Page 363 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УТИЦАЈ ИЗЛОЖЕНОСТИ ФТАЛАТИМА НА РАЗВОЈ ГОЈАЗНОСТИ-АНАЛИЗА ТОКСИКОГЕНОМИЧКИХ ПОДАТАКА

Аутор: Катарина Живанчевић
e-mail: kajaziv93@gmail.com
Ментори: доц. др Данијела Ђукић-Ћосић, маг. фарм-мед. биохем. Катарина Баралић
Катедра за токсикологију ,,Академик Данило Солдатовић”, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

Увод: Гојазност је један од значајних проблема јавног здравља и представља фактор ризика за развој многих болести.
Важан патогени механизам у настанку гојазности представља промена експресије и активности гена коју узрокују супстанце
које ометају функције ендокриног система, у које се убрајају и фталати којима су људи све више изложени.
Циљ рада: Испитати да ли постоји повезаност између изложености фталатима (ди(2-етилхексил) фталат - DEHP, дибутил
фталат - DBP, бутилбензил фталат - BBP, ди-изо-нонил фталат - DINP, ди-изо-децил фталат - DIDP и ди-n-октил фталат - DNOP)
и развоја гојазности анализом токсикогеномичких података.
Материјал и методе: Коришћена је CTD (Comparative Toxicogenomic Database) база података за добијање информација о
интеракцијама фталата и гена (продуката гена)/протеина и њиховој повезаности са гојазношћу. Додатни коришћени алати
за проучавање међусобних утицаја су Batch Query, MyVenn, VennViewer, MyGeneVenn. Подаци о функцији гена преузети су
из GeneCards: The Human Gene Database и STITCH база података.
Резултати: Забележено је да у 87% испитиваних интеракција (295 интеракција са 161 геном) учествује прва група фталата
(DEHP, DBP, BBP) међу којма су најзначајније интеракције гена са ди(2-етилхексил) фталатом. Примећено је да испитивани
фталати интереагују са генима који су одговорни за синтезу pецептора који се активирају пролиферацијом пероксизома
(PPAR), што их доводи у везу са два рецептора овог типа- PPARα и PPARγ. PPARα има утицај на метаболизам липида и
угљених хидрата, док PPARγ има кључну улогу у адипогенези и присутнији је у људском организму од PPARα. Такође, оба
фталата ремете експресију рецептора сличног инсулинском 3 (INS3), који учествује у регулацији инсулинске осетљивости и
глукозне хомеостазе, што такође може довести до метаболичке дисфункције и погодује развоју гојазности.
Закључак: Токсикогеномичка анализа указују да се изложеност испитиваним фталатима може довести у везу са развојем
гојазности. Експресију и активност идентификованих гена укључених у метаболичке путеве који воде развоју гојазности
треба испитати in vitro и in vivo, посебно код људи.
Кључне речи: фталати; гојазност; токсикогеномика; метаболизам

THE INFLUENCE OF PHTHALATES EXPOSURE ON OBESITY DEVELOPMENT-ANALYSIS OF TOXICOGENOMIC DATA

Author: Katarina Živančević
e-mail: kajaziv93@gmail.com
Mentors: Assist. Prof. Danijela Đukić-Ćosić, TA Katarina Baralić
Department of Toxicology ,,Academic Danilo Soldatović”, Faculty of Pharmacy University of Belgrade

Introduction: Obesity is one of the significant public health problems and it is a risk factor for the development of many diseases.
An important pathogen mechanism in the onset of obesity is a change in the expression and activity of the gene caused by
chemicals that interfere with the functions of the endocrine system, which include phthalates.
The Aim: To examine a correlation between exposure to phthalates (di(2-ethylhexyl) phthalate-DEHP, dibutyl phthalate-DBP,
butylbenzyl phthalate-BBP, di-iso-nonyl phthalate-DINP, diisodecyl phthalate-DIDP and di -n-octyl phthalate-DNOP) and the
development of obesity by analyzing toxicogenomic data.
Material and Methods: Comparative Toxicogenomic Database (CTD) was used to obtain information on phthalate and gene
interactions (gene products)/proteins and their association with obesity. Additional used tools for studying interactions are Batch
Query, MyVenn, VennViewer, MyGeneVenn. Data on the function of the genes were taken from GeneCards: The Human Gene
Database and STITCH databases.
Results: It was noted that the first group of phthalates (DEHP, DBP, BBP) was involved in 87% of the studied interactions (295
interactions with 161 genomes) and the most important interactions of the genes were with DEHP. It has been observed that the
investigated phthalates interact with the peroxisome proliferator activated receptors (PPAR) (a particularly important interaction
with peroxisome proliferator receptor alpha (PPARА)-the greatest effect on the carbohydrate and lipid metabolism and peroxisome
proliferator receptor gamma (PPARG)-a key role in adipogenesis) and disturb the expression of insulin-like 3-INS3 receptor which
participates in the regulation of insulin sensitivity and glucose homeostasis, which can lead to metabolic dysfunction and favor
obesity development.
Conclusion: The toxicogenomic analysis indicates that exposure to the examined phthalates can be linked to the development of
obesity. The expression and activity of the identified genes involved in metabolic pathways leading to the development of obesity
should be tested in vitro and in vivo, especially in humans.
Keywords: phthalates; obesity; toxicogenomics; metabolism

Kopaonik, 2018.
357