Page 354 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
АДХЕРЕНЦА ЗА ПРОПИСАНУ ТЕРАПИЈУ И ПРЕПОРУЧЕНЕ ХИГИЈЕНСКО-ДИЈЕТЕТСКЕ МЕРЕ У ЛЕЧЕЊУ АРТЕРИЈСКЕ
ХИПЕРТЕНЗИЈЕ

Аутор: Милица Динић, Кристина Ранђеловић, Кристина Јовановић
e.mail: dinicmilica1994@yahoo.com
Ментор: Асист. др Драгана Стокановић
Катедра за фармакологију са токсикологијом, Медицински факултет, Универзитет у Нишу

Увод: Артеријска хипертензија је најмасовнија незаразна болест савременог човечанства. У настанку артеријске
хипертензије велики утицај имају фактори ризика ( пушење, алкохол, дијета масном храном, претерани унос соли,
конзумирање кофеина и наркотика).
Циљ рада: Истраживање је осмишљено са циљем да се истражи у ком степену пацијенти који болују од артеријске
хипертензије у Нишу, после потврђене дијагнозе, поштују препоруке лекара и придржавају се прописане
терапије,хигијенско-дијететских мера и испитивање њиховог утицаја на вредности артеријског крвног притиска.
Материјал и методе: Студија је спроведена у Клиничком центру у Нишу у јануару 2018. Године. Коришћена је метода
анкетирања и учествовало је 62 испитаника.
Резултати: Највећи број испитаника је био на двојној антихипертензивној терапији (39,7%), 16 (25,4%) на монотерапији, 12
(19,0%) на тројној и 8 (12,7%) на терапији са 4 антихипертензивна лека. Најчешће коришћени лекови су из следећих група:
ACE инхибитори или антагонисти ангиотензинских рецептора (79,4%), антагонисти калцијумових канала (55,6%) и бета-
блокатори (54,0%),. Нешто више од 10% испитаника није узимало редовно прописане лекове. Предикторе добре адхеренце
су веће снижење систолног крвног притиска (p<0,05) и корекција исхране. Укупно 50 испитаника (79,4%) је применило неку
од нефармаколошких мера за смањење артеријског крвног притиска: корекција исхране (77,8%), смањење уноса соли
(74,6%), смањење телесне масе (50,8%), повећање физичке активности (60,3%). Кафу су конзумирала 53 испитаника (84,1%),
цигарете 22 испитаника (34,9%), а алкохол њих 16 (25,4%). Независни предиктор примене нефармаколошких мера је била
препорука од стране лекара (p<0,001).
Закључак: Сваки десети оболели од артеријске хипертензије не узима редовно прописане лекове. Добра адхеренца за
медикаментозну терапију омогућава веће снижење систолног крвног притиска захваљујући медикаментозној терапији и
повезана је са корекцијом исхране. Главни предуслов за примену нефармаколошких мера је препорука лекара.
Кључне речи: терапија; хигијенско-дијететске мере; лечење; артеријска хипертензија

ADHERENCE FOR REGISTERED THERAPY AND RECOMMENDED HYGIENIC-DIETETIC MEASURES IN THE TREATMENT OF ARTERIAL
HYPERTENSION

Author: Milica Dinić, Kristina Randjelović, Kristina Jovanović
e-mail: dinicmilica1994@yahoo.com
Mentor: Asist. dr Dragana Stokanović
Department of Pharmacology with Toxicology, Faculty of Medicine, University of Nis

Introduction: Arterial hypertension is the most massive non-infectious disease of modern humanity. In the onset of arterial
hypertension, there are many risk factors (smoking, alcohol, dietary fat, excessive in take of salt, caffeine and narcotic
consumption) have a major impact.
The Аim: The aim of the study was to explore the percentage of the patients in Nis, who suffer from arterial hypertension, who
hold on to the recommendations of doctors and to comply with therapies, hygienic-dietary measures and to investigate their
influence on blood pressure.
Material and Methods: The study was conducted at the Clinical Center in Niš in January 2018. The survey was used and sixtytwo
respondents participated.
Results: The highest number of subjects was on dual antihypertensive therapy (39.7%), 16 (25.4%) on monotherapy, 12 (19.0%) on
triple and 8 (12.7%) on therapy with 4 antihypertensive medicines. The most commonly used medicines are from the following
groups: ACE inhibitors or angiotensin receptor antagonists (79.4%), calcium antagonists (55.6%), and beta-blockers (54.0% ). Fifty
subjects (79.4%) applied some of the non-pharmacological measures to reduce arterial blood pressure: diet (77.8%), salt reduction
(74.6%), weight reduction (50.8%), increase in physical activity (60.3%). Coffee was consumed by 53 respondents (84.1%),
cigarettes by 22 respondents (34.9%), and alcohol by 16 (25.4%). Independent predictors of use non-pharmacological measures
were recommendations of doctors (p<0.001).
Conclusion: Every tenth patient with arterial hypertension does not take prescribed therapy regularly. A good adherence to
medicament therapy allows greater reduction in systolic blood pressure due to medication therapy and it is conected with diet
correction. The main precondition for the application of non-pharmacological measures is the recommendation of a doctor.
Keywords: therapy; hygienic-dietary measures; treatment; arterial hypertension

Kopaonik, 2018.
348