Page 514 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЗНАЧАЈ ТИПА РЕВАСКУЛАРИЗАЦИЈЕ МИОКАРДА КОД КОРОНАРНИХ БОЛЕСНИКА НА БУДУЋЕ КАРДИОВАСКУЛАРНЕ
ДОГАЂАЈЕ - ДУГОРОЧНО ПРАЋЕЊЕ

Аутор: Александра Димитријевић, Ивана Поповић, Саша Ђенић
e-mail: aleksdimitrijevic93@gmail.com
Mентор: проф. др Иван Тасић
Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Више студија је упоређивало исходе хируршке реваскуларизације (CABG, од енгл. coronary-artery bypass grafting ) и
перкутане коронарне интервенције (PCI, од енгл. percutaneous coronary intervention), али постоји само неколико студија које
су пратиле пацијенте током дужих временских периода.
Циљ рада: Циљ рада био је упоређивање преваленце збирне учесталости већих кардијалних и цереброваскуларних
догађаја (тј. смрти било ког узрока, инфаркта миокарда, можданог удара или поновне реваскуларизације) током 7 година
након кардиовасклуларне рехабилитације, код пацијената са вишесудовном коронарном болешћу, подвргнутих
различитим методама реваскуларизације.
Материјал и методе: У студији је укључено 96 пацијената са вишесудовном болешћу, примљених на кардиоваскуларну
рехабилитацију у периоду 2010 - 2011, а након коронарног догађаја праћеног реваскуларизацијом миокарда. Одлуку о
методи реваскуларизације за све пацијенте утврдило је локални интервентни кардиолог, након коронарографије и
кардиохируршке комисије. Пацијенти су подељени у две групе. Група I се састојала од 60 пацијената (44 мушкараца и 16
жена)лечених CABG-ом ,и група II од 36 пацијената (29 мушкараца и 7 жена), лечених PCI-ом.
Резултати: Пацијенти лечени CABG-ом (старости 62,8±8,3 година, 73,3% мушкараца) имали су већи проценат дијабетес
мелитуса(31,67 вс. 16,6%; p=0,105), него PCI група(старости 58,19 ± 8,70 година, 80,56% мушкараца), и мањи број инфаркта
миокарда са СТ елевацијом (42 вс. 75%; p=0,0015). Није пронађена статистички значајна разлика у преживљавању (7-
годишње праћење: 82 вс. 89%, p=0,345),а такође је и стопа кардиовасклуларних узрока смрти слична (CABG 6,67% вс. PCI
8,33%, p=0,761). Током седмогодишњег праћења открили смо јављање главних нежељених кардиоваскуларних догађаја код
26,67% пацијената лечених CABG-ом и у 50% пацијената лечених PCI-ом. Значајно, PCI група има тенденцију да буде
повезана са вишом стопом поновне реваскуларизације него CABG група (30,56 вс 5%, p=0,000593).
Закључак: Током 7-годишњег периода праћења, није пронађена статистички значајна разлика у преживљавању између
пацијената реваскуларизованих PCI и CABG-ом. С друге стране, пацијенти са PCI имали су значајно већу преваленцу
поновљене реваскуларизације у истом временском периоду.
Кључне речи: вишесудовна коронарна болест, перкутана коронарна интервенција, хирушка реваскуларизација

THE SIGNIFICANCE OF THE TYPE OF MYOCARDIAL REVASCULARIZATION IN CORONARY PATIENTS ON FUTURE CARDIOVASKULAR
EVENTS - LONG-TERM FOLLOW-UP

Аuthor: Aleksandra Dimitrijevic, Ivana Popovic, Sasa Djenic
e-mail: aleksdimitrijevic93@gmail.com
Mentor: Full Prof. Ivan Tasic
Institute for Treatment and Rehabilitation "Niska Banja", Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: Several studies have compared coronary-artery bypass grafting (CABG) and percutaneous coronary intervention (PCI)
outcomes, but there are only few studies that followed the patients during longer time periods.
The Aim: The goal of the study was to compare the prevalence of major adverse cardiovascular events (i.e. death from any cause,
myocardial infarction, stroke or repeat revascularization) during 7-years period, after CV rehabilitation, in patients with multiple-
vessel coronary disease, subjected to various revascularization methods.
Material and Methods: The study included 96 patients with coronary disease, admitted to cardiovascular rehabilitation in a period
2010-2011, after a coronary event followed by myocardium revascularization. The decision regarding the revascularization method
for all patients was determined by local interventional cardiologist, after coronarography, and cardio-surgical board. Patients were
divided into two groups. Group I consisted of 60 patients (44 men and 16 women) treated with CABG, group II consisted of 36
patients (29 men and 7 women), treated with PCI.
Results: Patients with CABG (age 62.8±8.3 years, 73.3% men) had higher percentage of diabetes mellitus (31.67 vs. 16.6%;
p=0.105),than PCI group (58.19 ± 8.70 years, 80.56% men), and less number of myocardial infarction with ST elevation (42 vs. 75%;
p=0.0015). No statistically significant difference in survival was found (82 vs. 89%, p=0.345), and also the rates of cardiovascular
death was similar( CABG 6.67 vs. PCI 8.33%, p=0.761). During 7-years follow-up we revealed the presence of major adverse
cardiovascular events in 26.67% patients with CABG and 50% in PCI group. Notably, PCI group tended to be associated with higher
repeat revascularization rate then patients with CABG (30.56 vs 5%, p=0.000593).
Conclusions: During the 7-years follow-up period, no statistically significant difference in survival was found among patients. On
the other hand patients with PCI had significantly higher prevalence of repeat revascularization in the same time period.
Keywords: multiple-vessel coronary disease, percutaneous coronary intervention, coronary-artery bypass grafting

Kopaonik, 2018.
508