Page 965 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 965

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                             ЧАЂ У ВАЗДУХУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

            Аутор: Милан Роган
            e-mail: rogan_m93@icloud.com
            Ментор: асист. др Наташа Драгић
            Институт за јавно здравље Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду

            Увод: Према подацима Светске Здравствене Организације процењује се да као последица аерозагађења животне средине
            годишње умре око 2 милиона људи. Бројне студије указују на значајан негативан здравствени ефекат честичног загађења
            (particulate metter – PM и чађ).
            Циљ рада: Циљ рада је утврдити повезаност између концентрације чађи из ваздуха животне средине и здравља
            становништва града Новог Сада.
            Материјал и методе: Узорак сачињавају десетогодишњи подаци концентрације чађи и одабраних здравствених
            показатеља, у временском периоду од 01.01.2006. до 31.12.2015. године, који су узети ретроградно из публикација
                                                                                                     3
            „Здравствено стање становништва Новог Сада“, Института за јавно здравље Војводине. Концентрације чађи (μg/m )
            утврђене су пропуштањем ваздуха животне средине кроз филтер папир (Whatman бр.1) у току 24 часа, док је анализа
            вршена рефлектометријском методом.
            Резултати: Средње годишње концентрације чађи током десетогодишњег периода од 2006. до 2015. године на територији
                                                          3
                                               3
            Града Новог Сада су се кретале од 2,83 μg/m  до 23,67 μg/m . Просечна десетогодишња вредност концентрације чађи је
                            3
            износила 11,81 μg/m . Утврђен је статистички значајан (p<0,05) линерани тренд пораста концентрације чађи у
            дестогодишњем периоду. На основу корелационе анализе, раст концентрација чађи праћен је порастом морталитета због
            болести система за дисање (r=0,836; p<0,01).
            Закључак: Утврђене просечне једногодишње концентрације чађи у ваздуху животне средине праћене током 10 година могу
            имати негативан утицај по здравље становништва града Новог Сада.
            Кључне речи: аерозагађење; животна средина; чађ; морталитет


                           BLACK SMOKE IN THE AMBIENT AIR AND POSSILBLE CONSEQUENCES FOR HUMAN HEALTH

            Author: Milan Rogan
            e-mail: rogan_m93@icloud.com
            Mentor: TA Nataša Dragić
            Institute of Public Health of Vojvodina, Faculty of Medicine University of Novi Sad

            Introduction: According to the World Health Organization 2 million people a year die prematurely from illness attributable to air
            pollution. Numerous scientific studies have linked particle pollution (particulate metter – PM and black smoke) exposure to a
            significant negative health effect.
            The Aim: To determine the link between concentration of black smoke in ambient air on the territory of Novi Sad and possible
            consequences for human health.
            Material and Methods: The sample consist of ten year data of black smoke concentration and selected health indicators in the
            period from 01.01.2006. to 31.12.2015. Data was collected retrospectively from the publications named: "The health condition of
                                                                                            3
            the population of Novi Sad", Institute of Public Health of Vojvodina. The concentration of black smoke (μg/m ) is determined by
            reflectometric method, by air leaking through filter paper (Whatman n.1) during 24 hours.
            Results: The average annual value of the black smoke concentration during ten year period from 2006. to 2015. in the teritorry of
                                               3
                                    3
            Novi Sad ranged from 2.83 μg/m to 23.67 μg/m . In the ten year period the average concentration of black smoke was 11.81
                3
            μg/m . According to that it is determined statistically significant (p<0.05) linerane trend by increase of concentration of the black
            smoke. Based on the correlation analysis, the increase of the black smoke concentration was accompanied by an increase in
            mortality due to respiratory disease (r=0.836; p<0.01).
            Conclusion: The annual average concentrations of black smoke in ambient air monitored during ten years have a negative effects
            on the health of the population of Novi Sad.
            Keywords: air pollution; ambient; black smoke; mortality





















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           959
   960   961   962   963   964   965   966   967   968   969   970