Page 694 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЕТИОЛОГИЈА И КЛИНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЕРИФЕРНЕ ПАРАЛИЗЕ ФАЦИЈАЛНОГ ЖИВЦА КОД ДЕЦЕ И АДОЛEСЦЕНАТА

Аутор: Марко Јовановић, Биљана Кукољ
e-mail: markodvajt@gmail.com
Ментор: проф. др Јасна Јанчић
Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Једнострана, периферна парализа мимичне мускулатуре је релативно чест, обично идиопатски и углавном
ограничени, непрогресивни поремећај са склоношћу ка спонтаном опоравку код деце. Најчешћи узрок представља
идиопатска (Белова) парализа. Коришћење House-Brackmannove скале је метода за мерну процену функције фацијалног
живца.
Циљ рада: Испитивање етиолошких фактора који учествују у настанку одузетости мимичне мускулатуре лица код деце и
адолесцената, као и клиничких карактеристика пацијената, у односу на узраст и етиологију.
Mатеријал и методе: У раду су приказани резултати ретроспективне анализе 88 пацијената, узраста од 18 месеци до 18
година. Подаци су добијени увидом у медицинску документацију Клинике за неурологију и психијатрију за децу и
омладину, Медицинског факултета у Београду. За статистичку обраду података коришћени су : Pirsonovχ2- тест, Friedmanov
тест и општи линеарни метод.
Резултати: Просечна старост испитиване групе износи 11,7 (СД±4,44)година. Дистрибуција пацијената према полу је 52
(59,1%) пацијената женског пола и 36 (40,9%) пацијената мушког пола. Непотпуних парализа је било 83 (94,3%), а
комплетних 5 (5,7%). Левостраних слабости је било 45 (51,1%), десностраних 39 (44,3%) и обостраних 4 (4,5%). Према
етиолошком фактору у настанку слабости, најчешћа је идиопатска парализа- 51 (58,0%), а друга по учесталости су запаљења
средњег ува- 13 (14,8%). Независно од етиологије и дистрибуције према узрасту, код већине пацијената долази до
статистички значајног побољшања клиничких карактеристика, односно достизања HB оцене 1 или 2 (p<0,001), без значајне
разлике у брзини регресије симптома (p=0,220).
Закључак:Најчешћи узрок акутне, једностране слабости мимичне мускулатуре лица представља Белова парализа. Већина
деце постиже побољшање клиничких манифестација болести у интервалу од месец дана од почетка болести, без обзира на
узраст и етиологију парализе.
Кључни појмови: Периферна парализа фацијалног живца; Белова парализа; деца; етиологија; клиничке манифестације

ETIOLOGY AND CLINICAL CHARACTERISTICS PATIENTS WITH PERIPHERAL FACIAL PALSY IN CHILDREN AND ADOLESCENTS

Author: Marko Jovanović, Biljana Kukolj
e-mail: markodvajt@gmail.com
Mentor: Full Prof. Jasna Jančić
Child and Adolescent Neurology and Psychiatry Clinic, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: The one-sided peripheral mimic musculature palsy is a relatively frequent finding, usually idiopathic and mainly it is a
nonprogressive disorder with a tendency towards a spontaneous resolution in children. The most common cause is the idiopathic
(Bell’s) palsy. The House-Brackmann scale is the method used to determine facial nerve function.
The Aim: The research of etiology behind the occurrence of the mimic facial muscle palsy in children and adolescents, as well as the
clinical characteristics, in regard to the patient age and the etiology of the disorder.
Material and Methods: In our study we showed the results of a retrospective analysis of 88 patients, between the ages of 18
months and 18 years. The data was gathered using the medical documentation of the Clinic for Neurology and Psychiatry for
Children and Adolescents of Faculty of Medicine, University of Belgrade. Pearson's χ2 test, Friedman's test and general linear model
were used for statistical data processing.
Results: Average age of our study group is 11.7 (SD±4.44) years. Gender distribution is as follows: 52 (59.1%) are female and 36
(40.9%) are male. There were 83 (94.3%) partial paralyses and 5 (5.7%) complete paralyses. Left-sided weakness occurred in 45
(51.1%), right-sided in 39 (44.3%) and bilateral in 4 (4.5%) of our patients. By etiological factor, the most common cause of the palsy
is idiopathic – 51 (58.0%), followed by mid-ear infections - 13 (14.8%). Regardless of etiology and age distribution, we have
observed a statistically significant improvement of clinical presentation, that is the reaching of HB grade of 1 or 2 (p<0.001),
without a significant difference in symptom regression rate (p=0.220).
Conclusion: The most common cause of acute, one-sided facial weakness is Bell’s palsy. Most children reach an improvement of
the clinical manifestations of the disease within a month of the initial presentation, regardless of age and palsy etiology.
Keywords: peripheral paralysis facial nervous; Bell’s palsy; children; etiology; clinical manifestation

Kopaonik, 2018.
688