Page 211 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 211

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                                    ИСПИТИВАЊЕ ЦИТОТОКСИЧНИХ ЕФЕКАТА ТЕЛМИСАРТАНА НА
                                        МОДЕЛУ КУЛТУРЕ ЋЕЛИЈА ГЛИОБЛАСТОМА IN VITRO

            Аутор: Милош Грујић, Нађа Вукашиновић
            e-mail: milosgru96@gmail.com
            Ментор: проф. др Александра Исаковић
            Институт за медицинску и клиничку биохемију, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Глиобластоми представљају изузетно агресивне туморе и удружени су са високом стопом морбидитета и
            морталитета. Како тренутна радиотерапија и хируршка терапија не доводе до задовољавајућих резултата, постоји стална
            потреба за испитивањем нових потенцијалних терапијских приступа. Нашу пажњу привукао је телмисартан, познати
            антагониста ангиотензина II, са потенцијалним цитотоксичним дејством преко PPAR рецептора.
            Циљ рада: Испитивање потенцијалног цитотоксичног ефекта телмисартана на U251 ћелије хуманог глиобластома
            мултиформе и механизама одговорних за његово антитуморско деловање.
            Материјал и методе: Вијабилитет U251 ћелија хуманог глиобластома је одређен применом Кристал Виолет и МТТ теста.
            Испитивање продукције супероксидног анјона, активности каспаза и присуства киселих везикула је изведено применом
            проточне цитофлуориметрије у присуству одговарајућих флуорохрома (дихидроетидијум, апостат и акридин-оранж).
            Резултати: Телмисартан је испољио дејство на U251 ћелије током 24 часа третмана (IC 50 = 77µM). При томе је телмисартан, у
            односу на контролне (нетретиране) ћелије, довео до повећане продукције супероксидног анјона (1,69 пута при третману са
            20µМ телмисартана, p<0,05), повећане активације каспаза (1,5-1,7 пута, p<0,05), као и повећања садржаја киселих везикула
            у третираним ћелијама (повећање односа FL3/FL1 за 1,7 односно 1,8 пута при концентрацији телмисартана од 40µМ,
            односно 80µМ).
            Закључак: Телмисартан на U251 ћелије хуманог глиобластома испољава цитотоксично дејство, у чијој се основи вероватно
            налази повећана продукција супероксидног анјона који индукује ћелијску смрт по типу апоптозе и аутофагије.
            Кључне речи: цитотоксичност; U251 хумани глиобластом; телмисартан; аутофагија; апоптоза


                                       RESEARCH OF CYTOTOXIC EFFECTS OF TELMISARTAN ON
                                          CELL CULTURE MODEL OF GLIOBLASTOMA IN VITRO

            Author: Miloš Grujić, Nađa Vukašinović
            e-mail: milosgru96@gmail.com
            Mentor: Full Prof. Aleksandra Isaković
            Institute of Medical and Clinical Biochemistry, Faculty od Medicine University of Belgrade

            Introduction: Glioblastoma is an extremely agressive brain tumor and is associated with high rate of morbidity and mortality. Since,
            radiotherapy and surgical procedures, as current treatment of glioblastoma, do not provide satisfactory results, there is a constant
            need for investigation of potentially new therapeutical approaches. Our attention has been brought by telmisartan, well known
            antagonist of angiotensin II, with potential cytotoxic effects activating PPAR receptors.
            The Aim: To investigate potential cytotoxic effects of telmisartan against U251 human glioblastoma multiforme cells and to define
            mechanisms of its antitumor activity.
            Material and Methods: Viability rate of U251 treated cells was assesed using Cristal Violet and MTT tests. Analysis of superoxide
            anion production, caspase activity and presence of acidic vesicules was measured with flow citometry using specific fluorochromes
            (dihydroxyetidium, ApoStat and acridine-orange respectively).
            Results: Telmisartan decreased a cell viability of U251 cells in a dose-dependent manner after 24-hour treatment (IC50=77μM).
            Comparing to control (untreated) cells, telmisartan, increased production of superoxide anion (1.69 fold increase, with 20μM of
            telmisartan, p<0.05), increased caspase activity (1.5-1.7 fold increase, depending on telmisartan concentration, p<0.05), and also
            increased a presence of acidic vesicles in treated cells (1.7 and 1.81 fold increase in FL3/FL1 in the presence of 40μM and 80μM of
            telmisartan respectively).
            Conclusion: Telmisartan exerts cytotoxic activity against U251 human glioblastoma cells. The possible antitumor mechanism of its
            action could be the induction of oxidative stress, which probably initiates autophagy and apoptosis.
            Keywords: cytotoxicity; U251 human glioblastoma; telmisartan; autophagy; apoptosis



















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           205
   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216