Page 671 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УТИЦАЈ ПСИХОСОЦИЈАЛНОГ СТРЕСА НА НАСТАНАК ПАНИЧНОГ СТАЊА

Аутор: Урош Гуглета, Андреја Велков, Дарко Ковачевић
e-mail: gugletauroszmaj@gmail.com
Ментор: Доц. др Сузана Тошић-Голубовић
Катедра Психијатрија са медицинском психологијом, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Панични поремећај је врста анксиозног поремећаја кога карактеришу учестали напади панике, праћени великим
дијапазоном соматских симптома као што су палпитације, парестезије, хипервентилација, дијафореза, бол у грудима,
вртоглавице, дрхтање, диспнеја. Данас се са сигурношћу зна да је етиологија паничних поремећаја бројна и да је један од
важнијих етиолошких чинилаца и психосоцијални стрес. Без обзира што је панични поремећај мултифакторијално
условљена болест, са дисбаланом у централном нербном систему за који постоји и генетска предиспозиција. Психолошки
конфликти и стресне ситуације могу да иницирају или погоршају клиничку слику.
Циљ рада: Циљ рада је био да испитамо колики је утицај психосоцијалног стреса на настанак паничног стања, каква је
дистрибуција према полу, годинама, занимању, запослености и да ли анксиозни карактер носи одређену предиспозицију за
настанак паничног стања.
Материјал и методе: Испитивање је спроведено у периоду од 15. 02. 2017. до 15. 02. 2018. год. у Дому Здравља у Нишу. Као
основни методолошки поступак коришћен је компаративни метод, који је спроведен по типу затворене анкете са
упитником. Анкетирано је 60 испитаника који су подељени у 2 групе-експерименталну и контролну
Резултати: Статистички значајне категорије биле су: године појаве првих симптома из oбласти демографских података. Из
карактеристика личности статистички значајне групе биле су пацијенти који су имали сталан осећај напетости,несигурне и
нестабилне особе,особе са великом зависношћу од других особа и особе које су имале потешкоће при доношењу одлука.
Анализом скале животних догађаја закључили смо да су статистички битне биле групе које су промениле време или услове
рада, које су имале смрт блиског члана продице, са мањим финансијским потешкоћама и особе које су имале препирке са
колегама на послу.
Закључак: Из прикупљених података,из сопственог истраживања,као из свега претходно наведеног,може се закључити
следеће: психосоцијални стрес има изразито велику улогу у настанку паничног стања.
Кључне речи: панично стање; анксиозност; психосоцијални стрес

THE IMPACT OF THE PSYCHOSOCIAL STRESS ON THE OCCURANCCE OF A PANIC STATE
Author: Uros Gugleta, Andreja Velkov, Darko Kovacevic
e-mail: gugletauroszmaj@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. SuzanaTošić-Golubović
Department of Psychiatry and Medical Psychology, Faculty of Medicine, University of Nis

Introduction: Panic disorder is type of anxiety disorder characterized by frequent panic attacks, followed by large range of somatic
symptoms such as palpitations, paraesthesia, hyperventilation, diaphoresis, chest pain, vertigo, trembling, dyspnea. Today, it is safe
to know that the etiology of panic disorders is numerous and that the one of the most important etiological factors is psychosocial
stress. Panic disorder is a multifactorial disease, with malaise in the CNS for which there is a genetic predisposition. Psychological
conflicts and stressful situations can initiate or exacerbate the clinical picture.
The Aim: The aim was to examine the impact of psychosocial stress on the emergence of a panic state, what is distribution to
gender, age, occupation, employment, and does an anxiety character carry a predisposition to the emergence of a panic state?
Material and Methods: The test was conducted in the period from 15.2. 2017 to 15.2. 2018. in the Health Center in Nis. The basic
methodological procedure used was the comparative method, which was conducted according to the type of closed questionnaire
survey. A total of 60 respondents were divided into 2 groups-experimental and controlling.
Results: Statistically significant categories were: the year of the first symptoms of demographic data. From personality
characteristics, statistically significant groups were patients who had constant feeling of tension, insecure and unstable persons,
people with high dependence on other people and people who had difficulty in making decisions. By analyzing the scale of life
events, we concluded that statistically significant were groups that changed time or working conditions, who had the death of close
family member, with fewer financial difficulties and people who had quarrels with colleagues at work.
Conclusion: From the collected data, from our own research, we can be conclude: psychosocial stress plays an extremely important
role in the emergence of panic state.
Keywords: panic state; anxiety; psychosocial stress

Kopaonik, 2018.
665