Page 451 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 451

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                 ДУГОРОЧНО ПРАЋЕЊЕ ИНСУЛИНСКЕ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ИНЦИДЕНТАЛОМИМА НАДБУБРЕГА

            Аутор: Михаило Јовичић, Емилија Јоксимовић
            e-mail: mikij94@gmail.com
            Ментор: кл. асист. др Љиљана Марина
            Клиникa за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
            Универзитетa у Београду

            Увод: Инциденталоми надбубрега су клинички тихи тумори откривени случајно током дијагностичких процедура, а без
            претходне сумње на болести надбубрега. Показано је да не само адренални инциденталоми (АИ) са суптилном секрецијом
            кортизола, већ и хормонски нефункцијски АИ (НАИ) носе значајане кардиоваскуларне ризике као што је инсулинска
            резистенција (ИР).
            Циљ рада: Циљ је био испитивање промена у инсулинској сензитивости (ИС) код пацијената са АИ кроз време, тј. током
            трогодишњег узастопног праћења.
            Материјал и методе: Студија је обухватила 48 болесника са АИ, који су испитивани током три узастопне године. У односу на
            вредности кортизола у 1mg дексаметазонском супресионом тесту (1mg-DST) болесници су подељени у две групе: <50 nmol/L
            - 18 пацијената са НАИ и >50 nmol/L, 30 пацијената са могућом аутономном секрецијом кортизола ((М)АСК). За процену ИР,
            тј. ИС коришћени су хомеостатски модел (HOMA-IR) и Матсуда индекс. У статистичкој обради коришћена је АНОВА
            поновљених мерења, Тест суме рангова, Спирманов коефицијент корелације. Све статистичке методе су сматране
            значајним уколико је п било веће или једнако од 0,05.
            Резултати: Између група није било значајне разлике у старости, индексу телесне масе (ИТМ), односу мушкараца и жена и
            нивоу глукозе наште. ИР се значајно мењала током три године праћења (П<0,001). Није било корелације између ИТМ и
            параметара хипоталамо-хипофиза-надбубрег (ACTH и кортизол након 1mg DST-а) са HOMA-IR, односно Матсуда индекса.
            Резултати се нису мењали након узимања у обзир конфаундинг фактора као што су старост, пол и ИТМ.
            Закључак: Наша студија указује на то да болесници са АИ заслужују редовно праћење метаболичких параметара с обзиром
            на то да им се ИС мења са временом независно од старења или ИТМ. Даље праћење показаће да ли су ови болесници
            заиста не само под метаболичким већ и под ризиком од кардиоваскуларних обољења.
            Кључне речи: инциденталоми; инсулинска резистенција; кортизол


                       LONGTERM OBSERVATION OF INSULIN RESISTANCE IN PATIENTS WITH ADRENAL INCIDENTALOMAS

            Author: Mihailo Jovicic, Emilija Joksimovic
            e-mail: mikij94@gmail.com
            Mentor: TA Ljiljana Marina
            Clinic of Endocrinology, Diabetes and Metabolism Disease, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: Adrenal incidentalomas are clinicaly silent tumors discovered by chance during diagnostic procedures, without prior
            indication of adrenal disease. It has been shown that not only adrenal incidentalomas (AI) with subtle cortisol secretion, but also
            those hormonaly inactive, nonfunctioning AI (NAI) carry significant cardiovascular risks such as insulin resistance (IR).
            The Aim: The goal of this study was to assess changes in insulin sensitivity (IS) in patients with AI during three consecutive years of
            follow-up.
            Material and Methods: The study included 48 patients with AI, all of whom were examined throughout three consecutive years.
            Based on cortisol levels after the 1mg dexamethasone suppression test (1mg DST), the patients were divided into two groups: <50
            nmol/L  –  18  patients  with  NAI  and  >50  nmol/l,  30  with  possible  autonomous  cortisol  secretion  ((P)ACS).  Homeostatic  model
            (HOMA-IR) and the Matsuda index were used to assess the IR i.e. IS. Statistical operations used were the repeated measurements
            ANOVA test, Rank sums test and the Spearman coefficient of correlation. All of the mentioned statistical methods were considered
            significant if p was equal to or above 0.05.
            Results: There was no significant difference in age, body mass index (BMI), male to female ratio and fasting glucose levels between
            the groups. IR changed significantly during the three-year period of observation (p<0.001). There was no correlation between BMI
            and the hypothalamus-pituitary-adrenal parameters (ACTH and 1mg DST) with HOMA-IR and Matsuda index. The results did not
            change even after taking into account the confounding factors such as age, gender and BMI.
            Conclusion: Our study indicates that patients with AI should have regular follow-ups of metabolic parameters due to the noted
            change of IS through time, regardless of aging or BMI. Further follow-ups of our patients would show if these people are also under
            a risk of cardiovascular disease.
            Keywords: incidentalomas; insulin resistance; cortisol














                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           445
   446   447   448   449   450   451   452   453   454   455   456