Page 432 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 432

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
             АНАЛИЗА УТИЦАЈА КОГНИТИВНЕ ДИСФУНКЦИЈЕ НА ФАКТОРЕ КАРДИОВАСКУЛАРНОГ РИЗИКА У БОЛЕСНИКА СА ТИПОМ 2
                                                        ДИЈАБЕТЕСА

            Аутор: Андрија Мирчевић
            e-mail: andrijamircevic@gmail.com
            Ментор: кл. асист. др Марија Маћешић
            Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, Медицински факултет
            Универзитета у Београду

            Увод: Резултати бројних епидемиолошких и клиничких студија су указали на значајну повезаност испољавања когнитивне
            дисфункције (КД) и типа 2 дијабетеса(Т2Д).
            Циљ рада: Овај рад анализира утицај КД на факторе кардиоваскуларног ризика у болесника са Т2Д.
            Материјал и методе: Истраживањем је обухваћено 44 болесника са Т2Д, код којих су евалуирани: гликозилирани
            хемоглобин (HbA1c), липидни профил (укупни холестерол (h), HDL-h, LDL-h, триглицериди), учесталост хипертензије (HTA),
            показатељи укупне и абдоминалне гојазности (индекс телесне масе – ИТМ, обим струка – ОС ). На основу примене МОCA
            упитника сви испитаници су подељени у две групе: болесници са Т2Д са очуваном когнитивном функцијом (N=14) и
            болесници са Т2Д и КД (N=30).
            Резултати: Просечна старосна доб испитаника са дугогодишњим трајањем Т2Д (14,30+/-9,77 година) је била 63,25+/-10,94
            година. КД је дијагностификована у 68,2% испитаника, просечан МОСА скор је износио 22,50+/-4,56. Хипертензија је
            регистрована у 79,5% болесника са Т2Д, док је била још учесталија у испитаника са КД (86,7%, p˂0,05). HbA1c, параметар
            гликорегулација је био виши у групи болесника са КД у односу на оне без (9,41+/-1,66 vs 8,99+/-1,32, p=0,026). Ниво укупног
            h и триглицерида је био значајно виши (5,49+/-1,21 vs 5,10+/-0,94 mmol/l p=0,043; 2,04+/-0,83 vs 1,65+/-1,61 mmol/l, p=0,015),
            а HDL-h значајно нижи (1,11+/-0,40 vs 1,32+/-0,47 mmol/l, p=0.034) у болесника са КД у поређењу са болесницима без КД.
                                                                                 2
            Није уочена статистички значајна разлика у нивоу ИТМ (30,86+/-6,54 vs 30,68+/-5,29 kg/m ) и ОС (105,20+/-17,58 vs 101,29+/-
            16,01 cm, p=нс) у испитаника са и без КД.
            Закључак: Повишен ниво укупног холестерола и триглицерида уз снижен HDL-h и присуство HTA, у условима
            незадовољавајуће метаболичке контроле, остварају важну улогу у испољавању когнитивног слабљења и његовог утицаја на
            повећање кардиоваскуларног ризика у болесника са Т2Д.
            Кључне речи: когнитивна дисфункција; тип 2 дијабетеса; кардиоваскуларни ризик


             ANALYSIS OF INFLUENCE OF COGNITIVE DISFUNCTION ON CARDIOVASCULAR RISK FACTORS IN PATIENTS WITH TYPE 2 DIABETES

            Author: Andrija Mircevic
            e-mail: andrijamircevic@gmail.com
            Mentor: TA Marija Macesic
            Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases of the Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of
            Belgrade

            Introduction: Numerous epidemiological and clinical studies suggest that there is a significant relationship between the
            development of cognitive dysfunction (CD) and type 2 diabetes (T2D).
            The Aim: To analyse the effect of CD on cardiovascular risk factors in T2D patients.
            Material and Methods: We included 44 patients with T2D. Parameters evaluated were: HbA1c, lipid profile ( total cholesterol (h),
            HDL-h, LDL-h, triglycerides), hypertension prevalence, parameters of total and abdominal obesity (body mass index - BMI, waist
            circumference). Based on the results of MOCA test, the patients were divided into 2 groups: T2D patients with preserved cognitive
            function (N=14) and T2D patients with CD (N=30).
            Results: Average age of our patients with longterm T2D (14,30+/-9,77 years) was 63,25+/-10,94 years. CD was diagnosed in 68,2%
            of patients with T2D and the average MOCA score was 22,50+/-4,56. Hypertension was registered in 79,5% of patients with T2D,
            while hypertension prevalence in patients with CD was more common (86,7%, p˂0,05). HbA1c was higher in the CD pa ent group
            compared to the group without (9,41+/-1,66 vs 8,99+/-1,32, p=0,026). Total cholesterol and triglycerides were significantly higher
            (5,49+/-1,21 vs 5,10+/-0,94 mmol/l p=0,043; 2,04+/-0,83 vs 1,65+/-1,61 mmol/l, p=0,015), while HDL-h was significantly lower
            (1,11+/-0,40 vs 1,32+/-0,47 mmol/l, p=0.034) in patients with CD. No statistically significant difference was observed in levels of
            BMI (30,86+/-6,54 vs 30,68+/ 5,29 kg/m2) and waist circumference (105,20+/-17,58 vs 101,29+/-16,01 cm, p=ns) between two
            groups.
            Conclusion: Increased level of total cholesterol and triglycerides with lowered HDL-h and presence of HTA, under circumstances of
            inadequate metabolic control, have an important role in development of cognitive decline and its effect on the increase in
            cardiovascular risk in patients with T2D.
            Keywords: cognitive dysfunction; type 2 diabetes; cardiovascular risk












                                                     Kopaonik, 2018.
          426
   427   428   429   430   431   432   433   434   435   436   437