Структура студијског програма

Студијски програм Докторске академске студије - медицинске науке, за стицање научног назива Доктор медицинских наука, траје 6 семестара односно 3 школске године. Програм поседује све елементе предвиђене Законом о високом образовању и стандардима за акредитацију студијског програма докторских студија.
Циљеви студијског програма јесу адекватно научно образовање, оспособљавање студената за самостални, али и тимски научноистраживачки рад, писање научних радова односно научних пројеката, организовање рада истраживачке групе, руковођење научним пројектима, као и само презентовање резултата научног рада.
Врста студија (докторке академске студије) и исходи процеса учења (самосталан/тимски рад у научноистраживачким установама на пословима који подразумевају високо академско образовање трећег степена) у складу су са законом који утврђује национални оквир квалификација.
За упис у прву годину Докторских академских студија - медицинске науке могу конкурисати кандидати са завршеним факултетом из области медицинских наука, фармацеутскух наука, стоматолошких наука, ветеринарских наука, биолошких наука, хемијских наука, психолошких наука, физичког васпитања и спорта, специјалне едукације и рехабилитације, односно остварених најмање 300 ЕСПБ на основним академским и мастер академским студијама или на интегрисаним академским студијама, са укупном просечном оценом најмање 8 (осам). Рангирање кандидата за упис на студијски програм обавља се у складу са одредбама Закона о високом образовању и општим актима Универзитета у Крагујевцу и Факултета медицинских наука у Крагујевцу.
Студијски програм садржи 9 обавезних и 65 изборних предмета, од којих студент бира 9. Докторска дисертација се пријављује, израђује и брани кроз дефинисане предмете током IV, V и VI семестра студија, а укупно обезбеђује 90 ЕСПБ. Укупан обим студија износи 180 ЕСПБ, а свака година студија вреди 60 ЕСПБ.
Листа обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем, као и њихов начин извођења и бодовне вредности спецификација праксе исказане у складу са европским системом преноса бодова доступни су у књизи предмета. Књига предмета садржи предуслове за упис предмета, прецизно дефинисане исходе процеса учења, као и све остале релевантне податке за сваки од предмета, поједничано.
Фактор изборности према позицијама где студент бира предмете износи 51,67%, што је у складу са дефинисаним акредитационим стандардима за програме у области медицинских наука.
Услови за прелазак са других, сродних студијских програма регулисани су општим актима Факултета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма Докторске академске студије - медицинске науке је развој науке, критичког мишљења и образовање и формирање научноистраживачки компетентог кадра из домена медицинских наука, оспособљеног за самостални и тимски научноистраживачки рад, као и за адекватно организовање и руковођење научним пројектима. Студирајући по овом програму, студенти стичу релевантна и савремена теоријска и практична знања која ће будућем доктору медицинских наука обезбедити неопходне компетенције за његов рад у истраживачкој, академској, али и здравственој установи. Током студирања, докторанди развијају вештине у дизајнирању и спровођењу како клиничких, тако и екперименталних истраживања, адекватном прикупљању и анализирању релевантних података, тумачењу добијених резултата и представљању истраживачких радова.
Сврха студијског програма Докторске академске студије - медицинске науке јасно је и недвосмислено формулисана и у складу је са основним циљевима, мисијом и задацима Факултета медицинских наука у Крагујевцу, одређеним општим актима Факултета, као и са циљевима високог образовања, одређеним Законом о високом образовању. Наведени програм је у потпуности прилагођен потребама савременог друштва и доприноси научном напретку и развоју медицинске науке.

Циљеви студијског програма:

Општи циљ студијског програма Докторске академске студије – медицинске науке је оспособљавање студената за примену стеченог знања, научних способности и академских вештина на пољу реализације научноистраживачког рада, као и за даљи професионални и научни напредак, а све у складу са поштовањем правних, етичких и моралних вредности односно принципа добре клиничке и научне праксе из области медицинских наука.
Специфични циљеви студијског програма су следећи: Развијање способности аналитичког мишљења и способности формулисања истраживачког питања на основу сагледавања недостатака или неконзистентности података из одређене области; Стицање високог степена знања из области методологије научно-истраживачког рада, експерименталног дизајна, анализе и интерпретације података; Стизање адекватног знања и разумевање теоријских основа, трендова и тренутног развоја из различитих области медицинских наука са посебним освртом на области за које се студент определи у оквиру изборних предмета и теме докторске дисертације; Развој креативних способности и овладавање практичним вештинама специфичним за област научноистраживачког рада; Стицање вештине критичког мишљења у процени сопствених резултата научно-истраживачког рада, као и рада других научника; Стицање вештине сарадње са другим истраживачима и стручњацима из различитих области, као и способности сагледавања могућности решавања проблема са различитих аспеката; Стицање знања о етичким принципима научно-истраживачког рада и смерницама које регулишу истраживања која укључују људске субјекте, животиње и животињске моделе, као и биомедицинске податке пацијената; Стицање вештине адекватног и ефикасног презентовања резултата научно-истраживачког рада у виду научних радова у водећим часописима или у виду презентација на научним конференцијама; Стицање вештина и способности неопходних за чланство односно лидерство у истраживачким тимова, као и менторство млађим истраживачима; Упознавање са транслационим истраживања и оспособљавање за примену научних сазнања у домену клиничке праксе, јавноздравствене интервенције или политике здравствене заштите.
 Циљеви студијског програма усаглашени су са савременим сазнањима и трендовима развоја у области биомедицинских наука на интернационалном нивоу. Циљеви студијског програма усаглашени су са циљевима Факултета медицинских наука и Универзитета у Крагујевцу у смислу научно-истраживачког рада, развоја наставног кадра и здравствене делатности.

Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма Докторске академске студије - медицинске науке, студент стиче знања, вештине, развијене способности и компетенције неопходне за:

• Самостално решавање практичних и теоријских проблема у области медицине;
• Самостално организовање и реализацију научних истраживања;
• Активно учествовање у реализацији међународних научних пројеката;
• Развој и имплементацију савремених технологија, поступака и знања у области медицинских наука;
• Развој критичке мисли, креативно и независно промишљање у научноистраживачком раду;
• Поштовање и имплементацију принципа етичког кодекса добре научне праксе у свим фазама научноистраживачког рада;
• Професионалну интерпретацију и саопштавање научноистраживачких резултата на научним конференцијама, у научним часописима, кроз патенте и нова техничка решења;
• Развој нових медицинских знања и науке уопште.

Савладавањем студијског програма Докторске академске студије - медицинске науке, студент стиче предметно-специфичне компетенције потребне за:

• Темељно познавање и свеобухватно разумевање научне и стручне доктрине у области медицинских наука;
• Решавање стручних и научних проблема употребом валидних научних метода и поступака;
• Синтезу основних знања из различитих научних области и практичну имплементацију обједињених сазнања;
• Континуирано праћење савремених научних и стручних достигнућа у области медицинских наука;
• Развој вештина и спретности на пољу примене знања у области медицинских наука;
• Практичну примену савремених информационо-комуникационих технологија у поступку стицања и овладавања савременим знањима у области медицинских наука.

Савладавањем студијског програма Докторске академске студије - медицинске науке, студент стиче опште и предметно-специфичне компетенције које омогућавају његов даљи професионални развој у области науке, образовања, привреде и јавног сектора.
Исходи учења, које обезбеђује структура курикулума студијског програма Докторске академске студије – медицинске науке, омогућавају стицање знања, вештина и способности/ставова у складу са дескрипторима исхода учења националног оквира квалификација, као и компетенција које проистичу из студијског програма, а које интегришу адекватну оспособљеност за: самостално решавање практичних и теоријских проблема у области у којој су докторирали, критичко мишљење и независно и креативно деловање, самосталну интерпретацију и вредновање научних резултата, дизајнирање истраживања која остварују значајан и оригинални научноситраживачки допринос, изграђивање професионалног понашања у складу са принципима етичког кодекса и добре научне праксе, укључивање у националне и међународне научне пројекте, руковођење истраживачким тимовима и пројектима, ефикасну и професионалну научну комуникацију и презентовање научноистраживачких резултата на научним скуповима, у научним часописима, кроз патенте и нова техничка решења, као и за учешће у развоју нових знања у области биомедицинских наука и науци уопште.

Курикулум

Студијски програм програм Докторске академске студије - медицинске науке траје 3 година или 6 семестара. Укупан број часова износи 2385 и обухвата 2235 часова активне наставе (585 часова предавања, 1650 часова СИР) и 150 осталих часова.
Курикулум садржи 9 обавезних (укупан број ЕСПБ - 102) и 65 изборних предмета, од који студент бира 9 (укупан број ЕСПБ - 78), и интегрише реализацију предметa који се дирекtно односе на пријаву, израду и одбрану докторске дисертације (број  ЕСПБ - 90), који иначе и припадају групи обавезних предмета. Курикулум студијског програма садржи адекватно дефинисане основе за самостални истраживачки рад студента. Ради равномерности оптерећења, број ЕСПБ по семестрима износи 30.
Студијски програм има укупно 18 предмета. У оквиру реализације студијског програма, студенти похађају: у првом семестру, 3 обавезна предмета и 3 изборна (од 13 понуђених), са укупним фондом активне наставе од 27 часова недељно и остварују 30 ЕСПБ; у другом семестру, 3 изборна предмета (од 25 понуђених), са укупним фондом активне наставе од 21 час недељно и остварују 30 ЕСПБ; у трећем семестру, 3 изборна (од 27 понуђених), са укупним фондом активне наставе од 21 час недељно и остварују 30 ЕСПБ; у четвртом семестру, 3 обавезна предмета, са укупним фондом активне наставе од 20 часова недељно и остварују 30 ЕСПБ; у петом семестру, 1 обавезни предмет, са укупним фондом активне наставе од 30 часова недељно и остварују 30 ЕСПБ; у шестом семестру, 2 обавезна предмета са укупним фондом активне наставе од 30 часова недељно и остварују 30 ЕСПБ. Током IV семестра, студент реализује 150 осталих часова чији је исход пријава теме докторске дисертације.
Укупно ангажовање студената кроз активну наставу и остале часове изражено је бројем од 180 ЕСПБ. Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за конкретни предмет након положеног завршног испита, а услови за похађање сваког појединачног предмета дефинисани су у књизи предмета. 
Књига предмета садржи детаљан опис предмета: назив, тип предмета, семестар студија, број ЕСПБ, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања. Редослед извођења предмета у студијском програму организован је тако да се знања потребна за наредне предмете стичу у претходно реализованим предметима.
Фактор изборности према позицијама где студент бира предмете износи 51,67% од укупног броја ЕСПБ, што је у складу са постављеним акредитационим критеријумима.
Број ЕСПБ који одговара изборним предметима износи 93, што је  више од 50% од укупног броја бодова који одговара свим предметима студијског програма, укључујући садржаје везане за преносиве вештине (комуникационе вештине, тимски рад, предузетништво, управљање пројектима, етичност, стандардизација, заштита интелектуалне својине).
Листа изборних предмета садржи 7,22 пута више предмета у односу на број изборних предмета: студент бира 9 од 65 понуђених изборних предмета.
Курикулумом су јасно дефинисани захтеви везани за припрему докторске дисертације специфични за поље медицинских наука. Докторска дисертација представља самостални оригинални научни рад студента докторских студија. Поступак пријаве, израде и одбране докторске дисертације јасно је прецизиран Правилником о докторским академским студијама Факултета медицинских наука у Крагујевцу. Од укупног броја ЕСПБ предвиђених за реализацију студијског програма докторских студија, 50% односно 90 ЕСПБ односи се на докторску дисертацију.
Активна настава се састоји од 26,17% предавања. Преосталу активну наставу чини студијски истраживачки рад (СИР).
Студент завршава студије након свих положених испита предвиђених наставним планом и програмом и одбрањеном докторском дисертацијом.
Факултет медицинских наука у Крагујевцу је акредитован као научноистраживачка установа.

Квалитет, савременост, релевантност и међународна усаглашеност студијског програма

Студијски програм Докторске академске студије – медицинске науке конципиран је на основу детаљног и свеобухватног истраживања сродних студијских програма у оквиру европског образовног простора и закључака Европске Конференције о Хармонизацији PhD Програма у Медицини и Здравственим Наукама (The Declaration of the European Conference on Harmonisation of PhD Programmes in Medicine and Health Sciences) прилагођеног нашим потребама и условима.
Овај студијски програм је осмишљен тако да студентима пружи најновија научна сазнања из области медицинских наука и прати нова остварења у науци. Његова савременост обезбеђена је међународном сарадњом по основу закључених уговора са универзитетима из Румуније (Универзитет медицине и фармације „Виктор Бабеш“ у Темишвару и Универзитет медицине и фармације „Григоре Т. Попа“ у Јашу), Русије (И.М. Сеченов Први московски државни медицински универзитет) и Канаде (Институт за кардиоваскуларне науке, Универзитет у Манитоби), односно вишеструких студијских боравака делегација Факултета на Калифорнијском Универзитету у Сан Франциску (UCSF) и Универзитету у Дубаију. Овај студијски програм је целовит и свеобухватан и усаглашен са другим програмима Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Такође, овај програм је суштински и формално усаглашен са стратегијама развоја образовања, науке и струке у Републици Србији (посебно са Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године и Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Mоћ знања”).
Студијски програм Докторске академске студије – медицинске науке је формално и структурно усаглашен са три релевантна акредитована инострана програма реномираних европских високошколских установа:
1.  Medicinski fakultet, Sveucilište u Rijeci, Hrvatska
2.  Medicinski fakultet, Univerzitet u Mariboru, Slovenija
3.  Fakultet zdravstvenih nauka, Univerzitet u Primorskoj, Slovenija
Студијски програм је формално и структурно усаглашен са утврђеним акредитационим стандардима за студијске програме докторских студија у образовно-научним пољима и са европским стандардима у погледу: услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину (прикупљен минимум број ЕСПБ), стицања дипломе и начина студирања.

Упис студената

У складу са друштвеним потребама и потребама развоја науке, образовања и културе и својим ресурсима Факултет медицинских наука у Крагујевцу уписује, између осталог, студенте на студијски програм Докторске академске студије – медицинске науке.
Одлуку о броју студената који се уписују на студијски програм доноси Универзитет, на предлог Факултета, у складу са дозволом за рад. а узимајући у обзир расположиве просторне, кадровске и друге могућности установе, приоритете државе, као и процењене друштвене потребе. Број студената чије се студије финансирају из буџета утврђује Влада Републике Србије.
Упис у прву годину студија врши се на начин и по поступку прописаним конкурсом који расписује Универзитет у Крагујевцу у складу са законом, а спроводи га Факултет. Конкурс се објављује у месецу септембру и садржи: број студената за студијски програм, услове за упис, мерила за утврђивање редоследа кандидата, поступак спровођења конкурса, начин и рокове подношења жалбе на утврђени редослед, висину школарине коју плаћају студенти чије се студирање не финансира из буџета Републике Србије и документацију коју подносе кандидати који остваре право на упис.  
У прву годину студија на српском језику може се уписати лице са завршеним факултетом из области медицинских наука, фармацеутских наука, стоматолошких наука, ветеринарских наука, биолошких наука, хемијских наука, психолошких наука, физичког васпитања и спорта, специјалне едукације и рехабилитације, односно остварених најмање 300 ЕСПБ на основним академским и мастер академским студијама, односно 300/360 ЕСПБ на интегрисаним академским студијама, са укупном просечном оценом најмање 8 (осам). Избор кандидата за упис на студијски програм обавља се на основу оствареног успеха у току поменутих студија и дужине студирања. Услов уписа је познавање бар једног страног језика који утврђује високошколска установа (енглески језик).
Ранг-листу пријављених кандидата сачињава комисија за упис коју, на предлог Наставно–научног већа Факултета, именује ректор Универзитета. Право уписа на студије стиче кандидат који је на ранг-листи рангиран у оквиру броја одобрених студената за упис на студијски програм.
Учесник конкурса који сматра да су његова права повређена може поднети приговор на начин и у роковима предвиђеним конкурсом.
Кандидат који је стекао право на упис, а не упише се у за то предвиђеном року, губи право на упис. Уместо кандидата који није поднео документацију за упис уписује се следећи кандидат, према редоследу на коначној ранг листи, у року утврђеном конкурсом.
Страни држављанин се, у погледу претходног образовања, може уписати на студијски програм на српском језику под истим условима као и домаћи држављанин, на начин уређен Законом о високом образовању и општим актом самосталне високошколске установе. Услов уписа је познавање српског језика (на коме се изводи настава) и енглеског језика.
У прву годину студија на енглеском језику може се уписати лице са завршеним факултетима из области медицине, стоматологије, ветерине, биологије, биомедицине и психологије које има сертификат о знању енглеског језика - ниво Б2 или претходно завршен било који степен образовања на енглеском језику (доказ - диплома) и које у складу са бројем освојених бодова, остварених на основу успеха у току поменутих студија и дужине студирања, заузме место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада Србије за упис у прву годину, а у складу са правилима конкурса.

Оцењивање и напредовање студената

Током студирања, сваки студент савлађује студијски програм полагањем испита, чиме стиче одређени број ЕСПБ, у складу са дефинисаним студијским програмом. Број ЕСПБ за сваки појeдиначни предмет утврђује се на основу радног оптерећења студента у савлађивању одређеног предмета применом јединствене методологије високошколске установе за све предмете. Успешност студената у савлађивању одређеног предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Максимални број поена који студент може да оствари на предмету је 100. Студент стиче поене на предмету испуњавањем предиспитних активности и полагањем завршног испита. Минималан број поена које студент може да стекне испуњавањем предиспитних обавеза током наставе је 30, а максимални 70, док остали број поена (до 100), студент стиче на самом завршном испиту.
Сваки појединачни предмет из студијског програма има прецизан, јасан и објављен начин стицања поена. Начин стицања поена током извођења наставе укључује број поена које студент стиче по основу сваке појединачне врсте активности у оквиру предиспитних обавеза и полагањем завршног испита. Укупан успех студента на предмету изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Оцена студента је заснована на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина.
Студент може приступити полагању завршног испита на одређеном предмету уколико је извршио све предиспитне обавезе утврђене студијским програмом. Начин полагања завршног испита за сваки од предмета дефинисан је студијским програмом и приказан је у књизи предмета.
Да би студент положио предмет, мора сакупити минимум 51 поен, при чему у оквиру предиспитних активности, као и на завршном испиту, мора да освоји више од 50% поена предвиђених за оцењивање предиспитних активности односно полагање испита. Распоред свих облика оцењивања студената одређује се на почетку семестра и објављује се студентима заједно са начином стицања поена.
Дисертација је завршни део студијског програма докторских студија. Дисертација представља самостални научноистраживачки рад. Остварени научни допринос се оцењује према броју научних публикација, патената или техничких унапређења.
Да би се приступило одбрани докторске дисертације,  неопходно је да је студент објавио најмање три рада у домаћим или страним часописима, од којих је: А) један рад из теме докторске дисертације, у коме је кандидат први аутор, објављен у часопису са импакт фактором који се налази на SCI листи, категорије Q1 (Scopus класификација – гледа се категорија часописа у тренутку прихватања рукописа за објављивање), или Б) два рада из теме докторске дисертације, у којима је кандидат први аутор, објављен у часопису са импакт фактором који се налази на SCI листи, категорије Q2 (Scopus класификација – гледа се категорија часописа у тренутку прихватања рукописа за објављивање). Остали радови морају бити објављени у часописима категорије најмање Q3 (Scopus класификација - гледа се категорија часописа у тренутку прихватања рукописа заобјављивање). Начин и поступак припреме и одбране дисертације уређује се Правилником о докторским академским студијама Факултета којим се дефинише прихватање теме за дисертацију, оцена урађене дисертације и испуњеност услова за приступање јавној усменој одбрани. У складу са поменутим Правилником, није предвиђено учешће ментора у раду комисије за оцену и одбрану докторске дисертације.
Током школске године одржавају се седнице Већа семестра Докторских академских студија - медицинске науке. Веће семестра чине декан, ресорни продекан, шефови катедри или руководиоци предмета у одговарајућем семестру. Већем председава декан или члан већа кога он одреди. Веће заседа једном недељно, у унапред одређеном термину. Већу могу присуствовати и представници студената који слушају наставу у датом семестру, а које делегирају студенти одговарајућег семестра. Веће разматра питања од интереса за реализацију наставе, унапређење квалитета наставе и реформе наставног плана и програма, разматра ефикасност студирања и квалитет извођења наставног процеса, предлаже корективне мере у циљу унапређења наставног процеса и разматра и припрема предлоге по питањима из свог делокруга о којима одлучује Наставно-научно веће Факултета.