НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Назив пројекта:
Strengthening capacities and digital competences in biomedical education through internationalization at home (BIOSINT)

Апстракт
Пројекат BIOSINT предлаже активности груписане у пет радних пакета који у потпуности подржавају опште и специфичне циљеве Еразмус+ програма. Намера је да унапреди образовање и развој студената биомедицинских наука, као и наставника и административног особља високошколских установа које учествују. Путем спровођења образовања кроз оквир стратегије интернационализације код куће и интернационализованог курикулума и наставних програма, намера је да се ојачају дигитални капацитети, писменост и компетенције, као и међукултуролошке вештине и ставови на индивидуалном и институционалном нивоу. Специфични циљеви BIOSINT пројекта су промоција академске мобилности појединаца и група, квалитетно исходи учења за учеснике, сарадња, квалитет, инклузија, правичност, изврсност, креативност и иновативност у области високог образовања. Предложену тему пројекта ће имплементирати високошколске установе са подручја Западног Балкана (Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија), док установе из Белгије, Румуније и Србије имаће саветодавну улогу и улогу преноса знања. Установе Западног Балкана мањкају у погледу интернационализације наставних планова и програма, виртуелне мобилности и услуге/капацитета неопходних за интернационализацију. Дакле, очекују се многи импакти резултата пројекта. Највредније краткорочне промене очекују се од студената и наставника који ће унапредити своју дигиталну писменост, културолошку компетенцију и спремност за будући рад у глобалном здрављу у ери „нове нормалности“ дигиталног друштва током и након пандемије COVID-19. Привлачење заинтересованих студената, који похађају високошколске установе које не учествују директно у пројекту, је важно за постизање средњорочних и, посебно, дугорочних импакта пројекта. Пројекат има амбицију да трајно подигне капацитет установа партнера Западног Балкана и професионализам и компетентност за управљање према интернационализацији код куће и стратегијама интегрисаног виртуелног биомедицинског образовања.

Ангажовани истраживачи:
Проф. др Владимир Јаковљевић
Проф. др Драган Миловановић
Проф. др Владимир Живковић
Проф. др Милан Зарић
Проф. др Љиљана Тасић
Проф. др Радица Живковић Зарић
Доц. др Јована Јоксимовић Јовић
Асистент Катарина Михајловић
Сарадник у настави Божидар Пиндовић
Истраживач-приправник Катарина Ђорђевић
Истраживач-приправник Ирена Огњановић

У оквиру Програма сарадње са универзитетима из Италије, САД, Русије, Омана, Грчке и Индонезије. Координатор пројекта је Универзитет из Катање и ECLAT, spin-off Универзитета из Катање.
Назив пројекта:
In vitro replication studies - "Replica"

Руководилац пројекта
проф. др Владислав Воларевић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу

Апстракт
Научно-истраживачки пројекат ,,Replica” је мултидисциплинарни и мултилатерални међународни пројекат који, почев од 2019. године, Факултет медицинских наука реализује у сарадњи са универзитетима из Италије, САД, Русије, Омана, Грчке и Индонезије. Координатор пројекта је Универзитет из Катање и ECLAT, spin-off Универзитета из Катање.

Циљ овог пројекта је да истраживачи из 7 различитих земаља користећи идентичну, најсавременију опрему, идентичне ћелијске линије, идентичне лабораторијске услове (температуру, влажност вазддуха) и усаглашене протоколе, реплицирају и потврде резултате објављене у најбоље рангираним светским часописима који су претходно анализирали потенцијално штетне ефекте дуванског дима на различите ћелијске линије. Током реализације пројекта формирана је и опремљена посебна лабораторија за испитивање ефеката дуванског дима (,,Smoking Lab-Serbia), јединствена таквог типа у Србији, у којој су, поред осталих машина, смештене и ,,LM1 и LM4 Borgwaldt smoking machines”, машине-роботи који користе референтне цигарете, електрoнске цигарете и ,,Tobacco-heating products” у различитим режимима рада и тако опонашају активност пушача.

Руководилац пројекта у Србији је проф. др Владислав Воларевић, а поред њега као ангажовани истраживачи Факултета медицинских наука у реализацији пројекта учествују и доц. др Александар Арсенијевић и Александар Илић.

Сажетак :
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу (центар за функционална истраживања) и Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" (центар за цитолошка истраживања) су у оквиру програма сарадње „Павле Савић” који постоји између Републике Србије и Републике Француске у области научних и техничких истраживања успешно прошли конкурс и тиме стекли могућност спровођења заједничког пројекта током 2020. и 2021. године са својим француским партнером (Француски национални институт за истраживања у нутрицији (Unit of Human Nutrition, French National Institute for Agricultural Research, Clermont-Ferrand/Theix)). Носилац програма у Републици Србији је Министарство просвете, науке и технолошког развоја а у Републици Француској је то Министарство за Европу и спољне послове (МЕАЕ и Министарство високог образовања, истраживања и иновација (МЕСРИ), а спроводи га агенција Kампус Франc (Campus France) уз подршку Француског института у Србији.

Главни циљ садашњег пројекта је да допринесе идентификацији ефеката полифенола биљног порекла на здравље и расветљавању механизама њиховог дејства у превенцији кардиоваскуларних болести. Примаран је биоинформатички приступ, коришћењем напредних биоинформатичких студија геномских података. Поред тога, природа ћелијских и молекуларних циљева полифенола, идентификованих биоинформатичким студијама, била би потврђена и додатно елаборирана на нивоу срца, у in vivo и ex vivo студијама. На овај начин пројекат би требало да пружи нова сазнања о утицају биоактивних супстанци на здравље, која би требало да омогуће развој и производњу функционалне хране која може да спречи или ограничи напредовање кардиоваскуларних болести, али и да формулише препоруке за исхрану.

Иначе, сврха целокупног програма сарадње између две земље је да олакша и развија научну и техничку размену на високом нивоу у обе земље са посебним нагласком на успостављању нових партнерстава. Осим тога, циљ овог програма је да омогући активно учешће и мобилност младих истраживача, нарочито доктораната и пост-доктораната, објављивање заједничких публикација и патената, као и развој већ постојеће сарадње и укључивање у програме финансиране од стране Европске уније.

Списак учесника:

1. Проф. др Владимир Јаковљевић
2. Проф. др Верица Милошевић
3. Проф. др Владимир Живковић
4. Доц. др Иван Срејовић
5. Владимир Ајџановић, научни саветник
6. Милица Милинковић, докторант
7. Драган Миленковић, виши истраживач

Галектин 3 (енгл. Galectin-3, Gal-3) je лектин који има важну улогу у инфламацији и малигним болестима. Фармаколошки инхибитори Gal-3 се већ користе за супримирање процеса фиброзе у претклиничким студијама. Недавно су клиничке студије показале улогу овог молекула у инфламацијској болести црева (енгл. inflammatory bowel disease, IBD). Серумска концентрација Gal-3 је повећана код пацијената са активном формом улцерозног колитиса и Кронове болести. Међутим, прецизна улога овог лектина још увек је неиспитана у патогенези IBD.

Главни циљ овог истраживања је да се испита улога Gal-3 на ћелијске и молекуларне механизме у патогенези улцерозног колитиса. У истраживању ће се користити C57BL/6 wild type (WT) и knockout мишеви (Gal-3-/- на C57BL/6 подлози). Акутни колитис ће се изазвати седмодневном применом 3% воденог раствора DSS-а (молекулска тежина 40kDa, per os). Davanat (100?g), антагонист Gal-3 ће се давати WT мишевима интраперитонеално сваког другог дана. Анализираће се клинички ток болести, патохистолошке промене, одређивати концентрација цитокина у серумима и изолатима ткива колона као и фенотип инфламацијских ћелија у ткиву колона важним у патогенези улцерозног колитиса. Да би се показао значај Gal-3 у улцерозном колитису у људи испитаће се експресија овог молекула на ћелијама у ламини проприји, као и експресија на овог молекула на епителу дебелог црева. Уз то, испитаће се и концентрација Gal-3 у серуму пацијената са улцерозним колитисом.

Значај овог пројекта је да се утврди улога Gal-3 као новог терапеутског агента у улцерозном колитису. Ако резултати потврде да фармаколошка инхибиција значајно смањује параметре акутног колитиса у мишева, инхибитор Gal-3 ће се даље испитивати у пацијената са улцерозним колитисом.

CA22169 “EUropean network to tackle METAbolic alterations in HEART failure” (EU-METAHEART) окупиће еминентне истраживаче из Европе који ће својим широким спектром научних експертиза, применом најсавременије технологије, научних размена и едукације допринети побољшању лечења пацијената са срчаном инсуфицијенцијом. Идентификоване су четири кључне научне области у којима су од највећег значаја метаболички или митохондријски поремећаји: 1) Утицај метаболичких поремећаја на главни и интермедијарни метаболизам у кардиомиоцитима; 2) Метаболички аспекти васкуларне дисфункције; 3) Имунометаболизам: како метаболичке промене контролишу инфламацију и обрнуто и 4) Механо-енергетско раздвајање и редокс промене у митохондријама.

Ове области истраживања су уско повезане и тешко се могу истраживати појединачно. Стога ће EUMETAHEART применити интегративни приступ како би све ове истраживачке области пратио у једном пројекту.

Главни координатор пројекта је проф. Christoph MAACK, University Clinic Wurzburg, Germany.



Вебсајт пројекта

Назив пројекта:
Ефекти електронских система за испоруку никотина на фенотип и функцију имунских ћелија пацијената са хроничним инфламаторним обољењима

Руководилац пројекта

проф. др Владислав Воларевић

Истраживачи:

проф. др Александар Арсенијевић,
проф. др Ана Воларевић,
проф. др Владимир Јаковљевић,
проф. др Наташа Здравковић,
проф. др Иван Чекеревац,
др Драгана Милорадовић,
др Драгица Павловић,
др Владимир Марковић,
Николина Кастратовић

Апстракт
Пушење цигарета значајно нарушава фенотип и функцију имунских ћелија код пацијената који болују од хроничних инфламацијских болести (хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), инфламацијске болести црева (енгл. inflammatory bowel disease, IBD), шећерне болести (diabetes melitus, DM)). Пушење цигарета модулира фенотип и функцију имунских ћелија које играју важну улогу у патогенези хроничних инфламацијских болести. Иако су ефекти пушења цигарета на функцију имунских ћелија добро описани, геномске и епигеномске промене изазване електронским системом за испоруку никотина (енгл. electronic nicotine delivery systems, ENDS) које резултирају променом фенотипа имунских ћелија пацијената са хроничним инфламацијским болестима су непознате и биће испитане у овој студији. Испитиваће се фенотип и функција мононуклеарних ћелија периферне крви (моноцити, дендритске ћелије, Т ћелије, неутрофили) пацијената оболелих од ХОБП, IBD и DM који употребљавају цигарете и ENDS. Такође, биће анализирани и упоређивани промене у генетиком материјалу између група. У ту сврху, најсавременије генетичке и имунолошке технике (секвенцирање, сортирање ћелија, проточна цитометрија, интрацелуларно бојење, ELISA) биће коришћене. Ова студија ће дефинисати молекуларне механизме који су одговорни за промену фенотипа и функције имунских ћелија узрокованих дејством ENDS-a. Резултати добијени током реализације овог пројекта откриће ENDS зависне промене у геному, егзому, епигеномске и транскриптомске промене пацијената који болују од хроничних инфламаторних болести.