Page 1033 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УТИЦАЈ ХАЛОЈЗИТА НА ФУНКЦИОНАЛНОСТ ФИЛМОВА ХИТОЗАНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИХ НОСАЧА ЗА ЛОКАЛНУ ИСПОРУКУ
АНТИБИОТИКА

Аутори: Софија Шесто, Јелена Чавић
e-mail: marsupilami94@live.com
Ментори: проф. др Јела Милић, доц. др Бојан Чалија
Катедра за фармацеутску технологију и козметологију, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

Увод: Додатак минералних сировина, попут глина, полимерним носачима лековитих супстанци и ћелија може побољшати
њихова механичка, оптичка, термална својства и капацитет за везивање лековитих супстанци. Међу овим сировинама,
посебно се издваја халојзит, захваљујући биокомпатибилности, ниској цени, специфичној нанотубуларној структури и
могућности лаког дисперговања у воденим растворима полимера.
Циљ рада: Циљ овог рада је испитивање утицаја халојзита на особине хитозанских филмова од значаја за њихову
потенцијалну примену за локалну испоруку антибиотика, са посебним освртом на механичке и биофармацеутске
карактеристике.
Материјал и методе: Хитозански и композитни хитозан-халојзит филмови су израђени поступком изливања дисперзије
халојзита у раствору нискомолекуларног хитозана и тетрациклин-хидрохлорида у акрилне калупе. По изливању дисперзије
су сушене на собној температури. Филмови су подвргнути мерењу масе и дебљине, FT-IR спектрофотометријској анализи,
механичкoj и биофармацеутској карактеризацији.
Резултати: Композитни филмови са тетрациклин-хидрохлоридом су имали дебљину 89,12±6,83 µm и масу 76,70±3,29 mg.
Додатак халојзита довео је до смањења издужења при кидању (еластичности) са 60,94±5,05 % на 21,65±2,65 %, али и
2
2
повећања механичке отпорности, односно напона при кидању са 24,66±2,56 N/mm на 134,8±13,21 N/mm и модула
еластичности са 40,45±2,16 MPa на 633,79±128,37 MPa, услед интеракције између хитозана и халојзита која је потврђена FT-
IR анализом. Тетрациклин-хидрохлорид се спорије ослобађао из композитних филмова него из хитозанских, са
вредностима t 50% ≈5,5 h (t 90% >8 h) и t 50% ≈2 h (t 90% ≈8 h), у фосфатним пуферима pH вредности 5,8 и 7,4, редом.
Закључак: Додатaк халојзита у хитозанске филмове унапређује функционалност ових филмова као потенцијалних носача за
локалну испоруку антибиотика, путем значајног побољшања механичких и биофармацеутских карактеристика.
Кључне речи: хитозан; халојзит; тетрациклин-хидрохлорид; композитни филмови

INFLUENCE OF HALLOYSITE ON FUNCTIONALITY OF CHITOSAN-BASED FILMS AS POTENTIAL CARRIERS FOR LOCAL DELIVERY OF
ANTIBIOTICS

Authors: Sofija Šesto, Jelena Čavić
e-mail: marsupilami94@live.com
Mentors: Full Prof. Jela Milić, Assist. Prof. Bojan Čalija
Department of Pharmaceutical Technology and Cosmetology, Faculty of Pharmacy University of Belgrade

Introduction: Addition of minerals, such as clays, into polymeric drug and cell carriers may result in improved mechanical, optical
and thermal properties and drug loading. Among these minerals, halloysite is particularly attractive, owing to its biocompatibility,
low price, specific nanotubular structure and excellent dispersibility in solutions of polymers.
The Aim: The objective of this work was to investigate the influence of halloysite on properties of chitosan films which are of
importance for their potential use for local delivery of antibiotics, with special focus on mechanical and biopharmaceutical
properties.
Material and Methods: Chitosan and chitosan-halloysite composite films were prepared by casting dispersion of halloysite in low
molecular weight chitosan and tetracycline hydrochloride solution into acrylic molds. Upon casting dispersions were left to dry at
room temperature. Obtained films were subjected to mass and thickness determination, FT-IR analysis, mechanical and
biopharmaceutical characterization.
Results: Tetracycline-loaded composite films had thickness of 89.12±6.83 µm and mass of 76.70±3.29 mg. The addition of halloysite
caused decrease of elongation at break from 60.94±5.05 % to 21.65±2.65 % and increase of mechanical resistance that is tensile
2 2
strength from 24.66±2.56 N/mm to 134.8±13.21 N/mm and elastic modulus from 40.45±2.16 MPa to 633.79±128.37 MPa, as a
consequence of interaction between halloysite and chitosan confirmed by FT-IR analysis. The composite films exhibited more
sustained release than chitosan films, with t 50% ≈5,5 h (t 90% >8 h) and t 50% ≈2 h (t 90% ≈8 h) in phosphate buffers 5.8 and 7.4,
respectively.
Conclusion: The addition of halloysite into chitosan films led to improvement of their functionality for potential local delivery of
antibiotics, by significant improvement of their mechanical and biopharmaceutical properties.
Keywords: chitosan; halloysite; tetracycline hydrochloride; composite films

Kopaonik, 2018.
1027