Page 1017 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ФОРМУЛАЦИОНА ИСТРАЖИВАЊА ХИДРОГЕЛОВА СА ЕСЦИН β-СИТОСТЕРОЛ ФИТОСОМИМА

Аутор: Александра Крстић
e-mail: a.krstic258@gmail.com
Ментор: проф. др Љиљана Ђекић
Катедра за фармацеутску технологију и козметологију, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

Увод: Велики број активних супстанци биљног порекла су поларни и у води растворљиви молекули што резултује слабом
апсорпцијом кроз биолошке мембране. Једна од стратегија за решавање овог проблема базира се на формирању
комплекса са фосфолипидима који у воденој средини подлежу асоцијацији у сферичне везикуле које се уобичајено
означавају као фитосоми.
Циљ рада: Циљ истраживања био је да се формулишу хидрогелови са есцин β-ситостерол фитосомом и да се изврши
карактеризација њихових физичко-хемијских особина и стабилности, као и да се сагледају специфичне карактеристике
фитосома, у поређењу са есцином, које су од значаја за развој формулација овог типа.
Материјал и методе: Као састојци за израду хидрогелова употребљени су карбомер, триетаноламин, изопропанол,
пропиленгликол, пречишћена вода и есцин β-ситостерол фитосом и есцин као активне супстанце. Испитивања карбомерног
хидрогела без активне супстанце и хидрогелова са есцин β-ситостеролом и есцином, спроведена су 48h од израде, а
обухватила су органолептички преглед, мерење pH, преглед светлосном микроскопијом, анализу диференцијалном
скенирајућом калориметријом и реолошка испитивања. Процена стабилности хидрогелова са есцин β-ситостеролом и
есцином обухватила је извођење теста природног старења током 3 месеца под амбијенталним условима.
Резултати: Са повећањем концентрација активних супстанци долази до смањења pH вредности гелова са есцин β-
ситостеролом са 6,3 на 5,5 и са 6,25 на 4,95 у случају гелова са есцином, што утиче на реолошко понашање и
органолептичке карактеристике хидрогелова са есцином док су код гелова са есцин β-ситостеролом те промене мање
уочљиве због мањег удела есцина у комплексу, у поређењу са есцином, као и због успостављања ковалентних интеракција
између амфифилне активне супстанце и карбомера.
Закључак: Комплекс са β-ситостеролом ограничава утицај есцина на pH и јачину гелске мреже карбомера, тако да у
концентрацијама до 2% доприноси повећању привидног вискозитета и тиксотропије хидрогелова док се конзистенција
хидрогелова са есцином значајно смањује са повећањем концентрације есцина.
Кључне речи: eсцин; есцин β-ситостерол фитосом; хидрогел; стабилност

FORMULATION STUDY OF HYDROGELS WITH ESCIN β-SITOSTEROL PHYTOSOMES

Authors: Aleksandra Krstić, Jovana Lazić
e-mail: a.krstic258@gmail.com, jovanalazic22@yahoo.com
Mentor: Assoc. Prof. Ljiljana Đekić
Department of Pharmaceutical Technology and Cosmetology, Faculty of Pharmacy University of Belgrade

Introduction: A large number of active substances of plant origin are polar and water-soluble molecules which results in poor
absorption through biological membranes. One of the strategies for solving this problem is based on the formation of complexes
with phospholipids that, in the aqueous environment, tend to associate in spherical vesicles that are commonly referred to as
phytosomes.
The Aim: The aim of the study was to formulate the hydrogels with escin β-sitosterol phytosomes and to characterize their physico-
chemical properties and stability, as well as to consider the specific characteristics of phytosomes, compared to escin, which are
important for the development of formulations.
Material and Methods: Carbomer, triethanolamine, isopropanol, propylene glycol, purified water and escin β-sitosterol and escin
as active substances, were used as ingredients for the preparation of hydrogels. All samples were tested 48 hours after
manufacture, and they included organoleptic examination, pH measurement, light microscopy, DSC analysis and rheological tests.
Estimation of the stability of hydrogels included the implementation of the natural aging test for 3 months under ambient
conditions.
Results: With increasing concentrations of active substances, the pH of hydrogels with escin β-sitosterol decreases from 6.3 to 5.5
and from 6.25 to 4.95 in gels with escin, which affects the rheological behavior and organoleptic characteristics of hydrogels with
escin, while in gels with escin β-sitosterol, these changes are less noticeable due to a lower proportion of escin in the complex,
compared to escin, and establishment of covalent interactions between amphiphilic active substance and carbomer.
Conclusion: The complex with β-sitosterol limits the effect of escin on the pH and strength of the carbomer gel network, so that in
concentrations up to 2% it contributes to the increase in apparent viscosity and thixotropy of hydrogels while the consistency of
escoline hydrogels significantly decreases with increasing escine concentration
Keywords: escin; escin β-sitosterol phytosome; hydrogel; stability

Kopaonik, 2018.
1011