Page 364 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЕФЕКАТ АНТАГОНИСТА АНГИОТЕНЗИНСКИХ (АТ1) РЕЦЕПТОРА НА ТОТАЛНИ АНТИОКСИДАТИВНИ КАПАЦИТЕТ ПЉУВАЧКЕ

Аутор: Кристина Којић,Ђурђа Недељковић
е-mail: kikikojic95@gmail.com
Ментор: асист. др Љиљана Ђукић
Институт за стоматолошку фармакологију, Стоматолошки факултет Универзитета у Београду

Увод: Пљувачка, захваљујући свом антиоксидативом систему, представља прву линију одбране организма од оксидативног
стреса, која у присуству многих обољења праћених повећаним оксидативним стресом, укључујући хипертензију, може бити
нарушена. Поједини антихипертензиви, као што су инхибитори ангиотензин-конвертирајућег ензима (ACEIs) и антагонисти
ангиотензинских рецептора (ARBs) поред главног фармакодинамског дејства-контрола хипертензије, имају и
антиоксидативни ефекат. Међутим, литературни подаци показују да антиоксидативно дејство на нивоу пљувачке имају
само ACEIs, док о овом ефекту ARBs за сада нема података.
Циљ рада: Испитати тотални антиоксидативни капацитет (TAC) укупне нестимулисане пљувачке код хипертензивних
пацијената на терапији ARBs у односу на здраве испитанике и хипертензивне пацијенте на терапији ACEIs, као и корелацију
између ТАС, протока пљувачке, прилива антиоксиданаса, дужине трајања антихипертензивне терапије и старости
испитаника.
Материјал и методе: У ову студију је било укључено 36 испитаника, оба пола, од којих је 12 здравих испитаника (51,83±4,45
година), 12 хипертензивних пацијената на терапији ARBs (59,92±8,07 година) и 12 хипертензивних пацијената на терапији
ACEIs (64,00±9,21 година). Трајање антихипертензивне терапије је забележено упитником. За прикупљање узорака и
мерење протока укупне нестимулисане пљувачке је коришћен метод испљувавања. ТАС је одређен спектрофотометријски.
Прилив антиоксиданаса је израчунат као однос између апсолутних концентрација антиоксиданаса и протока пљувачке.
Резултати: Није уочена статистички значајна разлика између ТАС пљувачке код хипертензивних пацијената на терапији ARBs
у односу на здраве испитанике и хипертензивне пацијенте на терапији ACEIs. Прилив антиоксиданаса је био значајно мањи
код хипертензивних пацијената на терапији ACEIs у односу на здраве. У групи хипертензивних пацијената на терапији ARBs,
статистички значајна позитивна корелација је добијена између протока пљувачке и прилива антиоксиданаса.
Закључак: Резултати овог истраживања су показали да ARBs, као и ACEIs, имају антиоксидативно дејство на нивоу пљувачке
које доприноси очувању саливарног ТАС и следствено заштити усне дупље од оксидативног оштећења.
Кључне речи: тотални антиоксидативни капацитет (ТАС); антагонисти ангиотензинских рецептора (ARBs); укупна
нестимулисана пљувачка; оксидативни стрес

THE EFFECT OF ANGIOTENSIN (AT1) RECEPTOR ANTAGONISTS ON SALIVARY TOTAL ANTIOXIDANT CAPACITY

Author: Kristina Kojić, Đurđa Nedeljković
е-mail: kikikojic95@gmail.com
Mentor: TA Ljiljana Đukić
Department of Pharmacology in Dentistry, Faculty of Dental Medicine University of Belgrade

Introduction: Saliva, due to its antioxidant system, constitutes a first line of defence against oxidative stress, which could be
disturbed during many diseases underlined by oxidative stress, including hypertension. Some antihypertensives, such as
angiotensin-converting enzyme inhibitors (ACEIs) and angiotensin receptor blockers (ARBs), beside their main pharmacodynamic
effect-hypertension control, also have antioxidant effect. However, literature data show that only ACEIs have salivary antioxidant
effect, while there are no data regarding this effect of ARBs.
The Aim: To analyze the unstimulated whole saliva total antioxidant capacity (TAC) in hypertensive patients on ARBs with respect
to healthy subjects and hypertensive patients on ACEIs, as well as correlation between TAC, saliva flow rate, antioxidant flow rate,
antihypertensive therapy duration and age.
Material and Methods: Study insluded 36 subjects of both gender: 12 healthy subjects (51.83±4.45 years), 12 hypertensive patients
on ARBs (59.92±8.07 years) and 12 hypertensive patients on ACEIs (64.00±9.21 years). Antihypertensive therapy duration was
recorded by questionnaire. Unstimulated whole saliva sample collection and flow rate measurements were made by spitting
method. TAC was determined spectrophotometrically. Antioxidant flow rates were calculated as ratio between absolute
antioxidant concentrations and saliva flow.
Results: Nonsignificant difference in salivary TAC between hypertensive patients on ARBs, healthy subjects and hypertensive
patients on ACEIs was found. Antioxidant flow rates were significantly lower in hypertensive patients on ACEIs compared to
heallthy. In hypertensive patients on ARBs group, significant positive correlation were observed between saliva flow rates and
antioxidant flow rates.
Conclusion: The results of this study showed that ARBs, as ACEIs, express salivary antioxidant effect which could contribute to
salivary TAC maintainance and consenquently oral cavity defence against oxidative damage.
Keywords: total antioxidant capacity (TAC); angiotensin receptor antagonists (ARBs); unstimulated whole saliva; oxidative stress

Kopaonik, 2018.
358