Page 509 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ХИПОГАМАГЛОБУЛИНЕМИЈА У ПАЦИЈЕНАТА СА ХРОНИЧНОМ ЛИМФОЦИТНОМ ЛЕУКЕМИЈОМ

Аутори: Вук Поповић, Милош Дичић, Маја Миленковић
e-mail: vuk95vuk@gmail.com
Ментор: проф. др Горан Марјановић
Клиника за хематологију и клиничку имунологију Клиничког центра у Нишу, Meдицински факултет Универзитета у Нишу.

Увод: Хронична лимфоцитна леукемија (HLL) обухвата око 30% свих случајева леукемија одраслих и 25% Нехоџкинских (Non
-Hodgkin) лимфома у земљама Западне Европе и Америке . Према подацима Института за јавно здравље Батут, у Србији се
забележи 100 новодијагностикованих пацијената годишње. Имуни систем у хроничној лимфоцитној леукемији показује
квалитативне и квантитативне дефекте, који се код пацијената манифестују смањеном одбрамбеном способношћу и
бројним аутоимуним феноменима.
Циљ рада: Лечење оболелих од хроничне лимфоцитне леукемије (HLL), инхибиторима тирозин -киназа је привилегија
мањег броја земаља са богатим здравственим системима. До њихове примене у нашем здравственом систему, исход и
квалитет лечења оболелих је могуће побољашати санацијом имунодефицијенције у ризичних болесника.
Материјал и методе: Анализирани су подаци 229 болеснка Клинике за хематологију и клиничку имунологију Kлиничког
центра у Нишу који су имали имунофенотипски потврђену B- хроничну лимфоцитну леукемију. Праћени су следећи
клинички и лабораторијски параметри: старост, пол, performance status , Charlson comorbidity index, стадијум болести по
Binet-у, С-реактивног протеин (CRP), β 2 -микроглобулин, присуство хипогамаглобулинемије и њихов утицај на укупно
преживљавање, трајање времена до прогресије после прве линије терапије и повезаност са одговором на терапију. Даље,
анализирана је дужина интервала до прогресије болести и појаве компликација.
Резултати: Најзначајнији резултати рада су показали да је слабије преживљавање забележено код пацијената са старошћу
изнад 70 година, performance status-ом >2 по ECOG скали, Charlson comorbidity index –ом 2+, вишим стадијумима по Binet-у,
вредностима CRP >5, β 2 микроглобулином >3,5 у моменту прогресије, хипогамаглобулинемијом.
Закључак: Болесници у условима једног центра са неселекционисаном популацијом пацијената са HLL у фази прогресије
болести са неповољним клиничким и лаборатријским факторима прогнозе чији су нивои IgG нижи од 5g/l и
хипогамаглобулинемијама које захватају више класа имуноглобулина би имали корист од профилактичке терапије
интравенским имуноглобулинима.
Кључне речи: Хронична лимфоцитна леукемија (HLL); хипогамаглобулинемија; Non –Hodgkin лимфома

HYPOGAMMAGLOBULINEMIA IN PATIENTS WITH CHRONIC LYMPHOCYTIC LEUKEMIA

Author: Vuk Popovic, Milos Dicic, Maja Milenkovic
e-mail: : vuk95vuk@gmail.com
Mentor: Assoc. Prof. Goran Marjanovic
Clinic of Hematology and Clinical immunology, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: Chronic lymphocytic leukemia (HLL) accounts for about 30% of all cases of adult leukemia and 25% of Non-Hodgkin's
lymphoma in countries of Western Europe and America. According to the Institute of Public Health Batut, 100 newdiagnosed
patients are recorded in Serbia annually. The immune system in chronic lymphocytic leukemia shows qualitative and quantitative
defects, which are manifested in patients with reduced defense ability and numerous autoimmune phenomena.
The Aim: The use of innovative therapies whit tyrosine kinaze inhibitors is currently restricted to rich health care systems. Poorer
healtc care systems could improve the health practice and quality of life of treated patients by identifuing hypogamaglobulinemic
pateients and initiation of immunotherapy in particularly high risk patients..
Material and methods: A total of 229 patients from the Clinic of Hematology and clinical immunology Clinical Centre Nis, with
complete immunophentotype of B chronic lymphocytic leukemia were analyzed. Following parameters were followed: age, sex,
performance status, Charlson comorbidity, Binet stage, C-reactive protein (CRP), β 2 -microglobulin, presence of
hipogamaglobulinemia and their effect on the overall survival and duration of time to progression after first line of therapy.
Results: The adverse effect on overall survival was recorded in patients older than 70 years, with: performance status >2 according
to ECOG scale, Charlsons index 2+, higher Binet score, and with levels of CRP >5, β 2 microglobulin >3.5 at the moment of
progression, hipogammaglobulinemia.
Conclusion: Intravenous immunoglobulin prophylaxis would gave benefit only in high risk patients that are in relapse and IgG levels
>5g/l or with hipogammaglobulinemia of more than one class of immunoglobulins
Keywords: Chronic lymphocytic leukemia (HLL); hypogammaglobulinemia; Non-Hodgkin's lymphoma

Kopaonik, 2018.
503