Page 368 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
АНАЛИЗА ПРОФИЛАКТИЧКЕ ПРИМЕНЕ АНТИБИОТИКА У ХИРУРГИЈИ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ
ТЕРЦИЈЕРНОГ НИВОА

Аутор: Марина Перић
e-mail: peric.n.marina@gmail.com
Ментор: доц. др Драгана Протић
Институт за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, Медицински факултет Универзитета у
Београду

Увод: Постоперативне инфекције спадају у најчешће компликације хируршког лечења. Оне се у великој мери могу
превенирати применом антибиотика непосредно пред хируршку интервенцију код пацијената без знакова инфекције. При
томе је важно да се адекватан антибиотик примени на одговарајући начин, јер је продужена и неправилна примена
удружена са развојем резистенције и нежељених ефеката.
Циљ рада: Циљ рада је анализа адекватности и режима примене антибиотика у сврху хируршке профилаксе у
здравственој установи терцијерног нивоа.
Материјал и методе: Изведена је ретроспективна студија у КБЦ ,,Бежанијска коса“. Увидом у медицинску
документацију прикупљени су подаци о клиничким и демографским карактеристикама пацијената и подаци о
потрошњи антибиотика, који су потом обрађени методама дескриптивне и аналитичке статистике.
Резултати: Студијску популацију чинило је 45 испитаника. Просечна дужина хоспитализације износила је приближно 7
дана, а просечна дужина примене антибиотика приближно 4 дана. Није пронађена статистички значајна разлика између
дужине примене антибиотске профилаксе и коморбидитета или старости испитаника. Антибиотска профилакса
примењивана је за ортопедске (69%), интраабдоминалне (24%) и интервенције на
тироидеи (7%). Дужина примене антибиотика је била значајно краћа код операција тироидне жлезде у односу на
друге интервенције. Најчешће примењивани антибиотик био је цефазолин (60%), следили су комбинација
цефуроксима и метронидазола (18%), ванкомицин (11%), цефуроксим (7%) и цефтриаксон (4%).
Закључак: Ова студија је показала да је примена антибиотске профилаксе у посматраном периоду најчешће била
продужена, уз то је примењивана и за неадекватне индикације. С обзиром да то умногоме учествује у стварању
резистенције и развоју опортунистичких инфекција код пацијената, неопходна је реевалуација примене хируршке
антибиотске профилаксе.
Кључне речи: антибиотска профилакса; хирургија; инфекције хируршке ране; усклађеност са препорукама

ANALYSIS OF PROPHYLACTIC USE OF ANTIBIOTICS IN SURGICAL WARDS IN A TERTIARY LEVEL HOSPITAL

Author: Marina Perić
e-mail: peric.n.marina@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Dragana Protić
Institute for Pharmacology, Clinical Pharmacology and Toxicology, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Postoperative infections are one of the most common complications of surgical treatment. Most of them are
preventable with the use of antibiotics shortly before incision in patients without signs of infection. It is important to use adequate
antibiotic in the appropriate way, as prolonged and inappropriate use of antibiotics is linked with antimicrobial resistance
development and occurrence of side effects.
The Aim: The aim of this study was to analyse the adequacy of antibiotic regimens used for prophylactic causes in surgical wards in
a tertiary level hospital.
Material and Methods: A retrospective study was conducted in UMC ''Bežanijska kosa“. Data about clinical and demographic
characteristic of patients and data about usage of antibiotics was collected from medical record, and further analysed using the
methods of descriptive and analytical statistics.
Results: The study included 45 patients. The average length of hospital stay was approximately 7 days, and the average duration of
antibiotic use was approximately 4 days. There was no statistically significant difference between the duration of antibiotic
prophylaxis and patients' comorbidities or age. Antibiotic prophylaxis was used for orthopaedic (69%), intraabdominal (24%) and
thyroid gland (7%) surgical procedures. The average duration of antibiotic use was statistically significantly shorter in patients that
underwent thyroid gland surgery compared to other interventions. The most commonly used antibiotic was cefazolin (60%),
followed by the combination of metronidazole and cefuroxime (18%), vancomycin (11%), cefuroxime (7%) and ceftriaxone (4%).
Conclusion: This study has shown that antibiotic prophylaxis was most often prolonged, and it was also used for inappropriate
indications. As this can contribute to development of antimicrobial resistance and lead to opportunistic infections, it is needed to
re-evaluate the use of antibiotic prophylaxis in surgery.
Keywords: antibiotic prophylaxis; surgery; surgical site infections; adherence to guidelines

Kopaonik, 2018.
362