Page 203 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ПОВЕЗАНОСТ ПОЛИМОРФИЗМА ГЕНА ЗА ГЛУТАТИОН ПЕРОКСИДАЗУ СА ПОКАЗАТЕЉИМА ОКСИДАТИВНОГ СТРЕСА КОД
БОЛЕСНИКА СА ТЕРМИНАЛНОМ БУБРЕЖНОМ СЛАБОШЋУ

Аутор: Катарина Станчев, Јована Стојановић, Исидора Чаленић
e-mail: katarina.stancev.mfub@gmail.com
Ментор : асист. др Соња Шуваков
Институт за медицинску и клиничку биохемију, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Терминална бубрежна слабост (ТБС) представља последњи стадијум хроничне бубрежне слабости са
иреверзибилним оштећењима бубрежне функције. Оксидативни стрес је једно од најважнијих обележја овог обољења.
Полиморфизам антиоксидантног ензима, глутатион-пероксидазе 1 (GPX) може утицати на индивидуалне разлике у
инактивацији слободних радикала те допринети даљем развоју оксидативног стреса и лошијој прогнози код ове групе
болесника.
Циљ рада: Циљ овог рада био је да се испита повезаност између GPX-1 полиморфизма и ризика од настанка терминалне
бубрежне слабости. Уз то, испитивана је повезаност GPX-1 генотипова са показатељима оксидативног стреса, тиол групе
плазма протеина (P-SH) и малонилалдехид (МDА), као и ендотелне дисфункције (ICAM-1).
Материјал и методе: Спроведена је студија случајева и контрола која је обухватала 98 болесника са терминалном
бубрежном слабошћу и 98 припадника контролне групе. ДНК је изолована из пуне крви, а полиморфизам GPX-1 rs1050450
је одређен методом qPCR. У плазми испитаника спектрофотометријски су одређене концентрације P-SH и MDA, док је ICАМ-
1 одређивана употребом одговарајућег ЕLISA кита.
Резултати: Дистрибуција варијантног генотипа GPX-1 *Т/*Т била је већа међу болесницима него у контролној групи, па је
ризик од развоја ТБС био 1,6 пута већи код носилаца овог генотипа него носиоца референтног генотипа GPX-1 *C/*C
(ОR=1,6, 95% CI:0,94-2,95, p=0,726). Носиоци варијантног GPX генотипа имали су повишене концентрације адхезивног
молекула ICАМ-1, али који се није разликовао од пацијенета носиоца референтног GPX-1*C/*C генотипа (p=0,069). Иако су
показатељи оксидативног оштећења такође били повишени код болесника са бар једним варијантним алелом, статистичка
значајност није постигнута.
Закључак: Иако је присуство варијантног алела GPX-1 генског полиморфизма било повезано са повећаним ризиком од
развоја ТБС, статистичка значајност на овом броју испитаника је изостала. Такође, није постојала ни разлика у
концентрацији тиол група, малондиалдехида или ICАМ-1 међу болесницима са различитим GPX-1 генотиповима.
Кључне речи: терминална бубрежна слабост; глутатион пероксидаза 1 (GPX-1); полиморфизам; оксидативни стрес; ICАМ-1

POLYMORPHISMS OF GLUTATHIONE PEROXIDASE WITH OXIDATIVE STRESS INDICATORS IN PATIENTS WITH TERMINAL RENAL
IMPAIRMENT

Author: Katarina Stančev, Jovana Stojanović, Isidora Čalenić
e-mail: katarina.stancev.mfub@gmail.com
Mentor: TA Sonja Šuvakov
Institute of Medical and Clinical Biochemistry, School of Medicine University of Belgrade

Introduction: End-stage renal disease (ESRD) is a terminal stage of chronic kidney disease with irreversible renal function
impairments. Oxidative stress represents a hallmark of ESRD. Polymorphism of antioxidant enzyme glutathion-peroxidase (GPX)
may affect individual differences in inactivation of free radicals and therefore contribute to increased oxidative stress and poor
prognosis of patients with ESRD.
The Aim: The aim of this study was to test the association between GPX-1 (rs1050450) polymorphism and the risk of ESRD.
Furthermore, the aim was to determine the association of GPX-1 genotype with content of plasma proteins thiol-groups (P-SH) and
malondialdehyde (MDA), as well as the association between GPX1 genotype and plasma concentration of soluble intercellular
adhesion molecules (sICAM-1).
Material and Methods: A case-control study was conducted involving 98 patients with ESRD and 98 control group members. The
DNA was isolated from full blood, and GPX-1 gene polymorphism was determined by the qPCR method. In the plasma of the
subjects, concentrations of P-SH, MDA, and ICAM-1, were determined spectrophotometrically or by ELISA kit, respectively.
Results: Distribution of the variant genotype GPX-1*T/*T was higher among patients than in the control group (p> 0,05). The risk of
ESRD disease was 1.6 times higher in patients with carriers of genotypes GPX-1 *T/*T than the reference genotype (OR=1.6,
95%CI:0.94-2.95, p=0,726). Variant GPX-1 genotype carriers had slightly increased serum concentrations of ICAM-1, which did not
differ from carriers of referent GPX1*C/*C genotype (p=0,069). Although oxidative stress byproducts where increased in terms of
the variant GPX allele presence, statistical significance was not observed.
Conclusion: Polymorphism of the GPX-1 gene was not associated with increased risk of ESRD. The presence of homozygous
mutated GPX-1 allele was associated with increased ICAM-1 expression in these patients.
Keywords: Chronic renal failure; glutathione peroxidase 1 (GPX1); polymorphism; oxidative stress; ICAM-1

Kopaonik, 2018.
197