Page 454 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 454

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                                          ПРОЛАКТИНОМИ КОД ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНАТА

            Аутор: Милица Прпић, Лука Павловић, Тијана Орлић
            e-mail: milicaprpic@hotmail.com
            Ментор: доц. др Сандра Пекић Ђурђевић
            Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
            Универзитета у Београду

            Увод: Најчешће дијагностикован аденом хипофизе код деце и адолесцената је пролактином који се манифестује
            одложеним пубертетом, успореним растом, аменорејом, гинекомастијом (код дечака) и галакторејом.
            Циљ рада: Приказати резултате вишегодишњег праћења пацијената са пролактиномом дијагностикованим до 25. године
            живота.
            Материјал и методе: Подаци су добијени прегледом базе података Центра за неуроендокринологију Клинике за
            ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије за период 2005-2017 година.
            Резултати: Од 58 анализираних пацијената, највећи број је био женског пола (91,4%). Микроаденом је дијагностикован код
            скоро 80% испитаника, док су остали имали макроаденом. Код 4 испитаника је дијагностикован FIPA или MEN 1. Најчешћи
            симптоми били су: аменореја (n = 19), главобоља (n = 17) и галактореја (n = 18). Просечна вредност пролактина (ПРЛ)
            препочетка терапије износила је 5181,2 mIU/L, а после вишегодишњег лечења 1086,4 mIU/L. Готово сви пацијенти (сем
            једног) лечени су медикаментно допаминским агонистима (ДА). Млађи пацијенти имали су већи тумор (ρ = -0,266, p<0,05).
            Пацијенти са макроаденомоми мали су знатно више вредности почетног ПРЛ у односу на пацијенте са микроаденомом
            (15538,6 vs 3289,0 mIU/L, p≤0.001). Испитаници млађе узрасне групе (до 20 година живота) чешће су имали макроаденом,
            док је испитаницима старије узрасне групе чешће дијагностикован микроаденом (p<0,05). Код око 70% пацијената постојао
            је задовољавајући одговор на терапију ДА (респондери). Иницијални пролактин и ПРЛ након примењене терапије били су
            значајно нижи код респондера у односу на оне који нису на задовољавајући начин реаговали на медицинску терапију
            (нонреспондери) (пре терапије: 3502,6 vs 8878,4 mIU/L , p<0,001) (након терапије: 350,2 vs 3000,0 mIU/L, p<0,001).
            Закључак: Пролактином је значајно чешће дијагностикован код испитаника женског пола. Испитаници млађе узрасне групе
            чешће су имали макроаденом. Око 70% испитаника је задовољавајуће реаговало на медикаментну терапију ДА.
            Резистенција на ДА била је повезана са вишим нивоом иницијалног ПРЛ.
            Кључне речи: аденом хипофизе; пролактином; детињство; адолесценција


                                         PROLACTINOMAS IN CHILDHOOD AND ADOLESCENCE

            Authors: Milica Prpic, Luka Pavlovic, Tijana Orlic
            e-mail: milicaprpic@hotmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Sandra Pekic Djurdjevic
            Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases, Clinical Centrе of Serbia, Faculty of Medicine, University of Belgrade

            Introduction: Prolactinoma is the most frequently diagnosed pituitary adenoma in childhood and adolescence. It is manifested by
            delayed puberty, growth retardation, amenorrhoea, gynecomastia and galactorrhoea.
            Тhe Aim: The aim was to present the results of long-term follow-up of patients with prolactinoma diagnosed by the 25 years of age.
            Material and methods: Database of the Center for Neuroendocrinology of the Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolism
            Diseases of the Clinical Center of Serbia was analyzed between 2005-2017.
            Results: 58 patients were analyzed, 91.4% of them were females. Microadenoma was diagnosed in almost 80% of patients. In 4
            patients  FIPA  or  MEN  1  syndrome  were  diagnosed.  Amenorrhoea  was  present  in  19  patients,  17  had  headaches  and  18  had
            galactorrhoea.  The  average  value  of  prolactin  (PRL)  before  initiation  of  therapy  was  5181.2  mIU/L,  and  after  many  years  of
            treatment  1086.4  mIU/L.  All  patients  (except  one)  were  treated  medically  with  dopamine  agonists  (DA).  Younger  patients  had
            larger tumors (ρ=-0.266,  p<0.05).  Patients with macroadenoma  comparing to  microadenoma  had significantly higher initial PRL
            values (p≤0.001). Patients younger than 20 were more often diagnosed with macroadenoma, while older patients were diagnosed
            with microadenoma (p<0.05). Roughly 70% of patients had a positive response to DA therapy (responder). Initial prolactin and PRL
            after administration of therapy were significantly lower in responders compared to nonresponders (prior to treatment: 3502.6 vs
            8878.4 mIU/L, p<0.001) (after therapy: 350.2 vs 3000.0 mIU/L, p<0.001).
            Conclusion:Prolactinomawasmorecommonlydiagnosedinfemales.Patientsoftheyoungerage group were diagnosed more often with
            macroadenoma. About 70% of patients responded positively to DA. Resistance to DA was associated with a higher level of initial
            PRL.
            Keywords: pituitary adenoma; prolactinoma; childhood; adolescence.















                                                     Kopaonik, 2018.
          448
   449   450   451   452   453   454   455   456   457   458   459