Page 434 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 434

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
               ПРОЦЕНА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ПРИСУСТВА ДЕПРЕСИЈЕ КОД БОЛЕСНИКА СА АДРЕНАЛНИМ ИНЦИДЕНТАЛОМИМА

            Аутор: Антоан Стефан Шојат, Марко Тодоровић
            e-mail: antoanstefan.sojat@gmail.com
            Ментор: асист. др Љиљана Марина
            Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Mедицински факултет
            Универзитета у Београду

            Увод: Код 50-81% болесника са хиперкортицизмом се јавља тешка депресија. До сада није познато да ли болесници са
            адреналним инциденталомима (АИ) имају виши ризик од депресије. Сем тога, досадашње студије су показале да
            болесници са АИ имају нижи квалитет живота (Engl. QоL) у поређењу са здравим контролама.
            Циљ рада: Скрининг болесника са АИ – нефункцијским АИ (НАИ) и (могућом) аутономном секрецијом кортизола ((М)АСК)
            на присуство депресије и процена њиховог квалитета живота.
            Материјал и методе: 72 болесника, 40 са АИ и 32 здраве контроле. Болесници са АИ су подељени према вредности
            кортизола у 1mg дексаметазонском супресионом тесту (1mg-ДСТ) на две групе:  <50 nmol/l, 17 са НАИ и >50 mmol/l, 23 са
            (М)АСК. За детекцију депресије коришћена је Бекова скала депресиије (БДИ-II) а за процену квалитета живота коришћен је
            упитник СФ-36.
            Резултати: Болесници са АИ су имали значајно виши БДИ-II скор у односу на здраву контролу, p=0.002. У групи са АИ,
            пацијенти са (М)АСК су имали значајно виши БДИ-II скор у односу на НАИ (p=<0.01). Постојала је значајна позитивна
            корелација између БДИ-II скора и поноћног кортизола (ρ=0.527, p<0.001), кортизола у 1mg-ДСТ-у (ρ=0.594, p<0.001) и
            величине тумора (ρ=0.362, p=0.02) а поноћни кортизол је био независни предиктор тешке депресије (ОR 1.029, 95%CI ОR
            1.01-1.05, p=0.01). Болесници са (М)АСК су имали значајно лошије скорове категорија СФ-36 у односу на болеснике са НАИ.
            Постојала је значајна негативна корелација између поноћног кортизола (ρ=0.527, p<0.001), кортизола у 1mg-ДСТ-у (ρ=0.594,
            p<0.001) и адренокортикотропног хормона (ρ=0.362, p=0.02) са свим категоријама СФ-36 осим за две. Постојала је и значајна
            негативна корелација између БДИ-II скора и СФ-36 у осам од девет категорија.
            Закључак: Болесници са АИ и (М)АСК имају високу преваленцију депресије и значајно нижи квалитет живота у односу на
            НАИ, који корелирају са суптилним вишком кортизола. Резултати наше студије сугеришу да скрининг на депресију треба да
            постане интегративни део у евалуацији болесника са АИ.
            Кључне речи: адренални инциденталоми; надбубрег; кортизол; депресија; квалитет живота


                              QUALITY OF LIFE AND DEPRESSION IN PATIENTS WITH ADRENAL INCIDENTALOMA

            Author: Antoan Stefan Sojat, Marko Todorovic
            e-mail: antoanstefan.sojat@gmail.com
            Mentor: TA Ljiljana Marina
            Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases, Clinical Centre of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: Severe depression is present in 50-81% of patients with hypercortisolism. So far, it is not known if patients with
            adrenal incidentaloma (AI) also carry a risk of depression. Furthermore, recent studies have shown that patiens with AI have lower
            quality of life (QoL) than healthy controls.
            The Aim: To screen patients with AI - nonfunctional AI (NAI) and the ones with (possible) autonomus cortisol secretion ((P)ACS) for
            depression and to evaluate their QoL.
            Material and Methods: We evaluated 72 patients, 40 with AI and 32 healthy controls. Patients with AI were divided based on
            cortisol value after 1 mg overnight dexamethasone suppression test (1 mg-DST) into two groups: <50 nmol/l, 17 with NAI and >50
            mmol/l, 23 with (P)ACS. Beck depression inventory (BDI-II) was used to detect depression and the SF-36 questionnaire was used to
            evaluate the QoL.
            Results: Patients with AI had significantly higher BDI-II score than healthy controls, p=0.002. Patients with (P)ACS had significantly
            higher BDI-II score than patients with NAI, p<0.01. There was a significant positive correlation between the BDI-II score and the
            levels of midnight cortisol (ρ=0.527, p<0.001), 1mg-DST cortisol (ρ=0.594, p<0.001) and tumor size (ρ=0.362, p=0.02). Midnight
            cortisol was an independent predictor of depression (OR 1.029, 95%CI OR 1.01-1.05, p=0.01). Patients with (P)ACS had significantly
            lower domain SF-36 scores than NAI group. There was a significant correlation between midnight cortisol levels (ρ=0.527, p<0.001),
            1mg-DST cortisol (ρ=0.594, p<0.001) and adrenocorticotropic hormone (ρ=0.362, p=0.02) with all SF-36 domains but two. There
            was also a significant negative correlation between BDI-II scores and eight out of nine SF-36 domains.
            Conclusion: The results of our study suggest that screening for depression should become an integral part of the evaluation of AI
            patients.
            Keywords: adrenal incidentalom; adrenal gland; cortisol; depression; quality of life













                                                     Kopaonik, 2018.
          428
   429   430   431   432   433   434   435   436   437   438   439