Page 462 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
УТИЦАЈ ПРЕВОДА СА 100 ЈЕДИНИЧНОГ НА 300 ЈЕДИНИЧНИ ИНСУЛИН ГЛАРЏИН У ТЕРАПИЈИ ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУСА ТИП 2

Аутор: Тања Лангура
e-mail: tanja.langura@icloud.com
Ментор: проф. др Теодора Бељић Живковић
Клиничко одељење за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клиничко болнички центар „Звездара“,
Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Дијабетес тип 2 је прогресивно обољење које неминовно захтева лечење инсулином због исцрпљивања функције
бета ћелија панкреаса. Препорука је да се инсулинска терапија уведе када се не може постићи оптимална гликорегулација
на максималној дози комбинације 2 или 3 орална антихипергликемијска лека. Обично се терапија започиње са хуманим
средње дугоделујућим инсулином (NPH инсулин), а наставља са инсулинским аналогом дугог дејства. Последњих година,
поред стандардних 100 јединичних базалних инсулинских аналога (U-100), појавили су се концентровани облици са 300ј/мл
(U-300).
Циљ рада: Испитивање утицаја превода са инсулина гларџина U-100 на U-300 на гликозилирани хемоглобин (HbA1c),
укупну дневну дозу инсулина, појаву хипогликемија и телесну тежину особа са дијабетесом тип 2, током 6 месеци.
Материјал и методе: Истраживање је опсервационо и ретроспективно. Анализирани су подаци 45 особа прикупљени из
специјалистичких извештаја базе података Хелијант, ендокринолошке амбуланте Клиничког одељења за ендокринологију,
дијабетес и болести метаболизма КБЦ „Звездара“ у периоду од фебруара до децембра 2017. године. Еваулирани су HbA1c,
телесна тежина, појава хипогликемија, доза инсулина U-100 у моменту превода, као и доза инсулина гларџина U-300 након
6 месеци. У статистичкој анализи су употребљени Т тест за зависне узорке и Вилкоксонов тест везаних узорака.
Резултати: Просечне вредности HbA1c пре и после терапије инсулином U-300 не показује статистички значајне разлике (p =
0,304). Такође, не постоји статистички значајна разлика у телесној тежини пацијената по истеку 6 месеци (p = 0,350).
Забележена је појава хипогликемија код 21пацијента (46,7 %), што није био случај код преосталих 24 пацијената (53,3 %).
Просечна доза инсулина U-300 се увећала за 6,1 %, што је статистички значајна разлика (p = 0,001).
Закључак: Повећање укупне дневне дозе инсулина U-300 у односу на U-100 од 6,1%, довело је до незнaтног побољшања
вредности HbA1c и смањења телесне тежине са смањењем броја хипогликемија након 6 месеци.
Кључне речи: дијабетес тип 2; инсулин гларџин U-300; инсулин U-100

INSULIN GLARGINE 300 UNITS/ML VERSUS GLARGINE 100 UNITS/ML IN PEOPLE WITH TYPE 2 DIABETES

Author: Tanja Langura
e-mail: tanja.langura@icloud.com
Mentor: Аssoc. Prof. Teodora Beljic Zivkovic
Clinical department for endocrinology, diabetes and metabolic disorders, “Zvezdara” University Medical Center, Faculty of
Medicine, University of Belgrade

Introduction: All guidelines insist on early introduction of insulin therapy in treatment of diabetes type 2. In the last few years,
newer formulations of concentrated U-300 insulins have been developed.
The Aim: The Aim of our study was to compare the effects of U-100 insulin glargine to U-300 insulin glargine on glycosylated
hemoglobin (HbA1c), body weight, occurrence of hypoglycemia and total daily dose of insulin in people with type 2 diabetes over 6
months.
Material and Methods: This study was observational and retrospective. It involved 45 subjects who were switched from U-100
insulin glargine to U-300 insulin glargine. Medical documents were obtained from the electronic base Heliant, of the Endocrinology
outpatient unit of the Department of Medicine, Division of endocrinology, diabetes and metabolic disorders of the “Zvezdara”
University Medical Center from the February to December 2017. Body weight, HbA1c, hypoglycemia and total daily insulin dose
were assessed of U-300 insulin glargine treatment. In the statistical analysis, the paired T test for the dependent samples and
Wilcoxon's signed rank test for paired samples are used.
Results: The average values of glycosylated hemoglobin before and after treatment with U-300 did not show statistically significant
differences (p = 0.304). There was also no statistically significant difference in body weight of patients before and after 6 months (p
= 0.350). The average dose of U-300 insulin glargine was significantly increased by 6.1%, compared to U-100 insulin glargine (p =
0.001). Hypoglicemic events have been reported in 21 patients (46.7%), which was not the case in 24 patients (53.3%).
Conclusion: Increase in the total daily dose of U-300 insulin glargine by 6.1% in comparison to U-100 did not affect the change in
HbA1c and body weight, but decreased the incidence of hypoglycemia during 6 months of treatment.
Keywords: diabetes type 2; insulin glargine U-300; insulin U-100

Kopaonik, 2018.
456