Page 812 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 812

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                                        ПЕРИНАТАЛНИ МОРБИДИТЕТ КОД ПРЕЕКЛАМПСИЈЕ

            Аутор: Милица Димитријевић, Ирена Јорданов
            е-mail: mika.stefi2@gmail.com
            Ментор: доц. др Јелена Милошевић-Стевановић
            Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центара у Нишу, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Прееклампсија је озбиљан поремећај у трудноћи који као главне клиничке карактеристике има новонастали повишен
            артеријски крвни притисак и протеинурију, а карактерише се генерализованим системским матерналним инфламаторним
            одговором.
            Циљ рада: Циљ нашег рада је био испитати утицај прееклампсије на инциденцу и структуру перинаталног морбидитета.
            Материјал и методе: На Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра у Нишу спроведено је ретроспективно
            истраживање. Испитивану групу чинило је 30 трудница чија је трудноћа компликована прееклампсијом, завршена царским
            резом, једноплодна, без феталних аномалија и преегзистирајућих клиничких поремећаја код труднице. Контролну групу
            чинило је 20 здравих трудница са једноплодном трудноћом, без феталних аномалија, порођених елективним царским
            резом услед других опстетричких индикација које се не могу довести у везу са етиопатогенезом испитиваног поремећаја.
            Резултати: Код прееклампсије је просечна старост трудноће у време порођаја била статистички значајно мања у односу на
            контролну групу (p <0,001). Порођајна телесна маса, телесна дужина, као и Апгар скор у 1. и 5. минуту статистички су
            значајно нижи у студијској групи (p <0,001). Респираторни дистрес је био присутан у 26,67% новорођенчади студијске групе
            што је статистички значајно више но у контролној гупи (p <0,05). Неонатална асфиксија статистички је заступљенија у
            студијској групи (у 30% случајева) у односу на контролну групу, код које је није било (p <0,01). Интракранијална хеморагија
            (ICH) се јавила у 6,67% у испитиваној групи, док је није било у контролној групи. Није било случајева хипоксично-исхемичне
            енцефалопатије ни у једној од испитиваних група.
            Закључак: Прееклампсија значајно доприноси већем перинаталном морбидитету. Још увек не постоји терапија која би
            имала утицај на значајно побољшање интраутерусних услова за развој фетуса.
            Кључне речи: инраутерусни застој у расту плода; перинатални морбидитет; прееклампсија


                                             PERINATAL MORBIDITY IN PREECLAMPSIA

            Author: Milica Dimitrijevic, Irena Jordanov
            e-mail: mika.stefi2@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Jelena Milosevic-Stevanovic
            Clinic of gynecology and obstetrics, Clinical Center in Nis, Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction: Preeclampsia is a serious disorder in pregnancy, which has as its main clinical features new arterial blood pressure
            and proteinuria, and is characterized by a generalized systemic maternal inflammatory response.
            The Aim: The aim of our work was to examine the effect of preeclampsia on the incidence and structure of perinatal morbidity.
            Material and Methods: A retrospective study was conducted at the Clinic of Gynecology and Obstetrics at the Clinical Center in
            Nis.The investigated group consisted of 30 pregnant women whose pregnancy was complicated by preeclampsia, ended by
            caesarean section, singletons and with no fetal anomalies or preexisting clinical disorders in pregnancy. The control group consisted
            of 20 healthy pregnant women, with singleton pregnancies and with no fetal anomalies, delivered by elective caesarean section
            due to other obstetric indications that cannot be related to the etiopathogenesis of the examined disorder.
            Results: In preeclampsia, the average duration of pregnancy at the time of delivery was statistically significantly lower in relation to
            the control group (p <0.001). The birth weight, body length, and Apgar score in the 1st and 5th minute were statistically
            significantly lower in the study group (p <0.001). Respiratory distress was present in 26.67% of neonates in the study group, which
            was statistically significantly higher in the control group (p <0.05). Neonatal asphyxia was statistically more present in the study
            group (in 30% of cases) compared to the control group, where it was not (p <0.01). Intracranial hemorrhage (ICH) occurred in 6.67%
            in the examined group, while it was not found in the control group. There were no cases of hypoxic-ischemic encephalopathy in any
            of the examined groups.
            Conclusion: Preeclampsia significantly contributes to greater perinatal morbidity. There is still no therapy that would have a
            significant effect on the better intrauterine conditions for the development of the fetus.
            Keywords: intrauterine growth restriction; perinatal morbidity; preeclampsia

















                                                     Kopaonik, 2018.
          806
   807   808   809   810   811   812   813   814   815   816   817