН

У амфитеатру ФМН продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић уручио је индексе новој генерацији специјализаната. Од 63 лекара који настављају своје стручно усавршавање у области здравствених специјализација највише се определило за интерну медицину, општу медицину, гинекологију и акушерство, педијатрију, ортопедију вилица.

Продекан Давидовић је новим специјализантима најпре пожелео добродошлицу на Факултет медицинских наука у своје али и у име руководства факултета рекавши да када је у питању медицина цео живот нешто започињемо и свим тим почецима никако да буде крај. "Кад завршимо један период отвара се нови период и опет смо на почетку и, некако, можда смо се и уморили од тих почетака, али очигледно да ви нисте се уморили од почетака јер сте одабрали да поново будете на почетку. У суштини, част ми је да могу да вас поздравим и да вам се захвалим што сте одабрали Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу као кућу где ћете да се едукујете. Да то заиста има и једну посебну специфичну тежину говоре подаци, чињенице да је код нас тренутно на специјализацијама и ужим специјализацијама око 827 специјализаната од тога 507 је медицина и фармација, 221 је на стоматологији, значи 728 специјалиста и 99 субспецијализаната. Иначе, специјалистичке студије на нашем факултету односно Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу завршило је до данашњег дана 776 специјализаната", рекао је проф. Давидовић. Он је додао и да, у претходник пар година, смо се увек трудили да будемо ажурирани што се тиче новина везаних за специјализацију и ужу специјализацију и да смо покренули програме специјализација као што су: лабораторијска медицина, токсиколошка хемија, баро медицина, дијето терапија, медицина бола, онкологија, интензивна медицина, клиничка фармакологија и фармако терапија. "Заиста је широк спектар грана у којима можете да се едукујете када су у питању ваше специјализације и уже специјализације, али оно што је по мени најважније да оног тренутка када добијете овај индекс схватите да је пред вама један потпуно нови пут и тај развојни пут који ћете проћи наредних година је нешто што ће и вас саме потврдити у свом послу који сте одабрали. Да ће то бити задовољство вас самих, али и наравно вашег окружења а све у интересу и на добробит лечења наших пацијената јер суштина овакве једне едукације јесте у томе да будемо што бољи лекари и да наши пацијенти буду што боље лечени", рекао је Давидовић.

Конкурси за упис на специјалистичке и уже специјалистичке студије расписују се два пута годишње, у априлу и октобру, а специјализације почињу 1. јуна, односно 1. децембра.





ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА И ДАН УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Слава Универзитета у Крагујевцу Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов обележена је сечењем славског колача. Овогодишњи домаћин славе био је др Зоран Марковић, директор Института за информационе технологије, Крагујевац, који је предао половину славског колача домаћину за наредну годину, проф. др Драгу Цвијановићу, декану Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.

Интонирањем химне Боже правде и академске химне Gaudeamus igitur, у извођењу студената Факултета педагошких наука у Јагодини, у Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу, отпочео је програм обележавања Дана Универзитета у Крагујевцу, коме су, поред многобројних званица, присуствовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, представници Града Крагујевца, ректори универзитета из земље и региона, као и декани, професори и студенти факултета Универзитета у Крагујевцу.

Присутне су поздравили ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја проф. др Небојша Ранђеловић, Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине Града Крагујевца. У име ректора Универзитета у Србији обратио се проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом Саду, а у име ректора Универзитета ван Србије – проф. др Нермина Хаџиграхић, ректор Универзитета у Тузли. Универзитет у Крагујевцу је и ове године доделио годишње награде за наставно и научноистраживачко особље за постигнуте изузетне резултате у научноистраживачком, односно уметничком раду.

Годишње награде за изузетне резултате у научноистраживачком раду постигнуте на Универзитету у Крагујевцу за 2022. годину, додељене су:

  • У пољу друштвено-хуманистичких наука - проф. др Вељку Маринковићу, редовном професору Економског факултета;
  • У пољу техничко-технолошких наука - Тијани Шуштершич, асистенту Факултета инжењерских наука;
  • У пољу природно-математичких наука - др Зорану Марковићу, научном саветнику на Институту за информационе технологије, Крагујевац;
  • У пољу медицинских наука - проф. др Владимиру Живковићу, ванредном професору Факултета медицинских наука.

У име награђених лауреата обратила се Тијана Шуштершич, асистент Факултета инжењерских наука. У музичком делу програма учествовали су студенти хора и оркестра Факултета педагошких наука у Јагодини, под диригентском палицом Јелене Гркић и Милице Станковић, а уз клавирску пратњу Братислава Старчевићa.







ПРЕТПРЕМИЈЕРА ЕВРОПСКИХ СМЕРНИЦА
ЗА ЛЕЧЕЊЕ У АКУТНОМ ПЛУЋНОМ ЕМБОЛИЗМУ

У организацији УКЦ Крагујевац И Факултета медицинских наука данас је одржан стручни састанак са интерактивним учешћем на коме су приказане најновије ЕСЦ –ЕАПЦИ препоруке за катетерске интервенције у акутном плућном емболизму. О овој теми у просторијама интерне клинике УКЦ Крагујевац данас су говорили водећи стручњаци у овој области у нашој земљи: проф. др Слободан Обрадовић са ВМА у Београду, проф. др Јован Матијашевић из Института за плућне болести Војводине, проф. др Соња Шалингер из УКЦ Ниш И тим за плућни емболизам УКЦ Крагујевац. Окупљене госте И учеснике најпре је поздравио проф. др Горан Давидовић, кардиолог, помоћник директора УКЦ И продекан на ФМН, као председник научног одбора скупа.



Окупљенима се затим обратио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакавши да је наш УКЦ И наши наставници И сарадници који раде у овој установи апострофиран као један од четири центра у Србији у лечењу И третману јако тешких пацијената који имају озбиљан здравствени проблем. „Оно што је јако битно је да постоји јака синергија УКЦ Крагујевац И нашег факултета, И сигуран сам да ће она бити једна од звезда водиља развоја медицине у овом делу Србије. Ово је мали допринос томе а ја сам сигуран да ћете ви изаћи са овог скупа обогаћени за ново И стручно И научно искуство“, рекао је Јаковљевић.

Изражавајући задовољство чињеницом да је УКЦ Крагујевац домаћин стручњацима из области збрињавања пацијената у акутном плућном емболизму, називајући их пионирима у овој области, директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић рекао је да очекује да ће лекари у Крагујевцу успети да у будућности , применом нових метода, спасу већи број пацијената са овим проблемом што до сада није било могуће. „Очекујем да ће стручњаци из ове области, који су данас са нама, додатно помоћи тиму за плућни емболизам УКЦ Крагујевац да се едукује И примени сва нова знања И вештине у лечењу оваквих пацијената“, истакао је директор Милисављевић.


Један од твораца најсавременијих препорука за лечење плућних тромбоемболија проф. др Слободан Обрадовић са ВМА у Београду рекао је да су најновије смернице за лечење плућног емболизма завршене и да се претпремијерно представљају у Крагујевцу. „ Четири центра у Србији- ВМА у Београду, Институт за плућне болест Војводине , УКЦ Ниш И УКЦ Крагујевац ће радити најновије процедуре које, не само да захтевају велику експертизу, већ и велики број медицинских стручњака који учествују у лечењу ових пацијената јер су они изузетно сложени“, рекао је Обрадовић.

Тим кардиолога УКЦ Крагујевац, иначе доценти нашег факултета, Миодраг Срећковић и Рада Вучић крајем децембра 2020.година уз помоћ професора Обрадовића кренули су у лечење плућног тромбоемболизма најсавременији методама. Доц.др Миодраг Срећковић рекао је да је суштина у чињеници да се драстично побољшава прогноза пацијената са тешким тромбоемболијама јер је иначе реч о болести која погађа најосетљивије групе људи, и болест је која је водећи узрок смрти трудница, породиља, пацијената са малигним болестима, постковид пацијентима. „Побољшали смо ниво услуга и лечења применом ове методе а што је јако важно је и да смо препознати као центар који се бави овим методама лечења у нашој земљи што је важно и за УКЦ Крагујевац али и наш факултет“, рекао је доц. Срећковић.




ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА

Обележавању 32. недеље здравља уста и зуба, коју традиционално организује Институт за јавно здравље, уз подршку града Крагујевца и Завода за стоматологију Крагујевац, ове године се придружио и Факултет медицинских наука, тачније наша организациона јединица Завод за стоматологију.

Манифестација је спроведена у три предшколске установе на територији града Крагујевца, a студенти 4. године ИАСС су у оквиру наставе из предмета Превентивна стоматологија припремили интерактивну едукацију о значају исхране и правилним техникама одржавања оралне хигијене, која је прилагођена деци тог узраста.

Здравствено васпитање, као предуслов за опште стање здравља спроводи се од најранијег детињства ради усвајања позитивних навика за унапређење и очување здравља. Значајно место припада и оралној хигијени, па су зато активности Недеље здравља уста и зуба, првенствено, биле намењене деци предшколског узраста.







УСПЕШАН НАСТУП НАШИХ СПОРТИСТА НА МЕДИЦИНИЈАДИ

На недавно одржаној 55-ој традиционалној Медицинијади, која је након двогодишње паузе због корона вируса, поново одржана у Будви, спортисти нашег факултета остварили су одличан успех. Наши студенти са различитих студијских програма и различитих година студија, њих 98, такмичило се у различитим спортовима у мушкој и женској конкуренцији, од одбојке, кошарке, футсала, рукомета, шаха .

Спортске екипе нашег факултета такмичиле су се у свим категоријама а далеко боље су биле женске селекције којима је од укупно освојених седам пехара припало чак шест. Освојили смо злато у женској одбојци и женском стрељаштву, сребро у женском футсалу, бронзу у женској кошарци ,рукомету и атлетици и бронзу у шаху у мушкој категорији.

Наше спортисте данас је примио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који им је честитао на постигнутим резултатима и рекао да ће наши спортисти увек имати подршку руководства факултета. Медицинијада је традиционално спортско такмичење студената медицине и биомедицинских наука из Србије које се више од пола века организује, последњих година традиционално у Будви у Црној Гори.



ОДРЖАНО ТЕСТИРАЊЕ ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ МЕНСЕ

У оквиру Менсине сарадње са Факултетом медицинских наука, у недељу 8. маја, одржано је тестирање интелигенције у Крагујевцу. Менса Србије се бави тестирањем логичке интелигенције, односно оном врстом интелигенције која највише корелира са Г фактором, а то је једна општа урођена способност. Задаци су графичког типа, перцептивни тестови где кандидат треба да увиди логику којом су поређане фигуре. Сваки тест је сачињен од 36 задатака и сваки је за нијансу тежи од оног претходног.

Све тестове прегледа искључиво једна особа - овлашћени психолог Менсе Србије. На овај начин је обезбеђена потпуна тајност тестирања - резултате ће знати само кандидат и психолог. Резултати ће стићи поштом у року од 8 недеља, на личну адресу кандидата.

Тестирању је приступило 36 кандидата а саму организацију тестирања спровело је неколико чланова из локалне крагујевачке Менсе, уз логистичку подршку особља Факултета медицинских наука.

Тетирању су присуствовали координатор Менсе за Крагујевац Милош Николић као и председница Менсе Србија Александра Боровић.

У наредном периоду чланови Менсе Србије одржаће неколико предавања за јавност на разне научно - популарне теме, а циљ је да се скрене пажња на интелектуални потенцијал, а који може допринети развоју друштва у целини.




ОДРЖАНА ДРУГА ОВОГОДИШЊА МАНИФЕСТАЦИЈА ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА

У сусрет упису нове генерације студената на нашем факултету одржана је друга манифестација Дан отворених врата која је, као и прва у априлу, окупила велики број будућих бруцоша. Највеће интересовање матуранти су и овог пута показали за студије медицине, али било је и оних који желе да упишу фармацију , стоматологију и основне струковне студије.

О студијским програмима, начину студирања, раду у малим групама са менторима, полагању модулских тестова и испита, али и могућностима које ће имати за запошљавање као доктори медицине, магистри фармације, доктори стоматологије, струковне сестре и физиотерапеути , говори ли: за ИАС медицине и струковне студије др Жељко Тодоровић са катедре за интерну медицину, за ИАС фармације проф. др Оливера Миловановић, са ИАС стоматологије др стоматологије Мирјана Папић. О самом пријемном испиту, начину полагања, објављивању резултата али и касније обавезама студената као и раду студенских организација на ФМН говорила је Ирена Огњановић, др стоматологије и члан ПР тима.

ФМН и ове године уписаће 88 студената на медицину, 84 на фармацију, 24 на стоматологију и 88 на струковне студије. Пријава кандидата очекује се половином јуна док ће пријемни испити бити одржани крајем јуна и почетком јула.

Све информације о датумима предаје докумената за упис и терминима пријемног испита биће благовремено објављене на сајту факултета.








УЧЕШЋЕ ФМН НА КОНГРEСУ У ИСТАНБУЛУ

Уз подршку руководства ФМН у Крагујевцу наша студенткиња пете године ИАС медицине Ана Тодоровић учествовала је на 5. интернационалном конгресу под називом "A look into science 2022" који је одржан на Универзитету Acibadem у Истанбулу.

Главна тема конгреса била је напредак у микроинвазивној хирургији, док је посебна пажња посвећена Da Vinci операционом роботу.

Међу предавачима су били професори из области кардиохирургије, гинекологије и урологије турских и америчких универзитета.

Током конгреса праћена је уживо хистеректомија рађена Da Vinci роботом, а учесници су имали прилику да се опробају у хируршком шивењу Da Vinci симулатором.





ПРОФ. BAHADIR GULLUOGLU ОДРЖАО ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ

Проф. Bahadir Gulluoglu, редовни професор хирургије Мармара Универзитета и начелник одељења хирургије дојке Мармара Универзитетске болнице у Истанбулу, Турска ,одржао је данас приступно предавање у Амфитеатру Факултета медицинских наука и промовисан у гостујућег професора.
Тема предавања је била: "The timeline in breast cancer management: Role of surgery".

Проф. Gulluoglu истакао да је његово највеће интересовање и рад у области хирургије дојке, ендокриној хирургији и едукацији. "Повезан сам са великом мрежом удружења у Европи која су посвећена лечењу канцера дојке. Веома сам радостан што почињем сарадњу са вашим факултетом, која представља наставак сарадње коју смо почели боравком доц.’др Марка Спасића, хирурга , који је боравио на едукацији за хирургију дојке на нашем Универзитету. Веома се радујем даљој сарадњи са вашим хирурзима али и читавим Факултетом", рекао је Проф. Bahadir Gulluoglu,

Како је истакао декан проф. др Владимир Јаковљевић ово је велика ствар за наш факултет јер је Проф. Bahadir Gulluoglu један од водећих ауторитета за хирургију дојке у Европи и члан је великих европских бордова. "Од њега очекујемо живу сарадњу са нашом катедром за хирургију, како на основним тако и на докторским студијама. Још већи бенефит од ФМН може да има наш УКЦ јер неко са таквим знањем и енергијом сигурно може да помогне да се уведу нове процедуре у крагујевачкој хирургији. Један од наших стратешких циљева је интернационално препознавање на светској мапи и доласком професора Gulluoglu смо још ближе том циљу", закључио је Јаковљевић. Сертификат којим је Проф. Bahadir Gulluoglu промовисан у гостујућег професора ФМН уручила му је, након присутног предавања, продекан за науку и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић.

Предавању и промоцији претходио је састанак Проф. Bahadir Gulluoglu са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем и члановима катедре за хирургију ФМН доц. др Александром Цветковиће, доц. др Марком Спасићем и доц. др Бојаном Милошевићем на коме је било речи о даљој сарадњи и могућностима ангажовања проф. Gulluoglu и његових сарадника у настави на докторским студијама ФМН, заједничким пројектима али и примени савремених хируршких процедура у лечењу карцинома дојке.







ФМН ДОБИО ДЕВЕТ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧА

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је данас уговоре о ангажовању девет нових истраживача ма основу конкурса који је реализовало министарство просвете, науке и технолошког развоја. Међу њима највише је доктора медицине, шест, два магистра фармације и један доктор стоматологије.

Министарство просвете и технолошког развоја од 2018. године до сада четири пута расписивало је позиве младим истраживачима за ангажовање на пројектима које реализује у сарадњи са високошколским установама у Србији. По том основу на ФМН је до сада ангажован 41 млади истраживач. У овом моменту по том основу на нашем факултету ангажовано је 23 особе од којих је 13 напредовало у виша звања-сараднику у настави, асистент и доцент. Уз то, по основу истог конкурса односно ангажовања у пројектном односно научно-истраживачком раду, након истека периода у коме су били ангажовани на пројектима министарства четири доктора стоматологије запослена су у Заводу за стоматологију ФМН.

У овом конкурсном року примљено је девет нових истраживача који ће бити ангажовани у научно-истраживачком раду ФМН.


ОТВОРЕН ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРБАРИЧНУ МЕДИЦИНУ ФМН

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић, декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директорка ЗЗЗР Крагујевац др Нада Миловановић, симболичним сечењем врпце, данас су свечано отворили Центар за хипербаричну медицину нашег факултета. Центар је смештен у просторијама ЗЗЗР Крагујевац, град Крагујевац је обезбедио преко 22 милиона динара за реконструкцију простора, ЗЗЗР дала је преко 500 метара квадратних за те намене а ФМН обезбедио прву од четири планиране хипербаричне коморе и неопходан кадар како би се услуге из области хипербаричне оксигенације први пут, у оквиру државног здравственог система у Крагујевцу, спроводиле у нашем Граду.






Директорка ЗЗЗР Крагујевац др Нада Миловановић истакла је да је ово велики дан за наше здравство јер Крагујевац уводи процедуру за коју су пацијенти до сада морали да одлазе у Врњачку Бању или Београд. „Правилником РФЗЗО дефинисано је десет индикационих подручја за коришћење хипербаричне коморе а капацитет коморе у ово тренутку је око 500 пацијената годишње односно око 11 хиљада прегледа на годишњем нивоу. Осим тим куратитивних прегледа хипербарична комора може се користити и у превентивне сврхе али ће о томе бити речи како се Центар буде развијао“, рекла је др Миловановић која је истакла и велики значај Центра за здравствени систем Града али и читавог региона у наредном периоду.




Декан ФМН у Крагујевцу проф. др Владимира Јаковљевић истакао је да је за реализацију читавог пројекта најзаслужнији начелник Градске управе за друштвене делатности Никола Рибарић и додао да је уз његову несебичну подршку постојала изузетно јака енергија између Града, ФМН и ЗЗЗР Крагујевац да се један овакав центар оформи. „Град је уложио не мала средства да се овај простор адаптира, ЗЗРР Крагујевац је уступила преко 500 квадрата простора а и смо обезбедили опрему и кадар и сигуран сам да ће ово још један од добрих примера добре сарадње са локаном заједницом на задовољство пре свега наших грађана односно пацијената који гравитирају нашем Граду“, рекао је Јаковљевић. Успели смо великом енергијом да дођемо до овог тренутка, рекао је декан Јаковљевић и додао да ће, Центар за хипербаричну медицину ФМН пре свега бити у служби свих грађана пружањем специфичних здравствених услуга за које факултет има стручне али и све остале капацитете.

„Овај Центар ће пре свега омогућити квалитетну услугу нашим пацијентима али и адекватну едукацију нашим субспецијализантима који ће своју едукацију из хипербаричне медицине моћи да обаве код нас, јер смо постали препознатљив бренд у тој области на овим просторима“, закључио је Јаковљевић.

У свом обраћању градоначелник Крагујевца Никола Дашић рекао је да ј заједнички рад доводи до тога да будемо заједничко везивно ткиво овог града и друштва, да будемо одговорни али на услузи грађанима Крагујевца. „Не могу да вам опишем колико само као градоначелник Крагујевца, у овим изазовним временима, могу да се подичим оценама наших здравствених радника. Сви ми заједно чинимо тим који може све и јако је важно да град Крагујевац буде Град у коме може да се пружи комплетна и квалитетна здравствена услуга“, рекао је градоначелник Дашић.

У оквиру Центра за хипербаричну комору ФМН почела је са радом прва од четири планиране коморе, која према речима проф. др Небојше Анђелковића, руководиоца Центра, на годишњем нивоу треба да збрине око 500 пацијената односно обави око 11 хиљада третмана.







СРЕБРНА ПЛАКЕТА СЛД-А УРУЧЕНА НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

У свечаној сали Српске академије наука и уметности у Београду, у присуству председника Скупштине Србије Ивице Дачића, градоначелника Београда Зорана Радојичића, руководства САНУ предвођених председником академиком Владимиром Костићем, деканима медицинских факултета, директорима клиничких центара и других здравствених установа у Србији, многобројним лекарима, члановима СЛД одржана је свечана академија посвећена великом јубилеју- 150 година од оснивања највећег и најстаријег удружења лекара у нашој земљи.

Након поздравне речи председника САНУ академика Владимира Костића о историјату, развоју и актуелном тренутку у СЛД говорио је председник овог удружења проф. др Радоје Чоловић. Он је истакао да су лекари од далеке 1872.године до данас, окупљени у Српском лекарском друштву својим знањем и успешним радом допринели да СЛД данас буде најстарије и највеће еснафско удружење у Србији. „Све ове деценије и године радили смо на унапређењу здравља нашег народа, на промоцији медицинске науке и у великој мери допринели оснивању министарства народног здравља некада, сада здравља као и формирању првог медицинског факултета у Србији, најпре у Београду а затим и у осталим великим градовима у нашој земљи. Данас СЛД акредитује од 400 до 600 едукативних програма на годишњем нивоу, има 65 специјалистичких секција из свих грана медицине и 56 подружница широм Србије“, рекао је проф. Чоловић.

Велики јубилеј СЛД била је и прилика да се установама са којима ово удружење сарађује доделе златне и сребрне плакете. ФМН је добитник сребрне плакете коју је примио декан факултета проф. др Владимир Јаковљевић, а међу добитницима је и наш Универзитетски Клинички центар, ВМА Београд, медицински факултети у Београду, Нишу, Новом саду, Косовској Митровици, Скупштина града Београда, дневни лист Политика и други. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић захваљујући се на признању рекао је да свако ко је икада крочио у зграду СЛД није могао а да не покаже поштовање према свему ономе што је ово удружење урадило не само за лекаре и струку већ и за наш здравствени систем и у најтежим тренуцима за наш народ и државу. Јаковљевић је истакао и добру сарадњу нашег факултета са окружном подружницом СЛД у Крагујевцу и најавио да очекује да баш ФМН буде домаћин наредних Октобарских здравствених дана, које традиционално у оквиру обележавања Октобарских свечаности, организује СЛД уз подршку града Крагујевца.

У оквиру свечаности представљена је и монографија „150 година СЛД-монографија“ на којој је радило 111 аутора и која на најбољи начин представља век и по рада и постојања највећег и најбројнијег удружења лекара у Србији.







ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ ОДРЖАО СТРУЧНИ СЕМИНАР
ЗА НАУЧНИКЕ И ИСТРАЖИВАЧЕ

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, др Слободан Јанковић, редовни професор Факултета медицинских наука, одржао је 27. априла у Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу једнодневни стручни семинар Како спречити грешке у статистичкој анализи резултата научних истраживања.

Проф. др Слободан Јанковић, начелник Одсека за медицинске науке Стручног научног већа Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, одржао је стручни семинар на тему Како спречити грешке у статистичкој анализи резултата научних истраживања.

Присутне је у име организатора поздравио академик Милош Ђуран, управник Центра и том приликом изразио захвалност проф. Јанковићу на иницијативи за организовање едукације на ову значајну и актуелну тему. Семинар су пратили, уживо и онлајн, наставници, сарадници и студенти докторских академских студија Факултета медицинских наука, Економског факултета, Природно-математичког факултета –одсека за хемију и биологију, као и истраживачи и сарадници Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу.

Током семинара проф. Јанковић је указао на могуће грешке у статистичкој обради резултата научних истраживања, које могу имати далекосежне негативне последице, с обзиром на то да доводе до погрешних закључака и значајног губитка ресурса уложених у будућа истраживања заснована на погрешним закључцима. Грешке у научним радовима могу бити ненамерне, али и намерне, мотивисане финансијским или друштвеним профитом аутора или спонзора истраживања. Грешке у статистичкој обради могу настати на нивоу дизајна студије, кодирања и табелирања података, избора статистичког текста, тумачења резултата и приказа добијених резултата. Грешке се могу спречити уколико се благовремено и прецизно препознају, па је неопходно да се сви истраживачи о њима информишу. Такође, компетентно препознавање грешака у већ публикованим радовима омогућава критичко сагледавање приказаних резултата и избегавање погрешних закључака, који у супротном, могу и будућа истраживања одвести на странпутицу. (УНКГ)




ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ МАТУРАНАТА ЗА СТУДИЈЕ НА ФМН

У препуном амфитеатру ФМН данас је одржана прва овогодишња манифестација Дан отворених врата на којој су будућим бруцошима представљени наши студијски програми, збирке за пријемни испит и предности које наш факултет омогућава студентима.

Окупљене матуранте најпре је поздравио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који им је пожелео добродошлицу у нашу установу и рекао да смо у протеклом периоду постигли сјајне резултате и у области образовања, и у науци, сарадњи са врхунским здравственим установама у земљи и региону али да је наш највећи резултат пун амфитеатар данас. ,Оволики број вас данас показује да за ову земљу има наде јер се матуранти интересују за тешке професије као што су све оне које носе беле мантиле. За нашу медицину има наде јер ви који бирате медицину, фармацију, стоматологију, сестринство бирате да се бавите најхуманијим позивом. Овакво интересовање на Дану отворених врата до сада нисам видео, а дуго сам на факултету, што говори да смо на правом путу и да је наш факултет правио праве потезе у протеклом периоду“, рекао је декан Јаковљевић. Он је посебно нагласио да са поносом истиче чињеницу да је код нас студенту, у фокусу“, и да смо сви ту да максимално помогнемо нашим студентима. ,Наша жеља је да уз сво знање које ћете стећи код нас сутра будете добри лекари, фармацеути, доктори стоматологије, струковне сестре и физиотерапеути“, рекао је Јаковљевић.

Декан нашег факултета је истакао и да, уз све сјајне резултате које смо остварили у протеклом периоду и поред пандемије корона вируса, смо посебно поносни јер да смо акредитовали студије фармације на енглеском језику и додао да ћемо дати све од себе да наредне године акредитујемо и студије медицине на енглеском језику, и тако покушамо да свет доведемо у Крагујевац.

О студијама фармације на енглеском језику које су пре свега намењене студентима из иностранства, али их могу уписати и наши матуранти, говорила је проф. др Невена Јеремић продекан за науку и научно истраживачки рад. Она је рекла и да ускоро креће припремна настава за овај програм и да ће пријемни испит бити одржан након пријемних испита на свим осталим студијским програмима, тачније током јула месеца. О туторском систему рада по чему је ФМН препознатљив, а подразумева рад са студентима и рад у малим групама који омогућава континуирано учење и висок квалитет наставе, али и свим обавезама које очекују будуће студенте говорили су: проф. др Оливера Миловановић са ИАС фармације, др Жељко Тодоровић са ИАС медицине, доц. др Мирослав Васовић са ИАС стоматологије.

Члан ПР тима, иначе др стоматологије, Ирена Огњановић представила је будућим студентима начин полагања пријемног испита, али и рад студентског парламента, као и студентских организација које раде у оквиру факултета и њихове традиционалне акције и манифестације.

Уписне квоте и ове године су непромењене тако да ћемо уписати 88 студената на ИАС медицине, 84 на ИАС фармације, 24 на ИАС стоматологије и 88 студената на основне струковне студије. Пријемни испит биће одржани као и до сада, крајем јуна односно почетком јула, о чему ће будући студенти бити благовремено обавештени.

Следеће манифестација Дан отворених врата заказана је за суботу 14. маја у 11 сати.









СТУДЕНТИ ФМН ПОЧЕЛИ ПРАКСУ У СБ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
И ОРТОПЕДСКУ ПРОТЕТИКУ У БЕОГРАДУ

У оквиру сарадње нашег факултета и Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику 90 студената пете године ИАС медицине, у оквиру предавања и практичног рада на предмету физикална медицина и рехабилитација, посетило је данас ову установу где су поред предавања били у прилици да се упознају са специфичним процедурама које се у овој установи спроводе. Наиме Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику, која је од 2019. године постала наставно-научна база нашег факултета, има дуго традицију у збрињавању и лечењу пре свега пацијената са ампутацијама. Садашњи капацитети болнице су 180 постеља, са преко 200 запослених и то највише стручњака из области физикалне медицине и рехабилитације, ортопедије, кардиологије, васкуларне хирургије и радиологије, високо стручно медицинско особље а оно на шта су у овој болници посебно поноси је производња ортопедских помагала, протетска и ортопедска, по чему су јединствени у Србији.

„Ми смо референтна кућа у Србији за рехабилитацију пацијената са ампутацијама и уз велику доктрину, традицију и перманентно усавршавање надамо се да ћемо вашим студентима омогућити да виде што више и да се у практичном смислу едукују што више како би свој ниво знања из ове области употпунили на прави начин'', рекао је директор Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику, и доцент на нашем Факултету, др Игор Симанић.

Како је истакао декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, од самог старта смо имали план да све оно што наши студенти не могу да виде у УКЦ Крагујевац могу у нашим другим наставно-научним базама. „Одатле и сарадња са овом установом јер нам је циљ да проширивањем сарадње са еминентним установама у нашој земљи нашим студентима, од основних до постдипломских студија, обезбедимо квалитет наставе и могућност да све што не могу да виде и науче у Крагујевцу то ураде у нашим другим наставним базама. Оно што студенти у овој области могу да виде и науче у Србији је једино и апсолутно у овој установи. Ово је први долазак наших студената овде а надамо се да ће од следеће школске године одређене групе студената долазити на вежбе у СБ за рехабилитацију и ортопедску протетику у Београду'', рекао је декан Јаковљевић.

У пратњи студената који су данас имали предавања и вежбе у СБ за рехабилитацију и ортопедску протетику у Београду биле су и проф. др Тања Луковић Зечевић и асистенткиње др Јелена Милошевић и др Ана Дивјак са катедре за физикалне медицину и рехабилитацију. Проф. Луковић Зечевић рекла је да после дужег времена наши студенти имају сјајну прилику да виде све он то је за струку и предмет физикална медицина и рехабилитација јако важно а то су људи са ампутацијама, њихова рехабилитација и коришћење ортопедских помагала. ''Најбоље је када се учи уживо, на лицу места, и ово је дивна прилика да они то могу да виде директно'', рекла је проф. Луковић Зечевић. Након онлајн предавања, због пандемије корона вируса, почињемо са предавањима и вежбама за студенте ФМН у нашој установи.






ТРЕЋИ НАУЧНИ САСТАНАК ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИМУНОЛОГИЈЕ

ЦЕНТАР ЗА МОЛЕКУЛСКУ МЕДИЦИНУ
И ИСТРАЖИВАЊА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА


Центар за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и Српско друштво за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину организују ТРЕЋИ НАУЧНИ САСТАНАК ЦЕНТРА ЗА МОЛЕКУЛСКУ МЕДИЦИНУ И ИСТРАЖИВАЊЕ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИМУИОЛОГИЈЕ 19.04.2022. године са почетком у 15.00 сати.

Научни скуп има за циљ да омогући форум који би стимулисао сарадњу међу истраживачким групама и научним установама у региону. Други, не мање важан, циљ је да прикаже резултате научних истраживања у региону. Саопштења на овим састанцима ће се базирати како на публикацијама у међународним часописима тако и на још непубликованим резултатима истраживања која су у току.

Програм научног састанка можете погледати овде

Опширније погледајте овде

 

ИНСТИТУТ „ДЕДИЊЕ“ ПОСТАЈЕ НАСТАВНО НАУЧНА БАЗА ФМН

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ проф. др Милован Бојић потписали су данас уговор о стручној и научној сарадњи две установе а који подразумева успостављање свеобухватне сарадње. Тиме су најпре створени услови да Институт „Дедиње“ постане наставна база нашег факултета а посебан акценат биће стављен на сарадњу у области едукације, превенције болести, стручних и научних пројеката али и развоју односно увођењу кардиохирургије у наш УКЦ, који је најзначајнија и највећа наставно научна база Факултета медицинских наука.

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић је Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње окарактерисао као бренд број један српске медицине, пре свега у области кардио васкуларне медицине, и по броју пацијената које збрињава али и по третману који имају. „Ми смо у области науке у кардиоваскуларној медици, пре свега кардиоваскуларној физиологији али и осталих примењених грана, показали сјајне резултате и направили велики искорак. Декан Јаковљевић је овом приликом најавио и да ћемо врло брзо потписати о међууниверзитетској сарадњи са Универзитетом Винипег односно њиховим кардиоваскуларним Институтом који је број један у свету, односно седиште свих главних кардиоваскуларних научника у свету. „Веома со поносно што су и Институтом „Дедиње“ и Универзитет у Винипегу изразили тенденцију да сарађују са нама што значи да су препознали енергију и снагу нашег факултета, који се труди да увек буде конкурентан и да увек нешто ново пласира на нашем медицинском небу“, рекао је Јаковљевић и додао да очекује да ће бенефити од читаве приче имати и наш УКЦ која је наша примарна наставно научна база. „Сигуран сам да ће уз енергију садашњег директора ове установе проф. Милисављевића УКЦ коначно моћи да формира кардиохирургију“, рекао је Јаковљевић. Први кораци биће формирање кратких програма студија, на којима раде наши тимови и који ће бити упућени на сагласност Националном савету за високо образовање на акредитацију, рекао је Јаковљевић и додао да је следећи корак едукација наших кардиолога у најсавременијој установи тог типа у Европи.



„Они који знају шта хоће они су , не само на правом путу, већ и на пола пута. Треба само да будемо удружени и паметни да знамо шта хоћемо и зато сада овим уговором отварамо снажну шансу Факултету медицинских наука у Крагујевцу , њиховој кардиоваскуларној медицини. Имате „Дедиње“, ми смо ту, дођите да учите, да научите, да дођемо да вас подучимо и да вам помогнемо. Задатак доброг учитеља је да у свом ученику пробуди доброг учитеља и да га научи да зна. Ми то можемо, ви то хоћете и тиме добијате најбољу клинику у Европи за кардиоваскуларне болести јер оно што данас Дедиње 2, у обновљеном делу има, је најбоље у Европи“, рекао је, приликом потписивања уговора о сарадњи директор Института Дедиње проф. др Милован Бојић. Он је додао и да Крагујевац тиме у перспективи добија своју кардиохирургију и да се шири кроз капацитета Универзитетског клиничког центра јер у сарадњи са Дедињем ми у Крагујевцу добијамо све, од превенције до клинике, имате .Он је додао и да се то односи и на наставу и струку . Бојић је најавио нови сусрет за пар месеци када ће бити резимирани први резултати сарадње која је данас успостављена.



Свечаности у Амфитеатру ФМН присуствовао је и градоначелник Крагујевца Никола Дашић истакао је да смо последњих година пре свега постали свесни колико је битно добро функционисање здравственог система у Србији, пре свега у области кардиоваскуларних болести, и да свака сарадња која има за циљ да се оснажи та област је добро дошла. „Овај Уговор је прилика за све студенте и постдипломце са крагујевачког ФМН да обогате своје искуство учећи од најбољих у Европи у тој области“, рекао је градоначелник Дашић.

Важном дану за наш Факултет али и Универзитет у Крагујевцу присуствовали су и начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић, члан ГВ за здравство и социјална питања др Гордана Дамњановић, директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић, директори установа примарне здравствене заштите, директор РПК Предраг Лучић, наставници и сарадници нашег факултета. На крају посете Крагујевцу директор Института „Дедиње“ проф. др Милован Бојић са сарадницима, у пратњи домаћина, обишао је лабораторије за базична истраживања у базичној медицини и објекат Центара изврсности у изградњи.




ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА НА ФМН

Поводом Светског дана здравља, у организацији нашег факултета, данас је у амфитеатру одржана трибина
на којој су представљени резултати пројекта

„ПОВЕЗАНОСТ ХРОНИЧНИХ НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ И РЕПРОДУКТИВНОГ ЗДРАВЉА
У ПОПУЛАЦИЈИ ЖЕНА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ“
.

Пројекат је реализовао факултет медицинских наука универзитета у Крагујевцу , катедра за социјалну медицину, уз финансијску подршку министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.

Презентацији резултата присуствовали су: члан Градског већа за здравство др Гордана Дамњановић, директор РПК Предраг Лучић, директори здравствених установа из Крагујевца и окружења, наставници и сарадници ФМН. Окупљене је најпре поздравио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је изразио задовољство што се представљају резултати пројекта који је урађен непосредно пред пандемију корона вируса уз подршку министарства за демографију и популациону политику којим је руководила проф. др Славица Ђукић Дејановић. „Захваљујући помоћи проф. Ђукић Дејановић и овом пројекту успели смо да обновимо један део опреме на нашем факултету. Оно што је још важније је да су резултати овог пројекта оцењени као јако добри и да је ово прави пример добре сарадње академске и шире друштвене заједнице“, рекао је Јаковљевић.

Доц. др Ивана Симић Вукомановић са катедре за социјалну медицину говорила је о „Карактеристике репродуктивног здравља у популацији жена на територији Централне Србије“ и истакла да је његова основна карактеристика да је реализован у сарадњи са студентима шесте године медицине. „Данас представљамо део резултата који се односи на репродуктивно здравље жена на нашем подручју. Увидели смо да свака четврта жена на територији централне Србије никада није урадила папа тест што нам је био знак да морамо да интензивирамо здравствено-васпитне активности. Увидели смо и да се проценат коришћења контрацептивних средстава значајно смањио од првог ка последњем сексуалном односу“, рекла је Доц. др Ивана Симић Вукомановић и најавила да ће и у наредном периоду превентивне активности бити у фокусу како катедре за социјалну медицину тако и ИЗЈЗ Крагујевац.

О метаболичким поремећајима код жена у репродуктивном периоду је говорио Проф. др Александар Ђукић са Катедре за патолошку физиологију, иначе специјалиста ендокринологије. Према његовим речима ти поремећаји су све чешћи код жена а оно што посебно забрињава је чињеница да је све више жена у репродуктивном периоду које се налазе у ткз. „предијабетесу“ што је касније велики фактор ризика за настанак гестацијског али и дијабетеса типа 2. Као главни разлог таквог стања проф. Ђукић навео је све присутнију гојазност. О ставовима и искуству студената факултета поља медицинских наука о едукацији током пандемије Covid- 19 присутне је информисала Доц. др Тамара Николић Турнић са Катедре за клиничку фармацију. ‘Најчешћи проблеми менталног здравља у ситуацијама масовних траума „ били су тема о којој је говорила Проф. др Славица Ђукић Дејановић, психијатар. Она је истакла податак да је проценат особа које су биле у фази депресивности и оних у депресији на почетку пандемије корона вируса била око 0 одсто да би до краја 2020.године тај број порастао на чак 30 одсто становништва. „Ментално здравље никако не смемо заборавити јер израз највишег ниво менталног функционисања здравља је заправо разумевање значаја колико је заправо планета дом свих нас и колико морамо водити рачуна у сваком појединцу“, рекла је проф. Ђукић Дејановић који је наш факултет похвалила због, како је рекла, „специјалне функције коју има јер данашњим окупљањем шаље поруку да је важно не само да образује студенте, лекаре, да се бави издавачком делатношћу и научним радом, већ и да општа популација буде информисана о значају менталног здравља и да подиже ниво здравствене писмености“.










ОДРЖАНА РАДИОНИЦА О МЕЂУНАРОДНИМ ПРОЈЕКТИМА

У организацији Универзитета у Крагујевцу и Канцеларије за међународне пројекте данас је у амфитеатру нашег факултета организована презентација „Водич кроз пројекте“ која је имала за циљ да представи предности рада на пројектима, да мотивише и охрабри професоре и истраживаче, разбије предрасуде и покрене дискусију о могућностима финансирања истраживача и наставног особља Универзитета у Крагујевцу значају ове теме говорила је проф. др Биљана Петровић проректора за науку Универзитета у Крагујевцу која је истакла да ФМН има велике потенцијале у области међународних пројеката у области биомедицине и додала да очекује да ће данашња презентација допринети да се што више сарадника и истраживача нашег факултета укључи у пројекте.

Окупљене наставнике и сараднике ФМН поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић поздравио је представнике Универзитета у Крагујевцу али и наше наставнике и сараднике и додао да се јасно види ко је заинтересован за лични али и напредак наше институције. ''Апликацијом и добијањем међународних пројеката добијамо и ми као факултет али и читав Универзитет. Једна од ствари која је мени од почетка руковођења ФМН била и јесте приоритет је наше боље препознавање на мапи светских универзитета. Ми смо на Шангајској листи из области клиничке медицине као факултет и Универзитет последње три године. Много је теже одржати ниво квалитета и рада и зато је јако добро што смо последњих година у великој мери повећали број публикованих радова на међународном плану. Прошле године је тај број први пут био преко 200 а како сада ствари стоје и колико се на том пољу ради надам се и верујем да ће тај број бити већи'', рекао је декан Јаковљевић.

О разлозима за писање пројеката и препрекама са којима се истраживачи и наставно особље сусрећу, фондовима и приликама који су доступни професорима и истраживачима Универзитета у Крагујевцу, практичним саветима при проналажењу одговарајућих позива и партнера, проналажењу релевантних информација и коришћењу предности које нуде веб-сајт Универзитета у Крагујевцу и веб-сајт Европске комисије говорила је Катарина Богдановић из Канцеларије за међународне пројекте Универзитета у Крагујевцу.




КОМПАНИЈА „ABELA PHARM doo“ УРУЧИЛА ДОНАЦИЈУ ФМН

Представници компаније „Abela Pharm doo“ уручили су данас нашем факултету тачније лабораторији за фармацеутску технологију лабораторијско посуђе и аналитичку вагу, која ће студентима фармације олакшати рад. „Компанија „Abela Pharm doo“ испуњава различите стандарде квалитета и на различите начине унапређује читав систем здравствене заштите, тако да нам је драго да смо једна од битних карика у ланцу остварења целокупне здравствене заштите и да можемо да олакшамо рад студентима“, истакла је Марија Лучић стручни комерцијални сарадник ове компаније која је изразила наду да ће сарадња наше две установе бити настављена.

Декан проф. др Владимир Јаковљевић захвалио се на донацији и истакао да је свака помоћ увек добро дошла напомињући да очекује помоћ и подршку фармацеутских кућа и шире заједнице за опремање Центара изврсности, након завршетка радова на овом објекту који се очекују до октобра месеца.

Ово је била прилика и да руководство нашег факултета и представници компаније „Abela Pharm doo“ разговарају о могућностима за даљу сарадњу. Продекан за континуирану медицинску едукацију проф. др Душан Ђурић информисао је госте о свему ономе што ФМН ради у области фармације али и многих едукација, укључујући и могућност истраживања тржишта за постојеће али и препарате који су у припремној фази сваке фармацеутске куће.


БЕСПЛАТНО НА ПРЕГЛЕД
КОД БУДУЋИХ СТОМАТОЛОГА ФМН

 

Поводом Светског дана здравља који се обележава 7. априла, студенти стоматологије Факултета медицинских наука Универзитета у у Крагујевцу указују на значај превентивних прегледа и здравље уста и зуба.
Студенти завршних година студија стоматологије три пута недељно обављају праксу у Заводу за стоматологиј и грађани могу провере здравље уста и зуба.
За будуће стоматологе пракса је неопходна, а прилика да своје знање усавршавају на људима а не на луткама од великог је значаја.
Удружење студентата стоматологије Центра за стручне и научноистраживачке радове Факултета медицинских наука, дошло је на идеју да поводом Светског дана здравља подсети грађане Крагујевца на значај превентивних прегледа.
Здравље уста и зуба један је од важнијих аспеката општег здарвља сваког пацијента. Најчешће обољење са којим се стоматолози сусрећу је каријес, а превентивним прегледима могу се спречити веће компликације.
Пракса за студенате стоматологије организована је током треће, четврте и пете године студија у сваком семестру. Сви прегледи које обављају студенти уз пристуство доктора специјалиста оралне медицине бесплатни су за грађанство.

(РТ Крагујевац)

 
 

ТРИБИНА
МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА



У организацији Факултета медицинских наука одржаће се

ТРИБИНА


МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА

7. aприлa 2022. године од 9.00 часова

Амфитеатар Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, ул. Светозара Марковића 69, Крагујевац

Опширније погледајте овде

 
 

ФМН СЕ ПРЕДСТАВЉА НА XIII САЈМУ ОБРАЗОВАЊА И ЗАПОШЉАВАЊА

У организацији "Шумадија сајма" и Националне службе за запошљавање, а под покровитељством града Крагујевца отворен је 13.сајам образовања и запошљавања. Сајам, који је након две године паузе због пандемије корона вируса, ове године окупио рекордан број излагача, преко 70, свечано је отворила начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић. У име академске заједнице Крагујевца окупљене госте, излагаче и посетиоце поздравио је декан Економског факултета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић који је изразио задовољство што су се на једном месту окупили представници образовних установа, школа и факултета и привреде, и додао да образовање и студијски програми прате савремене трендове у привреди јер само тако можемо да очекујемо сигурну будућност за младе у нашој земљи.

Улагање у будућност у правом смислу речи и јесте улагање у генерације које долазе, и то је заједнички закључак представника локалне самоуправе и свих учесника овогодишњег сајма. Сектор образовања чине школе и факултети, који, промовишући своју понуду и образовне профиле, свим будућим ученицима и студентима, олакшавају одабир правог занимања. На штанду нашег факултета студијске програме представили су продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић и студент продекан Ирена Огњановић, као и представници студентског парламента. Поред већ традиционалних студија медицине, стоматологије, фармације и основних струковних студија, за које годинама влада велико интересовање будућих студената из читаве Србије на овогодишњем сајму представљен је и нови студијски програм-фармација на енглеском језику. Проф. др Невена Јеремић подсетила је да је то новоакредитовани студијски програм који ће моћи да упише 45 студената. "Студије фармације на енглеском језику пре свега су намењене страним студентима, али и свршеним средњошколцима из земаља у окружењу. Ове студије могу да упишу и студенти из Србије а припремна настава креће у априлу", истакла је проф. Јеремић. Она је додала и да ће пријемни испит за овај студијски програм бити организован након пријемних испита за медицину, фармацију, стоматологију и основне струковне студије који се традиционално одржавају последњих дана јуна односно почетком јула. Штанд ФМН, поред многобројних будућих студената, обишли су и начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић и председник Скупштине града Крагујевца Мирослав Петрашиновић.

Иначе, у сарадњи са Регионалном привредном комором, БИЦ – ом, Регионалном агенцијом за економски развој представљене су бројне радионице и трибине, чији је циљ развијање вештина за запошљавање младих, унапређење партнерстава између образовног и пословног сектора, али и повећање квалитета струковног образовања у Србији. Излагачки део Сајма употпунила је и НСЗ са својим послодавцима који имају потребу за запошљавањем кадрова различитих профила.





ФМН ДОБИО ЈОШ ЈЕДНОГ ГОСТУЈУЋЕГ ПРОФЕСОРА

Приступним предавањем под називом "PERSPECTIVE IN LABORATORY MEDICINE" професор Сергио Бернардини (MD, PhD), у Амфитеатру Факултета медицинских наука, промовисан је у визитинг професора нашег факултета. Професор Бернандини редовни је професор клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије на Катедри интерне медицине Универзитета Тор Вергата у Риму и директора Јединице за клиничку молекуларну биологију на Универзитетској болници Тор Вергата, у визитинг професора нашег факултета.

Изражавајући срећу што је данас на нашем факултету проф. др Сергио Бернандини истакао је да је поље његовог истраживања лабораторијска медицина која је потпомогнута вештачком интелигенцијом и додао да у будућности можемо очекивати паметне лабораторије. "Моја посета ФМН је значајна јер очекујемо успешну сарадњу на нивоу два Универзитета кроз реализацију заједничке сарадње али и заједничких пројеката". Он је истакао да је његов рад базиран на лабораторијској медицини односно стварању паметних лабораторија које ће помоћи менаџменту и организацији клиничке медицини.

Продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад ФМН проф. др Невена Јеремић рекла је да нам је велика част што је проф. Бернандини гост нашег факултета и што је изабран у гостујућег професора. "Изузетно је задовољство имати једно такво име на листи наших гостујућих професора пре свега јер је он један од највећих научника и професора у области лабораторијске медицине и биохемије. Та сарадња донеће нам сарадњу не само важну за наш факултет већ и за два Универзитета, наш у Крагујевцу и Универзитета Тор Вергата у Риму. Радујемо се тој сарадњи, разговарамо већ о размени студената, размени наставног кадра али и заједничкој организацији будућих конгреса и могућих заједничких пројеката", рекла је проф. Јеремић.

Сертификат о избору у звање гостујућег професора на ФМН професору Бернандинију уручио је декан проф. др Владимир Јаковљевић, у присуству продекана, чланова катедре за клиничку биохемију, али и наставника и сарадника са других катедри.







ОДРЖАНА ТРИБИНА „ДА ЛИ ТОЛЕРИШЕШ НАСИЉЕ И ЗАШТО“

У организацији IFMSA у Крагујевцу, у амфитеатру нашег Факултета одржана је трибина „Да ли толеришеш насиље и зашто“ на којој су о овој теми говориле: проф. др Мирјана Беара са заједничког студијског програма психологија, Гордана Петронијевић социјални радник, специјалиста за медијацију и породични терапеут у Центру за социјални рад Крагујевца и наша студенткиња Кристина Гаљак, председница IFMSA за Крагујевац.

Студенти психологије, медицине, фармације и стоматологије на овај начин удружили су се у борби против скривених облика насиља у друштву и о овој теми на трибини су разговарали са стручним лицима. Реч је, како су истакле учеснице трибине, пре свега проф. др Мирјана Беара,о теми о којој се све више говори али и теми пред којом велики део јавности и даље затвара очи. На питање „Да ли толеришем насиље и зашто“ многи млади људи, нажалост, немају одговор. Иако су можда сведоци неке врсте насиља, према речима проф. Мирјане Беаре, многи најчешће не предузимају ништа,односно немају одговорност да то пријаве, јер већина младих и не познаје облике насиља. Насиље у Србији, генерално говорећи, ретко пријављује неко треће лице. Ту је проблем такозвана дифузија одговорности јер свако од нас мисли да ће препознато насиље можда пријавити неко трећи, а то се углавном не дешава. Она је истакла и све веће присуство вршњачког насиља, додајући да насиље, у великој мери трпе и поједине мањинске групе.

Трибина је свакако испунила свој основни циљ а то је да прикаже младим студентима који све облици насиља постоје, како их препознати и како помоћи жртвама насиља. .





ПРОМОЦИЈА ПРОФЕСОРА СЕРГИА БЕРНАРДИНИЈА
У ВИЗИТИНГ ПРОФЕСОРА ФМН

У уторак 15.3.2022. године у 13:30 сати,у Амфитеатру Факултета медицинских наука, биће одржана промоција професора Сергиа Бернардинија (MD, PhD), редовног професора клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије на Катедри интерне медицине Универзитета Тор Вергата у Риму и директора Јединице за клиничку молекуларну биологију на Универзитетској болници Тор Вергата, у визитинг професора нашег факултета. Професор Бернандини одржаће приступно предавање под називом:"PERSPECTIVE IN LABORATORY MEDICINE".

Професор Бернандини дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета “La Sapienza” у Риму 1986. године са оценом 110/110 cum laude. Докторску дисертацију одбранио је 1995. године. 1990. године, завршио је специјализацију педијатрије на Педијатријској клиници Универзитета Тор Вергата у Риму са оценом 50/50 cum laude, а 1998. године специјализацију из биохемије и клиничке хемије на Универзитету Camerino са оценом 70/70 cum laude. Своју академску каријеру градио је на Универзитету Тор Вергата у Риму, где је 2007. године изабран у звање редовног професора клиничке биохемије и клиничке молекуларне биологије. Од 2000. године је члан комитета професора за докторски програм биохемијских наука Универзитета Тор Вергата у Риму а од 2012. године руководилац специјализације из клиничке патологије и клиничке биохемије на истом Универзитету. Тренутне наставне обавезе везане су за област клиничке биохемије и молекуларне биологије на предметима Дијагностичке лабораторијске технике у области медицине, дипломски курсеви из медицине и медицинске технологије, руководилац дипломског курса фармације, руководилац мастер студија Етички и регулаторни и методолошки аспекти клиничких испитивања, као и руководилац последипломске курсеве из клиничке биохемије, гастроентерологије, неурологије, медицинске генетике, алергологије и имунологије, педијатрије, хирургије и спортске медицине. Од 1997. године је истраживач консултант за клиничку биохемију и клиничку молекуларну биохемију дечије болнице Bambino Gesu у Риму. Професор Бернардини се усавршавао у Шведској (Каролинска) и Великој Британији (Лестер). Од 2000. године учествује у организацији Лабораторије за клиничку биохемију и молекуларну биологију Универзитетске болнице Тор Вергата, где је дугогодишњи директор клиничке биохемије и ургентне лабораторијске дијагностике, јединице за клиничко молекуларну биологију.

Истраживачки интереси проф. Бернардинија су разнолики по природи и обухватају рад у педијатријској онкологији са посебним интересовањем за хормон раста и инсулину сличне факторе раста и њихове везујуће протеине. Такође је радио на апоптотичним путевима у онкологији, посебно на неуробластому, као и на глутатион трансферазама, породици ензима укључених у детоксикацију ћелија и контролу програмиране ћелијске смрти. Такође, учествовао је у примени метода и техника молекуларне биологије у истраживањима примењеним на неуродегенеративне болести, онкологију и фармакогенетику, као и у имплементацији протеомике. Од 2009. године сарађује у примени молекуларне биологије и биохемијских метода у праћењу тренинга спортиста и њихових перформанси. Научни опус професора Бернардинија обухвата више од 300 радова у истакнутим међународним часописима (х индекс 47, цитираност 7155). Дугогодишњи је члан уређивачких одбора часописа Clinica Chimica Acta (М21 ИФ 3,786) и Critical Review in Clinical Laboratory Sciences (М21 ИФ 6,250). Професор Бернардини је одржао више стотина предавања на међународним суповима широм света и члан је научних одбора највећих светских конгреса од којих треба поменути EuroMedLab 2019 Barcelona (Шпанија), AACC Conference 2020 Chicago (САД), као и председник светског конгреса клиничке биохемије и лабораторијске медицине WorldLab/EuroMedLab 2023 који се 2023. године одржава у Риму у Италији.

Професор Бернардини је био председник Италијанског удружења за клиничку биохемију и клиничку молекуларну биологију (Italian Society of Clinical Biochemistry and Clinical Molecular Biology (SIBioC)). У два мандата је обављао функцију секретара Интернационалне федерације за клиничку хемију и лабораторијску медицину (International Federation Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (IFCC)), кровне организације свих медицинских и клиничких биохемичара. Од 2018. године налази се на позицији руководиоца једне од четири структурне дивизије Интернационалне федерације за клиничку хемију и лабораторијску медицину (Emerging Technologies Division of IFCC).

Биографију (CV) професора Сергиа Бернардинија погледајте овде


НАУЧНИЦИ НАШЕГ ФАКУЛТЕТА АУТОРИ КЊИГЕ О COVID-19

Научници и клинички лекари Факултета медицинских наука у Крагујевцу и Универзитетског клиничког центра Крагујевац су као аутори поглавља „Neurological Involvement in COVID-19“ учествовали у писању и објављивању књиге: Fighting the COVID-19 pandemic (DОI:10.5772/intechopen.94676). Књига је издата у Лондону у 2021.години и има 28 поглавља, чији су аутори из разних делова света: Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Италија, Шпанија, Србија, Бразил, Перу, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Бугарска...

Аутори поглавља „Neurological Involvement in COVID-19“ у овој књизи су:

  • асист.др Валентина Опанчина, специјалиста радиологије, субспецијализант неурорадиологије, доктор наука из области интервентне неурорадиологије
  • др Кристијан Крстић, специјализант физикалне медицине и рехабилитације и докторанд
  • доц.др Предраг Саздановић, специјалиста гинекологије и акушерства, доктор наука из области неуроанатомије, професор на Катедри за анатомију и државни секретар
  • проф. др Небојша Здравковић, редовни професор и шеф Катедре за Медицинску информатику и статистику, доктор наука из области биомедицинског инжењеринга
  • др Ружица Радојевић Марјановић, специјалиста инфективних болести, вирусолог
  • проф.др Радиша Војиновић, специјалиста радиологије, ванредни професор и шеф Катедре за Радиологију

Велики је успех што је наш Факултет представник наше државе у овом научном делу које се бави испитивањем бројних ентитета COVID-19 у 28 поглавља: епидемиологија, имунологија, различити клинички аспекти, дијагностика и третман. У поглављу наших аутора испитаване су неуролошке манифестације COVID-19. Испитивањем до сада објављене литературе, ово је прва књига о COVID-19 чији су аутори из Србије.

Књига и сва њена поглавља су бесплатно доступна на сајту, па је сви заинтересовани могу прочитати: https://www.intechopen.com/books/10706


НАЈБОЉИ ИСТРАЖИВАЧ ЗА 2022. У ОБЛАСТИ ОНКОЛОГИЈЕ
ПРОФ. ДР ИВАН ЈОВАНОВИЋ

Професор Иван Јовановић са нашег факултета најбољи је истраживач за 2022.годину у области онкологије, према оцени Научног комитета за награђивање истраживача у пољу Онкологије и истраживања тумора (International Research Awards on Oncology and Cancer Research).

Овај комитет је најпре номиновао а затим и доделио награду најбољи истраживач за 2022. годину ("Best Researcher Award") проф. др Ивану Јовановићу, на основу квалитета публикације: Jovanovic M, Geller D, Gajovic N, Jurisevic M, Arsenijevic N, Jovanovic M, Supic G, Vojvodic D, Jovanovic I. Dual blockage of PD-L/PD-1 and IL33/ST2 axes slows tumor growth and improves antitumor immunity by boosting NK cells. Life Sciences 2022; 289. Doi: 10.1016/j.lfs.2021.120214


ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА “ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ“

Удружење младих ентузијаста, које окупља младе студенте и средњошколце, и Ђачки парламент Прве крагујевачке гимназије, четрнаесту годину заредом, у Соко бањи организовали су конференцију “Хоћу-нећу баш тај факултет“. Циљ ове конференције је да ученицима средњих школа, пре свега гимназија, приближи факултете у Србији, предочи могућности запошљавања након завршетка студија и представи студентски живот. Студијске програме на ИАС медицине, фармације, стоматологије и основне струковне студије ФМН, на конференцији у Соко бањи, представила је студент продекан Ирена Огњановић. Она је присутне упознала са овогодишњим квотама за упис, начином полагања пријемног испита, збиркама за припрему пријемног, начином студирања као и ваннаставним активностима на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Највеће интересовање матуранти средњих школа показали су за студије медицине и стоматологије.

За све ове неколико хиљада средњошколаца из читаве Србије одслушало је преко 170 предавања а на овогодишњој конференцији окупило се преко 400 учесника, међу којима је било највише Крагујевчана из Прве и Друге крагујевачке гимназије и Медицинске школе. .





УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ НАУЧНИЦАМА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци Универзитет у Крагујевцу, први пут, доделио је признања најбољим научницима са свих факултета, на основу резултата које су оствариле у научно-истраживачком раду у 2021.години. Признања најбољим научницама са 12 факултета Универзитета у Крагујевцу и Института за информационе технологије у свечаној сали ректората у Крагујевцу уручио је проректор за иновације и развој проф. др Владимир Сенић. Најбоља научница са Факултета медицинских наука у 2021.години је проф. др Невена Јеремић, иначе продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад.

У име ректорског колегијума Универзитета у Крагујевцу добитнице признања и присутне декане, професоре, наставнике и сараднике факултета у саставу Универзитета поздравила је проректор за научно-истраживачки рад проф. др Биљана Петровић. Уз честитке награђеним научницама професорка Петровић је поздравила идеју Универзитета да се поводом међународног дана жена у науци, 11. фебруара, уведе праксу да награђује најбоље научнице Универзитета и додала да се на ниво читавог Универзитета ради на изради стратегија која ће имати за циљ да се прати положај свих жена запослених на Универзитету, укључујући и ненаставно особље, како би се, у перспективи побољшао положај жена. „Циљ нам је да подстакнемо и оснажимо жене запослене на Универзитету у Крагујевцу да у свом раду остваре што боље резултате и дају максимум у свом раду“, рекла је проректор проф. др Биљана Петровић.

У име награђених на признањима се захвалила асс. др Тијана Шуштречич са Факултета инжењерских наука, која је остварила највећи број бодова у области научно-истраживачког рада на Универзитету у Крагујевцу. Она је истакла да је част и привилегија бити добитник оваквог признања и додала да јој је изузетно драго да је Универзитет у Крагујевцу препознао труд и залагање младих научница са свих наших факултета.









РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА НАШИХ ИМУНОЛОГА ОБЈАВЉЕНИ У ПРЕСТИЖНИМ СВЕТСКИМ ЧАСОПИСИМА

Испитивање карактеристика имунског система оболелих од ковида и повезаност имунског одговора и тежине болести, пројекат који је финансира Фонд за науку Републике Србије, а којим руководе научници Центра за молекуларну медицину и истраживања матичних ћелија ФМН, већ даје прве резултате. Прва фаза пројекта завршена је у октобру прошле године прикупљањем података и анализама пацијената. Поред испитивања конкретних параметара имунског одговора и њихове повезаности са тежином болести, на основу праћења више од 300 пацијената који су прошли кроз ковид систем УКЦ Крагујевац, дошло се до врло важних информација тако да је пројекат до сада као резултат дао и два научна рада која су публикована у престижним светским часописима, у децембру у часопису ”Scientific reports” и у фебруару у швајцарском научном гласилу ”Frontiers in Medicine”.

У првом објављеном раду наши истраживачи су по први пут показали да у тежем стадијуму Covid 19 повишене вредности цитокина интерлеукин-33 олакшавају упалу плућа индукујући производњу различитих урођених проинфламацијских цитокина у неколико циљаних ћелија што доводи до најтежих облика болести. IL 33 је у корелацији са клиничким параметрима Covid 19 и може представљати обећавајући маркер, као и терапијски циљ за ковид. У другом раду је овај истраживачи тим доказао веће системске вредности маркера Galaktina-1 код оболелих са тежим стадијумом ковид инфекције.

Проф. др Иван Јовановић, руководилац пројекта, истиче да су у досадашњој реализацији, у коју су укључени и истраживачи са ВМА и државног Универзитета у Новом Пазару, добијени занимљиви резултати који указују на неке параметре које нико није испитивао у вези са ковидом. ”То су неки од медијатора имунског одговора којима се ми иначе бавимо у нашем Центру скоро две деценије и које смо испитивали у другим болестима, малигним и хроничним. Резултати до којих смо дошли указују да параметри које смо испитивали, молекули који модулирају и усмеравају наш имунски одговор(појачавају га или смањују) интерлеукин 33 и галектин 1, играју веома битну улогу у имунском одговору код пацијената оболелих од короне. И један и други су снажно повезани са тежином болести, То значи да што је вредност ових параметара већа то су пацијенти имали тежу клиничку слику. Они који су били у критичном стању су имали највише вредности оба ова маркера”, каже проф. Јовановић. Он додаје и да мерењем маркера може да се предвиди развој тежег стадијума болести.

Друга фаза пројекта обухвата испитивање функције ћелија имунског система и њихово повезаност са тежином болести. И за тај део истраживања су прикупљени подаци и урађене анализе а тренутно се пишу радови о резултатима истраживања који ће бити публиковани за неколико месеци. Како је истекао проф. Јовановић трећи и по њему можда и најзанимљивији циљ истраживачког пројекта је испитивање имуногенетске предиспозиције за тежину болести. Иако пројекат званично траје до октобра проф. др Иван Јовановић се нада да ће анализе резултата треће фазе испитивања бити завршене до Ускрса а онда до јесени бити објављене такође у релевантним светским часописима.







ПРОФ. ДР НЕБОЈША ЗДРАВКОВИЋ
ПОНОВО ИМЕНОВАН ЗА ЧЛАНА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ



Проф. др Небојша Здравковић, редовни професор Факултета медицинских наука, на седници Народне скупштине РС одржане у петак 4. фебруара 2022. године именован је по други пут за члана Националног савета за високо образовање на предлог КОНУС-а (Конференције универзитета Србије) на период од четири године.

ОДЛУКУ о избору чланова Националног савета за високо образовање можете погледати у „Службеном гласнику Републике Србије” овде.

Национални савет за високо образовање је после Министарства просвете, науке и технолошког развоја други државни орган надлежан за високо образовање, који је одговоран за стратешко планирање и доношење одлука о главним питањима релевантним за усклађеност система високог образовања, као што је утврђивање стандарда за самовредновање и оцењивање квалитета високообразовних установа и утврђивање стандарда за издавање дозвола за рад.

Проф. др Небојша Здравковић је од 2010. године професор и шеф катедре за Медицинску информатику и статистику на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Изабран је за редовног професора 2017. године.

Вишегодишњи је стручни сарадник аустријске компаније "Др. Сцхухфриед" из Беча у домену развоја нових производа.

Аутор је и коаутор више од 70 радова објављених у научним часописима, међународним и домаћим конференцијама и семинарима, коаутор монографије, аутор две књиге. Активан је у организовању факултетских курсева КМЕ, учесник је међународних и домаћих пројеката, одржао је велики број предавања и учествовао је у развоју научно-истраживачког подмлатка. Био је учесник на три пројекта седмог оквирног програма ЕУ (ФП7) и два пројекта програма Хоризонт 2020 (Хоризон 2020) ЕУ. Од 2011. године је ангажован на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја ''Примена биомедицинског инжењеринга у претклиничкој и клиничкој пракси”.


ГРУПА РУСКИХ ДОКТОРАНАДА У ПОСЕТИ НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

 

Сарадња Факултета медицинских наука и Универзитета Сеченов из Москве, која је започела пре више година, настављена је доласком 6 докторанада овог Универзитета који су протеклих седам дана вредно радили у лабораторији Центра за предклиничка и функционална истраживања нашег Факултета.

Докторанди из Русије уз помоћ колега из Крагујевца претходних дана радили су различите експерименте и истраживања која ће бити саставни део њихових докторских дисертација. Како истичу током боравка на ФМН у Крагујевцу стекли су нова знања која не само да ће имплементирати у своје докторате већ ће их поделити са колегама и студентима Универзитета Сеченов у Москви. Према речима проф. др Владимира Живковића сарадња са руским колегама је подигнута на јако висок ниво и као резултат те сарадње настао је велики број заједничких публикација које су објављене у престижним светским часописима али и заједнички пројекти који су унапредили научно истраживачки рад обе институције.

У плану је да у другој половини фебруара група наших студената отпутује у Москву како би са колегама са Универзитета Сеченов наставили са разменом искустава и стекли нова знања.

 

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС", бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 -др. закон) и чл. 25. и 26. ст. 1. до 8. Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС", број 49/19), министар просвете, науке и технолошког развоја донео је

Решење о образовању Матичног научног одбора за медицинске науке

У Матични научни одбор за медицинске науке именован је и Проф. др Марко Фолић, редовни професор, Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

Решење погледајте овде

 

ПРЕДСТАВЉЕН ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ
ЦЕНТРА ЗА ПРЕДКЛИНИЧКА И ФУНКЦИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА
ЗА 2021.ГОДИНУ

У Амфитеатру ФМН представљен је Извештај Центра за предклиничка и функционална истраживања за 2021.годину која је, без обзира на пандемију корона вируса, била изузетно успешна за наше физиологе. Према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића највећи успех је управо формирање Центра за предклиничка и функционална истраживања на чему су чланови катедре за физиологију, уз наставно научни рад, највише радили у протеклој години од јуна месеца. "Очекујемо да до краја јануара добијемо и званичну акредитацију Центра што је уз сертификат добре праксе који смо већ добили огроман успех свих нас", рекао је Јаковљевић.

У делу научних радова који су објављени у протеклој години бележи се највећи импакт фактор до сада, у области експерименталне науке и то највећим делом захваљујући Доц. Др Јовани Јоксимовић Јовић и њеним радовима, а водећи аутор међу 35 објављених радова је Марина Ранковић. Докторску дисертацију успешно је одбранила доктор стоматологије Драгана Станишић која је током свог боравка на Универзитету у Лујвилу, где је и настао највећи део њене дисертације, успела да објави чак 9 радова. Јаковљевић је посебно истакао рад Асс. др Анђеле Шамановић Милојевић који је публикован у септембру 2021.године и оценио га као најбољи рад наше стоматологије до сада.

Када је реч о учешћу на конгресима декан је подсетио на изузетно запажено учешће наших физиолога на 7.секцији Европске и 8.секцији Северно –америчке секције кардиоваскуларних наука у Бања Луци у септембру 2021.године и најавио велики конгрес патофизиолога који ће се одржати у Москви у септембру ове године.








УСКОРО КРЕЋЕ СА РАДОМ
ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРБАРИЧНУ МЕДИЦИНУ

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић и в.д. директора Завода за здравствену заштиту радника Застава Крагујевац, др Нада Миловановић, потписали су данас Споразум о пословно –техничкој сарадњи. Реч је о документу који регулише услове и начин сарадње у вези са обезбеђивањем услова за рад Центра за хипербаричну медицину као организационе јединице Факултета медицинских наука а са заједничким циљем свих потписника да се унапреди здравствено стање Крагујевчана и град Крагујевац додатно афирмише као значајни медицински центар у Србији.

Градоначелник Никола Дашић рекао је да отварање Центра за хипербаричну медицину много значи за Крагујевац тим пре што су, до сада, наши пацијенти упућивани у Београд, Аранђеловац и друге центре. "Овом инвестицијом у здравље наших грађане ми дугорочно смањујемо трошкове лечења, а логично је да Крагујевац као регионални здравствени центар, буде опремљен и Центром за хипербаричну медицину јер УКЦ Крагујевац гравитира преко 2 милиона људи", рекао је градоначелник и додао да ће то бити и на задовољство људи који раде у здравству али пре свега свих оних који пате од обољења која захтевају тај вид терапије и третмана. “Захваљујем вам се на успешно припремљеном пројекту и врло сам задовољан што као Град Крагујевац добијамо овакав Центар”, закључио је градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић најпре се се захвалио градоначелнику Дашићу и директорки Завода за здравствену заштиту радника Застава др Нади Миловановић што су, како је рекао, препознали значај овог пројекта за град Крагујевац и здравље наших суграђана. "ФМН је неко ко може да пружи и стручну и научну подршку оваквом једном Центру. У делу здравствене делатности наш факултет има превиђен Центар за хипербаричну оксигенацију који је требало да заживи и раније али како је за све потребан прави моменат и прави људи ми смо данас потписали неопходан споразум. Ми ћемо у садејству са колегама из медицине рада пружити медицински сервис свим нашим суграђанима али и свим оним пацијентима који гравитирају Крагујевцу", рекао је Јаковљевић. Он је истакао и да наш факултет у научном смислу до сада има изузетне резултате у делу хипербаричне оксигенације али да Град није имао куративу иако је у питању велики број пацијената."Ускоро ће то бити промењено и јако је важно за пацијенте са дијабетесом и васкуларним компликацијама ове болести, али има много простора и за друге индикације, рад са спортистима али и здравим људима. Битно је да је направљен овај први корак и да смо ову годину завршили потписивањем споразума који нам омогућава да у 2022. години делујемо на прави начин", закључио је Јаковљевић.

Центар за хипербаричну медицину ФМН налазиће се у Заводу за здравствену заштиту радника Застава који пружа велики спектар здравствених услуга из здравствене делатности како оних уговорених РФЗО тако и оних из области медицине рада. "Потписани тројни споразум између града Крагујевца, Факултета медицинских наука и Застава Завода за здравствену заштиту радника Крагујевац сагледавам из угла лекара јер ће оснивање овог Центра за хипербаричну медицину у просторијама Завода практично ће унапредити пружање здравствене заштите у смислу доступности свим оним пацијентима односно осигураницима који имају потребе за овом терапијском процедуром", рекла је др Нада Миловановић, в.д. директора Застава Завода за здравствену заштиту радника Крагујевац.

"Желим да се захвалим градоначелник Дашићу и директорки Завода за здравствену заштиту радника Застава што су препознали значај овог пројекта за град Крагујевац и здравље наших суграђана. ФМН је неко ко може да пружи и стручну и научну подршку оваквом једном Центру. У делу здравствене делатности наш факултет има предвиђен Центар за хипербаричну оксигенацију који је требало да заживи и раније али како је за све потребан прави моменат и прави људи ми смо данас потписали неопходан споразум. Ми ћемо у садејству са колегама из медицине рада пружити медицински сервис свим нашим суграђанима али и свим оним пацијентима који гравитирају Крагујевцу. Наш факултет је у научном смислу до сада имао изузетне резултате у делу хипербаричне оксигенације али град није имао куративу а у питању је велики број пацијената. Ускоро ће то бити промењено и јако важно за пацијенте са дијабетесом и васкуларним компликацијама ове болести, али има много простора и за друге индикације, рад са спортистима али и здравим људима. Битно је да је направљен овај први корак и да смо ову годину завршили потписивањем споразума који нам омогућава да у 2022. години делујемо на прави начин", рекао је Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић.






ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР ИВАНУ АНЂЕЛКОВИЋУ,
ПРВОМ ДЕКАНУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

У присуству чланова породице, декана, наставника и сарадника у амфитеатру ФМН данас је одржана комеморација Проф. др Ивану Анђелковићу, првом декану наше наставно-научне установе. Комеморација је почела минутом ћутања којом је одата последња пошта проф. Анђелковићу.

Почетком новембра напустио нас је Проф. др Иван Анђелковић, који је рођен 06.12.1934. у Нишу. У својој академској каријери стекао је сва звања до редовног професора физиологије на Медицинском факултету у Београду. Био је дугогодишњи директор Института за физиологију Медицинског факултета у Београду и декан Медицинског факултета у Крагујевцу.

На нашем факултету је учествовао као предавач од првог дана рада Медицинског факултета у Београду – Одељење у Крагујевцу. Убрзо постаје управник тог одељења а затим и вишегодишњи декан Медицинског факултета у Крагујевцу. Његов допринос развоју нашег факултета, од одељења београдског медицинског факултета до самосталног факултета у Крагујевцу, може се без претеривања дефинисати као – непроцењив. „Његова борба за опстанак тадашњег одељења Медицинског факултета у Крагујевцу, упркос негативном ставу тадашњег политичког естаблишмента, била је бескомпромисна и аргументована. Ентузијазам с којим се борио за опстанак и развој нашег факултета био је толико велики да су га често доживљавали као Крагујевчанина са претерано израженим "локалпатриотизмом”„, рекао је проф. др Мирко Росић са катедре за физиологију. Росић је подсетио и да је проф. Анђелковић као декан Медицинског факултета у Крагујевцу, принципијелно је заступао став да је улога декана и деканског колегијума да хармонизује а не да намеће, ставове, иницијативе и идеје које су долазиле са катедри нашег факултета. „Чак и онда, или нарочити онда, када су ти ставови били међусобно супротстављени. Различитост у мишљењу никада није доживљавао лично а своје ставове је износио и бранио са мало речи. Умео је да слуша и чује друге. На тај начин је принципе демократичности на нашем факултету издигао далеко изнад нивоа на коме су они били у друштву у коме се тај факултет развијао", рекао је проф. Росић. Говорећи о проф. Анђелковићу као човеку професор Мирко Росић истакао је да је волео живот али је у свему имао меру. „Никада ми није наметао своје ставове и виђење света. Уместо тога ми је постављао питања. Тешка питања, дубока, интелигентна, животна, освежавајућа. И знао је да стрпљиво чека да одговоре на та питања дам, пре свега себи. Од њега сам научио да је у животу много теже поставити паметно питање него дати такав одговор", закључио је проф. Росић.

Декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да је ова година за наш Факултет, без обзира на све успехе, била посебно стресна пре свега за крагујевачку физиологију јер су нас за кратко време напустила два велика учитеља и некадашњи декани нашег Факултета, најпре проф. Мујовић у јулу а онда у новембру проф. Анђелковић. „Имао сам ту привилегију да физиологију полажем код њега и да прве кораке као физиолог направим док је проф. Анђелковић још увек предавао на овом факултету. И за све то време колико сам га познавао све што је радио било је на миран и достојанствен начин, а тако је и отишао. Не могу да занемарим подршку коју је увек давао младим људима и једну ноту пријатељства коју је испољавао у односима према људима као и однос према овом факултету у најтежим временима за нас, нашу физиологију био је, еквивалентан, ако не, чини ми се бољи и очинскији него према физиологију у Београду на чему сви треба да му будемо вечно захвални", рекао је декан Јаковљевић.





Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.