Page 194 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЗНАЧАЈ ОДРЕЂИВАЊА ЦИТОКИНА У ПРОЦЕНИ ОДБАЦИВАЊА ГРАФТА КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ТРАНСПЛАНТИРАНИМ
БУБРЕГОМ

Аутор: Владана Стојиљковић, Мина Цветковић, Александра Димитријевић
e-mail: vladana93@hotmail.com
Ментор: проф. др Татјана Цветковић
Институт за биохемију, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: У дугорочном периоду након трансплантације бубрега, најчешћи узроци оштећења алографта су хронична
нефропатија алографта, хронично одбацивање, али и оксидативни стрес и васкуларне лезије. У свим овим стањима постоји
одређени ниво инфламације ткива и продукције проинфламаторних цитокина, укључујући и TNF-α, IL-1β i IL-18, у највећем
обиму из макрофага.
Циљ рада: Циљ нашег истраживања био је да одредимо предиктивну вредност TNF-α, IL-1β i IL-18 у праћењу компликација
алографта код пацијената са трансплантираним бубрегом у вишегодишњем периоду након трансплантације.
Материјал и методе: У истраживању је учествовало 65 пацијената, у различитом периоду након трансплантације бубрега, и
30 здравих волонтера који су чинили контролну групу. Пацијенти су у складу са временом које је протекло од
трансплантације били подељени у 3 групе (12-24, 24-48 и више од 48 месеци након трансплантације). Концентрације TNF-α,
IL-1β i IL-18 у плазми испитаника мерене су ELISA техником.
Резултати: Концентрација TNF-α је била статистички значајно виша у првој групи пацијената у односу на друге две и
контролну групу (p<0,05). Концентрација IL-1β била је значајно нижа у трећој групи пацијената у односу на другу (p<0,01) и
контролну групу (p<0,01), док ниво IL-18 није показао статистички значајне разлике мећу испитиваним групама.
Закључак: TNF-α би могао да буде користан маркер праћења и детекције потенцијално субклиничког оштећења алографта у
другој години након трансплантације. Динамика промене концентрације, како TNF-α, тако и IL-1β, упућује и на могућност
да у промени њихове концентрације улогу имају и лекови који улазе у састав имуносупресивних протокола, попут
такролимуса, те би стога ту везу требало детаљније испитати.
Кључне речи: TNF-α; IL-1β; IL-18; трансплантација бубрега; одбацивање алографта

THE IMPORTANCE OF CYTOKINE CONCENTRATION MEASUREMENT IN THE ASSESSMENT OF ALLOGRAFT REJECTION IN RENAL
TRANSPLANT PATIENTS

Author: Vladana Stojiljkovic, Mina Cvetkovic, Aleksandra Dimitrijevic
e-mail: vladana93@hotmail.com
Mentor: Full Prof. Tatjana Cvetkovic
Institute of Biochemistry, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: In the long term period after transplantation the most common causes of allograft damage are chronic allograft
nephropathy, chronic rejection, oxidative stress and vascular damage. In all of these conditions, a certain level of tissue
inflammation and the production of proinflammatory cytokines, including TNF-α, IL-1β and IL-18, can be found.
The Aim: The aim of our study was to determine the predictive value of TNF-α, IL-1β and IL-18 for allograft damage in renal
transplant patients, in the long-term postoperative period.
Material and Methods: The study involved 65 patients, transplanted at least 12 months prior to our investigation, and 30 healthy
volunteers, as a control group. Patients were divided into three groups, regarding the time passed between the operation and the
beginning of our study (12-24, 24-48, and more than 48 months after transplantation). Concentrations of TNF-α, IL-1β and IL-18 in
the plasma of the subjects were measured using ELISA method.
Results: The TNF-α concentration was statistically significantly higher in the first group of patients compared to the other two
patient groups and the control group (p<0.05). The IL-1β concentration was significantly lower in the third group of patients
compared to the second (p<0.01) and the control group (p<0.01), while the IL-18 level did not show a statistically significant
difference between the tested groups.
Conclusion: TNF-α could be a useful marker for the monitoring and detection of subclinical damage to allograft in the second year
of transplantation. The dynamics of the change in concentration, of both TNF-α and IL-1β, may also have been altered by the
components of the immunosuppressive protocols used in these patients, such as tacrolimus, which is a link that is yet to be
examined.
Keywords: TNF-α; IL-1β; IL-18; kidney transplantation; allograft rejection

Kopaonik, 2018.
188