Page 551 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 551

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

               УТИЦАЈ КАРДИОМЕТАБОЛИЧКОГ СИНДРОМА КОД ПАЦИЈЕНАТА СА АРТЕРИЈСКОМ ХИПЕРТЕНЗИЈОМ НА ОШТЕЋЕЊЕ
                                                      ЦИЉНИХ ОРГАНА

            Аутор: Милица Тикић, Милица Јеремић
            e-mail: milicatikic1993@gmail.com
            Ментор: проф. др Иван Тасић
            Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Кардиометаболички синдром представља скуп метаболичких поремећаја чије су компоненте инсулинска
            резистенција, абдоминална гојазност, артеријска хипертензија, дислипидимија и хипергликемија. Компликације које прате
            овај поремећај су: атеросклероза, оштећење срца и бубрега, инфаркт мозга, масна јетра и др.
            Циљ рада: Циљ овог истраживања био је утврђивање значаја кардиометаболичког синдрома на оштећење циљних органа
            код пацијената са артеријском хипертензијом.
            Материјал и методе: Ретроспективном студијом је обухваћено 57 пацијената. Коришћени клинички параметри су:
            вредности холестерола и глукозе у крви, вредности систолног и дијастолног крвног притиска, индекс телесне масе (BMI),
            индекс масе леве коморе (ILVM), дебљина интиме медије (IMC), плакови на каротидним артеријама, јачина гломеруларне
            филтрације (eGFR). Испитаници су били подељени у две групе (прва група са кардиометаболичким синдромом, друга без)
            на основу критеријума Светске здравствене организације за дијагнозу кардиометаболичког синдрома. Вршено је
            упоређивање наведених параметара између група.
            Резултати: Значајно више вредности артеријског притиска, холестерола и глукозе (p<0,05) забележене су код пацијената са
            кардиометаболичким синдромом у односу на пацијенте без кардиометаболичког синдрома. Није пронађена значајна
            разлика за старосну доб, вредности BMI и eGFR (p>0,05). Захваћеност циљних органа (ILVM, IMC и присуство плакова на
            каротидама) је била израженија код пацијената са кардиометаболичким синдромом, али не и статистички значајна (p>0,05)
            .
             Закључак: Оштећење циљних органа код пацијената који поред хипертензије имају и кардиометаболички синдром је
            чешће него код оних који немају кардиометаболички синдром, али не и статистички значајно у нашој студији. Најчешће су
            присутни плакови на каротидним артеријама, оштећење бубрежне функције, повећање ILVM и задебљање IMC.
            Кључне речи: кардиометаболички синдром; артеријска хипертензија; оштећење циљних органа


              THE EFFECT OF CARDIOMETABOLIC SYNDROME IN PATIENTS WITH ARTERIAL HYPERTENSION ON TARGET ORGANIC DAMAGE

            Author: Milica Tikic, Milica Jeremic
            e-mail: milicatikic1993@gmail.com
            Mentor: Full Prof. Ivan Tasic
            Institute for Treatment and Rehabilitation "Niska Banja", Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction: Cardiometabolic syndrome is a set of metabolic disorders, integral parts of which are  insulin resistance, abdominal
            explanations, arterial hypertension, dyslipidia, and hyperglycaemia. The complications that accompany this disorder are:
            atherosclerosis, heart and kidney damage, brain infarct, fatty liver  etc.
            The Aim: The aim of this study was to determine the significance cardiometabolic syndrome has on whole organ damage in a
            patient with arterial hypertension.
            Material and Methods: The retrospective study covered 57 patients. The clinical parameters used were: cholesterol and blood
            glucose values, systolic and diastolic blood pressure values, body mass index (BMI), left ventricular mass index (ILVM), intima media
            thickness (IMC), plaque on carotid arteries, glomerular filtration (eGFR). Respondents were divided into two groups (the first group
            with cardiometabolic syndrome, the other without) based on the criteria of the World Health Organization for the diagnosis of
            cardiometabolic syndrome. The above parameters were compared.
            Results: Significantly higher values of arterial pressure, cholesterol and glucose (p <0.05) have been observed in patients with
            cardiometabolic syndrome compared to patients without cardiometabolic syndrome. No significant difference was found regarding
            the patient’s age, BMI and eGFR values (p> 0.05). Target organ involvement (ILVM, IMC and presence of plaques on carotids) was
            more pronounced in patients with cardiometabolic syndrome, but not statistically significant (p> 0.05).
            Conclusion: The target organ damage is more often in patients who have cardiometabolic syndrome in addition to hypertension
            than with those without cardiometabolic syndrome, however, it wasn’t statistically significant in our study. Most common
            symptoms present were carotid arterial plaques, renal impairment, ILVM increase and IMC thickening.
            Keywords: cardiometabolic syndrome; arterial hypertension; target organ damage
















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           545
   546   547   548   549   550   551   552   553   554   555   556