Page 1036 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ПРИМЕНА ЧВРСТИХ ДИСПЕРЗИЈА СА МОДИФИКАЦИЈОМ pH МИКРООКРУЖЕЊА КАО НОСАЧА ЗА ПОВЕЋАЊЕ БРЗИНЕ
РАСТВАРАЊА ВАЛСАРТАНА У КИСЕЛОМ МЕДИЈУМУ

Аутори: Владимир Малешевић, Нина Вићентијевић
e-mail: vladimirm94@gmail.com , nina94v@gmail.com
Ментори: др сц. Ђорђе Медаревић, проф. др Светлана Ибрић
Катедра за фармацеутску технологију и козметологију, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

Увод: Формулација чврстих дисперзија, у којима је лековита супстанца диспергована у различитим полимерима, често се
користи у циљу повећања брзине растварања тешко растворљивих лековитих супстанци. Код лековитих супстанци са pH-
зависном растворљивошћу формулацијом чврстих дисперзија се често не постижу задовољавајући резултати, већ је
потребно додати средство за модификацију pH вредности у микроокружењу лековите супстанце.
Циљ рада: Циљ рада представља повећање брзине растварања валсартана у киселом медијуму применом чврстих
дисперзија са модификацијом pH вредности микроокружења.
Материјал и методе: Чврсте дисперзије су израђиване методом растварања у односима валсартан:полимер:алкализер
1:2:0,5, 1:2:1 и 1:2:2, при чему су као хидрофилни полимери коришћени поливинилпиролидон и хипромелоза, а као
алкализери калцијум-оксид (CaO), магнезијум-оксид (MgO), натријум-карбонат (Na 2 CO 3 ) и меглумин. На добијеним
узорцима вршено је испитивање брзине растварања и одређивање pH вредности микроокружења.
Резултати: Споро и некомплетно растварање валсартана забележено је из бинарних чврстих дисперзија израђених без
додатка алкализера. Додатком алкализера забележено је значајно повећање брзине растварања валсартана у односу на
бинарне чврсте дисперзије. Највећу ефикасност у повећању брзине растварања валсартана показао је Na 2 CO 3 , док је
најмање повећање брзине растварања постигнуто применом меглумина. Ефекат свих примењених алкализера био је
директно сразмеран примењеном уделу, осим CaО, где је најбољи ефекат постигнут при односу
валсартан:полимер:алкализер 1:2:1. Највиша pH вредност микроокружења постигнута је када је као алкализер коришћен
CaO, а најнижа вредност овог параметра постигнута када је као алкализер коришћен меглумин. Повећањем pH вредности
микроокружења није могуће у потпуности објаснити разлике у брзини растварања валсартана, већ је неопходно узети у
обзир и специфичне карактеристике самог алкализера и интеракције између алкализера и валсартана.
Закључак: Применом чврстих дисперзија са модификацијом pH вредности микроокружења постигнуто је значајно
повећање брзине растварања валсартана у киселом медијуму у односу на чисту лековиту супстанцу и бинарне лек-полимер
чврсте дисперзије.
Кључне речи: чврсте дисперзије; тешко растворљиве лековите супстанце; модификација pH вредности микроокружења

MICROENVIRONMENTAL pH-MODIFIED SOLID DISPERSIONS AS AN APPROACH FOR ENCHANCING THE DISSOLUTION RATE OF
VALSARTAN IN AN ACIDIC MEDIUM

Authors: Vladimir Malešević, Nina Vićentijević
e-mail: vladimirm94@gmail.com, nina94v@gmail.com
Mentors: TA Đorđe Medarević, Full Prof. Svetlana Ibrić
Department of Pharmaceutical Technology, Faculty of Pharmacy University of Belgrade

Introduction: Formulation of solid dispersions, where drug is dispersed within different polymers is frequently used for enhancing
dissolution rate of poorly soluble drugs. However, this approach often does not give satisfactory results for drugs with pH-
dependent solubility, where it is necessary to add microenvironmental pH-modifiers.
The Aim: The aim of this study is to improve dissolution rate of valsartan in an acidic medium using microenvironmental pH-
modified solid dispersions.
Material and Methods: Solid dispersions were prepared by solvent method in valsartan:polymer:alkalizer ratios of 1:2:0.5, 1:2:1
and 1:2:2, with using of polyvinylpyrrolidone and hypromellose as hydrophilic polymers, and calcium oxide (CaO), magnesium oxide
(MgO), sodium carbonate (Na 2 CO 3 ) and meglumine as alkalizers. In vitro dissolution testing and measurement of
microenvironmental pH were performed on the obtained samples.
Results: Slow and incomplete valsartan dissolution was observed from binary solid dispersions without alkalizer. Addition of tested
alkalizers resulted in significant increase of valsartan dissolution rate compared to binary solid dispersions. Na 2 CO 3 exhibited the
highest efficiency in improving dissolution rate of valsartan, while the lowest increase of dissolution rate of valsartan was achieved
with using of meglumine. The effect of used alkalizers was directly proportional to their proportions, except CaO, where the best
effect was achieved at valsartan:polymer:alkalizer ratio of 1:2:1. The highest microenvironmental pH was achieved when CaO was
used as alkalizer, while this parameter was at the lowest level when meglumine was used. The differences between valsartan
dissolution rate cannot be explained with increasing of microenvironmental pH, but specific characteristics of each alkalizer and
drug-alkalizer interactions should be also considered.
Conclusion: Using of microenvironmental pH-modified solid dispersions significant improvement of valsartan dissolution rate in an
acidic medium was achieved compared to pure drug and binary valsartan-polymer solid dispersions.
Keywords: solid dispersions; poorly soluble drugs; modification of microenvironmental pH

Kopaonik, 2018.
1030