Page 496 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 496

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                 AНАЛИЗА ТЕРАПИЈСКОГ ОДГОВОРА КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ХРОНИЧНОМ МИЈЕЛОИДНОМ ЛЕУКЕМИЈОМ ЛЕЧЕНИХ
                                               ИНХИБИТОРИМА ТИРОЗИН КИНАЗЕ

            Аутор: Катарина Митић, Јована Петровић
            e-mail: katarinamitic8494@gmail.com
            Ментор: доц. др Иван Тијанић
            Клиника за хематологију и клиничку имунологију, Клинички центар Ниш, Медицински факултет  Универзитета у Нишу.

            Увод: Терапија хроничне мијелоидне леукемије спроводи се инхибитором тирозин киназе прве генерације, којим се
            постиже значајан цитогенетски и молекуларни одговор. Код појаве резистенције и интолеранције уводе се потентнији и
            селективнији, инхибитори тирозин киназе друге генерације.
            Циљ рада: Циљ рада био је проценити ефекaт терапије, који је постигнут током десетогодишњег лечења инхибиторима
            тирозин киназе.
            Материјал и методе: Укупно 65 новодијагностикованих пацијената са хроничном фазом хроничне мијелоидне леукемије
            лечено је у нашем центру у периоду од 2007. до 2017. године. Пацијенти су започели стандардну терапију иматинибом од
            400 mg, а 16/65 (24,6%) преведено је на нилотиниб и то због неуспеха терапије (13) и интолеранције на иматиниб (3). Након
            примењене терапије процењиван је хематолошки, цитогенетски и молекуларни одговор.
            Резултати: У праћеној групи 48/65 (73,8%) пацијената било је млађе од 60 година, док су 37/65 (56,9%) биле жене. Током 6
            месеци од почетка лечења комплетна хематолошка ремисија постигнута је код 63/65 (95,5%) пацијената. Након 6 месеци
            терапије код 40/65 (61,5%) пацијената постигнут је комплетан цитогенетски одговор (CCgR), после 12 месеци CCgR постигнут
            је код 46/63 (73,1%), а након 18 месеци код 50/61 (81,9%) пацијената. Број пацијената са кумулативном стопом CCgR и
            MajorCgR био је 52/65 (80,0%) и 57/65 (87,7%). Средње време праћења пацијената било је 59,2 месеци (распон 6-120
            месеци), док је средње време трајања CCgR одговора било 52,7 месеци (распон 3-114 месеци). Од укупног броја
            испитиваних пацијената велики молекуларни одговор (MMoR) је постигло 47/65 (72,3%), а 18/65 (27,7%) није постигло овај
            ниво одговора. За целу испитивану групу средње време праћења молекуларног одговора било је 57,5 месеци (распон 6-
            102).
            Закључак: Овим испитивањем је потврђено да се инхибиторима тирозин киназе у лечењу хроничне мијелоидне леукемије
            постиже висoка стопа CCgR и MMoR, а за одржавање CCgR од великог значаја је постигнут велики молекуларни одговор.
            Кључне речи: хронична мијелоидна леукемија; инхибитори тирозин киназе; терапија


                THE ANALYSIS OF THERAEUTIC RESPONSE IN CHRONIC MYELOID LEUKEMIA PATIENTS TREATED WITH TYROSINE KINASE
                                                         INHIBITOR

            Author: Katarina Mitic, Jovana Petrovic
            e-mail: katarinamitic8494@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Ivan Tijanic
            Clinic of Hematology and clinical immunology, Clinical Center Nis, Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction: Chronic myeloid leukemia is treated with the first generation tyrosine kinase inhibitor, which achieves cytogenetic
            and molecular response. In the onset of resistance and intolerance, selective second-generation tyrosine kinases inhibitors are
            introduced.
            The Aim: The aim of the study was to evaluate the effect of therapy, which was achieved during ten years of treatment with
            tyrosine kinase inhibitors.
            Material and Methods: A total of 65 newly diagnosed patients with the chronic phase of chronic myeloid leukemia were treated
            during the period from 2007 to 2017. Patients started imatinib treatment in 400 mg dose, and 16/65 (24.6%) were exchanged with
            nilotinib due to failure in therapy (13) and intolerance to imatinib (3). After the applied therapy, hematological, cytogenetic and
            molecular responses were evaluated.
            Results: In the follow-up group, 48/65 (73.8%) patients were under the age of 60, while 37/65 (56.9%) were women. During 6
            months of treatment, complete hematological remission was achieved in 63/65 (95.5%) patients. After 6 months of treatment with
            40/65 (61.5%) of patients, CCgR was achieved, after 12 months CCgR was achieved at 46/63 (73.1%), and after 18 months at 50/61
            (81.9%) patients. The number of patients with cumulative rates of CCgR and MajorCgR was 52/65 (80.0%) and 57/65 (87.7%). The
            mean follow-up time of the patient was 59.2 months (range 6-120), while the mean duration of the CCgR response was 52.7
            months (range 3-114). Out of the total number of patients tested, MMoR achieved 47/65 (72.3%), and 18/65 (27.7) did not achieve
            this level of response. For the entire study group, the mean time for monitoring the molecular response was 57.5 months (range 6-
            102).
            Conclusion: This study confirmed that tyrosine kinase inhibitors in the treatment of chronic myeloid leukemia achieve a high CCgR
            and MMoR rate, and MMoR was achieved to maintain CCgR of high importance.
            Keywords: chronic myeloid leukemia; tyrosine kinase inhibitors; therapy











                                                     Kopaonik, 2018.
          490
   491   492   493   494   495   496   497   498   499   500   501