Page 367 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УЛОГА ФАРМАЦЕУТА У СИСТЕМУ ФАРМАКОВИГИЛАНЦЕ

Аутор: Марија Лучић, Настасија Милошевић
e-mail: marijaa.lucic@gmail.com
Ментор: Проф. др Александар Рашковић
Катедра за фармакологију и токсикологију, Медицински факултет Нови Сад универзитета у Новом Саду

Увод: Иако представљају значајног посредника између пацијената и Националног центра за фармаковигиланцу,
фармацеути још увек не учествују у довољној мери у систему пријављивања нежељених реакција на лекове
(НРЛ).Пријављивањем НРЛ поправљају се квалитет терапије, квалитет живота пацијената и подстиче се фармацеутска
индустрија за осмишљавање и израду нових формулација које ће се боље подносити и чијом применом ће се значајно
побољшати однос користи и ризика фармакотерапије.
Циљ рада: Циљ рада је да прикупљањем података о неочекиваним и нежељеним дејствима лекова, директним контактом
са фармацеутима и пацијентима, повећа удео фармацеута у систему фармаковигиланце у нашој земљи.
Материјал и методе: Подаци о нежељеним деловањима лекова прикупљени су у апотекама у Сомбору и Инђији,
попуњавањем стандардног обрасца за пријаву НРЛ, преузетог од стране Националног центра за фармаковигиланцу (НЦФ). У
периоду од 20.12.2017.-10.01.2018 године фармацеути су бележили случајеве НРЛ који су пријављени од стране пацијената.
У периоду од 11.01.-01.02.2018. пацијенти су додатно информисани о нежељеним и неочекиваним реакцијама на лекове.
Попуњени обрасци су послати НЦФ у циљу процене очекиваности, озбиљности и узрочно-последичне повезаности између
НРЛ-а и примене лека.
Резултати: У првом периоду прикупљено је 19 случајева НРЛ-а. Након тога, када су пацијенти додатно информисани о
значају пријављивања нежељених и неочекиваних реакција на лекове, пријављено је 33 случаја НРЛ-а. Највећи број
пријављених нежељених реакција је био из групе Ц лекова према ATC класификацији, односно лекова који се користе у
терапији кардиоваскуларних обољења (32,7%), затим из групе Ј лекова, односно антиинфективних лекова са системским
деловањем (15,4%) и из групе Н лекова, односно лекова који делују на централни нервни систем (13,5%). Након обраде
пријављених НРЛ, према НЦФ-у све нежељене реакције су очекиване (52), a 3 испуњавају критеријуме озбиљности.
Закључак: Директном комуникацијом са фармацеутима и додатним информисањем пацијената о значају пријављивања
нежељених реакција на лекове повећава се улога фармацеута у систему фармаковигиланце и побољшава безбедност
фармакотерапије у нашој средини.
Кључне речи: неочекиване и нежељене реакције; фармаковигиланца

THE ROLE OF A PHARMACIST IN PHARMACOVIGILANCE SYSTEM

Author: Marija Lučić, Nastasija Milošević
e-mail: marijaa.lucic@gmail.com
Mentor: Full Prof. Aleksandar Rašković
Department of Pharmacology and Toxicology, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: Although they represent an important mediator between patients and National Pharmacovigilance Centre,
pharmacists still don’t participate enough in system of reporting adverse drug reactions (ADR). By reporting ADR both quality of
therapy and quality of patient’s life are improving, and pharmaceutical industry is also encouraged to invent and produce new
formulations which will be better beared and whose use will significantly improve risk-benefit ratio.
The Aim: The aim is that by collecting information about unexpected and adverse drug reactions, based on direct contact of
pharmacists and patients, improve the role of a pharmacist in pharmacovigilance system.
Material and Methods: Information about adverse reactions were being collected in pharmacies in Inđija and in Sombor. In period
from 20.12.2017.-10.01.2018. pharmacists were taking notes about adverse reactions of medicines. In period from 11.01.-
01.02.2018. patients were additionaly informed about unexpected and adverse drug reactions. The standard form for reporting an
adverse reaction was filled for each reported case and sent to National Pharmacovigilance Center.
Results: In first period, there were 19 reported reactions. After that, when patients were additionaly informed about importance of
adverse effect, there were 33 reported reactions. The most numerous adverse drug effects were from group C, according to ATC
classification, or cardiovascular drugs (32.7%), then, from group J or anti-infective drugs with systemic effects (15.4%) and from
group N or drugs which affect nervous system. After analysing reported reactions, according to NPC all of reactions were expected
(52), but 3 of them fulfilled criterion of seriousness.
Conclusion: Thanks to direct communication between a pharmacist and patients and additional information about importance of
reporting unexpected and adverse reactions, both the role of a pharmacist in pharmacovigilance system and safety of
pharmacotherapy are improving.
Keywords: unexpected and adverse effects; pharmacovigilance

Kopaonik, 2018.
361