Page 40 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
АНАЛИЗА УДРУЖЕНОСТИ ИНСЕРЦИОНО/ДЕЛЕЦИОНОГ ПОЛИМОРФИЗМА ГЕНА ЗА АНГИОТЕНЗИН-I КОНВЕРТУЈУЋИ ЕНЗИМ
И ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУСА КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ИСХЕМИЈСКИМ МОЖДАНИМ УДАРОМ

Аутор: Наталија Петковић, Емилија Јовановић
e-mail: nata.petkovic94@gmail.com
Ментор: асист.др Марија Душановић Пјевић
Институт за хуману генетику, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Исхемијски мождани удар (ИМУ) настаје као последица запушења крвног суда тромбом или емболусом. Лечење ИМУ
у акутној фази заснива се на примени тромболитичке терапије. Дијабетес мелитус (ДМ) представља значајан фактор ризика
за настанак ИМУ. Ангиотензин I-конвертујући ензим (ACE-1) има значајну улогу у васкуларном ремоделирању,
атеросклерози, али и настанку ИМУ. Функционални инсерционо/делециони (И/Д) полиморфизам у гену за ACE-1 утиче на
степен синтезе ACE-1, а последично и на ниво ангиотензина 1 у крви
Циљ рада: Утврђивање учесталости генотипова и алела И/Д полиморфизма гена за ACE-1 код особа са ИМУ са и без ДМ,
као и испитивање тежине можданог удара и појаве хеморагијских компликација између група.
Материјал и методе: Наше истраживање обухватало је 100 пацијената са ИМУ, и то 27 пацијента са ДМ и 73 без ДМ.
Анализа инсерционо-делеционог полиморфизма ACE-1 гена вршена је реакцијом ланчане полимеризације (PCR методом ).
Испитивање разлике учесталости генотипова и алела између пацијената са и без ДМ одређена је χ2 тестом.
Резултати: Просечна старост пацијената у групи са ДМ била је 73,44±7,7 година, док је у групи без ДМ 69,18±11,25, без
значајности (p=0,073). Такође, није уочена разлика у учесталости хеморагијских компликација између групе са и без ДМ
(p=0,587). У групи пацијената са ДМ, учесталост ДД генотипа била је 44,4%, И/Д генотипа 55,6%, док је у групи без
дијабетеса учесталост ДД генотипа била 28,8%, И/Д генотипа 64,4%, а ИИ генотипа 6,8%. Није уочена разлика у учесталости
генотипова између испитиваних група,( p=0,168).
Закључак: Резултати наше студије указују да се учесталости генотипова и алела, као и појава хеморагијских компликација
не разликују између пацијената са ИМУ без обзира на присуство дијабетес мелитуса.
Кључне речи: исхемијски мождани удар; дијабетес мелитус; ACE-1; И/Д полиморфизам

ANALYSIS OF ASSOCIATION INSERTION / DELECIONAL POLYMORPHISM GENE FOR ANGIOTENSIN-I CONVERTING ENZYM AND
DIABETES MELITUS IN PATIENTS WITH ISCHEMIC BRAIN STROKE

Autor: Natalija Petković, Emilija Jovanović
e-mail: nata.petkovic94@gmail.com
Mentor: TA Marija Dušanović Pjević
Institut of Human genetics, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Ischemic stroke (IS) occurs as a result of a blood vessel's occlusion caused by thrombus or an embolus. Treatment of
IS in acute phase is based on the use of thrombolytic therapy. Diabetes mellitus (DM) is a significant risk factor for the IS.
Angiotensin I-converting enzyme (ACE-1) plays an important role in vascular remodeling, atherosclerosis, and the development of
the IS. Functional insertion/deletion (I/D) polymorphism in the ACE-1 gene affects the degree of ACE-1 synthesis and, consequently,
the angiotensin II level in the blood.
The Aim: To determine the correlation between genotypes and alleles I/D polymorphism of ACE-1 gene in people with IS with and
without DM, as well as testing the IS severity and the occurrence of hemorrhagic complications between groups.
Material and Methods: Our study included 100 patients with IS, 27 patients with DM and 73 without DM. Genotypisation of the I/D
polymorphism with in ACE-1 gene was performed by chain reaction polymerization (PCR method). The difference between
2
frequencies of genotypes and alleles between groups was determined by χ test.
Results: The average age of patients in the DM group was 73.44 ± 7.7 years, while in the group without DM it was 69.18 ± 11.25,
without significance (p=0.073). Also, there was no difference in the frequency of hemorrhagic complications between these two
groups (p=0.587). In the DM group, the incidence of DD genotype was 44.4%, I/D genotype was 55.6%, while in the non-diabetic
group the incidence of DD genotype was 28.8%, I/D 64.4% and II genotype 6.8%, respectively. There was no difference in the
frequency of genotypes between the investigated groups, p = 0.168.
Conclusion: Our results show that the incidence of genotypes and alleles, as well as the appearance of hemorrhagic complications,
do not differ between patients with IS, regardless of the presence of DM.
Keywords: ischemic stroke; diabetes mellitus; ACE-1; I/D polymorphism

Kopaonik, 2018.
34