Page 676 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
СТАБИЛНОСТ МКБ-10ДИЈАГНОЗА КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ПСИХОТИЧНИМ СИМПТОМИМА

Аутор: Теодора Јовановић
e-mail: teodora.jovanovic.94@gmail.com
Ментор: Кл. асист. др Милутин Костић
Институт за ментално здравље, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Недостатак нозолошке класификације засноване на етиологији болести када је реч о психијатријским поремећајима
свакако је допринео нестабилности психијатријских дијагноза кроз време, а имајући у обзир значај који психијатријска
дијагноза има на даљи живот појединца, јавља се снажна потреба за научним истраживањима у овој области.
Циљ рада: Утврђивање стабилности МКБ-10 дијагноза код пацијената са психотичним симптомима у периоду од најмање
10 година, као и утврђивање учесталости психијатријског коморбидитета у узорку.
Материјал и методе: Ретроспективни увид у медицинску документацију 94 пацијента, којима је примарно постављена
дијагноза неког психотичног или биполарног поремећаја.
Резултати: Најчешће постављана дијагноза била је F29 (45,74%). Најстабилнија дијагноза у узорку је F31 (28,95%). Највећи
број пацијената имао је по две дијагнозе из групе оних које су предмет истраживања (F20, F22, F25, F29, F31) – 39,13%.
Најчешћи психијатријски коморбидитет био је F32/33 – 41,49%. Примећено је велико преклапање дијагноза F20, F25, F31.
Закључак: Нестабилност психијатријских дијагноза у клиничкој пракси је неминовна, мултифакторијално условљена појава,
поготово код дијагноза психотичног квалитета услед изразите хетерогености клиничких слика и еволуције симптома кроз
време. Ова проблематика захтева константно трагање за узроцима који доводе до промене дијагноза и маркирање оних
дијагноза које су се показале нестабилним.
Кључне речи: стабилност; психотичнипоремећај; психијатријски коморбидитет; МКБ-10

STABILITY OFICD-10 DIAGNOSIS IN PATIENTS WHO HAVE PSYCHOTIC SYMPTOMS

Author: Teodora Jovanović
e-mail: teodora.jovanovic.94@gmail.com
Mentor: TA Milutin Kostić
Institute of Mental Health, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: A lack of an etiologically based nosology classification has contributed to instability in psychiatric diagnoses over
time. Taking into account the impact that psychiatric diagnosis may have on the future life of an individual, there is a strong need
for scientific research in this area.
The Aim: Determination of ICD-10 diagnosis stability in patients who have psychotic symptoms, for a period of 10 years or more
and determination of frequency of psychiatric comorbidity in the sample.
Material and methods: Retrospective evaluation of medical records of 94 patients, who were primarily diagnosed with some
psychotic or bipolar disorder.
Results: The most frequent diagnosis was F29 (45.74%). The most stable diagnosis in the sample was F31 (28.95%). Patients were
most often diagnosed with two diagnoses from those which are the subject of this research (F20, F22, F25, F29, F31) – 39.13%. The
most frequent psychiatric comorbidity was F32/33 – 41.49%. Great overlap of diagnoses F20, F25, F31 was observed.
Conclusion: Instability of psychiatric diagnoses in clinical practice is inevitable, multifactorally conditioned phenomenon, especially
when it comes to diagnosis with psychotic symptoms due to distinct heterogeneity of clinical manifestations and evolution of the
symptoms over time. This problem requires constant search for causes that lead to the change in the diagnosis and marking the
diagnoses which were proven to be unstable.
Keywords: stability; psychotic disorder; psychiatric comorbidity; ICD-10

Kopaonik, 2018.
670