Standard 8.
OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE STUDENATA
Tokom studiranja, svaki student savlađuje studijski program polaganjem ispita, čime stiče određeni broj ESPB, u skladu sa definisanim studijskim programom. Broj ESPB za svaki pojedinačni predmet utvrđuje se na osnovu radnog opterećenja studenta u savlađivanju određenog predmeta primenom jedinstvene metodologije visokoškolske ustanove za sve predmete. Uspešnost studenata u savlađivanju određenog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se poenima. Maksimalni broj poena koji student može da ostvari na predmetu je 100. Student stiče poene na predmetu ispunjavanjem predispitnih aktivnosti i polaganjem završnog ispita. Minimalan broj poena koje student može da stekne ispunjavanjem predispitnih obaveza tokom nastave je 30, a maksimalni 70, dok ostali broj poena (do 100), student stiče na samom završnom ispitu.
Svaki pojedinačni predmet iz studijskog programa ima precizan, jasan i objavljen način sticanja poena. Način sticanja poena tokom izvođenja nastave uključuje broj poena koje student stiče po osnovu svake pojedinačne vrste aktivnosti u okviru predispitnih obaveza i polaganjem završnog ispita. Ukupan uspeh studenta na predmetu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan). Ocena studenta je zasnovana na ukupnom broju poena koje je student stekao ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita, a prema kvalitetu stečenih znanja i veština.
Student može pristupiti polaganju završnog ispita na određenom predmetu ukoliko je prethodno adekvatno pohađao nastavu i realizovao sve predispitne obaveze utvrđene studijskim programom. Način polaganja završnog ispita za svaki od predmeta definisan je studijskim programom i prikazan je u knjizi predmeta.
Da bi student položio predmet mora sakupiti minimum 51 poen, pri čemu u okviru predispitnih aktivnosti, kao i na završnom ispitu, mora da osvoji više od 50% poena predviđenih za ocenjivanje predispitnih aktivnosti odnosno polaganje ispita. Raspored svih oblika ocenjivanja studenata određuje se na početku semestra i objavljuje se studentima zajedno sa načinom sticanja poena.
Tokom školske godine održavaju se sednice Veća semestra Osnovnih strukovnih studija. Veće semestra čine dekan, resorni prodekan, šefovi katedri ili rukovodioci predmeta u odgovarajućem semestru. Većem predsedava dekan ili član veća koga on odredi. Veće zaseda jednom nedeljno, u unapred određenom terminu. Veću mogu prisustvovati i predstavnici studenata koji slušaju nastavu u datom semestru, a koje delegiraju studenti odgovarajućeg semestra. Veće razmatra pitanja od interesa za realizaciju nastave, unapređenje kvaliteta nastave i reforme nastavnog plana i programa, razmatra efikasnost studiranja i kvalitet izvođenja nastavnog procesa, predlaže korektivne mere u cilju unapređenja nastavnog procesa i razmatra i priprema predloge po pitanjima iz svog delokruga o kojima odlučuje Nastavno-naučno veće Fakulteta.
Kvalitet procene obrade ocene i podataka o radu studenata dodatno se podiže sprovođenjem i analiziranjem testova usvojenog znanja (retencije), koji su obavezni za sve predmete tokom studija. Testovi se sprovode godinu dana nakon odslušane nastave.
