Page 519 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ЕЛЕКТРОКАРДИОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АКТИВНИХ СПОРТИСТА - КОМПАРАЦИЈА ЕВРОПСКИХ И SEATTLE
КРИТЕРИЈУМА

Аутор: Бојана Шарошковић, Јелена Видовић
e-mail: bojana.saroskovic@gmail.com
Ментор: асист. др Татјана Миљковић
Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Медицински факултет Нови Сад Универзитетa у Новом Саду

Увод: Континуирана физичка активност изазива адаптивне промене на свим органским системима човека, од којих су
најизраженије оне на кардиоваскуларном систему. Са циљем препознавања патолошких промена у
електрокардиографском запису код активних спортиста, а у циљу превенције изненадне срчане смрти, постављени су
Европски (ESC) и кориговани Seattle критеријуми.
Циљ рада:Одредити преваленцу електрокардиографских абнормалности према важећим Европским и Seattle
критеријумима код активних спортиста. Испитати повезаност Европских и Seattle критеријума са ехокардиографским
налазом.
Материјал и методе: У студију је укључено 120 здравих испитаника оба пола који су подељени у 3 групе:
I група- 40 испитаника који се активно баве атлетиком; II група- 40 испитаника који се активно баве кошарком; III група-
контролна група- 40 испитаника који се не баве спортом.
Сви испитаници попунили су упитник везан за заступљеност и обим физичке активности, факторе ризика и генетско
оптерећење. Свим испитаницима урађен је дванаестоканални електрокардиографски (ЕКГ) запис, као и стандардни
ехокардиографски преглед.
Резултати: Истраживање је показало статистички значајну разлику у преваленци ЕКГ абнормалности које нису у вези са
физичком активности према Eвропским критеријумима између испитиваних и контролне групе и износи 10 (25%) у групи
спортиста који се баве атлетиком и 8 (20%) у групи спортиста који се баве кошарком, у односу на контролну групу. Према
Seattle критеријумима знатно се смањује број патолошких ЕКГ промена. Постоји статистички значајна разлика између броја
регистрованих ЕКГ промена према Европским критеријумима и уочених ехокардиографских промена, док не постоји
статистички значајна разлика између ЕКГ промена према Seattle критеријумима и ехокардиографског налаза.
Закључак: Резултати истраживања су показали да употреба Seattle критеријума у односу на Европске критеријуме у
тумачењу ЕКГ записа активних спортиста значајно смањује број патолошких налаза. Патолошке промене у
електрокардиографском запису према Seattle критеријумима најбоље корелирају са ехокардиографским променама.
Кључне речи: активни спортисти; синдром спортског срца; електрокардиографија; ехокардиографија

ELECTROCARDIOGRAPHIC CHARACTERISTICS OF ACTIVE ATHLETES - COMPARISON OF EUROPEAN AND SEATTLE CRITERIA

Author: Bojana Saroskovic, Jelena Vidovic
e-mail: bojana.saroskovic@gmail.com
Mentor: TA Tatjana Miljkovic
Institute for Cardiovascular Diseases of Vojvodina, Faculty of Medicine Novi Sad University of Novi Sad

Introduction: Continuous physical activity causes adaptive changes on all human organ systems, the most pronounced being the
ones on the cardiovascular system. In order to identify pathological changes in the electrocardiographic record of active
athletes,European (ESC) and modified Seattle criteria were set up to prevent sudden cardiac death.
The Aim: Determine the prevalence of electrocardiographic abnormalities according to current ESC and Seattle criteria in active
athletes.Examine the relationship between the ESC and Seattle criteria with an echocardiographic finding.
Material and Methods: The study included 120 healthy subjects of both genders divided into 3 groups:
Group I - 40 subjects who are actively engaged in athletics; Group II - 40 subjects who are actively engaged in basketball; Group III -
control group - 40 subjects who are not engaged in sports
All subjects completed a questionnaire related to the extent and scope of physical activity, risk factors and genetic load. All
subjectshad a twelve-channel electrocardiography (ECG) record, as well as a standard echocardiographic examination.
Results: The study showed a statistically significant difference in the prevalence of ECG abnormalities that are not related to
physical activity according to the ESC criteria between the test and control group and is 10 (25%) in the group engaged in athletics
and 8 (20%) in the group engaged in basketball, comparing to control group. There is a statistically significant difference between
the number of registered ECG changes according to European criteria and observed echocardiographic changes, while there is no
statistically significant difference between ECG changes according to Seattle criteria and echocardiographic findings.
Conclusion: The results of the study have shown that the use of Seattle criteria in relation to European criteria in interpreting ECG
records of active athletes significantly reduces the number of pathological findings. Pathological changes in the
electrocardiographic record according to Seattle criteria best correlate with echocardiographic changes.
Keywords: active athletes; athletic heart syndrome; electrocardiography; echocardiography

Kopaonik, 2018.
513