Page 1030 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 1030
59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЕМУЛЗИОНИ СИСТЕМИ КОСТАБИЛИЗОВАНИ БИОПОЛИМЕРОМ: ИСПИТИВАЊЕ УТИЦАЈА ЛЕВАНА НА МИКРОСТРУКТУРУ
КРЕМА
Аутор: Николина Голо
e-mail: nikolinagolo@yahoo.com
Ментори: доц. др Ивана Пантелић, проф. др Снежана Савић
Катедра за фармацеутску технологију и козметологију, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду
Увод: Леван представља природни хомополимер сачињен од молекула фруктозе повезаних β-(2,6)-гликозидним везама са
β-(2,1)-везаним бочним ланцима кога продукују одређене бактерије као егзополисахарид у циљу стабилизације заштитног
биофилма. Очекује се широк спектар примене левана, између осталог и као потенцијалног фармацеутског ексципијенса.
Циљ рада: Извршити компаративну процену утицаја левана као костабилизатора на микроструктру и реолошка својства
емулзионих система стабилизованих фармакопејским (конвенционалним) анјонским мешаним емулгатором (узорци
означени са П) и природним нејонским мешаним емулгатором из групе алкил полиглукозида (узорци означени са А), као и
на одређене параметре који се тичу кинетике ослобађања модел лековите супстанце.
Материјал и методе: Високомолекуларни леван добијен из соја Bacillus licheniformis NS032, инкорпориран је у
концентрацији од 0,2%, 1% и 3% у емулзионе системе стабилизоване поменутим емулгаторима. Допринос левана
стабилизацији израђених система процењен је након увида у поларизационе микрографије, реолошке и либерационе
профиле, уз диклофенак диетиламин као модел лековиту супстанцу.
Резултати: На основу снимљених поларизационих микрографија, уочено је да присуство левана у различитим
концентрацијама не утиче на специфичан начин преламања светлости узорака типа А, али да погађа микроструктуру обе
серије припремљених узорака. Изглед реограма указује на то да је тиксотропно понашање узорака задржано у присуству
левана, али да са повећањем његове концентрације долази до значајних промена вредности хистерезних површина.
Реолошка испитивања се поклапају са либерационим профилима узорака. При контролним реолошким мерењима, након
комплетног структурирања система, утицај левана на реолошке карактеристике постаје очигледан, чак и када је додат у
најнижој концентрацији. Ослобађање лековите супстанце из свих узорака најбоље описује Higuchi модел са коефицијентом
детерминације R²>0,99.
Закључак: Варирање удела левана у узорцима није увек показало линеарну повезаност примењене концентрације
полимера са праћеним реолошким и либерационим параметрима, што указује на могућност примене релативно малих
концентрација левана са циљем подешавања жељених карактеристика узорака.
Kључне речи: леван; микроструктура; крем; диклофенак диетиламин
EMULSION SYSTEMS CO-STABILIZED WITH A BIOPOLYMER: INFLUENCE OF LEVAN ON CREAM MICROSTRUCTURE
Author: Nikolina Golo
e-mail: nikolinagolo@yahoo.com
Mentors: Assist. Prof. Ivana Pantelić, Full Prof. Snežana Savić
Department of Pharmaceutical Technology and Cosmetology, Faculty of Pharmacy, University of Belgrade
Introduction: Levan is a natural homopolymer whose molecules are made of fructose linked β-(2,6)-glycosidic bonds with β-(2,1)-
linked side chains, produced by microorganisms as an exopolysaccharide in order to stabilize their protective biofilm. It is expected
to have a wide range of applications, among others as a potential pharmaceutical excipient.
The Аim: To perform a comparative assessment of the levan’s influence as co-stabilizer on the microstructure and rheological
properties of topical emulsion systems stabilized by pharmacopoeial anionic main stabilizer (samples labeled P) and alkyl
polyglucoside natural-origin nonionic mixed emulsifier (samples labeled A), as well as its influence on the liberation kinetics of the
incorporated model drug.
Material and Мethods: High molecular weight levan obtained in-house from Bacillus licheniformis NS032 was incorporated in
cream samples stabilized by the mentioned emulsifiers in concentrations of 0.2%, 1% and 3%. Based on the results of polarization
microscopy, obtained rheological and liberation profiles with diclofenac diethylamine as a model drug, levan’s contribution to
system stabilization was assessed.
Results: Upon a closer inspection of the recorded micrographs, it was noticed that the presence of levan does not compromise
inherent birefringence of the A-samples, but the increase in levan concentration affects the microstructure of both types of the
samples. Subsequent rheological measurements, after the complete system structuring has occurred, reveal more apparent levan’s
influence on the monitored rheological parameters, even when added in the lowest concentration. Drug release from all the
2
samples was best described by Higuchi equation (R >0.99).
Conclusion: Increase in levan concentrations did not always result in linear changes of the assessed rheological and release
parameters. This implies that even the lower levan concentrations may be successfully used for tailoring pharmaceutical
formulations.
Key words: levan; microstructure; cream; diclofenac diethylamine.
Kopaonik, 2018.
1024