Page 370 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 370

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
              ЕФЕКАТ АНТАГОНИСТА АНГИОТЕНЗИНСКИХ (АТ1) РЕЦЕПТОРА НА АКТИВНОСТ СУПЕРОКСИД ДИЗМУТАЗЕ У ПЉУВАЧКИ

            Аутор: Марица Мићановић, Кристина Којић
            e-mail: maricamicanovic24@gmail.com
            Ментор: асист. др Љиљана Ђукић
            Институт за стоматолошку фармакологију, Стоматолошки факултет Универзитета у Београду

            Увод: Оксидативни стрес је важан патогени механизам укључен у развој хипертензије, који настаје као резултат повећаног
            стварања слободних радикала, посебно супероксида, и/или смањеног одговора антиоксидативног система. Антагонисти
            ангиотензинских рецептора (ARBs), антихипертензиви првог избора, поред главног антихипертензивног ефекта имају и
            антиоксидативно дејство које укључује и регулацију активности супероксид дизмутазе (SOD), ензимске компоненте
            антиоксидативног система која неутралише супероксид. Антиоксидативни ефекат ARBs  је показан у различитим ткивима,
            међутим, нема литературних података о њиховом ефекту на активност саливарне SOD, значајне за очување редокс
            хомеостазе пљувачке у условима болести као што је хипертензија.
            Циљ рада: Испитати активност саливарне SOD код хипертензивних пацијената на терапији ARBs у односу на здраве
            учеснике и хипертензивне пацијенте на терапији инхибиторима ангиотензин-конвертирајућег ензима (ACEIs),
            антихипертензивима са саливарним антиоксидативним ефектом, као и корелацију између активности SOD и различитих
            фактора који могу утицати на саливарну редокс хомеостазу.
            Материјал и методе: У студију је било укључено 36 испитаника (58,58±8,93 година), оба пола: 12 здравих, 12
            хипертензивних на терапији ARBs и 12 хипертензивних на терапији ACEIs. Дужина примене антихипертензива је забележена
            упитником. Узорци укупне нестимулисане пљувачке прикупљени су методом испљувавања током 5 минута. Проток
            пљувачке је добијен дељењем укупне количине прикупљене пљувачке са временом прикупљања. Активност SOD је мерена
            спектрофотометријски.
            Резултати: Није уочена значајна разлика у активности саливарне SOD између хипертензивних пацијената на терапији ARBs,
            здравих испитаника и хипертензивних пацијената на терапији ACEIs. У групи хипертензивних пацијената на терапији ARBs,
            није забележена значајна корелација између активности SOD и испитиваних параметара: протока пљувачке, трајања
            антихипертензивне терапије и старости.
            Закључак: Резултати овог истраживања показују да ARBs, као и ACEIs, имају саливарно антиоксидативно дејство које се
            делом огледа у очувању активности саливарне SOD на нивоу сличном као код здравих особа.
            Кључне речи: антагонисти ангиотензинских рецептора (ARBs); супероксид дизмутаза (SOD); пљувачка; оксидативни стрес


                   THE EFFECT OF ANGIOTENSIN (AT1) RECEPTOR ANTAGONISTS ON SUPEROXIDE DISMUTASE ACTIVITY IN SALIVA

            Author: Marica Mićanović, Kristina Kojić
            e-mail: maricamicanovic24@gmail.com
            Mentor: TA Ljiljana Đukić
            Department of Pharmacology in Dentistry, Faculty of Dental Medicine University of Belgrade

            Introduction: Oxidative stress represents important pathogenic mechanism involved in hypertension development, which occurs as
            a result of free radicals overproduction, especialy superoxide, and/or decreased antioxidant system response. Angiotensin receptor
            antagonists (ARBs), first line antihypertensives, beside their main antihypertensive effect also have antioxidant effect which
            includes regulation of superoxide dismutase (SOD) activity, antioxidant system enzymatic component responsible for superoxide
            neutralization. Antioxidant effect of ARBs was shown in different tissues, however, there are no literature data on their effect on
            salivary SOD activity, which is of great importance for salivary redox homeostasis maintenance during diseases, such as
            hypertension.
            The Aim: To investigate salivary SOD activity in hypertensive patients on ARBs with respect to healthy subjects and hypertensive
            patients on angiotensin-converting enzyme inhibitors (ACEIs), antihypertensives with salivary antioxidant effect, as well as
            correlation between salivary SOD activity and various factors which could influence salivary redox homeostasis.
            Material and Methods: Study included 36 subjects (58.58±8.93 years), of both gender: 12 healthy, 12 hypertensive patients on
            ARBs and 12 hypertensive patients on ACEIs. Questionnaire was used to note antihypertensive therapy duration. Unstimulated
            whole saliva samples were collected by spitting method during 5 minutes. Saliva flow rates were calculated by dividing collected
            sample volume with collection time. SOD activity was analysed by spectrophotometry.
            Results: There were no statisticaly significant differences in salivary SOD activity between hypertensive patients on ARBs, healthy
            subjects and hypertensive patients on ACEIs. In hypertensive patients on ARBs, nonsignificant correlation was found between SOD
            activity and observed parameters: saliva flow rate, antihypertensive therapy duration and age.
            Conclusion: Results of this study showed that ARBs, as ACEIs, have salivary antioxidant effect which is reflected, at least in part, in
            maintenance of salivary SOD activity at levels similar to that observed in healthy subjects.
            Keywords: angiotensin receptor antagonists (ARBs); superoxide dismutase (SOD); saliva; oxidative stress











                                                     Kopaonik, 2018.
          364
   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375