Page 457 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 457

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

               АНАЛИЗА УТИЦАЈА ДЕПРЕСИЈЕ НА ФАКТОРЕ КАРДИОВАСКУЛАРНОГ РИЗИКА У БОЛЕСНИКА СА ТИПОМ 2 ДИЈАБЕТЕСА

            Аутор: Мирела Миросављевић
            e-mail: mmirela94@gmail.com
            Ментор: кл. асист. др Марија Маћешић
            Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
            Универзитета у Београду

            Увод: Учесталост депресије је 2 пута већа у болесника са типом 2 дијабетеса (Т2Д) у односу на општу популацију и повезана
            је са знатно већим ризиком за развој кардиоваскуларних болести.
            Циљ рада: Циљ ове студије је евалуација утицаја депресије на факторе кардиоваскуларног ризика у болесника са Т2Д.
            Материјал и методе: Истраживањем је обухваћено 46 болесника са Т2Д оба пола, код којих су евалуирани: гликозилирани
            хемоглобин (HbA1c), липидни профил (укупни холестерол (h), HDL-h, LDL-h, триглицериди), учесталост хипертензије (HTA) и
            антропометријски параметри: индекс телесне масе (ИТМ) и обим струка (ОС). На основу примене МINI 6 упитника сви
            испитаници су подељени у две групе: болесници са Т2Д са депресијом (n=16) и болесници са Т2Д без депресије (n=30).
            Резултати: Просечна старосна доб испитаника са дугогодишњем трајањем Т2Д (13,13±12,49 година) је била 63,26±11,98
            година. Депресија је уочена у 34,8% исптаника са Т2Д. Ниво HbA1c је био виши у групи болесника са депресијом у односу на
            оне без ње (9,57 +/- 1,24 vs 8,69 +/- 1,70, p=0,038). Слични резултати су добијени и за ниво укупног холестерола и LDL-h (5,56
            +/- 1,02 vs 4,82 +/- 1,24 mmol/l p=0,044; 2,04 +/- 0,83 vs 1,65 +/- 1,61 mmol/l, p=0,015), док се ниво HDL-h и триглицерида није
            значајно разликовао у испитиваним групама болесника. Такође, уочене су више вредности ОС у испитаника са депресијом
            (106,06 +/- 15,93 vs 99,45 +/- 19,49 cm, p=0,035), док није запажена статистички значајна разлика у нивоу ИТМ у испитаника
            са и без депресије. Није показана ни значајна разлика у присуству хипертензије између ове две групе испитаника (p=0,134).
            Закључак: Наши резултати су показали да болесници са Т2Д и депресијом имају лошију метаболичку контролу и липидни
            профил, уз присуство абдоминалне гојазности, што амплификује повећан кардиоваскуларни ризик у овој групи пацијената
            са Т2Д. У том смислу, добијени резултати сугеришу да присуство депресије повећава кардиоваскуларни ризик у болесника
            са Т2Д.
            Кључне речи: тип 2 дијабетеса; депресија; кардиоваскуларни ризик


                 ANALYSIS OF INFLUENCE OF DEPRESSION ON CARDIOVASCULAR RISK FACTORS IN PATIENTS WITH TYPE 2 DIABETES

            Author: Mirela Mirosavljevic
            e-mail: mmirela94@gmail.com
            Mentor: TA Marija Macesic
            Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: Frequency of depression is 2 times higher among patients with type 2 diabetes (T2D) than in general population, and
            it is correlated with significantly higher risk of cardiovascular disease.
            Тhe Aim: The aim of this study was to evaluate influence of depression on cardiovascular risk factors in patients with T2D.
            Material and Methods: We included 46 patients with T2D of both sex, and evaluated their glycated hemoglobin (HbA1c), lipid
            profile (total cholesterol (h), HDL-h, LDL-h, triglycerides), frequency of hypertension (HTA) and anthropometric parameters: Body
            mass index (BMI) and waist circumference (WC). Based on MINI 6 questionnaire, all patients were divided into two groups: patients
            with T2D and depression (N=16) and patients with T2D without depression (N=30).
            Results: Average age of patients with long term T2D (13.13±12.49 years) was 63.26+/-11.98 years. Depression was detected in
            34,8% patients with T2D. HbA1c levels were higher in the group of patients with depression, than in the group without it (9.57 +/-
            1.24 vs 8.69 +/- 1.70, p=0.038). Similar results were obtained for total cholesterol and LDL-h levels (5.56 +/- 1.02 vs 4.82 +/- 1.24
            mmol/l, p=0.044; 2.04 +/- 0.83 vs 1.65 +/- 1.61 mmol/l, p=0.015), while HDL-h and triglycerides levels did not differ significantly
            between the examined groups. Also, higher values of WC were noticed among patients with depression (106.06 +/- 15.93 vs 99.45
            +/- 19.49cm, p=0.035), while there was no significant difference in BMI between patients with and without depression. There was
            also no significant difference in presence of hypertension between these two groups of patients (p=0.134).
            Conclusion: Our results showed that patients with both T2D and depression have unsatisfactory metabolic control and lipid profile,
            with presence of abdominal obesity, which amplifies increased cardiovascular risk in this group of patients with T2D. In this regard,
            obtained results suggest that presence of depression increases cardiovascular risk in patients with T2D.
            Keywords: type 2 diabetes; depression; cardiovascular risk

















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           451
   452   453   454   455   456   457   458   459   460   461   462