Page 458 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
АНАЛИЗА ЗНАЧАЈА ГЛИКОРЕГУЛАЦИЈЕ НА ТОК И ИСХОД ТРУДНОЋЕ КОД ПАЦИЈЕНТКИЊА СА ДИЈАБЕТЕСОМ ТИП 1

Аутор: Наталија Павловић, Јован Перић
e-mail: natalijazpavlovic@gmail.com
Ментор: aсист. др Љиљана Лукић
Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
Универзитета у Београду

Увод: Један од главних изазова лечења трудница са дијабетесом јесте адекватна контола гликемије. Трудноће болесница са
типом 1 дијабетеса (Т1Д) воде са собом високи ризик како по мајку тако и по плод. Примећена је да постоји позитивна
корелација између нивоа хемоглобина А1c (HbA1c) током ране трудноће и инциденце феталних малформација.
Циљ рада: Анализа значаја гликорегулације на ток и исход трудноће код пацијенткиња са Т1Д са посебним освртом на
неонаталне исходе трудноћа (макрозомија, конгениталне малформације, гестацијска старост на рођењу, перинаталне
компликације).
Материјал и методе: На основу медицинске документације идиректног телефонског разговора сасваком пацијенткињом
појединачно анализирано је 84 труднице са Т1Д лечене интензивираном инсулинском терапијом у виду 4 дневне дозе
инсулина (MDI) или терапијом инсулинском пумпом (CSII) на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести
метаболизма КЦС, у периоду 2011-2017. године ради добијања података о току и исходу трудноћа. Ниво HbA1c је
анализиран методом хроматографије.
Резултати: Ниво HbA1c, се није значајно разликовао, преконцепцијски (CSII: 7,4±0,5 vs MDI:7,8±0,2%); у првом триместру
(CSII: 7,1±0,3 vs MDI: 7,0±0,1%,); другом триместру (CSII: 6,5±0,5 vs MDI:6,4±0,3%) и трећем триместру (CSII: 6,2±0,4 vs MDI:
6,3±0,1%). 95,24% трудноћа је завршено порођајем, и то царским резом (73,82%), а спонтаним абортусом (4,76%), при чему
није било статистички значајне разлике између испитиваних група. Док је постојала статистичка значајност код MDI групе у
већој учесталости вагиналног порођаја у односу на CSII групу. Није постојала статистички значајна разлика у термину
порођаја као ни неонаталног исхода (макрозомија, APGAR скор).
Закључак: Наши резултати показују да су успешан ток трудноће, њени матернални и неонаталниисходи код пацијенткиња
оболелих од Т1Д првенствено условљени оптималном гликорегулацијом током трајања гестације, него видом
интензивиране инсулинске терапије.
Кључне речи: Т1Д; исход трудноће; инсулинска пумпа

ANALYSIS OF THE IMPORTANCE OF GLYCOREGULATION ON THE COURSE AND OUTCOME OF PRAGNANCY IN PATIENTS WITH
TYPE 1 DIABETES

Author: Natalija Pavlovic, Jovan Peric
e-mail: natalijazpavlovic@gmail.com
Mentor: TA Ljiljana Lukic
Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases, Clinical Centre of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Challenge in the care for pregnant women with diabetes is the proper control of blood glucose. Pregnancy in
patients with type 1 diabetes (T1D) carries risk for mother and fetus. Positive correlation was reported between hemoglobin A1c
(HbA1c) level during pregnancy and incidence of fetal malformation.
The Aim: The aim was to evaluate the importance of optimal metabolic control on the outcomes of pregnancies in women with
T1D with particular emphasis on neonatal outcomes.
Material and Methods: On the basis of patient records and in telephoneinterview, 84 women with T1D treated either
continuoussubcutaneous insulin infusion (CSII) or withmultiple daily injection (MDI) treatment of T1D, at Clinic of Endocrinology,
Diabetes and Metabolic Diseases CCS, in period 2011-2017, were analyzed in order to obtain information on the course and
outcome of pregnancy. HbA1c level was analyzed by the method of chromatography.
Results: There was no statistically significant difference between HbA1c level in CSII treatedpatients preconceptionally (CSII:
7,4±0,5 vs MDI:7,8±0,2%), as well as at 1st (CSII: 7,1±0,3 vs MDI: 7,0±0,1%); 2nd (CSII: 6,2±0,4 vs MDI: 6,3±0,1%) and 3rd trimester
(CSII: 6,2±0,4 vs MDI: 6,3±0,1%) of pregnancy compared to MDI treated patients. 95,24% of pregnancies has completed delivery, by
caesarean section (73.8%), and with abortion (4.76%), with no statistically significant differences between the groups. Statistical
significance was found in MDI group who had vaginal delivery compared to CSII group. There was no statistically significant
difference in the gestational age at childbirth as well in neonatal outcomes.
Conclusion: Our results show that the successful course, maternal and neonatal outcomes of pregnancy in patients suffering from
T1D are primarily conditioned by optimal glycemic control during gestation, rather than by mode of insulin therapy.
Keywords: T1D; pregnancy outcomes; insulin pump

Kopaonik, 2018.
452