Page 355 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ЛЕЧЕЊЕ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ МЕЂУ СЕОСКИМ СТАНОВНИШТВОМ И АДХЕРЕНЦА ЗА ПРОПИСАНЕ ЛЕКОВЕ

Аутор: Младеновић Андријана, Чеврљаковић Милан, Николић Марко
e-mail: andrijanamladenovic1995@gmail.com
Ментор: Асист. др Стокановић Драгана
Катедра за фармакологију са токсикологијом, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Кардиоваскуларне болести су болести савременог човека на чији настанак можемо превентивно деловати. Сви знамо
да су главни кривац за кардиоваскуларне болести лоше животне навике, најпре пушење, недостатак физичке активности и
нездрава храна.
Циљ рада: Циљ ове студије је било истраживање лечења кардиоваскуларних болести међу сеоским становништвом,
истраживање фактора ризика и понашања сеоског становништва према лечењу кардиоваскуларних болести.
Материјал и методе: Истраживање је урађено у децембру 2017. године међу сеоским становништвом на југу Србије.
Коришћена је метода анкетирања и учествовало је 78 испитаника.
Резултати: Најчешћа болест била је артеријска хипертензија (94,9%). Укупно 12 њих (15,4%) боловало је од неког типа
аритмије, а остале кардиоваскуларне болести биле су ретке. У већини случајева се радило о вишегодишњем трајању
болести (85,9%). Најчешће коришћени лекови били су ACE инхибитори или антагонисти ангиотензинских рецептора (78,2%),
бета-блокатори (56,4%), ацетилсалицилна киселина (26,9%), док су остали процентуално мање коришћени. Најчешћа
комбинација била је ACE инхибитори и бета-блокатори (69,0%). Пацијентима који су боловали од артеријске хипертензије
најчешће је прописана монотерапија (36,5%) или двојна антихипертензивна терапија (39,2%). Оболели од артеријске
хипертензије у 18,9% наводе да самоиницијативно мењају терапију, а 87,8% да редовно узимају терапију. Од укупно 5
испитаника са стабилном ангином пекторис терапија коју су навели није била у складу са смерницама за терапију ове
болести.
Закључак: Када су у питању лекови за терапију кардиоваскуларних болести, њихов број се углавном кретао од 1 до 4, што су
чинили пре свега ACE инхибитори, бета-блокатори и ацетилсалицилна киселина. Осим у случају артеријске хипертензије,
коришћена терапија за друге кардиоваскуларне болести није била у складу са актуелним смерницама. Ниска адхеренца за
прописану медикаментозну терапију је била у вези са ниском адхеренцом за препоручене хигијенско-дијететске мере.
Кључне речи: лечење; кардиоваскуларне болести; сеоско становништво; артеријска хипертензија

THE TREATMENT OF CARDIOVASCULAR DISEASES AMONG RURAL POPULATION AND ADHERENCE TO PRESCRIBED MEDICATION

Author: Mladenovic Andrijana, Cevrljakovic Milan, Nikolic Marko
e-mail: andrijanamladenovic1995@gmail.com
Mentor: TA Stokanovic Dragana
Department of Pharmacology and Toxicology, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: Cardiovascular diseases are the diseases of modern man which we can prevent. We all know that the main causes of
cardiovascular diseases are bad life habits, primarily smoking, lack of physical activity and unhealthy diet.
The Aim: The aim of this study was to examine the treatment of cardiovascular diseases among rural population, risk factors and
reaction of people from rural areas towards treatment of cardiovascular diseases.
Material and Мethods: The research was conducted in December 2017 among rural population Southern Serbia. The survey
method was used, and 78 people participated.
Results: The most common disease was arterial hypertension (94.9%). In total, 12 people (15.4%) suffered from some sort of
arrhythmia, while other types of cardiovascular diseases were rare. In most cases, it was a matter of long-term condition (85.9%).
The most often used medications were: ACE inhibitors or angiotensin receptor blockers (78.2%), beta blockers (56.4%),
acetylsalicylic acid (26.9%), while others were used in smaller percentage. The most common combination was ACE inhibitors and
beta blockers (69.0%). Patients suffering from arterial hypertension were most often given monotherapy (36.5%), or dual
antihypertensive therapy (39.2%). Those affected by arterial hypertension, in 18.9% have self-initiated change of therapy, and
87.8% regularly took therapy. Out of 5 participants with stable angina pectoris, the therapy they have been undergoing was not in
accordance with the directions for the treatment of this disease.
Conclusion: When it comes to medication for cardiovascular diseases, their number ranged mostly from 1 to 4, and it included
primarily ACE inhibitors, beta-blockers and acetylsalicylic acid. Except in the case of arterial hypertension, the therapies used for
other cardiovascular diseases were not in accordance with current guidelines. Low adherence to prescribed medical therapy is in
correlation with low adherence to hygienic-dietary recommendations.
Keywords: treatment; cardiovascular diseases; rural population; arterial hypertension

Kopaonik, 2018.
349