Page 431 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УТИЦАЈ ИНТЕЗИВНОГ ТРЕНИРАЊА ПРОФЕСИОНАЛНИХ СПОРТИСТА НА ИЗМЈЕНЕ ТЈЕЛЕСНОГ САСТАВА И ИНСУЛИНСКЕ
СЕНЗИТИВНОСТИ

Аутор: Александра Филиповић
е-mail: аfilipovic95@yahoo.com

Mентор: кл. асист. др Бојана Поповић
Клиника за eндокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
Универзитета у Београду
Увод: Позитиван утицај физичке активности на пораст инсулинске сензитивности је недвосмислено доказан у
различитимбиолошким моделима. Исто је показано и код професионалних спортиста, код којих су додатно потврђени
снижени ризици за дијабетес мелитус и хипертензију касније у животу. Међутим, пролонгирани тренинзи доводе до
поремећаја енергетске хомеостазе, услед смањења енергетских резерви, оштећења мишића и пораста нивоа
инфламаторних медијатора.
Циљ рада: Циљ нашег рада је био да испитамо одлике тјелесног састава и метаболизма гликозе код
професионалнихспортиста у периоду интензивних тренинга.
Материјал и методе: Студијску групу је чинило 37 професионалних спортиста,и то 21 ватерполиста и16 рвача. Контролнаг
рупа се састојала од 20 седентарних испитаника упарених са спортистима према годинама старости. Свим испитаницима су
рађене антропометријске мјере, процењиван тјелесни састав и узимани узорци за биохемијске анализе, и то ујутру након
преконоћног гладовања. Узимани су узорци венске крви за одређивање гликемије и базног нивоа инсулина. Инсулинска
резистенција је проћењивана израчунавањем HOMA-IR индекса. Тјелесни састав је проћењиван путем биоимпеданце.
Резултати: Обjе групе спортиста су имале значајно већу масу немасног ткива у односу на контролу,а највећу масу масног
ткива су имали ватерполисти, значајно већу у односу и на рваче и контроле. Најнижу базну гликемију су имале контроле,
значајно нижу у односу на рваче. Неочекивано, спортисти су у односу на контроле имали значајно виши и инсулин и HOMA-
IR.
Закључак: Ово истраживање показало је да релативно екстремне ситуације,као што су стања пролонгираног вјежбања
иекстремни дијететски режими, могу довести до измјене метаболичког профила и стања пролазне инсулинске
резистенције.
Кључне речи: професионални спортисти; пролонгирано вјежбање; инсулинска резистенција

THE EFFECT OF INTENSE TRAINING OF PROFESSIONAL ATHLETES ON BODY COMPOSITION AND INSULIN SENSITIVITY

Author: Aleksandra Filipovic
e-mail: аfilipovic95@yahoo.com
Mentor: TA Bojana Popovic
Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases, Clinical Center of Serbia,Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: The positive effect of physical activity on insulin sensitivity has been undoubtedly proven in many differentbiological
models. The same has been shown in professional athletes, which also have the benefit of lower risk from diabetes mellitus and
hypertension later in life. On the other hand, prolonged periods of intense physical activity lead to disturbances in energy
metabolism due to decrease in energy reserves, muscle damage and increased levels of inflammatory cytokines.
Тhe Aim: Ourgoalwas to examinebodycompositionandglucosemetabolism in professionalathletes, during a period
ofintensephysicalactivity.
Material and Methods: Our study group included 37 professional athletes, 21 waterpolo players and 16 wrestlers. Controlgroup
consisted of 20 sedentary subjects, matched by age. We determined the anthropometric parameters and measured body
composition of all participants. Blood samples for biochemistry were collected in the morning, after an overnight fast. We
determined glucose level and basal insulin. Insulin resistance was estimated by calculating HOMA-IR index. Body composition was
estimated by bioimpedance.
Results: The athletes had significantly higher fat free mass than controls, and the highest fat mass was observed in
waterpoloplayers, significantly higher compared to both wrestlers and controls. The lowest basal glycemia was registred in
controls, significantly lower compared to wrestlers. Surprisingly, the athletes had significantly higher insulin and HOMA-IR
compared to controls.
Conclusion: This research demonstrated that extreme situations, like prolonged training and extreme diets, can lead to changesin
metabolism and transient insulin resistance.
Keywords: professional athletes; prolonged physical activity; insulin resistance

Kopaonik, 2018.
425