Page 21 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 21

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                      ЗАСТУПЉЕНОСТ ХОМОЗИГОТНО-РЕЦЕСИВНИХ ОСОБИНА КОД СТАНОВНИКА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

            Аутор:Анђела Игић, Мина Игњатијевић, Јована Лазић
            e-mail: igicandjela@gmail.com
            Meнтор: Доц. др Марија Вукелић-Николић
            Институт за биологију са хуманом генетиком, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Свеје динке одређене врсте у свом генотипу носе одређени број доминантних и рецесивних алела, те у фенотипу
            експримирају различит број доминантних и рецесивних особина.
            Циљ рада:Циљ истраживања био је испитивање учесталости и утврђивање значајне корелације између хомозиготно-
            рецесивних особина (ХРО) код здравог, радноспособног становништва југоисточне Србије.
            Материјал и методе: На узорку од 90 радноспособних испитаника старости између 18 и 24 године, свако миспитанику је
            физикалним прегледом и интервјуом утврђивано присуство тј. одсуство 21 ХРО, узимајући у обзир само рецесивне
            фенотипове.
            Резултати:Најраспрострањенија рецесивна особина је одсуство пега (нађена код 78 испитаника, односно 86,66%). Најређа
            особина су танке усне (код 18 испитаника, односно 20%). Међу испитаницима није било оних са мање од 6, нити са више од
            16 ХРО. Од шест до осам ХРО било је присутно код 16 испитаника (17,78%), а 5 особа је имало 15 или 16 ХРО (5,55%
            испитаника). Иако су испитиване особине чији се гени не налазе на полним хромозомима, пронађена је значајна
            корелација између женског пола и две ХРО: раван скалп и потпуно одсуство длачица на средњим дигиталним фалангама,
            састатисичком значајношћу мањом од p<0,01. Корелација између одсуства пега и немогућности попречног савијања језика
            показала је статистичку значајност мању од p<0,05. Удруженост меке косе и немогућности додиривања подлактице палцем
            показала се статистички значајном са коефицијентом корелације мањим од p<0,05. И стустатистичку значајност p<0,05 је
            имала и удруженост следећих  ХРО- не постојање јамице на бради и дистални чланак малог прста који није повијен ка
            четвртом прсту.
            Закључак: И ако је наша студија спроведена на релативно малом броју становника,  даје нам увид о заступљености
            хомозиготно-рецесивних особина међу младим, здравим радноспособним становништвом.
            Кључне речи:генетска хомозиготност; удруженост хомозиготно-рецесивних особина


                    REPRESENTATION OF HОМОZYGOUS RECESSIVE CHARACTERISTICS IN INHABITANTS OF SOUTH-EAST SERBIA

            Author:Andjela Igić, Mina Ignjatijević, Jovana Lazić
            e-mail:igicandjela@gmail.com
            Menthor: Assist.Prof. MarijaVukelić-Nikolić
            Institute of Biology and Human Genetics,Medical Faculty University of Nis

            Introduction:All individuals of a particular species carry certain number of dominant and recessive alleles in their genotype and
            they express certain number of dominant and recessive traits in their phenotype.
            The Aim:The aim of this study was to investigate the frequency and determine significant correlations between homozygous
            recessive characteristics(HRCs) in healthy,working-age population of South-East Serbia.
            Material and Methods:The sample was comprised of 90 working-age individuals.Research was done by external physical
            examination and an interview, investigating presence of 21HRCs taking into account only recessive phenotypes.
            Results: The most widespread HRC is absence of freckles, found in 78 subjects(86.66%).The rarest feature is thin lips, found in 18
            subjects(20%).There were no respondents with less than 6, nor more than 16 HRCs.Six to eight HRCs were found in 16
            individuals(17.78%), while 15 or 16 HRCs were found in 5 individuals(5.55%).Despite the fact that the genes controlling such
            qualitative recessive traits are not distributed in sex chromosomes,significant correlation was found between female sex and two
            HRCs:flat scalp and complete absence of hair on middle digital phalanges, with a significance level of p<0.01.Correlation between
            lack of freckles and inability of bending a tongue was significant, with a statistical significance level of p<0.05.The same statistical
            significance p<0.05 was also found between soft hair and inability of touching the forearm with a thumb, and between the absence
            of chin dimple and the distal part of a finger not bent towards the fourth finger.
            Conclusion:Although our study has been conducted on a relatively small number of inhabitants,it gives us an insight into the
            presence of homozygous recessive traits among young healthy working-age population.
            Keywords: genetical homozygosity; correlation between homozygous recessive traits



















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                            15
   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26