Page 554 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 554

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
             ПРОХОДНОСТ ИНФАРКТНЕ АРТЕРИЈЕ У ИНФАРКТУ МИОКАРДА СА ЕЛЕВАЦИЈОМ СТ СЕГМЕНТА – АНГИОГРАФСКА СТУДИЈА

            Аутор: Млађана Савић, Анђела Зовкић
            e-mail: mladjana93@gmail.com
            Ментор: проф. др Зоран Перишић
            Клиника за кардиоваскуларне болести, Клинички центар Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Савремена терапија акутног инфаркта миокарда (АИМ) подразумева што брже успостављање циркулације у
            исхемичном делу миокарда. Уколико постоји могућност за успостављање коронарног протока уз помоћ примарне
            перкутане коронарне интервенције (pPCI) у првих 6h од настанка симптома, она ће имати предност над применом
            фибринолитика. Успешност примене pPCI као терапије избора у инфаркту миокарда са елевацијом СТ сегмента (STEMI)
            огледа се у степену перфузије након pPCI.  Најзначајнији параметар који рефлектује степен перфузије јесте TIMI
            (Thrombolysis In Myocardial Infarction) проток, који заједно са демографским, али и ангиографским факторима попут ’pain to
            door’ (PTD) и ’door to balloon’ (DTB) времена диктира успешност pPCI.
            Циљ: Утврђивање постојања корелације између дужине временских интервала PTD и DTB са исходом перкутаних
            коронарних интервенција, на основу оствареног TIMI протока непосредно након процедура.
            Методе: Испитивањем је обухваћено 176 пацијената (129 мушкараца и 47 жена), старости између 28 и 87 година, са
            симптомима АИМ са елевацијом СТ сегмента. Временски параметри PTD и DTB и демографски подаци су преузети из базе
            података. ТIMI проток измерен је на почетку и на крају коронарне ангиопластике.
            Резултати: Након pPCI успостављен је TIMI 3 проток код 155 испитаника (88,1%). Просечно PTD време на основу узорка од
            176 испитаника износи 149±91,6 минута , док је просечно DTB време износило 29±10,97 минута. Коришћењем корелационе
            анализе (p=0,05) , утврђено је да на основу преходно поменутог узорка не постоји статистички значајна веза између ових
            параметара и TIMI протока успостављеног непосредно на крају процедуре.
            Закључак: Иако измерене просечне вредности PTD и DTB времена превазилазе оквире препоручених од стране Европског
            Удружења Кардиолога (European Society of Cardiology), нису значајно утицале на успостављање максималног TIMI 3 протока
            у оклудираним артеријама. Смањење вредности ових параметара значајне су за дугорочну прогнозу и дугорочно смањење
            морталитета од акутних коронарних синдрома, док на проток успостављен непосредно на крају pPCI немају значајан утицај.
            Кључне речи: акутни инфаркт миокарда са елевацијом СТ сегмента (STEMI); primarna perkutana koronarna intervencija (pPCI);
            TIMI проток


                  CORONARY ARTERY FLOW IN ST SEGMENT ELEVATION ACUTE MYOCARDIAL INFARCTION – ANGIOGRAPHIC STUDY

            Author: Mladjana Savic, Andjela Zovkic
            e-mail: mladjana93@gmail.com
            Mentor: Assoc. Prof. Zoran Perisic
            Clinic for cardiovascular diseases, Clinical center Nis, Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction: Modern therapy of acute myocardial infarction implies immediate establishing of circulation in the ischemic part of
            the myocardium. If there is a possibility of establishing coronary flow by primary percutaneous coronary intervention (pPCI) in the
            first 6 hours of the onset of symptoms, it will have an advantage over the use of fibrinolytics. The efficacy of pPCI is reflected in
            perfusion after pPCI. The most significant parameter reflecting the degree of perfusion is Thrombolysis In Myocardial Infarction
            (TIMI) flow, which together with angiographic factors such as ‘pain to door’ (PTD) and 'door to balloon' (DTB) time dictates the
            outcome of pPCI.
            The Aim: To determine the correlation between the PTD and DTB time interval lengths with the result of pPCI based on the
            achieved TIMI flow.
            Material and Methods: The study covered 176 patients (129 men and 47 women), between 28 and 87 years old, with symptoms of
            STEMI. Time parameters of PTD and DTB and demographic data were taken from the database. TIMI flow was measured at the end
            of coronary angioplasty.
            Results: After pPCI, TIMI 3 flow was established in 155 subjects (88.1%). The average PTD time was 149 ± 91.6 minutes, while the
            average DTB time was 29 ± 10.97 minutes. Using the correlation analysis (p = 0.05), based on the mentioned sample, it was found
            that there was no statistically significant relationship between these time parameters and the TIMI flow established after the
            procedure.
            Conclusion: Although the measured mean values of PTD and DTB time exceeded the recommendation frames, they did not
            significantly affect the establishment of the maximum TIMI 3 flow in the occluded arteries. Reduction of this values is important for
            long-term prognosis and reduction of mortality from ACS, but has no significant effect on the flow rate established at the end of
            pPCI.
            Keywords: acute myocardial infarction with ST segment elevation (STEMI); primary percutaneous coronary intervention (pPCI);
            TIMI flow










                                                     Kopaonik, 2018.
          548
   549   550   551   552   553   554   555   556   557   558   559