Page 351 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 351

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                              ПРИМЕНА АНТИХИПЕРТЕНЗИВНИХ ЛЕКОВА У РОМСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ У НИШУ

            Аутор: Фатима Шабановић, Милица Видановић, Милица Стојановић
            e-mail: fatimasabanovic94@gmail.com
            Ментор: проф. др Гордана Пешић
            Катедра Фармакологија са токсикологијом, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: У ромској мањини постоји већа преваленца неких хроничних болести као што су болести кардиоваскуларног система,
            дијабетес мелитус, гојазност и болести бубрега. Хипертензија је дефинисана када је систолни крвни притисак 140 mmHg и
            више, дијастолни 90 mmHg и више.
            Циљ рада: Циљ овог рада је био да се испита примена антихипертензивних лекова у ромској популацији у Нишу.
            Материјал и методе: Анкетирање је спроведено у јануару 2018. године на територији града Ниша. Упитник је био
            анониман, састављен од тридесетак питања. Истраживањем је испитано 50 испитаника ромске популације.
            Резултати: У испитиваној групи просечне вредности систолног, односно дијастолног крвног притиска су биле 156,50±13,79
            mmHg и 100±14,43 mmHg редом. Највише измерене вредности су биле за систолни 223,47±231,05 mmHg, односно
            115,92±21,25 mmHg за дијастолни крвни притисак. Циљне вредности крвног притиска су биле постигнуте код свега 8
            испитаника. Виши систолни крвни  притисак је повезан са присуством симптома након терапије, употребом нитрата и већим
            укупним бројем лекова. Од укупног броја испитаника лекара редовно посећује 56% мерач артеријског крвног притиска
            поседује 60,4%  али најчешће (72,0%) мере само по потреби. Када је у питању редовност у узимању медикаментозне
            терапије 64,0% узима редовно, 8% по потреби, а 28% није редовно.
            Закључак: Трећина испитаника не узима терапију редовно, а више од половине има дијагностиковану бар још једну болест
            поред артеријске хипертензије. Узимање лекова по потреби је осам пута ређе код оних који редовно посећују лекара.
            Кључне речи: ромска популација; хипертензија; обољење; кардиоваскуларне болести


                                   USAGE OF ANTIHYPERTENSIVE DRUGS IN ROMA POPULATION IN NIŠ

            Author: Fatima Šabanović, Milica Vidanović, Milica Stojanović
            e-mail: fatimasabanovic94@gmail.com
            Mentor: Full Prof. Gordana Pešić
            Department of Pharmacology with toxicology, Faculty of Medicine University of Niš

            Inroduction: There is a greater prevalence of some chronic diseases in Roma minority, such as cardiovascular diseases, diabetes
            mellitus, obesity and kidney disease. Hypertension is defined when systolic blood pressure is 140 mmHg and higher and diastolic 90
            mmHg and higher.
            The Aim: The goal of this paper was to investigate the use of antihypertensive drugs in the Roma population in Niš.
            Material and Мethods: The survey was conducted in January 2018 on the territory of the city of Niš. The questionnaire was
            anonymous, composed of thirty questions. The survey examined 50 Roma respondents.
            Results: In the examined group, the mean values of systolic and diastolic blood pressure were 156.50 ± 13.79 mmHg and 100.70 ±
            14.43 mmHg, respectively. The highest measured values were for systolic 223.47 ± 231.05 mmHg, or 115.92 ± 21.25 mmHg for
            diastolic blood pressure. Target blood pressure values were achieved in only 8 examinees. Higher systolic blood pressure is
            associated with the presence of symptoms after therapy, the use of nitrates and a larger number of drugs in total. Of the total
            number of respondents, 56.0% visit the doctor regularly. When autonomous blood pressure control is concerned, 60.4% of
            respondents have an arterial blood pressure meter, but most often (72.0%) measure it only when necessary. As for the regularity in
            taking the prescribed therapy, 64.0% take it regularly, 8% if necessary, and 28% are not regular.
            Conclusion: A third of respondents do not take their therapy regularly, and more than half have diagnosed at least one disease in
            addition to arterial hypertension.Taking medications only when necessary is eight times as rare in patients who visit a doctor
            regularly.
            Keywords: Roma population; hypertension; disease; cardiovascular diseases
























                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           345
   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356