Page 244 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ПРЕВАЛЕНЦИЈА ЕНДОПАРАЗИТОЗА ДОМАЋЕ ЖИВИНЕ ИЗ ЕКСТЕНЗИВНОГ УЗГОЈА У СРБИЈИ

Аутор: Новица Ђондовић
e-mail: novicadjondovic15@gmail.com
Ментор: проф. др Тамара Илић
Катедра за паразитологију, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Србија

Увод: Екстензивни узгој домаће живине носи са собом озбиљне ризике у погледу настанка, одржавања и ширења обољења
паразитске етиологије, који негативно утичу на производне резултате, а у случајевима инфекције високог интензитета могу
бити узрок угинућа.
Циљ рада: Циљ истраживања је да ретроспективно прикаже преваленцију ендопаразитоза домаће живине у екстензивном
узгоју, на 12 локалитета епизоотиолошког подручја Републике Србије,у периоду од 2012-2017.године.
Материјал и методе: Паразитолошка испитивања су спроведена код 1662 домаће птице: 880 кокошака, 291 патке, 171 гуске
и 320 ћурака. Клинички дијагностички поступак испитивања јединки подразумевао је копролошку дијагностику применом
квалитативних метода са концентрацијом паразитских елемената (конвенционална метода гравитационе флотације и
метода седиментације). У спорадичним случајевима угинућа живине спроведена је паразитолошка секција.
Резултати: На испитиваним локалитетима северне, централне и јужне Србије дијагностиковано је шест врста ендопаразита:
Eimeria spp., Ascaridia galli, Heterakis spp., Capillaria spp., Trichostrongylidae i Syngamus trachea, у виду појединачних и
мешаних инфекција. Код кокошака је установљена највећа преваленција аскаридиозе (15,69-24,05%), код патака
трихостронгилидозе (20,53-30,19%), код гусака хетеракиозе (20,89-25,86%) и капилариозе (20,68-26,08%), а код ћурака
капилариозе (14,28-24,17%) и сингамозе (23,38%). Највеће оптерећење паразитима регистровано је код кокошака (63,21%) у
јужној Србији, патака (54,71%) у централној Србији, гусака (46,55%) и ћурака (58,24%) у cеверној Србији. Од мешаних
инфекција најзаступљенији је био полипаразитизам врста из родова Heterakis и Capillaria.
Закључак: Резултати паразитолошког скрининга од пресудног су значаја за доношење одлуке о стратегијама лечења и
избору мера профилаксе актуелних паразитоза домаће живине која се традиционално узгаја. Овакав епизоотиолошки и
клиничко дијагностички приступ изузетно је важан са аспекта органске производње у живинарству, чију будућност у Србији
представљају произвођачи који држе живину у екстензивним системима узгоја.
Кључне речи: кокош; патка; гуска; ћурка; ендопаразити; екстензиван узгој; Србија

PREVALENCE OF ENDOPARASITOSIS IN DOMESTIC FOWL IN EXTENSIVE BREEDING IN SERBIA

Author: Novica Đondović
e-mail: novicadjondovic15@gmail.com
Mentor: Full Prof. Tamara Ilić
Departments of parasitology, Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade, Serbia

Introduction: Extensive breeding of domestic fowl carries serious risks in matter of occurrence, maintenance and spreading of
parasitic diseases, which have negative impact on the production results, and in cases of high intensity infections can be the cause
of animal death.
The Aim: The aim of this research is to retrospectively present the prevalence of endoparaitosis in domestic fowl in extensive
breeding, on 12 locations in different epizootiological areas of Republic of Serbia, during the period from year 2012 to 2017.
Material and Methods: Parasitological examination has been conducted on 1662 domestic birds: 880 chicken, 291 ducks, 171
geese and 320 turkeys. Clinical diagnostic procedure of examined fowl included coprological diagnosis using qualitative methods
with concentration of parasite elements (conventional gravitation flotation and sedimentation). In sporadic cases of animal death,
a parasitology section has been conducted.
Results: Six endoparasitosis has been diagnosed at the investigated localities in the northern, central and southern Serbia: Eimeria
spp., Ascaridia galli, Heterakis spp., Capillaria spp., Trichostrongylidae and Syngamus trachea, as single or mixed infections. In
chicken, the highest prevalence of ascaridiosis has been established (15.69-24.05%), trichostrongylidosis in ducks (20.53-30.19%),
heterakiosis (20.88-25.86%) and capillariosis (20.68-26.08%) in geese and capillariosis (14.28-24.17%) and syngamosis (23.38%) in
turkeys. The highest parasite infection has been established in chicken (63.21%) in south Serbia, in ducks (54.71%) in central Serbia,
and in geese (46.55%) and turkeys (58.24%) in north Serbia. The most common mixed infection was Heterakis spp. and Capillaria
spp.
Conclusion: Screening results have crucial importance for making the decision for treatment strategies and choosing prophylactic
measures of current parasitosis of traditionally bred domestic fowl. This epizootiological and clinical diagnostic approach is
extremely important from the organic produce aspect, and the future of organic produce in Serbia is represented by producers that
use extensive fowl breeding.
Keywords: chicken; duck; goose; turkey; endoparasitosis; extensive breeding; Serbia

Kopaonik, 2018.
238