Page 680 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
УTИЦАЈ ПРЕТХОДНЕ УПТОРЕБЕ СТАТИНА НА ФУНКЦИОНАЛНИ ИСХОД ПАЦИЈЕНАТА СА АКУТНИМ ИСХЕМИЈСКИМ
МОЖДАНИМ УДАРОМ ЛЕЧЕНИХ ИНТРАВЕНСКОМ ТРОМБОЛИЗОМ

Аутор: Александар Јеремић
e-mail: aleksandar.jeremikj@gmail.com
Ментор: проф. др. Дејана Јовановић
Клиника за Неурологију, Клинички центар Србије, Медицински Факултет Универзитетa у Београду.

Увод: Тренутно постоје конфликтни подаци о томе да ли претходна терапија статинима може утицати на повољан исход
након исхемијског можданог удара. Неке студије су показале лошији исход и повећану стопу симптоматске
интрацеребралне хеморагије (сИЦХ) код пацијената третираних статинима и интравенском тромболизом.
Циљ: Утврдити да ли пацијенти који су били на терапији статинима пре настанка акутног исхемијском можданог удара
(АИМУ) имају бољи клинички исход након примене интравенске тромболизе.
Материјал и методе: Испитано је 517пацијената оболелих од АИМУ третираних интравенском тромболизом. Пацијенти су
према претходној употреби статина подељени у две групе: на статинима (н = 49) и без статина (н = 465). Ефикасност терапије
је процењивана коришћењем модификоване Ранкинове скале (мРС), а безбедност је одређивана на основу присуства сИЦХ-
а. Пацијенти су праћени 3 месеца након примене интравенске тромболизе.
Рeзултати: Униваријантна анализа добијених података је показла да не постоји разлика у одличном (мРС < 1) (на статинима
68.1% према без статина 54.7%, p=0.079), добром (мРС < 2) (на статинима 74.5% према без статина 64.2, p=0.159), нити
смртном (мРС = 6) (на статинима 14.9% према без статина 13.5%, p=0.797) исходу између ове 2 групе пацијената. Међутим,
мултиноминална логистичка регресија је показала статистички значајну разлику у одличном исходу између ове 2 групе
пацијената 3 месеца наком примене тромболитичке терапије (OR, 95% CI; 2.05 (1.03-4.08), p=0.041), када се оне уједначе
према полу, годинама, присуству хипертензије, хиперлипидемије, шећерне болести, пушења, атријалне фибрилације,
претходне примене антитромбоцитне терапије, почетној вредности гликемије, систолног и дијастолног крвног притиска.
Такође, није показана статистички значајна разлика у присуству и типу сИЦХ-а између ове 2 групе.пацијената.
Закључак: Претходна примена статина је значајно повезана са одличним функционалним исходом три месеца након
настанка АИМУ и примене интравенске тромболизе. Поред тога, она не доприноси повећању стопе сИЦХ код пацијената са
АИМУ третираних интравенском тромболизом.
Кључне речи: статини; акутни исхемијски мождани удар; тромболиза; исход

IMPACT OF PRIOR STATIN THREAPY ON FUNCTIONAL RECOVERY IN PATIENTS SUFFERING FROM ACUTE ISCHAEMIC STROKE
TREATED WITH INTRAVENOUS THROMBOLYSIS

Author: Aleksandar Jeremic
e-mail: aleksandar.jeremikj@gmail.com
Mentor: Full Prof.Dejana Jovanovic
Neurology Clinic, Clinical Centre of Serbia, School of Medicine, University of Belgrade

Introduction: Current data are conflicting whether acute statin therapy may have an influence on a favorable outcome after
ischemic stroke. Some studies have reported a worse outcome and increased rate of symptomatic intracranial hemorrhage (sICH) in
patients treated with statins and intravenous thrombolysis.
The Aim: To determine if patients taking statins before hospital admission for acute ischemic stroke (AIS) had an improved clinical
outcome after intravenous thrombolysis.
Material and Methods: A total of 517 suffering from AIS treated with intravenous thrombolysis, were divided according to prior
statin use into 2 groups: with statins (n= 49) and without statins (n=465). The efficiency of therapy was assessed using modified
Rankin Scale (mRS) and the safety was determined by the presence of sICH. The follow-up period was three months after stroke
onset.
Results: Univariate analysis from the obtained data showed that there was no statistically significant difference in the excellent
outcome (mRS< 1) (with statins 68.1% vs. without statins 54.7%, p=0.079), good outcome (mRS<2) (with statins 74.5% vs. without
statins 64.2, p=0.159) and lethal outcome (mRS=6) (with statins 14.9% vs. without statins 13.5%, p=0.797). However, multivariate
logistic regression showed a statistically significant difference in excellent functional outcome (OR, 95% CI; 2.05 (1.03-4.08),
p=0.041) between the two patient groups suffering from AIS when they were adjusted according to sex, age, presence of
hypertension, hyperlipidemia, diabetes mellitus, smoking, atrial fibrillation, previous antiplatelet use, initial blood glucose value,
systolic and diastolic blood pressure. The univariate and multivariate analyses of data regarding the presence of sICH have shown
nosignificant difference between the statin and no statin group.
Conclusion: Statin pretreatment was significantly associated with an excellent functional outcome three months after stroke onset
and undergoing intravenous thrombolysis. Additionally statin pretreatment did not increase the rates of sICH in patients
undergoing intravenous thrombolysis.
Keywords: statins; acute ischemic stroke; thrombolysis; outcome

Kopaonik, 2018.
674