Page 854 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 854

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
               ПОВЕЗАНОСТ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНИХ СИМПTOMA  КОД СТУДЕНАТА ЗАВРШНЕ ГОДИНЕ ИНТЕГРИСАНИХ
                                                    СТУДИЈА МЕДИЦИНЕ

            Аутор: Ивана Христов, Ивона Миленковић
            e-mail: ivana.hristov5@gmail.com
            Ментор: доц. др Наташа Ранчић
            Институт за јавно здравље Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Депресија је доста чест ментални поремећај код студената медицине и удружена је са смањеним квалитетом живота
            и нижом интелектуалном продуктивношћу.
            Циљ рада: Утврдити преваленцију депресивних симптома код студената шесте године и њен утицај на квалитет живота
            студената.
            Материјал и методе: Примењена је студија пресека којом су били обухваћени сви студенти шесте године. Истраживање је
            спроведено октобра  2017. године. За прикупљање података примењени су следећи упитници: The Patients Health Quality
                                                                                                 2
            (PHQ-9), EuroQoul5Dimension (EQ5D) i EuroQuol Visual Analouge Scale (EQVAS).  Примењени су Studentov t-test, χ -kvadrat test и
            Kruskal-Wallis-ov test. Статистичка обрада података извршена је у програму SPSS верзија 16,0. Разлика је сматрана значајном
            ако је p <0,05.
            Резултати: Од 200 дистрибураних упитника 152  су копмлетно попуњена и проценат одговора био је 76%. Упитнике је
            попунило 46(30,3%) студента и 106 (69,7%) студенткиња. Просечна старост студената била је 23,6±0.64 (22-24). 46,1%
            студената имало је депресивне симптоме. Просечан скор у упитнику PHQ-9 био је 5,14±4,57. Укупан PHQ-9 скор био је
            значајно већи код студенткиња 9,0±4,41 него код студената 7,8±4,60, (p<0,001). Највише су били заступљени симптоми
            умерене депреси код више од трећине студената 36,2%, симптоме средње тешке депресије имало је 6,6% студената, а
            тешку само 2,0% студената. Највећу просечну оцену здрављa на ЕQVAS, 84,6±14,25 дали су студенти са најмањим PHQ-9
            скором, а значајно мању оцену 68,5±19,44 дали су студенти са PHQ-9 скором 10-14, (p<0,001). У упитнику ЕQ5D доминирали
            су умерени бол/нелагодност код 19,7% студената, изражену бол осећало је само 0,7% студената. Умерена
            брига/потиштеност била је присутна код 48,7% студената, а крајња брига код 3,9%.
            Закључак: 46,1% студената имало је депресивне симптоме различитог степена. Симптоми депресије  били су заступљенији
            међу студенткињама него међу студентима. Најзаступљенији су били симптоми благе депресије, која је била присутна код
            сваког трећег студента. Депресивни симптомису значајно негативно утицали на оцену здравља и на квалитет живота.
            Кључне речи: депресија; преваленција; квалитет живота; студент медицине

                      THE IMPACT OF DEPRESSIVE SYMPTOMS ON THE QUALITY OF LIFE OF SIXTH-YEAR MEDICAL STUDENTS

            Author: Ivana Hristov, Ivona Milenkovic
            e-mail: ivana.hristov5@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Natasa Rancic
            Public Health Institute Nis, Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction:Depression is one of the most prevalent mental disorders among medical students.
            The Aim: The Aim was to determine the prevalence of  depressive symptoms among sixth-year medical students and its impact on
            student′s quality of life.
            Material and Methods:The study was conducted from October 2017.All students were given the self-administrated qustionnaires:
            The Patient Health Questionnaire (PHQ-9), EuroQoul5Dimension(EQ5D) and EuroQuol Visual Analouge Scale (EQVAS). Student's t-
                            2
            test,Chi square test (χ ) and Kruskal-Wallis test were used.Quantitative analyses were performed using SPSS 16.0 statistical
            software package. The difference was cosidered statistically significant when the p-value was <0.05.
            Results:The response rate was 73% (152 of 200). The total number was 152(46 males and 106 females).The average age was
            23.6±0.64 (ranged 22 to 24). Overall 46.1% had depression. The total PHQ-9 score in all examined students was 5.14±4.57.The total
            PHQ-9 score was significantly higher in female 9.04±4.41 than in male 7.82±4.60 (p<0.001).The most prevalent form were
            symptoms of mild depression 36.2%, and it was observed in almost every third student. 6.6%  of all students and they had
            moderate depression and only 3(2.0%) of all students they had symptoms of severe depression. Students with the highest score on
            the EQVAS 84.63±14.25 had the lowest score on the PHQ-9. Students with PHQ-9 score 10-14 had significantly lower average mark
            on the EQVAS 68.50±19.44 compared with the students with the higher average values on the EQVAS, (p<0.001).InEQ5D
            questionnairy the most prevalent problems were moderate pain/discomfort in 19.7% of students, and severe pain only in 0.7%.
            There were 48.7% who were moderate anxious and 3.9% were severe anxious.
            Conclusion:46.1% had depression of various grades. Depressive symptoms were significantly more prevalent among female than
            among male. Depressive symptoms had significantly negative impact on the perceiving of health and on the quality of life.
            Keywords: depression; prevalence; quality of life; medical students













                                                     Kopaonik, 2018.
          848
   849   850   851   852   853   854   855   856   857   858   859